Page images
PDF
EPUB

schießen, ejaculatio. citratus.

4) baš uš[dlagen, cal- исцидити, йсцидим, (зап.) vide исциједити. исциђивање, п. (зап.) vide исцјеђивање.

[ocr errors]

percuro.

истурати, истурам, v. impf. 1) qus[toßen, extrudo. исциђивати, циђујем, (зап.) vide исцјеђивати. - 2) quicßen, rejicio. - 3) [os[фіеßen, ab | исциједити, исциједим, v. pf. (јуж.) qušprefjen, losschießen, fcuern (bie Flinte). ejaculor (glandes). 4) exprimo. [cf. изажети (ижети), извити 3]. ausjdlagen, calcitro: Истура ногама као ку- исцијелити, йсцијелим, v. pf. [јуж.] ausheilen. лашица у вршају. йстурити, рим, ѵ. pf. 1) aus[toßen, extrudo. 2) ausschießen, rejicio. 3) abfeuern, ejaculor (glandes). [vide испалити]. cf. избацити. 4) hinausthun, exsero: Истури ми моје б'јеле дојке —

йстурчити, чим, v. pf. na

einanber türfi ma chen, facio esse Turcam alium ex alio.

исцијепати, исцијепам, v. pf. (јуж.) zerjpalten, discindo, diftindo.

исцијепати се, исцијепам се, ѵ. г. pf. (јуж.) seine Kleider zerrissen haben, lacera veste sum. исциливати се, цилујем се, [зап.] vide исцје

ливати се.

вати.

исцилити, йсцилим, (зап.) vide исцијелити. истурчити се, чимо се, v. r. pf. ingejammt Zürfen | исциљивање, п. (зап.) vide исцјељивање. werben, fidem turcicain amplector unus ex alio. исциљивати, циљујем, (зап.) vide исцјељинетући, тӳчём, v. pf. 1) zerjilagen, contundo. [vlde избити 2]. 2) zeritoffen, contundo. исукати, йсучём, v. pf. beraušmiuben, evolvo, extraho, н. п. цријева. cf. исновати, [откантати,] искантати.

[Ису Крст, m. Исус Христос; види s. v. крш-
ћанин ]

Heye, m. Jesus, Jesus.
Исусов, а, о, Зеju, Jesu.

йсхитити [изитити] се, тим се, vide извитопе

рити се.

исципати, исцицам, (зап.) vide исцијепати. исципати се, исципам се, (зап.) vide испије

пати се.

исцјеђивање, п. (јуж.) баз Xußpreffen, pressio.
исцјеђивати, цјеђујем, v. impf. (јуж.) außprejjen,
exprimo.

испјеливати се, исцјелујем се, [v. г. pf. (јуж.)]
vide ижљубити се: ја сам се с њима исцје-
ливао, исцјеливали смо се.
исцјељивање, n. [јуж.] baš Husheifen, percuratio.
исцјељивати, цјељујем, v. impf. [јуж.] qušheiten,

percuro.

исхладити, йсхладим, [изладити] v. pf. auštüb. |
len, refrigero: исхладише дјеца собу.
исхладити се, исхладим се, [изладити се] ѵ.
r. pf. fih ausfühlen, refrigeror: исхладила
се соба; исхладило се јело.
йеход [изод], m. vide заход 3.
исходак, исхотка, [изодак] m. vide свршетак: | йтан, тна, тно, vide хитан.
Кад десета на изотку била
йтање, n. vide хитање.

исцрепати, исцрепљем (исцрепам), v. pf. (у
Дубр.) vide исцрпсти.

исприети, пём, v. pf. aus[фöpfen, exhaurio. [cf. испрепати].

исходати се, исходам се, [изодати се] v. г. | йтар, йтра, йтро, vide хитар.
pf. sich ausgehen, obambulo.
йтати, там, vide хитати.

исходити, исходим, [изодити] v. impf. ausgeђen, |йтац, йца, m. vide хитац.
exeo: На литре уходи, на драме исходи
(болест); На ране вам вино исходило
Камо ли му на бој исходили
нехранити, исхраним, [изранити] v. pf. ernäh
ten, alo.

исхрањивање [израњивање], n. baš Érnäßren,

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

итети, тим, vide хитети.
ити, йдем, v. impf. vide ићи.
йтимице, vide хитимице.
1. йтити, тим, vide хитити.
2. йтити, тим, vide хитити.
итјети, итим, vide хитјети.
йтко (и тко), йкога, vide [2] ико.
йтлен, а, о, vide хитлен.
йтња, f. vide хитња.

