Page images
PDF
EPUB

само сиса.

Eiern) auf die Stelle des Pferdrückens, die vom из равна Сријема и дебела с јаловице меса Sattel wund gerieben ist, emplastrum in dorsum 2) неузорана њива, unbebauter 21cter, ager equi attritum a sella.

sterilis. 3) (у Дубр.) мало теле које још Јакин, Јакина, m. Ancona. 1.jaкo, vide [2] сад [1].

јаловка, f. vіdе јаловица 1. 2. јако, jcbr, valde, [vidе веома) cf. здраво, јаловљење, п. 1) ба Вејфneisen, castratio. —

врло : осрамотисмо се те јако, јако! 2) das Mißwerfen, abortus. Јаков, Јакова, m. заtоb, Jacobus.

јама, f. Sie Grube, fovea. cf. рупа [2]. JakÒB.BOB, a, 0,1 des Jakob, Jacobi: 3Apabo cahe janak[*], m. der Vice-Fahnenträger, signiferi vicaЈаковов, а, о, јЈакововој кули —

rius. Јамак иде за барјактарем, ако би њему jäком, сад тек (н. п. стаће људи то говорити), што било, да ош одмах барјак прими: Зелен

од јако, еrjt, yoxdum. [vide) тек [1], cf. га је барјак оклопио, А јамака кита од топрв.

барјака јакосан, сна, сно, vidе јакостан.

jaмaњe, n, vide jемање. jäкостан (јакосан), сна, сно, тäфtig, jtart, po- jaмaтва, f. (око Спљета) vide jeмaтва.

tens (neijt pon Sott): Бог је јакостан. јамати, мам, у. impf. (у Спљету) vide jeмaти. јакота, f. Sie Stärte, fortitudo, cf. јачина. јамац, мца, m, vide jeмaц. járomků, kâ, hê, ißig, qui nunc est. cf. [vide] jämatho, verläßlich, gewiß, certo, certe. [vide 3aсадашњи, садањи.

иста; cf. поуздан). јакреп,* m. Ser Gtorpion, scorpio, scorpius, [vide | jaмётина, f. augm, p. јама. [cf. јам урина].

скориија) cf. шпурак: Бе пливају гује и јамити, мим, v. impf. 1) копати јамиѣe, Reb. јакреци

gruben machen im Weinberg, fodio vineam. 2) Jäkma, m. Mannsname (v. Jakob ?), nomen viri. megräитеnt, tollo, aufero : јами то спута; јами јалі!* (ст.) ра! (beint Lab !), heus hercle: Jала шалу. 3) (у Дубр.) ergreifen, capio, [vide] кардаш! јуриш на душмана

шчепати, cf. спопасти: јамио га за врат. jaiak[*], m. der Graben, Kanal, fossa. [vide npo- jamumu ce, ûm ce, v. r. pf. vide oxanuta ce, коп 1]. cf. јарав.

ироби се 2: јами ме се, молим те. cf. јајалакање, п. Бав jaлa rufen, exclamatio jала!

мити 2. јалакати, јалакам (јалачём), у. impf, jaлa-ru- јам иѣ, m. im Beinberge bie Rebgrube, fovea viti fen, exclamo jала.

serendae. јалакнути, јалакнём, у. pf, jaлa-rujen, exclamo | jäмица, f. dim. p. јама.

јала: Кад ли болан Турци јалакнуше |јамйчак, чка, т. (у Славонији) vidе триокоп. јали, обеr, aut. [vide] или, cf. али.

jäm.Lene, n. das Graben der Rebgruben im Weinjåauja,* f. das Ufer, ripa, litus [vide 06.1a 1]: berg, fossio vineae.

Мртва Марка на свог коња врже, па га | Jäмница, f. као мала кнежина у Хрватској (у снесе мору на јалију

Не носи је сужњу

другој Банској регементи) на Турској грана галију, већ је носи мору на јалију ници. cf. Црна враљица. јалица, f. vіdе jaхaлица.

