schießen, ejaculatio. citratus. 4) baš uš[dlagen, cal- исцидити, йсцидим, (зап.) vide исциједити. исциђивање, п. (зап.) vide исцјеђивање. percuro. истурати, истурам, v. impf. 1) qus[toßen, extrudo. исциђивати, циђујем, (зап.) vide исцјеђивати. - 2) quicßen, rejicio. - 3) [os[фіеßen, ab | исциједити, исциједим, v. pf. (јуж.) qušprefjen, losschießen, fcuern (bie Flinte). ejaculor (glandes). 4) exprimo. [cf. изажети (ижети), извити 3]. ausjdlagen, calcitro: Истура ногама као ку- исцијелити, йсцијелим, v. pf. [јуж.] ausheilen. лашица у вршају. йстурити, рим, ѵ. pf. 1) aus[toßen, extrudo. 2) ausschießen, rejicio. 3) abfeuern, ejaculor (glandes). [vide испалити]. cf. избацити. 4) hinausthun, exsero: Истури ми моје б'јеле дојке — йстурчити, чим, v. pf. na einanber türfi ma chen, facio esse Turcam alium ex alio. исцијепати, исцијепам, v. pf. (јуж.) zerjpalten, discindo, diftindo. исцијепати се, исцијепам се, ѵ. г. pf. (јуж.) seine Kleider zerrissen haben, lacera veste sum. исциливати се, цилујем се, [зап.] vide исцје ливати се. вати. исцилити, йсцилим, (зап.) vide исцијелити. истурчити се, чимо се, v. r. pf. ingejammt Zürfen | исциљивање, п. (зап.) vide исцјељивање. werben, fidem turcicain amplector unus ex alio. исциљивати, циљујем, (зап.) vide исцјељинетући, тӳчём, v. pf. 1) zerjilagen, contundo. [vlde избити 2]. 2) zeritoffen, contundo. исукати, йсучём, v. pf. beraušmiuben, evolvo, extraho, н. п. цријева. cf. исновати, [откантати,] искантати. [Ису Крст, m. Исус Христос; види s. v. крш- Heye, m. Jesus, Jesus. йсхитити [изитити] се, тим се, vide извитопе рити се. исципати, исцицам, (зап.) vide исцијепати. исципати се, исципам се, (зап.) vide испије пати се. исцјеђивање, п. (јуж.) баз Xußpreffen, pressio. испјеливати се, исцјелујем се, [v. г. pf. (јуж.)] percuro. исхладити, йсхладим, [изладити] v. pf. auštüb. | исцрепати, исцрепљем (исцрепам), v. pf. (у исприети, пём, v. pf. aus[фöpfen, exhaurio. [cf. испрепати]. исходати се, исходам се, [изодати се] v. г. | йтар, йтра, йтро, vide хитар. исходити, исходим, [изодити] v. impf. ausgeђen, |йтац, йца, m. vide хитац. исхрањивање [израњивање], n. baš Érnäßren, итети, тим, vide хитети. итост, итости, f. vide хитост. venio: иде зима, љето, божић; иде време носи бреме; иде зима као оштра сабља. 4) rinnen, manare: иде вино из бурета; иде крв из носа, біe Naje blutet ihm. 5) иде киша, e3 regnet, pluit, иде снијег, ез [oneiet, ningit. иһиндија, * Г. баß britte Bcbet ber Тођатебанет, nach Mittag, oratio tertia Mohamedanorum: Икиндија Турска заучила, А Латинче билу Задру дође ићи-туглија [*] паша, f. од два туга: Осим мали паша ић-туглија их [2 и 1], fte, eos; ihrer, eorum: ја сам их видио; зовни их; ја их се не бојим. ихтијар, * ихтијара, m. vide [1] старац [1]: Погледајдер оног ихтијара, Штоно сједи као ефендија йца, f. (у војв.) vide холба: Ица трица, ока иштенити, йштеним, v. pf. (eine lenge) werfen (von der Hündin), pario catulos. иштенити ее, йштене се, v. г. pf. fämmtlich Sunge werfen (von ünen), pario: иштенилс се све кучке. иштетити, тӥм, [v. pf.] 1) befÿäbigen, verberben, corrumpo, laedo, cf. [vide] покварити: Ти си бабу образ иштетила Ашикујућ' с Облачића Радом 2) vide искилавити. 