вједник. исписник, т. војник који је исписан из службе исповедник, исповедника, m. (ист.) vide испо[у исто вријеме кад и који други, н. п. он је мој исписник, т. ј. у исто доба смо се исписали из војске]. испитати, испитам, v. pf. erfragen, exquiro. йепити, испијем, v. pf. auštrinfen, ebibo. непитивање, n. baš Érforjhen, exquisitio. исповест, f. vide исповед. йсповид, f. (зап.) vide исповијед. [cf. исповист]. исповидање, п. (зап.) vide исповиједање. исповидати, повидам, (зап.) vide исповиједати. испитивати, питујем, v. impf. erforjen, ex- исповидати се, повидам се, (зап.) vide испоquiro. виједати се. йспичутура, m. (im Sdherze) ber futura-luštrin= |исповидити, дим, (зап.) vide исповједити. исплазити, зам, v. pf. т. ј. језик, ђerborređen, zum Munde hinansstrecken (die Zunge), exsero, protendo linguam. 1. исплакати, исплачем, v. pf. н. п. уста, изipülen, eluo. 2. исплакати, плачём, v. pf. ermeinen, flendo acquiro. 1. исплакати се, исплаче се, v. r. pf. н. а. исплакао се (или као што се највише говори, исплакан) бермет, кад се дуго точи и дољева вином. 2. йеплакати се, плачём се, v. r. pf. fich au. weinen, flendi finem facio, sat flevi. исплакивање, п. 1) баз Érmeinen, acquisitio per | fletum. 2) das Ausweinen, finis flendi. исплакивати, плакујем, v. impf. ermeinen, fletu acquiro. исплакивати се, плакујем сe, v. r. [im]pf. fidh ausweinen, desino flere. йеплата, f. bіе Mušalung, solutio. исплатити, исплатим, v. pf. кога, коме, апзабет, exsolvo. [vide 1 измирити]. исплаћивање, п. баš Mušzaben, solutio. исплаћивати, плаћујем, v. impf. außzahlen, solvo. исплести, плетём, v. pf. flechen, plecto. испливати, вам, 1 v. pf. beraušjhwimmen, испловити, испловим, enato. испљување, п. баз ušpien, exspuitio. исповидити се, дим се, (зап.) vide исповје дити се. исповидни, на, но, (зап.) vide исповједни. неповидник, исповидника, m. (зап.) vide исповједник. исповиђети, повједим, (јуж.) vide исповједити. исповиђети се, повједим се, (јуж.) vide исповједити се. исповијати се, повијам се, ѵ. г. pf. fih winben, volvi: Ситна се трава исповијала Дол' по игришту, по девојачком |йсповијед, f. (јуж.) bie Beichte, confessio. [cf. иоповијест]. исповиједање, п. (јуж.) [1)] баз Beichten, con2) das Beichtehören, auscultatio con fessio. fessionis. исповиједати, повиједам, v. impf. (јуж.) Beichte hören, auscultor confessionem. исповиједати се, повиједам се, v. r. impf. (јуж.) beichten, confiteor. йсповијест, f. (јуж.) vide исповијед. йеповист, f. (зап.) vide исповијест. исповједити, дим, v. pf. (јуж.) einmal Beichte hören, audio cofessionem. [cf. исповиђети]. исповједити се, дим се, ѵ. г. pf. (јуж.) einmal beiten, confiteor. [cf. исповиђети се]. исповједни, на, но, н. п. чељаде, т. ј. које се већ исповиједа, ба$ Beichtfino, qui peccata sua sacerdoti confitetur. испљувати, йспљувам, v. impf. aušjpeien, ех- испогибати, испогибамо, v. pf. (у Ц. г.) ит= spuo. fommen, fallen (von einer Menge), pereo. cf. [vide] изгинути. непљувати, испљујем, v. pf. ausfpeien, exspuo. непод, mit gen. von unten weg, ab imo, desub: йепљунути, нём, йепљускати, кам, v. pf. н. п. лађу, или воду из лађе исполцем, ausjprißen, emitto. йепо, испола, m. (у Црин.) vide исполац. йсповед, f. (ист.) vide исповијед. [cf. исповест]. исповедање, п. (ист.) vide исповиједање. исповедати, поведам, (ист.) vide исповиједати. исповедати се, поведам се, (ист.) vide исповиједати се. исповедити, дим, (ист.) vide исповједити. исповедни, на, но, (ист.) vide