јам урина, f. vіdе јаметина. јалка, f. (у Шумад.) vide jaхaлица 2. jäичење, п. vіdе jемчење. јалкунӣћи, т.: Ту се тићи јалкунићи легу јамчити, чим, vide jeмчити. јалман,* m. Sеr lіntеnjaft bis sum Chlop, sca- |јамчити се, чём се, vide jeмчити се: Све се

pus teli (cf. [vide] столица [2]): Којано је јамчи један за другога златом обљевена од јалмана до горњег ни- Јана, f. vide [1]Јања [1].

јандал,* adv. на страни, jeitmärts, a lаtеrе : jйлов, а, о, 1) н. п. земља, ипfrutbar, steri Што је момак јандал од сватова

lis. 2) н. п. крава, овца, gelt, non prae-јанија,* f. 21rt sleijсфjpeije, cibi genus: И арами gnans.

од овна јанију јаловац, вца, т. н. п. oвaн, ширrumtbar, perjuitI Јаница, f. dim. p. Јана: Уљезе с младом Јаten, sterilis, castratus.

ницом јалова чорба, f. eine 24rt Cuppe, jusculi genus. јанкеса [*], f. [торба што се носи са стране]: јаловиње, п. баз gelte 23ieb, pecus sterile. Метну главу у јанкеси пасу — jäловити, вӣ, v. impf. 1) овна, реrjtneiben, Јанкић, Јанкiha, m. dim. p. Јанко.

castro, gelten, unfruchtbar machen, reddo steri- Janko, m. Mannsname (von Jobah ?), nomen viri. lеm. [cf. направљати; штројити). — 2) краву, Јанов, Јаніка, [Јањок] m. (ионајвише у иjeкобилу, овцу, Sur lipbanblung un bic Trutt CMama) die Stadt Raab, Jaurinum, cf. (vide] bringen, facio abortire.

Тур: Јеси з чуо од Јанока Јанка jäловити се,

ви се, v. r. impf. н. п. крава, јаночки, ка, кo, pon Jанок: Он покуни Јакобила, tommt um Sie rucht, abortit: сваке ночке катане

ми се године јалови по једна крава. јануик [*], m. vіdе тарчуг. jäловица , f. 1) н. п. крава, овца, gelt, non | 1. јань, т. vіdе јагњед.

praegnans, sterilis, cf. јаловка: Ашенице і 2. јањ, m. (у Хрв.) vidе јасен [1]. 2) [Јан]

[ocr errors]

у пјесми некакав град : Рани царе у Јању кише јаиунце (не треба). [vidе плашт] cf. ђевојку

кабаница. 1. Јања, f. 1) israuenname, nomen feminae. [cf. | jap, f. in Ser Reбenart: посијао жито на јар,

Јана]. 2) црква: Цркву Јању у Староме im Gegenjaße der Wintersaat, sementem feci Влау

3) [јања] (у Хрв.) vidе јагњед. vernam. . 2. Jäsa, f. 1) Städtchen in der 3Bophuqka haxuja jäpa, f. 1) die Øike (vom Ofen), calor (fornacis). (на лијевом бријегу Дрине).

- 2) Fluß der

2) (у Далм.) као наслон гдје стока зими sie durchfließt.

croju, Art Stallung, stabuli genns. јањад, f. (coll.) vidе јагњад.

јарад, f. (coll.) junge Sieget, capri et caprae јањац, њца, m. Sag Ramt, agnus (ријетко се juvenes. [cf. јарићи, козлићи). говори). [vidе јагње).

1.jарав, рка, т. 1) Ser Brabet, Ranal, fossa. 1.jäње, п, vide jaxање.

[vide прокоп 1). cf. јалак. — 2) [Japaк] 2. јање, њета, п. vіdе јагње.

