Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

јакостан (јакосан), сна, сно, тächtig, ftarf, po- јаматва, f. (око Спљета) vide јематва.
tens (meift von Sott): Бог је јакостан.
јакота, f. bie Stärfe, fortitudo. cf. јачина.
јакошњи, ња, њê, ißig, qui nunc est. cf. [vide]
садашњи, садањи.

јамати, мам, v. impf. (у Спљету) vide јемати.
јамац, мца, m. vide јемац.

јамачно, verläßlid, gewiß, certo, certe. [vide заиста; cf. поуздан].

јакреп,* m. ber Sforpion, scorpio, scorpius, [vide |јаметина, f. augm. v. јама. [cf. јамурина]. скорпија] сf. шпурак: Бе пливају гује и јамити, мим, v. impf. 1) копати јамиће, Жерјакрепи

Јакша, m. Жann name (v. Satob ?), nomen viri. јала!* (ст.) ба! (beim !), heus hercle: Гала

кардаш! јуриш на душмана јалак [*], m. ber Graben, Ranal, fossa. [vide прокоп 1]. cf. јарак.

јалакање, п. баš јала rufen, exclamatio јала!

gruben machen im Weinberg, fodio vineam. 2) megräumen, tollo, aufero : јами то с пута; јами шалу. - 3) (у Дубр.) ergreifen, capio, [vide] шчепати, cf. спопасти: јамио га за врат. јамити се, им се, v. r. pf. vide оканити се, проћи се 2: јами ме се, молим те. cf. jaмити 2.

[ocr errors]

јалакати, јалакам (јалачем), v. impf. јала-ru- |јамић, m. im Beinberge bie Rebgrube, fovea viti

[blocks in formation]

јалакнути, јалакнем, v. pf. јала-rufen, exclamo |јамица, f. dim. v. јама.

јала: Кад ли болан Турци јалакнуше јали, обет, aut. [vide] или, cf. али. јалија, * f. баз lifer, ripa, litus [vide обала 1]: Мртва Марка на свог коња врже, Па га снесе мору на јалију Не носи је сужњу на галију, већ је носи мору на јалију јалица, f. vide јахалица.

[ocr errors]

јалка, f. (у Шумад.) vide јахалица 2. јалкунићи, т.: Ту се тићи јалкунићи легу јалман,* m. ber Flintenjaft bis zum фоß, sca

јамичак, чка, m. (у Славонији) vide триокоп.
јамљење, п. baš Öraben ber Rebgruben im 2sein=
berg, fossio vineae.

Јамница, f. као мала кнежина у Хрватској (у
другој Банској регементи) на Турској гра-
ници. сf. Црна краљица.
јамурина, f. vide јаметина.
јамчење, n. vide јемчење.
јамчити, чим, vide јемчити.

јамчити се, чим се, vide јемчити се: Све се

pus teli (cf. [vide] столица [2]): Којано је јамчи један за другога златом обљевена Од јалмана до горњег ви- | Јана, f. vide [1]Јања[1].

шана

јандал,* adv. на страни, feitmärts, a latere: јалов, а, о, 1) н. п. земља, unfruchtbar, steri- Што је момак јандал од сватова lis. 2) н. п. крава, овца, gelt, non prae-|јанија,* f. 2rt Sleijójpeije, cibi genus: И арами од овна јанију

gnans.

ницом

-

јаловац, вца, т. н. п. ован, unfruchtbar, ver[hnit | Јаница, f. dim. о. Јана: Уљезе с младом Јаten, sterilis, castratus. јалова чорба, f. eine Wrt Suppe, jusculi genus. јанкеса [*], f. [торба што се носи са стране]: јаловање, п. baš gelte Bieh, pecus sterile. Метну главу у јанкеси пасу —

јаловити, ви́, v. impf. 1) овна, ver[d neiben, | Јанкић, Јанкића, m. dim. v. Јанко.