итост, итости, f. vide хитост.
йтошт, йтошти, f. vide хитошт.
йтрен, а, о, vide хитрен.
итрина, f. vide хитрина.
итрост, йтрости, f. vide хитрост.
йћење, п. vide хићење.
ићети, итим, vide хићети.
йћи, йдем (по зап. кр. и: йђём), (йдох; йдах,
йах; ишао, йшла) (cf. [1] исти, ити) ѵ.
impf. 1) geђen, ео. [cf. грести]. 2) иду
новци, courfiren, im Umlaufe fein, valere: како
иду сад дукати; у Турској не иду банке
(на ово се у шали рече: не иду ни у Ње-
мачкој, него их носе људи). 3) fommen,

[ocr errors]

venio: иде зима, љето, божић; иде време носи бреме; иде зима као оштра сабља. 4) rinnen, manare: иде вино из бурета; иде крв из носа, біe Naje blutet ihm. 5) иде киша, e3 regnet, pluit, иде снијег, ез [oneiet, ningit.

иһиндија, * Г. баß britte Bcbet ber Тођатебанет, nach Mittag, oratio tertia Mohamedanorum: Икиндија Турска заучила, А Латинче билу Задру дође

ићи-туглија [*] паша, f. од два туга: Осим мали паша ић-туглија

их [2 и 1], fte, eos; ihrer, eorum: ја сам их видио; зовни их; ја их се не бојим. ихтијар, * ихтијара, m. vide [1] старац [1]: Погледајдер оног ихтијара, Штоно сједи као ефендија

йца, f. (у војв.) vide холба: Ица трица, ока

[blocks in formation]
[blocks in formation]

иштенити, йштеним, v. pf. (eine lenge) werfen (von der Hündin), pario catulos. иштенити ее, йштене се, v. г. pf. fämmtlich Sunge werfen (von ünen), pario: иштенилс се све кучке.

иштетити, тӥм, [v. pf.] 1) befÿäbigen, verberben, corrumpo, laedo, cf. [vide] покварити: Ти си бабу образ иштетила Ашикујућ' с Облачића Радом 2) vide искилавити. 3) (особито по јуж. кр.) кога, vide погубити [1]: Моʼш ти мене данас кидисати, И мош пу

шком мене иштетити

йштетити се, тим се, v. r. pf. einen Brum Бе= fommen, ramicosum esse. cf. [vide] искила

вити се.

иштећен, а, о, vide килав. иштишати, йштипам, v. pf. zerfneipen, zerzwiden,

convello.

иштувати, вам, v. pf. (у Боци) н. п. свијећу, auslöschen, exstinguo. [vide yracити]. cf. уheшити, обеселити.

йшћерати, рам, (јуж.) vide истјерати. ишћеривање, п. (јуж.) vide истјеривање.

ишарати, ишарам, v. pf. bunt maфen, variego. | ишћеривати, ишћерујем, v. impf. (јуж.) vide ишарет,* m. Bint, nutus: казао му ишаретом, т. ј. намигнуо на њега.

йше, у овој поскочици: Ише, ише, биће

кише

ишетати, ишётам (йшенем), v. pf. heraušpie= ren, prodeo.

ишибати, бам, v. pf. mit Ruthen zerpeitchen, virgis caedo. [cf. извискати]. йшкање, п. баз иш rufen, vox иш, иш.

йшкати, кӑм, v. impf. иш! rufen, um übнет зи vertreiben, pellere gallinas voce иш! ишкрбати, бам, v. pf. Sharten anbringen, serratim scindere: нож ми сав ишкрбан.

йшнути, нём, v. pf. einmal иш rufen, dico иш! ишокчити, йшокчим, v. pf. nah einanber zum Шокац тафen, facio esse zov Шокац unum |

ex alio.

ишокчити се, йшокчимо се, v. r. pf. nah ein= anber Шокци merben, fio Шокац unus ex alio.

йшиан, ишпана, m. (у војв.) ber lufjcher ber Arbeiter (ber Špan, жупан in Rrain, Lovnavos im Ronftantin), praefectus agrum colentium, aut aliorum servorum.

ишпанов, а, о, без ишпан, той ишпан.

истјеривати.

ишћесмати, мам, v. pf. bur löhern (Wrt ticđe= rei), opus perforatum facio.