село у Сријему. Јањево, п. у Косову више Приштине варо- |2.jарак [*], m. (у Далм.) vidе оружје: Под одошица (око 300 куба): и покупи све Јањево

ром Стипуриновића, Под јараком Диклића равно

Јаноша, на коњицу Бојадиновића јањење, т. vіdе јагњење.

јарам, pмa, m. Sag Зоф, jugum: japaм волова, јањeтина, f. vіdе јагњетина. јањећи, hd, hé, vidе јагњећи.

т. ј. два вола; вуче на два јарма, т. ј.

на четири вола. јањешце (јагњенце), п. dim. p. jäње.

jåpân,* japáva, m. der Freund, Vertraute, famiјањиво, n, vidе јагњиво. Јањина планина, f.: Кроз некакву Јањину

liaris, (у пјесмама каже се и дјевојци мјесто

japaница) cf. друг [1, japaник], пријатељ [1]: иланину

Ој ћевојко, мој стари japaнe ! — У ђевојке, јањити, њим, vidе јагњити.

у japaнa мога ojapaнe, боле ли те jäњити се, њйм се, vidе јагњити се.

ране ? Да не боле, не б' се ране звале. [јањица, f. vіdе јагњица ; види s. v. ва

japaник, јараника, m. Ser Bertraute, freuns, amiрица 1.] јањичар, т. vіdе јењичар.

cus, socius [vide japaн]: ІІто ти жалиш у Јањок, Јањдка, m. (у пјесмама) vidе lанок:

широку Лику: Да л Турчина каква јара

ника Вино пије од Јањока краљу у Јањоку граду јараника, f. vіdе japaница: Те дарова триста бијеломе

japaника Јањоклија, т. Giner poin Jaњок. јањци, јањаца, m. pl. vіdе jаrањци.

japaнити се, јараним се, v. r. impf. (у Бан.) јањчевина, f. месо од јањца, Rammsteijk, ag

Siebјфаftеn baben, amare. cf. миловати се. nina.

japánıza, f. die Vertraute, Freundin, amica, socia. jäњчићи, m. pl. dim. p. јањци.

[cf. japaника]. jào!

japaнcтвo, n. Sie Bejeljфаft, Bertrautјфajt, sociјаог! (у Херц.); at, web ! heu ! cf. [vide] jaox.

etas, necessitudo. jàoj!

japaц, јарца, т. (рі. јарци, јарчеви), бer 2od, јаокнути, јаокнём, vide jаукнути: Кој' од

caper. ране јаокнути не ће, Поред себе попла- јарачење, п. баз доrüben be Rojeg gum 23ettrenІшити друга

nen, equi exercitium ad cursum. Јаорина (Јаворина) (Јахорина], f. планина у јќрачити,* чим, v. impf. т. б. коња за трку,

Босни: Колика је Јаорина планина, злато! das Roß zum Wettrennen vorüben, exerceo equum (jaox! ach! weh! heu! cf. jao, jaor, jaoj; aox,

ad cursum. јој 1, јуі, авај.)

јаргован, т. (у Барањи) vide [јергован) jäпа, m, (у војв. по варошима) Rapa, tata. [vide јоргован. отац).

jäpe, pera, n. ein junges Stüd Ziegenvieh, caјапад, f. (loc. јаніди) мјесто гдје сунце не до pella aut сaper juvenis. [cf. козле].

lupe, schattiger Ort, locus opacus. cf. [2] 32- jäpêr, m. (y Cubety) die Steinhenne, perdix saпад, осоje, [таложина].

xatilis. [vidе јеребица]. cf. шкрга. јападно, гдје сунце не допире, јфаttіg, opacus: jaребица, f. vіdе јеребица. овдје је јача дно.

јарёбичји, чја, чје, vide jeрeбичји. јанија,* f. vіdе грађа [1].

japenina, f. die Lämmermolle, lana agnina, cf. јапити, пӣ, v. impf. н. п. јапе врата, т. ј. [vide 1]јарина: Уфатићу јагњичицу, Про

стоје отворена широм, İlajjen, offen jein, hiare. сућу јој јареницу јаница, m. dim, p. јапа.