--

castro, gelten, unfruchtbar madjen, reddo steri-| Јанко, m. Mann name (von Јован ?), nomen viri. lem. [cf. направљати; штројити]. 2) краву, Јанок, Јанока, [Јањок] m. (понајвише у пјекобилу, овцу, burch Mißbanblung um bic ruht смама) біе tab Haab, Jaurinum, cf. [vide] bringen, facio abortire. Бур: Јеси л чуо од Јанока Јанка јаловити се, ви се, v. r. impf. н. п. крава, јаночки, ка, ко, von Јанок: Он покупи Гакобила, fommt um bie Srucht, abortit: сваке ми се године јалови по једна крава. јаловица, f. 1) н. п. крава, овца, gelt, non praegnans, sterilis, cf. јаловка: А шенице

ночке катане

[ocr errors]

јанџик [*], m. vide тарчуг.
1.jањ, m. vide јагњед.

2.јањ, m. (у Хрв.) vide jacen [1]. 2) [Гањ]

кише јапунце (не треба). [vide плашт] cf. кабаница.

у пјесми некакав град: Рани царе у Јању ђевојку 1.Јања, f. 1) Уrauenname, nomen feminae. [cf. |jâp, f. in ber Hebenšart: посијао жито на јар, Јана]. - 2) црква: Цркву Јању у Староме im Gegensaße der Wintersaat, sementem feci Влау 3) [јања] (у Хрв.) vide јагњед.

[ocr errors]

2) Fluß der

vernam.

2.Јања, f. 1) Étäòtchen in ber Зворничка нахија | jäра, f. 1) біе Diße (vom Dfen), calor (fornacis). (на лијевом бријегу Дрине). 2) (у Далм.) као наслон гдје стока зими sie durchfließt. стоји, Wrt tallung, stabuli genns. јарад, f. (coll.) junge Siegen, capri et caprae juvenes. [cf. јарићи, козлићи].

јањад, f. (coll.) vide јагњад. јањац, њца, m. баš Zamm, agnus (ријетко се говори). [vide јагње]. 1.јање, n. vide јахање.

2.јање, њета, n. vide јагње.

Јањево, п. у Косову више Приштине варо- | шица (око 300 кућа): И покупи све Јањево равно

јањење, n. vide јагњење.

јањетина, f. vide јагњетина.

јањећи, һа, һê, vide јагњећи.

јањешце [јагњешце], n. dim. v. јање. јањиво, п. vide јагњиво.

Јањина планина, f.: Кроз некакву Јањину Иланину

јањити, њим, vide јагњити.

јањити се, њим се, vide јагњити се.

[јањица, f. vide јагњица; види s. V. Варица 1.]

јањичар, m. vide јењичар.

Јањок, Јањдка, m. (у ајесмама) vide Јанок:

1.јарак, рка, m. 1) ber Sraben, Ranal, fossa. [vide прокоп 1]. cf. јалак. - 2) [Гарак] село у Сријему.

2.jарак [*], m. (у Далм.) vide оружје: Под одором Стипуриновића, Под јараком Диклића Јаноша, На коњицу Бојадиновића јарам, рма, т. баз, jugum: јарам волова, т. ј. два вола; вуче на два јарма, т. ј. на четири вола. јаран,* јарана, m. ber Freuns, Bertraute, familiaris, (у пјесмама каже се и дјевојци мјесто јараница) cf. друг [1, јараник], пријатељ [1]: Ој ђевојко, мој стари јаране! - У ђевојке, у јарана мога О јаране, боле ли те ране? Да не боле, не б' се ране звале. јараник, јараника, m. ber Bertraute, Freuns, ami

cus, socius [vide јаран]: Што ти жалиш у широку Лику: Да л' Турчина каква јара

Ника

Вино пије од Јањока краљу У Јањоку граду | јараника, f. vide јараница: Те дарова триста бијеломе

Јањоклија, m. Giner von Јањок.

јањци, јањаца, m. pl. vide јагањци.

јањчевина, f. месо од јањца, Cammsfleijd, agnina.

јањчићи, m. pl. dim. v. јањци. jào!

јаог! (у Херц.) аф, weh! heu! cf. [vide] jaox. jàoj!

јаокнути, јаокнем, vide јаукнути: Кој од ране јаокнути не ће, Поред себе попла

шити друга

[ocr errors]

Јаорина (Јаворина) [Јахорина], f. планина у Босни : Колика је Јаорина планина, злато! [jaox! ach! weh! heu! cf. jao, jaor, jaoj; aox, јој 1, јуј, авај.]