ишћетати, там, v. pf. [јуж.] vide исцвјетати: Гаранфио на прозору, Синоћ сам га усадила, До поноћи пропупчао, А до зоре ишће

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

ишчекивати се, чекујемо се, v. r. impf. fidh sammeln. exspectare se invicem loco certo. ишпановица, f. без ишпан Srau, uхог той ишчепркати, кам, v. pf. 1) qus[$arren (wie бі

ишпан.

ишпартати, там, v. pf. liniren, lineas duco. ишпиља, f. (у Сријему и у Бачк.) дрвен ши

Henne), erado.

rumpo.

[blocks in formation]

ишчерупати, пам, v. pf. zerrupfen, convello.

љак којим се прибоду два краја н. п. на ишчешати, ишчещём, v. pf. 1) н. п. уш из

[blocks in formation]

2.jä, 1) ja, ita: А. Је ли тако? Б. Јест ја.
ја богме. cf. [vide] да [8]. 2) ја ја, ја
TH, entweder ich, oder du, aut ego, aut tu. [vide
или 2]. - 3) aber, at (ријетко се говори),
cf. [vide] a[1]: оставио си отворена врата,
ја да су дошли хајдуци; Ја да буде негде
на мегдану 4) у пјесмама на некијем
мјестима готово не значи ништа, него се
додаје само да изиђе пуна врста, н. п. Ја
када се понапише вина Када виђе Чупићу
Стојане Ја у боју Црнобарца Станка - Ja
два врана, два по Богу брата
јäање, n. vide јахање.
јаати, јашем, vide јахати.
јäаћи, hâ, hê, vide јахаћи.

јабана,* f. 1) біе Srembe, terra extera: није
ми јабана (т. ј. род ми је, своје ми је),
er ist mir nicht fremd, er ist mir etwas verwandt,
est propinquus mihi. 2) не говори на ја-
бану, nicht ungereimt, nicht befremòенó, non in-
solite.

јабанац, нца,) m. ber Brembe, alienus. cf. [vide]
јабанлија, * у туђин.
јабански, ка, ко, fremb, alienus. cf. [vide] туђ.
јаблан, m. 1) italienijche Bappel, populus pyrа-
midalis [Mich.]. Јаблан, топола [1], јагњед
и јасика, све је налик једно на друго, али

J

блански јабука, Суви шљива са сирови

[merged small][ocr errors]

јабука, f. (pl. gen. јабука) 1) бег Wpfelbaum,
[pirus] malus [IL.]. - 2) ber Wpfel, malum.
[cf. јабуко]. 3) отишли на јабуку. cf.
колачи. 4) н. п. твоја јабука не ће по-
гинути, Sejment, donum. [vide поклон 1].
5) на пиштољу накрај кундака. 6) на
седлу, Sattelfnopf, umbo sellae, cf. [vide 2] об-
лук [2]: Па се зави седлу на јабуку
јабуко, п. (ст.) vide јабука [2]: Што ј јабуко
крвав у њедрима?

јабуков, Xpfel, mali: јабукова вода т. ј. ја-
буковача. Опила се и одрла стрина Да ода
шта не бих ни жалио, Већ од поке воде
јабукове -

јабуковац, јабуковца, m. 1) ein Stab vom Xp=

felbaum, baculus e malo. 2) [Јабукович] брдо у Велебиту, Кате еines Berges, montis

[blocks in formation]

ber Hepfelfrämer, pomarius, poma vendens. 2) der Liebhaber von Aepfeln, qui amat mala. 3) понајвише pl. јабучари, они што иду на јабуку [3]. cf. прстенџија. јабучарев,)

јабучаров, а, о, без јабучар, той јабучар. Јабучило, т. име коњу Момчилову: Момчил има коња Јабучила, Јабучила коња кри

латога

се опет једно од другога разликује које мање које више: на јаблану гране расту уз дебло у висину и овога дрвета ја у Србији нијесам видио прије док нијесам дошао у Биоград; топола и јагњед може бити да је једно; | јабучић, m. ein junger Wpfelbaum, malus parva. јасике дебеле, као што су тополе и јагњеде јабучица, f. 1) dim. v. јабука. ја нигда нијесам видио, премда их у Тршићкој планини има сила Божија. 2) некакав цвијет, баз Фappelfraut, malva [trollius europeus I..]: Планине се наките јабла

ном

[ocr errors]

Јабланик, m. планина у Србији, Хаmе eines
Berges, montis nomen.

Јабланица, f. вода која се више Ваљева са
стаје с Обницом, и оданде се доље зове
Колубара, Каme eines lußes, nomen fluvii.
јабланов, а, о, Bappel, populeus.