исповједни. А кад били испод Алексинца испод мӱкла (испод мукла), heimtüdid, subdole: Ондар Вуко испод мукла пита неподсунчаник, чаника, m. (у Хрв.) вјетар испод сунца (од истока), ein Djtwins, eurus. cf. [vide] устока. [испокој, cf. заиспокој; види s. v. 1 даћа.] исполаканије, п. (fomifh=fatyrif im Seifte ber Mönchssprache voп исплáкати) dаs Ausschwemmen, Ausspülen des Mundes, mit einem Glase Wein, bei großen Tafeln, nachdem man bereits aufgestan den, und sich die Hände gewaschen hat, elutio: йcпратнâ, f. adj. der Abschied, das Geleite auf нема вина ни за исполаканије; дајде још den Weg, salutatio (osculum, verbera) viatica. једну (чашу) за исполаканије. испраћање, п. baš Dinausbegleiten, comitatio disйсполац, исполца, m. као издубена лопата ко- cedentis. јом се пљуска вода из лађе, Wrt höpf[öffel (für den Schiffer, um das Wasser aus dem Schiffe ön), haustrum quoddam, cf. паљ [1, пала, испо]: Чунови му водом плове, испраћати, һâм, v. impf. Jinausbegleiten, comitor discedentem. испрашити, йспрашӥм, v. pf. н. п. хаљину, а beftäuben, pulvere adspergo. cf. упрашити. йспрва, / апängli, primitus. [cf. спрва, сприспрвице, вице]. испоразболијевати се, болијевамо се, [јуж.] v. г. pf. ertranfen (bon einer Renge), morbo corripior. испоредити, дим, v. pf. an bie Seite jtellen, comparo. [vide упоредити]. испрдак, испртка, m. Grzeugniß без Jurjers, crepitus (?): колишно је дијете, као испрдак (österr. Furzknödel). испрдељускати, дељускам, v. pf. (у Дубр.) Einem mehrere Ohrfeigen geben, colaphis per cutio. vide испрдјети се. испрдити се, (зап.) [испрдјети, дим, v. pf. ausfarzen. cf. избажђети.] испоредити се, дим се, v. r. pf. с ким, fich in | непрдети се, (ист.)) jejunator. испрдјети се, дим се, v. г. pf. (југоз.) fich au- 2) једно за друго, gegen einanber berechnen, compenso, cf. пребити: И да ова зла испребијамо испрегнути, испрегнем, vide испрећи. испрегризати, прегризам, v. pf. vielfah zerbeifßen, dimordeo. испред, рос binweg, e conspectu: иди испред непредавати, предајем, v. pf. na einanber er- acquiro: није му мати језик испредала (да йспрека, (ист.) vide испријека. испрекивати, прекивам, v. pf. inßgefammt über schmieden, recudo. испреко, von jenfeits, ex illa parte: испреко испреламати, преламам, v. pf. nadh einanber zer= цати. испресијецати, пресијецам, v. pf. (јуж.) паф einander zerhauen, disseco unum ex alio. испрескакати, прескачем, ѵ. pf. кога, einen (im Sejpräche) befiegen, ju hanben rebеп, übеrrебен, [испробијати, испробијам, v. pf. nacheinanber bur breen, pertundo; види s. v. прогрушити.] испровлачити, провлачим, v. pf. nadh einauber supero sermone. durchziehen (die Fäden, Riemen, Heftel), trajicio. испрести, испредём, v. pf. erfpinnen, nendo ac- испроврћивати, врћујем, v. pf. nad einanber quiro. durchbohren, durchlöchern, perforo unum ex alio. испрестризати, престризам, v. pf. (mit hee- испродавати, продајем, v. pf. ganz verfaufen, ren) nacheinander zerschneiden, disseco unum ex divendo. alio. испрозебати, прозебамо, v. pf. fich erfühlen (von непрећи, испрегнем, (испрéгох, преже; испре- einer Menge), refrigeror. гао, испрегла) (cf. испрегнути) v. pf. aušjpan= | непрорезивати, резујем, v. pf. inšgejammt burchnen, solvo equos. schneiden, discindo. испречати, испречам, (ист.) vide испријечати. испрос, т. (у Ц. г.) кад се испроси дјевојка. испречити, испречим, (ист.) vide испријечити. | непросéцати, просецам, (ист.) vide испросијеиспречити