јана, m, (у војв. по варошима) ара, tata. [vide отац].

јапад, f. (lос. јапади) мјесто гдје сунце не допире, mattiger Drt, locus opacus. cf. [2] запад, осоје, [таложина].

јападно, гдје сунце не допире, attig, opacus: овдје је јападно. јапија, * f. vide грађа [1].

јапити, пй, v. impf. н. п. јапе врата, т. ј. стоје отворена широм, flaffen, offen fein, hiare. јаница, m. dim. v. јапа.

јапненица, f. (у Хрв.) ber Ralfofen, bie Ralfhütte, calcaria, cf. [vide] кречана.

јапно, п. (у Ријеци) vide вапно.

јараника

[ocr errors]

јаранити се, јараним се, v. r. impf. (у Бан.) Siebichaften baben, amare. cf. миловати се. јараница, f. біе Bertraute, Freunbin, amica, socia. [cf. јараника].

јаранство, п. біе Befell{haft, Bertrautjdaft, societas, necessitudo.

јарац, јарца, m. (pl. јарци, јäрчеви), ber Bod, caper.

јарачење, п. баз Borüben без Rojješ zum 2ettrennen, equi exercitium ad cursum. јарачити,* чим, v. impf. т. j. коња за трку, das Roß zum Wettrennen vorüben, exerceo equum ad cursum.

јаргован, m. (у Барањи) vide [јергован] јоргован.

jape, pera, n. ein junges Stück Ziegenvieh, capella aut caper juvenis. [cf. козле]. јареб, т. (у Спљету) біе teinhenne, perdix saxatilis. [vide јеребица]. cf. шкрга. јаребица, f. vide јеребица.

јаребичји, чја, чје, vide јеребичји. јареница, f. bie Sämmerwolle, lana agnina, cf. [vide 1]јарина: Уфатићу јагњичицу, Просуђу јој јареницу

јаренце, цета, n. vide јарешце.

jaретина, f. 1) Sleifh von jungen Siegen, caro haedi. 2) das Ziegenfell, pellis haedi. јарећи, һа, һê, Bods, haedi.

јапунџе [*], пета, n. ber Mantel, pallium: Послије |јарешце, цета, n. dim. v. jape. [cf. јаренце].

јари, ра, ро, н. п. земља (гдје се сије на јар), | der Boden wo das Sommergetreide gesäet wird, sementis trimestris; јаро жито, Sommer, aestivus. [cf. јарни].

Јарӣ Јасен, т. мјесто готово на врх Капеле
(од источне стране).

Јарида, f. Уrauenname, nomen feminae.
јарик, јарика, т. н. п. јечам, лан, Sommer=,
aestivus.

1.јарина, f. вуна од јагањаца, 2Bolle von Cám=
mern, lana agnina. cf. јареница.
2.јарина, f. bie Sommerfrudht, fruges aestivae,

vernae.

јарити се, јарим се, v. r. [im]pf. in Mike fommen, effervesco: Књигу чита, па се јаром јари јарићи, јарићâ, m. pl. vide јарад.

питоми, некака трава, Wet flanze, herbae genus. [vide jaсенак 22].

јасенак, нка, m. 1) һур. v. јасен (које се слабо говори). - 2) (у Сријему) dictamnus albus Linn. [cf. јасен 2?]. Кажу а у очи Спасова дне ноћу виле откину врх јасенку; за то алосану чељад носе те оставе ону ноћ под јасенком метнувши код болесника колач хљеба и једну чашу воде а другу вина (као вечеру вили), па сјутридан у јутру копају под јасенком и шта нађу (н. п. црва или бубицу каку), оно даду болеснику те изије или у води попије (као лијек, који му је вила оставила).

Приповиједа се да у јасенку цвијета ноћу нестане кад се у вече узбере и остави гдје. јасеник, јасеника, m. ber фенmals, fraxinetum.

1.јарица, f. т. ј. шепица, Šommerweizen, triti-| Јасеница, f. 1) nom. propr. eines luße, ber cum aestivum.