2) der Adamsapfel, pomum Adami. У нас се приповиједа да Адам ону јабуку што му је Јева дала да изије, није прождро, него је сажватао па му стала у грлу, и отуда у људи да је постала јабучица, које жене немају. 3) јабучица црљена, (у Дубр.) Barabiesapfel, solanum lycopersicum Linn. cf. патлиџан [2]. јав, m. in ber Rebenšart: ни стрва ни јава, etma der Schein, das Zeichen, signum.

Јаван, вна, но, öffentlich, offenbar, manifestus. јави, 1) gerabe fo, wie, plane ut: јави као луд иде. 2) cf. најави.

јаблански, ка, ко, von Bappel, populeus: Ја ћу теби понуде донети : С јаблан дрва ја - јавити, јавим, 1) v. pf. befanut madjen, publico,

[merged small][ocr errors][merged small]

2) v. impf. овце, vor ben fen hergehen und sie leiten, duco oviculas. јавити се, јавим се, v. г. pf. 1) коме, fih mel=

јагњење [јањење], п. баз Хаттеn, partus. [cf. млађење 3].

ben, einfprechen, se ostendere [cf. гласнути | јагњетина [јањетина], f. 1) баз ؟ämmerfleifcd, 2) fich offen

се]: јави ми се кад пођеш. baren, erscheinen, adpareo. јавкање, n. dim. v. јављање.

јавкати се, кам се, dim. v. јављати се.
јављање, п. баз Melben, significatio.
јављати, јављам, v. impf. melben, significo.
јављати се, јављам се, v. r. impf. fich melben,
saluto, ingredior.

јављење, п. verbal. v. јавити 2.

јавно, öffentlich, offenbar, manifeste. [cf. бјело-
дано].

јавнути се, нём се, dim. v. јавити се.
јавор, јавора, [јахор; тако и остале изведене
ријечи] m. ber [Balb, Berg=]Whorn, acer pla-
tanoides [ac. pseudoplatanus] Linn.

1. Јаворина (cf. [2 Јаворина 2,] Јахорина [Јао-
рина]) f. планина у Босни близу Бишине,
Name eines Berges, montis nomen.

2. јаворина, f. 1) augm. von јавор: Стар је
војно трула јаворина 2) планина, vide
[1] Јаворина: Колика је Јаворина планина
јаворје, п. 1) coll. Whornbäume, acera: седлом
бије о јаворје А копитом о мраморје
2) [Јаворје] планина између Дробњака и
Мораче: Од Јаворја зелене планине
јаворов, а, о, pon Whorn, acernus. У пјесмама
се све пјева да су гусле јаворове.
јаворовина, f. Whornholz, lignum acernum.
јагањци, јагањаца, m. pl. bіе ämmer, agni. [cf.
јагњад (јањад), јањци].

јагањчићи, m. pl. dim. v. јагањци.
jára, f. ein durch Braten geborstenes Korn Kukuruz.
granum zeae tostione diruptum. cf. [vide]
кокица [4].

јаглак,* m. (у Ц. г.) vide јаглук: И јаглаке
на њих омрчио

јаглац, m. (у Барањи) vide [јагочевина] јаговчина.

јаглика, f. 1) (у Ц. г.) vide јагочевина.

2) [Јаглика] Srauenname, nomen feminae.
3) у загонеци, cf. кукрица.

јаглук,* m. ein geftidtes chweißtud, sudarium
(acu pictum). [cf. јаглак].
јаглучић, m. dim. v. јаглук.

јагма,* f. (асс. јагму) на јагму, reißens (get
die Waare ab), raptim (vendidi).
јагмити, мим, v. impf. fih um etmas reißen, rapio. |
јагмити се, мим се, v. r. impf. око шта, jid
drängen, reißen um etwas, rapio, diripio, emo,
distraho certatim.

caro agnina.
nina.

2) das Lammfell, pellis ag

јагњећи (јагњећи) [јањећи], һâ, hê, Camm, agni. јагњешце [јањешце], n. dim. v. јагње. јагњиво [јањиво], п. (ст.) баз Cammen, agnorum partus: „Да грдне цркве! а бијеснијех светаца! чудна мјеста за јагњиво! уставидете коње, да се пуста Бога намолимо“ (приповиједају да је рекао некакав Херцеговац кад је ударио поред некаква великог намастира). сf. јагњило.

јагњило, п. мјесто гдје се јагње овце, Drt wo die Schafe lammen, locus ubi oves pariunt. cf. јагњиво.