3) (особито по јуж. кр.) кога, vide погубити [1]: Моʼш ти мене данас кидисати, И мош пу шком мене иштетити йштетити се, тим се, v. r. pf. einen Brum Бе= fommen, ramicosum esse. cf. [vide] искила вити се. иштећен, а, о, vide килав. иштишати, йштипам, v. pf. zerfneipen, zerzwiden, convello. иштувати, вам, v. pf. (у Боци) н. п. свијећу, auslöschen, exstinguo. [vide yracити]. cf. уheшити, обеселити. йшћерати, рам, (јуж.) vide истјерати. ишћеривање, п. (јуж.) vide истјеривање. ишарати, ишарам, v. pf. bunt maфen, variego. | ишћеривати, ишћерујем, v. impf. (јуж.) vide ишарет,* m. Bint, nutus: казао му ишаретом, т. ј. намигнуо на њега. йше, у овој поскочици: Ише, ише, биће кише ишетати, ишётам (йшенем), v. pf. heraušpie= ren, prodeo. ишибати, бам, v. pf. mit Ruthen zerpeitchen, virgis caedo. [cf. извискати]. йшкање, п. баз иш rufen, vox иш, иш. йшкати, кӑм, v. impf. иш! rufen, um übнет зи vertreiben, pellere gallinas voce иш! ишкрбати, бам, v. pf. Sharten anbringen, serratim scindere: нож ми сав ишкрбан. йшнути, нём, v. pf. einmal иш rufen, dico иш! ишокчити, йшокчим, v. pf. nah einanber zum Шокац тафen, facio esse zov Шокац unum | ex alio. ишокчити се, йшокчимо се, v. r. pf. nah ein= anber Шокци merben, fio Шокац unus ex alio. йшиан, ишпана, m. (у војв.) ber lufjcher ber Arbeiter (ber Špan, жупан in Rrain, Lovnavos im Ronftantin), praefectus agrum colentium, aut aliorum servorum. ишпанов, а, о, без ишпан, той ишпан. истјеривати. ишћесмати, мам, v. pf. bur löhern (Wrt ticđe= rei), opus perforatum facio. ишћетати, там, v. pf. [јуж.] vide исцвјетати: Гаранфио на прозору, Синоћ сам га усадила, До поноћи пропупчао, А до зоре ишће ишчекивати се, чекујемо се, v. r. impf. fidh sammeln. exspectare se invicem loco certo. ишпановица, f. без ишпан Srau, uхог той ишчепркати, кам, v. pf. 1) qus[$arren (wie бі ишпан. ишпартати, там, v. pf. liniren, lineas duco. ишпиља, f. (у Сријему и у Бачк.) дрвен ши Henne), erado. rumpo. ишчерупати, пам, v. pf. zerrupfen, convello. љак којим се прибоду два краја н. п. на ишчешати, ишчещём, v. pf. 1) н. п. уш из 2.jä, 1) ja, ita: А. Је ли тако? Б. Јест ја. јабана,* f. 1) біе Srembe, terra extera: није јабанац, нца,) m. ber Brembe, alienus. cf. [vide] J блански јабука, Суви шљива са сирови јабука, f. (pl. gen. јабука) 1) бег Wpfelbaum, јабуков, Xpfel, mali: јабукова вода т. ј. ја- јабуковац, јабуковца, m. 1) ein Stab vom Xp= felbaum, baculus e malo. 2) [Јабукович] брдо у Велебиту, Кате еines Berges, montis ber Hepfelfrämer, pomarius, poma vendens. 2) der Liebhaber von Aepfeln, qui amat mala. 3) понајвише pl. јабучари, они што иду на јабуку [3]. cf. прстенџија. јабучарев,) јабучаров, а, о, без јабучар, той јабучар. Јабучило, т. име коњу Момчилову: Момчил има коња Јабучила, Јабучила коња кри латога се опет једно од другога разликује које мање које више: на јаблану гране расту уз дебло у висину и овога дрвета ја у Србији нијесам видио прије док нијесам дошао у Биоград; топола и јагњед може бити да је једно; | јабучић, m. ein junger Wpfelbaum, malus parva. јасике дебеле, као што су тополе и јагњеде јабучица, f. 1) dim. v. јабука. ја нигда нијесам видио, премда их у Тршићкој планини има сила Божија. 2) некакав цвијет, баз Фappelfraut, malva [trollius europeus I..]: Планине се наките јабла ном Јабланик, m. планина у Србији, Хаmе eines Јабланица, f. вода која се више Ваљева са 2) der Adamsapfel, pomum Adami. У нас се приповиједа да Адам ону јабуку што му је Јева дала да изије, није прождро, него је сажватао па му стала у грлу, и отуда у људи да је постала јабучица, које жене немају. 