[blocks in formation]

aus dem Rudnikergebirge fommt, und sich in die Морава ergießt, nomen fluvii: Виче вила с Рудничке планине Изнад воде танке Јасенице 2) кнежина око те воде, Begens um den gleichnamigen Fluß, regio circa fluvium ejusdem nominis. [два су јасеничка среза: у округу крагујевачком и у подунавском]. јасенов (јасенов), а, о, ејфen, fraxineus. 1. јасеновац, јасеновца, m. ein jchenftab, baculus fraxineus.

јарко сунце, п. (ст.) lichte (инò warme) опис, lucidus sol et calidus: О јуначе! моје јарко сунце Јарко сунце, на високо ти си јармак, ( т. біе Bаде (am Bagen), jugum, woran јармац, у біе ждрепчаници (Drtjdheit, dhwengel, |2. Јасеновац, Јасеновца, m. варош у Славоöfterr. Drittel). cf. [vide] прекоруђе. јарменица, f. (у Сријему) оно дрво што у лађара стоји преко прсију кад вуку лађу (као у вола јарам), Hrt Soh, jugum. Јарменка, f. Srauenname, nomen feminae. јармењак, т. т. ј. сврдао, ber Sohbohrer, terebra jugo perforando.

јарни, а, б, н. п. земља, жито. [vide јари]. јарост, јарости, f. (понајвише у војв. по варошима) vide гњев.

јаруга, f. 1) bie Bergriefe, alveus de monte decurrens. [cf. провалија]. — 2) (у Хрв.) vide јаз [1].

јаружица, f. dim. v. japyra. јарчев, а, о, без Bods, capri.

јарчевина, f. baš Boddsfleijch, caro caprina. јарчина, f. 1) augm. v. јарац. - 2) augm. v.

нији, cine tast in Slavonien, urbs Slavoniae. јасеновача, f. бег [фenprügel, fustis fraxineus. јасеновина, f. Gjchenkolz, lignum fraxineum. јасење, n. coll. jhenbäume, fraxini.

јасик, јасика, т. бег Хејрепmals, populetum.
јасика, f. 1) біе Mefpe, populus tremula [L.].
cf. [трепетљика 2,] јаблан. - 2) [Јасика]
Frauenname, nomen feminae.

јасиков, а, о, äfpen, populeus.
јасиковац, јасиковца, m. 1) Hefpenftab, baculus

populeus. - 2) [Јасиковац] Rame ciner Duelle
in Лозница, fons quidam.

јасиковача, f. ber Wejpenjtod, fustis populeus. јасиковина, f. baš Hefpenholz, lignum populeum. јасичић, m. eine junge Хејре, populus parva. јасичица, f. dim. v. јасика.

јасле, јасала, f. pl. bie rippe, praesepe. [1]јарак[1]; тако се зове у Сријему један јасли, јасала, f. pl. bie &rippe, praesepe. велики и дугачки старински ирокой код села | Јасна (Јáсна), f. ein Sranenname, nomen feminac Добринаца и Петроваца.

јарчић, m. dim. v. јарац.

јарчји, чја, чје, н. п. кожа, Bods, hircinus.
јасак,* ска, m. baš Berbot, interdictum, [vide
закрич] cf. забрана: Цар Сулејман јасак
учинио Да с' не пије уз Рамазан вино
јасакчија, * m. ber türfifche Seleitsmann, comes |
et defensor. Jасакчију воде у Турској вла-
Дике и велики трговци.
јасакчијин, а, о, без Seleitšmanns, comitis.
јасан, сна, сно, ђell, liquidus (de voce), adv.
јасно: Јасно пјева за гором ђевојка
јасен, јасена, т. 1) bie fße, fraxinus [L.; cf.
2 јесен; 2 јањ 1]. - 2) (у Паштр.) јасен

ВУКОВ РЈЕЧНИК

(q. d. lucida).

јаснота, f. bie Delle, claritas.

1.јаспра [аспра], f. ber Wiper, numi genus. Три
јаспре иду у једну пару. cf. газета [1].
2. јаспра, f. некакав цвијет, Wrt flange, herbae

genus.

јаспре јаспри, [аспре], f. pl. Wfpern, Sels, numi. [vide новац 3].

јаспрени, на, но, н. п. кеса, Selo, numarius. јасприца, f. 1) dim. v. јаспра. - 2) (у Славон.) vide шљока.

јастог, m. (у примор.) морски велики рак, 10custa marina [palinurus vulgaris Latr.]. јастреб, m. (ист.) vide јастријеб.