јагњити [јањити], њим, v. impf. lammen, edo agnum, enitor: ова овца јагњи сваке године по двоје јагањаца.

јагњити [јањити] се, њим се, v. r. impf. lam-
men, pario (de ove) [cf. младити се 2]: овце
се јагње већ.

јагњић, m. (у Дубр.) vide јагње.
јагњица [јањица], f. (у Ц. г.) женско јагње,
ein weibliches Lamm, agna.

јагњичица, f. dim. v. јагњица: Проврћ ћу се
јагњичицом

|јаговчина, f. (у Барањи) vide јагочевина.
јагода, f. 1) bie Éróbeere, fragum [fragaria L.].
У Дубровнику се каже јагода поземљуша.
[cf. Дретеза]. 2) [Јагода] &rauenname, no-
men feminae.
Јагодина, f. 1) варош (и зидине) у Србији
близу Мораве.

Јагодинац, нца, m. Einer von Јагодина.
Јагодинка, f. Cine von Јагодина.
јагодински, ка, ко, von Јагодина.
јагодица, f. 1) dim. v. јагода.

2) јагодице,

pl. bie Bangen, genae: У Милице дуге тре-
павице Прекриле јој румен' јагодице, Ја-
годице и бијело лице

Јагодња, f. adj. брдо у Рађевини.
јагодњак, т. мјесто гдје јагоде расту, Érobе
erenstrauch, fragetum?

јагодњача, f. т. j. крушка, eine Art &rü birnen,
piri maturi genus [pirus communis IL. var.,
која приспијева кад јагоде зру].
јагорчевина, f. (у Сријему) vide јагочевина.
jагочевина, f. Urt flanze, herbae genus [pri-
mula acaulis Jacq.; cf. jaгорчевина, јагов-
чина; јаглац, јаглика 1 primula suaveo-
lens Bertol.].

јагњад [јањад], f. coll. junge &ämmer, vide ja-|järp3,* m. ber Ju$3[himmel, equus variegatus.

гањци.

јагње (cf. [2]јање), њета, п. баз gamm, agnus. [с. јагњић, јањац; ухотка].

јагњед, јагњеда, m, ber appelbauт, біе Bappel, роpulus [nigra L.]. cf. [јагњеда, 1 јањ, 1 јања 3;] јаблан.

jàrpзacт, a, o, klein geschäckt, equus variegatus. |јагрзов, а, о, без Fuchs[$immels, equi variegati. јад, m. ber Rummer, baš 2Beh, aegritudo: иди, јаде и чемере! јаде несити! јади га убили! триста јада на кога, т. ј. искарао га; Од јада се Вуче преобуче - Ој ђевојко, мој

те јад убио

Нек су њему двоји, троји | јадолико, adv. traurig, triste, cf. жалосно: Како тице јадолико грачу, Са крила им брчно перје скаче

јади: Једни јади ђе се не виђесмо, Други јади ђе се не састасмо, Трећи јади ђе се не љубисмо

Јадранин, m. Ciner qus Јадар.

јадан, дна, дно, arm, nnjelig, unglüdlidh, miser. | Јадранка, f. Gine qus Јадар.

[сf. биједан, болан 2, весео 2, дерни, жало- јадрански, ка, ко, von Јадар.

Bächlein, das aus einer Quelle fließt, rivulus, ex scaturigine aquam deducens.

стан (жалосан), зајадњи, злосрећан (злосре- јажа, f. (у Сријему) blauf-Ranal, baš fleine тан), злосрећни (злосретњи), јадињи, јадован, јадовит, кукав, кукавни, кужан 2, несрећан (несретан) 2, ојађели, тужан]. јадање, п. баš Rlagen, questus.

Јадар, дра, m. 1) вода у Србији која извире |
у нахији Ваљевској и тече доље између Цера
и Гучева, и утјече у Дрину више Љешнице.
2) кнежина око те воде. 3) Црни
Јадар, вода у Босни (извире у Краљевој
гори под Кушлатом).

јадати, дам, v. impf. flagen, queror [cf. јадити]: И он оде двору јадајући

јажење, п. баš Zeiten beš Bafjers, To aquam du

cere.

јâs, m. (loc. јáзу) 1) (bei ber ìüble) ber 2ûbleitkanal neben dem Wehr, canalis praeter molem, aqua mole reducta. [cf. гат 1, јаруга 2, савак]. - 2) (у Бјелопавл.) преград у води [ради] ловљења рибе, cf. [суп]. 3) der Bratfisch, cyprinus ballerus [idus melanotus, Heck.]. јазавац, јазавца, m. ber Даф, meles (ursus meles Linn.).