3) јабучица црљена, (у Дубр.) Barabiesapfel, solanum lycopersicum Linn. cf. патлиџан [2]. јав, m. in ber Rebenšart: ни стрва ни јава, etma der Schein, das Zeichen, signum. Јаван, вна, но, öffentlich, offenbar, manifestus. јави, 1) gerabe fo, wie, plane ut: јави као луд иде. 2) cf. најави. јаблански, ка, ко, von Bappel, populeus: Ја ћу теби понуде донети : С јаблан дрва ја - јавити, јавим, 1) v. pf. befanut madjen, publico, 2) v. impf. овце, vor ben fen hergehen und sie leiten, duco oviculas. јавити се, јавим се, v. г. pf. 1) коме, fih mel= јагњење [јањење], п. баз Хаттеn, partus. [cf. млађење 3]. ben, einfprechen, se ostendere [cf. гласнути | јагњетина [јањетина], f. 1) баз ؟ämmerfleifcd, 2) fich offen се]: јави ми се кад пођеш. baren, erscheinen, adpareo. јавкање, n. dim. v. јављање. јавкати се, кам се, dim. v. јављати се. јављење, п. verbal. v. јавити 2. јавно, öffentlich, offenbar, manifeste. [cf. бјело- јавнути се, нём се, dim. v. јавити се. 1. Јаворина (cf. [2 Јаворина 2,] Јахорина [Јао- 2. јаворина, f. 1) augm. von јавор: Стар је јагањчићи, m. pl. dim. v. јагањци. јаглак,* m. (у Ц. г.) vide јаглук: И јаглаке јаглац, m. (у Барањи) vide [јагочевина] јаговчина. јаглика, f. 1) (у Ц. г.) vide јагочевина. 2) [Јаглика] Srauenname, nomen feminae. јаглук,* m. ein geftidtes chweißtud, sudarium јагма,* f. (асс. јагму) на јагму, reißens (get caro agnina. 2) das Lammfell, pellis ag јагњећи (јагњећи) [јањећи], һâ, hê, Camm, agni. јагњешце [јањешце], n. dim. v. јагње. јагњиво [јањиво], п. (ст.) баз Cammen, agnorum partus: „Да грдне цркве! а бијеснијех светаца! чудна мјеста за јагњиво! уставидете коње, да се пуста Бога намолимо“ (приповиједају да је рекао некакав Херцеговац кад је ударио поред некаква великог намастира). сf. јагњило. јагњило, п. мјесто гдје се јагње овце, Drt wo die Schafe lammen, locus ubi oves pariunt. cf. јагњиво. јагњити [јањити], њим, v. impf. lammen, edo agnum, enitor: ова овца јагњи сваке године по двоје јагањаца. јагњити [јањити] се, њим се, v. r. impf. lam- јагњић, m. (у Дубр.) vide јагње. јагњичица, f. dim. v. јагњица: Проврћ ћу се |јаговчина, f. (у Барањи) vide јагочевина. Јагодинац, нца, m. Einer von Јагодина. 2) јагодице, pl. bie Bangen, genae: У Милице дуге тре- Јагодња, f. adj. брдо у Рађевини. јагодњача, f. т. j. крушка, eine Art &rü birnen, јагњад [јањад], f. coll. junge &ämmer, vide ja-|järp3,* m. ber Ju$3[himmel, equus variegatus. гањци. јагње (cf. [2]јање), њета, п. баз gamm, agnus. [с. јагњић, јањац; ухотка]. јагњед, јагњеда, m, ber appelbauт, біе Bappel, роpulus [nigra L.]. cf. [јагњеда, 1 јањ, 1 јања 3;] јаблан. jàrpзacт, a, o, klein geschäckt, equus variegatus. |јагрзов, а, о, без Fuchs[$immels, equi variegati. јад, m. ber Rummer, baš 2Beh, aegritudo: иди, јаде и чемере! јаде несити! јади га убили! триста јада на кога, т. ј. искарао га; Од јада се Вуче преобуче - Ој ђевојко, мој те јад убио Нек су њему двоји, троји | јадолико, adv. traurig, triste, cf. жалосно: Како тице јадолико грачу, Са крила им брчно перје скаче јади: Једни јади ђе се не виђесмо, Други јади ђе се не састасмо, Трећи јади ђе се не љубисмо Јадранин, m. Ciner qus Јадар. јадан, дна, дно, arm, nnjelig, unglüdlidh, miser. | Јадранка, f. Gine qus Јадар. [сf. биједан, болан 2, весео 2, дерни, жало- јадрански, ка, ко, von Јадар. Bächlein, das