17

јастребаст, а, о, (ист. и јуж.) н. п. кокош,
geierfarb, coloris vulturini.

Јастребац, ренца, m. планина у Србији иза
Крушевца, еіn Berg in Serbien, mons Serbiae.
јастребуша, f. (ист. и јуж.) јастребаста кокош,
eine geierfarbene Jenne, gallina coloris vulturini.
јастриб, m. (зап.) vide јастријеб.
јастрибает, а, о, (зап.) vide јастребаст.
јастрибуша, f. (зап.) vide јастребуша.
јастријеб, т. (pl. јастребови) (јуж.) ber (ü
ner) Beier, vultur. [cf. соколић 2].
јастрока, f. (у Грбљу) име овци, ein dhafsnamе,
nomen ovi indi solitum.

fuhrmanns, das sein Gepäck trägt, und das er zu-
weilen selbst reitet, equus jumentarii equita-
torius. 2) der Triumpfwurf im KлHC-Spiel,
jactus victor in ludo клис, quem vide. [ef.
јалка].

јахање [јаање, јање], п. баз Reiten, equitatio.
јахати [јаати, јати], јашем, v. impf. reiten, equito,
vehor equo. [cf. јездити, јежђети].
јахати се, јашем се, ѵ. г. impf. 1) добро се
јаше овај коњ, fich reiten lajfen, equitari (?).

2) јашу се дјеца, н. п. кад се играју клиса, einancer reiten, equitat alius in alio. јахаћи [јааћи], ћа, ће, н. п. коњ, Hcit, equitatorius. cf. јашаћи.

јахор, јахора, m. (у Ц. г.) vide јавор mit allen Ableitungen.

јастук,* т. 1) baš Riffen, ber Bolfter, pulvinum. [vide узглавље]. 2) дрво што стоји по осовини (код кола). 3) у Арнаутскијех пиштоља на табанџету као мали јастучић, да | Јахорина [Јаорина], f. vide [1] Јаворина: Колук не бије у руку. 4) (у војв. по ва- лика је Јахорина планина

рошима) баз Rijjen (eine Wrt коло-Zanz), cho-|јац јацо! Saut um ben Bod zu lođen, vox allicireae genus. Кад се игра јастука, играчи се entis caprum.

ухвате у коло, а једно стане унутра с ја- |јација,* f. bie fünfte Betzeit ber Zürfen, hora quinta стуком, па пред кога баци јастук, с онијем се пољуби, па онда оно из кола узме јастук, а оно се ухвати на његово мјесто у коло и т. д. јастучић, m. dim. v. јастук.

orandi Turcarum. У Новом саду кад звони у вече (зими у [37] сахата а љети у [5?]) каже се: звони на јацију. Ондје има и осовито звоно у које се тада звони. јацијско звоно, п. (у Новом Саду) у које се звони на јацију. cf. јација. јачање, п. баз Érjtarfen, virium firmatio. јатак[*], m. ser (Diebs) Dehler, receptator latro-|јачати, чам, v. impf. ftärfer werben, vires asnum aut furum: Казуј, курво, дружину осталу sumo.

јатаган[*], m. велики нож, eine Wrt Spivfhfängers, culter major [cf. ханџар]: Јатагане међу

на таване

зимовали

И јатаке, куд сте доходили, Доходили, зиме | јачати се, чам се, v. r. impf. дјеца се међу собом јачају, т. ј. рву, ringen, luctor. јачина, f. bie Stärfe, fortitudò. [cf. јакота, крепост; јака 2].

јати, јашем, vide јахати.

јатисерка, f. vide тебисерка.

јатка! interj, ber Wrme! misellus, остао сиротан, јачица, f. dim. v. јака (највише у кошуља) [cf. јатка! јатник, т. (у Ц. г.) човјек од братства у коме јачмен,

огрица].

m. (österr. die Gerste) ein Augenима преко педесет пушака - из јата, ein | јачмичак, чка, übel, dolor quidam oculorum. Mitglied des montenegrinischen jaro, membrum cf. [јечмен, јечменик, јечмичак, чмичац,] тоб јато nigrimontani.