јадаш, m. Тешко Вујашу и јадашу! cf. Вујаш. | јазавчји, чја, чје, н. п. траг, Даф, melis. јадиков, а, о, (ст.) Sanımer, questus: Под гр- | Јазак, Јаска, m. (loс. Јаску) 1) намастир у лом јој пуце јадиково, Кудгод ходи, нека Фрушкој гори. 2) село код тог намастира. јадикује јазачки, ка, ко, von Јазак. јадиковање, п. baš Webflagen, lamentatio, eju- јазбина, f. рупа у земљи, баз Дафšlo, caverna melis.

latio.

јадиковати, кујем, v. impf. we flagen, lamentor: | јазија,* f. vide писмо 1: И артије књиге без Кудгод ходи, нека јадикује јазије

јадиковац, јадиковца, m. (ст.) Sammer, que- јазик, m. (у Спљету) vide језик.

stus: Загазићеш у кланце тијесне, Бога ми |јавити, јазим, v. impf. baš Baffer ableiten, duco су кланци јадиковци: Јер не могу ни два aquam.

напоредо, Коњ за коњем, јунак за јунаком,| | јазиџија,* m. vide писар: И дозивље млада Онде млоге јадикују мајке

јазиџију

[ocr errors]

јадиковина, f. (ст.) Zrauerbaum (?): - - гусле јазук!* фaбе! dolendum! cf. штета. јаворове И гудало од јадиковине јаиз, m. (у Хрв.) некаква водена тица, као јадињи, ња, њê, vide јадан: Вино пије Сења- чапља, али је одозго црна, и једе се, Wrt Bajjervogel, avis quaedam aquatica.

нине Иво Насред Сења града бијелога На јадиње гувно Десанчића

јадити, дим, v. impf. flagen, queror. [vide jaдати].

јадити се, дим ce, v. r. impf. коме, jih befla= gen, conqueri.

јадник, јадника, m, ber Xrme, miser! cf. oja-
ђеник.

јадница, f. bie Wrme, misera. [cf. ојађеница].
јадниче, чета, n. unglüdliche Rins, miser!
јадо! interj. припијева се гдјешто у пјесмама,
н. п. Да ли ми је, јадо! једна литра злата,
Да позлатим, јадо! Богданова врата
јадован, вна, вно, vide јадан, жалостан:
Попе Јове, јадовна ти мајка

јàија, * m. vide пјешак: Куп' јаију, царева
пјешака

јаињи, ња, ње, н. п. љуска, i, ovi.
|jajapa,) f. т. ј. шљива, Xrt großer, weißer -
јајача, men, pruni genus [ierpflaume, prunus

domestica L. var.; cf. белопандара, мудача]. јајачки, а, о, von Јајце: Покрај Јајца пољем Јајачкијем - Ти се врати Јајцу бијеломе, Те ти чувај Јајачка говеда

[ocr errors]

јаје, јајета (јája), n. 1) baš Çi, ovum. 2)
die Hode, testiculus. 3) кантарско.
јајце, п. 1) dim. v. jaje. - 2) [Јајце] Sejtung
in Bošnien, arx Bosnae: Ти се врати Јајцу
бијеломе

јадовање, п. baš fummervolle Leben, ber Sram, | Јајчанин, m. Siner von Јајце: Кулу гради беже aegritudo.

Гајчанине

јачи) ftart, robustus, fortis, firmus, н. п. човјек, коњ, ракија, дуван, вино. јака,* f. 1) vide колијер. 2) (у Ц. г.) н. п. нас је јака, т. ј. много, јаки смо, viel, multi, cf. јачина, јарка.

јадовати, дујем, v. impf. fih grämen, ingemo: јак, јака, о, (јакӣ, ка, ко, adv. јâко, comp. Јад јадујем, ником не казујем јадовит, а, о, vide јадан: И у гори камен становити, Под њим сједи Мујо јадовити Кучко Фате, јадовита била Јадовник, m. планина у Србији, Mame eines Berges, montis nomen (према Јадовнику има друго високо брдо које се зове Кукавица): И Павлицу испод Јадовника

јавача, f. у загонеци: У нас коза јакача, јака

сина родила и унука манита. јакија, * f. баš Bflajter (von Geife, Brantwein инб

« PreviousContinue »