се, испречим се, (ист.) vide испријечити се. испрешивати, прèшивам, v. pf. nah einanber zusammen nähen, consuo aliud ex alio. йспржити, жим, v. pf. brennen, röften, frigo (каву, дијете). цати. испросијецати, просијецам, v. pf. (јуж.) па einander durchschneiden, unum ex alio disseco. испросити, испросим, v. pf. 1) erbetteln, emendico. - 2) дјевојку, erbitten, erfrcien, impetro. [cf. вјерити]. испросицати, просицам, (зап.) vide испросије непржити се, жам се, v. r. pf. fich verbrennen, aduror. исприбадати, прибадам, v. pf. nah einanser an- |йспросни, на, нӧ, erbeten, precibus impetratus. fteden, adfigo unum ex alio. исприбијати, прибијам, v. pf. nad einanber an schlagen, adfigo unum ex alio. непригати, гам, v. pf. vide попригати: М’jeсила му погачицу, Исаригала просуљицу, Наточила бокарицу йспријека, (јуж) von ber Geite, a latere. cf. [избребар,] изребра. испријечати, испријечам, v. pf. (јуж.) н. п. опанке, freuzmeife mit опута befeftigen, decusso lora. испријечити, испријечим, v. pf. (јуж.) н. п. испријечити ее, испријечим се, v. г. pf. (јуж.) чати. -- испричати се, испричам се, v. r. pf. 1) fid auserzählen, sat narrasse. 2) sich entschuldi gen, excuso me. [vide изговорити се 2]. непричити, йспричим, (зап.) vide испријечити. испричити се, испричим се, (зап.) vide испријечити се. испришивати, пришивам, v. pf. inšgejammt an= nähen, adsuo. испробадати, пробадам, v. pf. zerftedjen, compungo. цати. испуњавати, пуњавам, v. impf. erfüllen, impleo. испупчити се, чим се, v. r. pf. fih jo feßen обет испуст, т. 1) марва нема испуста, bat feineп испустити се, испустим се, [испуштити се] v. мршавио. испући [испукнути], пукнем, v. pf. lostraßen, sonum emitto: Топ испуче ка да прогрмјело испухати се, испушём се, v. r. pf. (у Дубр.) испухао се вјетар, fi außblajen, satis На visse. истањивати, тањујем, v. impf. bünн тафеn, истањити, йстањим, v. pf. verbünnen, extenuo. каната истезање, п. баз Хизбеђнеп, extensio. pario. истелити се, истеле се, v. r. pf. [ab]falben (von mehrern Kühen), pario. йспуцати, цӑм, v. pf. berften, auffpringen, rum-|истелити, йстели, v. pf. (eine Menge) [ab]falben, por: испуцале му руке, усне. испуцати ее, испуцају се, v. r. pf. н. п. пушке, топови, sich satt schießen, satis sonuisse (de tormentis): Јуче су се пушке испуцале йепушити, шим, v. pf. н. п. лулу, quśrauфен, fumando consumo. cf. [vide] попушити [2]. | испуштање [испушћање], n. baš Muš[affen, emissio. испуштати, йспӳштам, (cf. испушћати) v. impf. auslassen, dimitto. испуштати се, испуштам се, [испушћати се] испуштити, йспуштим, vide испустити. йстерати, рам, (ист.) vide истјерати. истеривање, п. (ист.) vide истјеривање. истеривати, терујем, (ист.) vide истјеривати. | истесати, истешем, ѵ. pf. aušhauen, edolo: Из истећи, течём, v. pf. auslaufen, effluo. сваког пања не може се светац истесати. 1. исти, йдем, vide ићи. 2. йети, та, то, jelbjt, ipse. [cf. истоветни, пуки 2, истива (истива) [*], f. meer[фаumene Bfeife, fistula сушти, чити]. fumatoria e spuma marina. истија (из тија), vide истиха. истијештити, йстијештим, v. pf. (у Боци) н. п. маслине самљевене, außpreßen, exprimo. йстина, f. bie Wahrheit, veritas: отишао на истину (ift geftorben). истина, на, но, йстинити, та, то, wahrhaft, verax. истински, ка, ко, н. п. истина, wahr, wahrhaft, verissimus, ipsissimus: то је истинска лаж (scherzhaft). йстирати, рам, (зап.) vide истјерати. йставити, вим, v. pf. 1) н. п. лонац, wegitelden, | истиривање, п. (зап.) vide истјеривање. removeo. 