јäто, п. 1) ein Zrupp Bögel, agmen avium: У јато, голубе, да те кобац не однесе. - 2) (у Ц. г.) братство у коме има више од педесет пушака. cf. јатник.

јатомице, adv. {maarenmeije, catervatim. јаторнији, ја, је, ftärfer, firmior (за дјецу, и за остале младе животиње).

јäук, т. біе Bebflage, lamentatio: стаде га јаук; Домаћине, донеси јабука, Да не буде по кући јаука

чмичак.

Јаша, m. (ист.) vide Јашо.

јашаћи, һâ, hê, Heit, equitatorius. cf. [vide]
јахаћи.

јашиковање, n. vide ашиковање.
јашиковати, кујем, (у Боци) vide ашиковати.
јашмак[*], m. (у Далм.) женска повезача, баš
Ropituh ber Sranen, vitta. [vide повезача].
|јашмачар, m. (у Кот.) постав за јашмаке, Art
Leinwand aus welcher jamмak verfertigt wird, panni
genus.

јаукав, а, о, (у Дубр.) н. п. мачка, т. ј. која Јашо, m. (јуж.) һур. v. Јаков. [cf. Јаша]. много јауче, flagens, querulus.

јаукање (јаукање), п. баз 2len, lamentatio. јаукати (јаукати), јаучем, v. impf. webflagen,

lamentor: Ој ђевојко, мој стари јаране, Да ја умрем, би л ти јаукала

јауклија, * f. vide заручница: У селу је моја јауклија, Куде ми је троји просиоци јаукнути, јаукнем, [јаокнути] v. pf. webrufen, ejulo.

јаштерица, f. eine Spißpujtel an ber Bunge, inm
Жинбе, pustula in lingua, in ore. Кад јаште-
рица изиђе коме на језику, онда кажу да је
неко налагао нешто на њега. Ако је јаште-
рица с десне стране, онда је мушко нала-
гало; ако ли је лијеве, онда је женско.
je, 1) ift, est. 2) fie, eam: jа сам је видио.

cf. jy.
1. Jeва, f. Eva, Eva (Adams-Frau).

јахалица [јалица], f. 1) баз Небенpfers beš Saum= |2. Јева, f. ein Srauenname, Cuphemia, Euphemia.

јеванђелије [еванђелије],

n. bas Évan-|1.један, дна, дно, 1) einer, unus. 2) ein, aliquis. - 3) једни кажу, einige (bie einen) jagen, aliqui dicunt.

јеванђеље [еванђеље, иванђеље], gelium, evangelium: Па узима часно јеванђеље

јеверица, f. vide вјеверица.
јеверичић, m. vide вјеверичић.
јеверичица, f. dim. v. јеверица.
јеверичји, чја, чје, Cichhorn=, sciurorum.
Јевра, 1. Станеnname, nomen feminae (hyp. v.
Јевросима ?).

Јеврејин, m. ein Şebräer, Hebraeus [cf. Жид]:
У проклета цара Јеврејина
Јеврејка, f. bіе Şebräerin, Hebraea mulier: А
приступа проклета Геврејка

јеврејски, ка, ко, bebräijd, hebraicus: О велики царе Костадине ! Наши с крсти у земљи Јеврејској

Јеврем, т. Еphrem, Ephrem.
Јевросима, f. vide Јеросима.
Јевта, m. (ист.) [vide] Јевто.

Јевтан, m. ein Mannšname, nomen viri (von
Euthymius).

јевтин [јефтин], а, о, wohljeil, vilis, [adv. јевтино] cf. [слахак,] цијене; Од јевтина меса чорба за плот.

јевтиноћа [јефтиноћа], f. (ed Jovorns) bie Bohl feilheit, vilitas annonae. [cf. цјеноћа]. Јевтица, m. dim. v. Јевта.