aus einer Quelle fließt, rivulus, ex scaturigine aquam deducens. стан (жалосан), зајадњи, злосрећан (злосре- јажа, f. (у Сријему) blauf-Ranal, baš fleine тан), злосрећни (злосретњи), јадињи, јадован, јадовит, кукав, кукавни, кужан 2, несрећан (несретан) 2, ојађели, тужан]. јадање, п. баš Rlagen, questus. Јадар, дра, m. 1) вода у Србији која извире | јадати, дам, v. impf. flagen, queror [cf. јадити]: И он оде двору јадајући јажење, п. баš Zeiten beš Bafjers, To aquam du cere. јâs, m. (loc. јáзу) 1) (bei ber ìüble) ber 2ûbleitkanal neben dem Wehr, canalis praeter molem, aqua mole reducta. [cf. гат 1, јаруга 2, савак]. - 2) (у Бјелопавл.) преград у води [ради] ловљења рибе, cf. [суп]. 3) der Bratfisch, cyprinus ballerus [idus melanotus, Heck.]. јазавац, јазавца, m. ber Даф, meles (ursus meles Linn.). јадаш, m. Тешко Вујашу и јадашу! cf. Вујаш. | јазавчји, чја, чје, н. п. траг, Даф, melis. јадиков, а, о, (ст.) Sanımer, questus: Под гр- | Јазак, Јаска, m. (loс. Јаску) 1) намастир у лом јој пуце јадиково, Кудгод ходи, нека Фрушкој гори. 2) село код тог намастира. јадикује јазачки, ка, ко, von Јазак. јадиковање, п. baš Webflagen, lamentatio, eju- јазбина, f. рупа у земљи, баз Дафšlo, caverna melis. latio. јадиковати, кујем, v. impf. we flagen, lamentor: | јазија,* f. vide писмо 1: И артије књиге без Кудгод ходи, нека јадикује јазије јадиковац, јадиковца, m. (ст.) Sammer, que- јазик, m. (у Спљету) vide језик. stus: Загазићеш у кланце тијесне, Бога ми |јавити, јазим, v. impf. baš Baffer ableiten, duco су кланци јадиковци: Јер не могу ни два aquam. напоредо, Коњ за коњем, јунак за јунаком,| | јазиџија,* m. vide писар: И дозивље млада Онде млоге јадикују мајке јазиџију јадиковина, f. (ст.) Zrauerbaum (?): - - гусле јазук!* фaбе! dolendum! cf. штета. јаворове И гудало од јадиковине јаиз, m. (у Хрв.) некаква водена тица, као јадињи, ња, њê, vide јадан: Вино пије Сења- чапља, али је одозго црна, и једе се, Wrt Bajjervogel, avis quaedam aquatica. нине Иво Насред Сења града бијелога На јадиње гувно Десанчића јадити, дим, v. impf. flagen, queror. [vide jaдати]. јадити се, дим ce, v. r. impf. коме, jih befla= gen, conqueri. јадник, јадника, m, ber Xrme, miser! cf. oja- јадница, f. bie Wrme, misera. [cf. ојађеница]. јàија, * m. vide пјешак: Куп' јаију, царева јаињи, ња, ње, н. п. љуска, i, ovi. domestica L. var.; cf. белопандара, мудача]. јајачки, а, о, von Јајце: Покрај Јајца пољем Јајачкијем - Ти се врати Јајцу бијеломе, Те ти чувај Јајачка говеда јаје, јајета (јája), n. 1) baš Çi, ovum. 2) јадовање, п. baš fummervolle Leben, ber Sram, | Јајчанин, m. Siner von Јајце: Кулу гради беже aegritudo. Гајчанине јачи) ftart, robustus, fortis, firmus, н. п. човјек, коњ, ракија, дуван, вино. јака,* f. 1) vide колијер. 2) (у Ц. г.) н. п. нас је јака, т. ј. много, јаки смо, viel, multi, cf. јачина, јарка. јадовати, дујем, v. impf. fih grämen, ingemo: јак, јака, о, (јакӣ, ка, ко, adv. јâко, comp. Јад јадујем, ником не казујем јадовит, а, о, vide јадан: И у гори камен становити, Под њим сједи Мујо јадовити Кучко Фате, јадовита била Јадовник, m. планина у Србији, Mame eines Berges, montis nomen (према Јадовнику има друго високо брдо које се зове Кукавица): И Павлицу испод Јадовника јавача, f. у загонеци: У нас коза јакача, јака сина родила и унука манита. јакија, * f. баš Bflajter (von Geife, Brantwein инб |