2) врата, анђеben (bie Zhür), истиривати, тирујем, (зап.) vide истјеривати. evello: Колико га лако ударила, Из бојна | истискивање, n. baš Dinausbrüden, extrusio. истављање, п. 1) баз Begftellen, remotio. истискивати, тискујем, v. impf. binausbrüden, extrudo, urgeo foras. истиснути, нём, (йстиснух, йстискох, йстисну, йстиште; истиснуо, йстискао, йстиснула, истисла) v. pf. binaußbrüden, extrudo. йставорити, рим, v. pf. н. п. зиму, из зиме, истиснути се, нём се, [v. r. pf.] vide истаћи се. mübjelig zubringen, misere transigo. cf. прета- | истифан, * истифана, m. Wrt Ropfbebeđung ber ворити. Šrauen, vittae genus: А на главу истифан од злата истакање, п. баз Mušicenten, effusio. истакати, истачем, v. impf. aus[henten, effundo. | йстиха (из тиха) [истија (из тија)], langjam, истакнути ее, истакнем се, vide истаћи се. leije, lente: Истиха се печеница пече. истанчати, чам, v. pf. 1) bünn werben, extenuor. 2) weniger werden, extenuor: има ли још колико ракије? нема, већ је истанчало. истањивање, п. баз Зебинnen, extenuatio. истицање, n. vide истјецање. 2) чашу, истрајати, јем, v. pf. verbringen, transigo, con- истјеривање, п. (југоз.) 1) баз Dinaušjagen, ex- могаше cussio. истоваравати, товарӑвам, v. impf. ablaben, de- истријебити, истријебим, ѵ. pf. (јуж.) außrotten, onero, exonero. [cf. истоваривати]. истоваривање, n. vide истоваравање. истоваривати, товарујем, vide истоваравати. истоварити, рим, v. pf. 1) ablaben (bie Baare), deonero. 2) abladen (den Wagen), exonero. [сf. искрцати]. истоветни, на, но, gang berjelbe, ipsissimus [vide исти]: исти истоветни отац (за дијете које је налик на оца). истоветност, истоветности, f. bie bentität, eadem vis. йсток, m. ber Sonnenaufgang, sol oriens, ortus solis. истолковати, кујем, v. pf. (по намастирима и у војводству по варошима) vide истумачити: Још сан Јела не истолковала йстом, 1) nur, nit als, nonnisi [vide тек 2]: Дошао сам истом да видим. 2) erft, primum, demum, cf. [vide] тек [1]: Истом они у бесједи бјеху Истом ага за вечеру extermino. [vide затрти]. йстринити, ним, v. pf. zerbröđeln, confrio. [cf. истрошити 1]. йстрићи, истрижем, v. pf. zujammennißeln (mit истркати, истрчём, v. pf. 1) коња, Laufen lafjen, contero. истругати, истружём, v. pf. ausjaben, erado. иструлити, лим, vide иструхлити. иструнити, йстрӳним, v. pf. н. п. уш из главе, herausstöbern (mit dem Kamm), expurgo. иструнити се, йструним се, v. r. pf. verloren geђen, perdor (von fleinen Dingen, cf. трун). истопити, истопим, v. pf. jhmelzen, liquefacio. |йструнути, нём, vide иструхнути. истоскати, кам, v. pf. кола натрашке исту- |йструхлити [иструлити], лим,( v. pf. verfaulen, рати, rüdlings binaušftofjen, retrorsum extrudo. | йетрухнути [иструнути], нём, putrefio. [cf. иcf. тоз. сио загњити, обагњити]. источити, источим, v. pf. zu &nbe [фenten, ef- истрцати, истрцам, v. pf. vide искрзати. fundo. источни, на, но, öftlich, ab oriente sole. йстрага, f. (у Ц. г.) vide ископ: ове ће го- sitio. истраживати, тражујем, v. impf. zujammenfuchen, conquiro. истрцати се, йстрцам се, [ѵ. г. pf.] vide искр зати се. истрчавање, п. baš Dinaušlaufen, excursatio. истрчавати, трчавам, v. impf. binauslaufen, ex curso. истражити, истражим, v. pf. (у Ц. г.) aušrotten, extermino, [vide] затрти, cf. истријебити, ископати: Црногорце истражити ли- | истурање, п. 1) baš Dinaus[toßen, extrusio. стом 2) das Ausschießen, rejectio. 3) das Loz |