Јевто (cf. [Јепто,] Јефто) m. (јуж.) Éuthymiuš, Euthymius. [cf. Јевта]. Jèrap, гра, m. Stabt Erlan in Ungern, Agria: Ти нијеси друма погодио, То не иде Јегру бијеломе, Већ Јањоку граду каурскоме јеге,* гета, n. bie Geile, lima. cf. [vide] пила [2], јеглен[*], m. vide разговор [1], јегленце, cf. бесједа, говор: И велики јеглен отворише јегленисање, п. баз Éprechen, hwaßen, confabulatio. cf. [vide] разговарање [1]. јегленисати, нишем, v. impf. jwagen, confabulatio. [vide] разговарати се, cf. говорити, јегление,* џета, n. ber Discurs, confabulatio. [vide разговор 1]. cf. јеглен. јегленција, * m. ber hwäßer, confabulator. Јегрелија, m. (ст.) Çiner poи Јегар: Чисто злато, Јегрелија Мујо! Ти нијеси друма погодио, То не иде Јегру бијеломе, Већ Јањоку граду каурскоме

јегуба, f. Јегуба уз букву, јегуба низ букву, јегуба к земљи паде, јегубићи прионуше (ко може више пута засонце брзо изговорити да се не помете). [cf. кундрац].

јегубић, m. cf. јегуба.

4) исе један! Кући се вуци, ниткове један! Гдје си, кучко једна! 2. један, дна, дно, zornig (giftig), iratus. [vide иједак].

једанаест, elf, eilf, undecim. [cf. једнонаест]. једанаестеро, vide једанаесторо.

једанаести, та, то, бer elfte, undecimus. једанаесторо, eine Sahl von elf, undecim. cf.

двоје. [cf. једанаестеро, једнонаестеро]. једанак, (у Ц. г.) gleich, auf ber Stelle, illico, [vide] одмах, cf. једнак: На једанак за софром сједоше и једанак пити започеше На једанак свати приступише једанакак, у пјесми мјесто једанак: Једана

как на ноге скочила

[ocr errors]

једанпут (т. ј. један пут), (cf. [једаред, једноћ, једноч, једнош, пут 3, ред 2,] једном) 1) einmal, semel. - 2) einmal, aliquando. једар, дра, дро, bicht unb fejt, solidus: једну, али једру.

једаред (т. 1. један ред), (у војв.) vide једанпут: Ви станите, да вам одударим| По јеДаред мојим буздованом

једва, faum, vix [cf. тешко 3, Ђорђорице, уба]; једва једвице, fаum ниб fаum: То је Милош једва дочекао

једвини, а, 6, in ber Rebensart - једва на једвине јаде, mit großer Diiühe, enòlidh cinmal, tandem.

једвице, in ber Hebenšart: једва једвице, mit

großer Mühe, tandem.

[ocr errors]

једек,* m. 1) vide уже [1]. 2) das Paradepfers, equus ad pompam: И он води цареве једеке - 3) н. п. лађени, дућански, баз Зи behör, instrumenta. једење, п. 1) баз jen, esus. - 2) (у крајини Неготинској) біе peife, cibus. cf. [vide] јело. једиво, n. vide јело: Имају ли пива и једива једин, а, о, н. п. човјек, біе einzige Hannsperjon in einer Haushaltung, solus in familia. [vide] инокосан, cf. јединац..

јединак, нка, m. 1) vide јединац [1]: Тако не остануо без јединка! Све милинке од мајке јединке 2) пушчано зрно које се по једно меће у пушку, eine Glintenfugel, glans. [vide зрно 2]. јединац, нца, m. 1) ber einzige Gobn, filius unicus. [cf. јединак 1]. 2) der einzige in einer Maushaltung, unus paterfamilias, cf. [инокосан, једин; самац,] једноглавац: кад буде до невоље, онда и јединце потјерају на војску.

јегуља, f. ber Wal, anguilla. cf. угор. јед, m. (cf. ијед) 1) біс Salle, fel: пун сам једа. 2) Sift, venenum: Док је нашла гују отровницу, Заклала је злаћеним прете-|једини, на, но, [cf. јединити, 1 једити] 1)

ном, Уточила по кондира једа, Оно друго вином доточила, Па га дала свом брату рођеном Те је свога брата отровала Born, ira [cf. гњев]: пуче од једа.

3) der

einzig, unicus. - 2) једина руко Божја ! кад се што особито приповиједа, н. п. удари киша, једина руко Божја! и из неба и из

земље.

једак (једак), јетка (јетка), тко, (јетки, ка, ко, јединити, а, о, у пјесми мјесто једини: Тужјела је ђевојка Јединита краљева

adv. (јетко), (ист.) vide иједак.

« PreviousContinue »