јаренце, цета, п. vіdе јарешце. јавненица, f. (у Хрв.) Ser Raltofen, Sie Ralfbütte, јаретина, f. 1) Steij pon jungen Siegen, caro calcaria, cf. [vide) кречана.

haedi. — 2) das Ziegenfell, pellis haedi. јално, т. (у Ријеци) vidе вапно.

jåpehå, ha, hê, Bodas, haedi. јапунце [*], цета, п, бer 20antel, pallium: Послије јарешце, цета, п. dim. p. јаре. [cf. јаренце].

[ocr errors][merged small][merged small]

јари, pa, po, н. ін. земља (гдје се сије на јар), Питоми, некака трава, 21rt flange, herbae

der Boden wo das Sommergetreide gejäet wird, genus. [vidе јасенак 2 ?].
ѕеmеntіѕ trimestris; jаро жито, Continter», ае- јасенак, нка, т. 1) hyp. p. јасен (које се слабо
stivus. [cf. јарни].

говори). — 2) (у Сријему) dictamnus albus Јари Јасен, m. мјесто готово на врх Капеле Linn. [cf. јасен 2 ?]. Кажу ау очи Спасова (од источне стране).

дне ноћу виле откину врх јасенку ; за то альJaридa, f. frаtеплате, поmеn feminae.

сану чељад носе те оставе ону ноћ под јасенјарик, јарика, т. н. п. јечам, лан, Соттеrѕ, ком метнувши код болесника колач хљеба и aestivus.

једну чашу воде а другу вина (као вечеру 1.jарина, f. вуна од јагањаца, 22ole pon int вили), па сјутридан у јутру копају под jaceтеri, lana agnina, cf. јареница.

нком и шта нађу (н. п. црва или бубицу каку), 2.jарина, f. Sie Commerfruct, fruges aestivae, оно даду болеснику те изије или у води поvernae.

пије (као лијек, који му је вила оставила). japнти се, јарим се, v. r. [im ]pf. in Tige fопитет, Приповиједа се да у јасенку цвијета ноћу

effеrvesco: Књигу чита, па се јаром јари нестане кад се увече узбере и остави гдје јарићи, jäpiha, m. pl. vіdе japaд.

јасеник, јасеника, m. Ser Sibermals, fraxinetum. 1.jарица, f. т. ј. шевица, Contermeise, triti- Јасеница, f. 1) nom. propr. eines lupeg, Ser cum aestivum. .

aus dem Rudnifergebirge kommt, und sich in die 2.jäрица, f. eine jшge 3iege, capella.

Морава ergiest, nomen fluvii: Виче вила с јарич, т. (у приморју) Sie Siebesglutb, aestus Рудничке планине Изнад воде танке Јассpectoris. .

нице 2) кнежина око те воде, Begens unt japичица, f. dim. p. [2] jäрица.

den gleichnamigen Fluß, regio circa fluvium ejusjapкa, f. (у Ц. г.) vide jäка 2.

dem nominis. [два су јасеничка среза: у јарко сунце, п. (ст.) likte (ius marme) Сопис, округу крагујевачком и у подунавском).

lucidus sol et calidus: Oјуначе! моје јарко јасенов (јасенов), а, о, ејфен, fraxineus.

сунце Јарко сунце, на високо ти си 1.јасеновац, јасеновца, т. еіn Gјсфеnjtab, bасиjåpmak, / m. die Wage (am Wagen), jugum, woran | lus fraxineus. јармац, 3 бie ждрепчаници (Drtjdeit, ефтепgel, 2. Јасеновац, Јасеновца, m. варош у Славоösterr. Drittel). cf. [vide] mpekopyhe.

huju, eine Stadt in Slavonien, urbs Slavoniae. јарменица, f. (у Сријему) оно дрво што у ла- јасеновача, f. Der Sјфепрriigel, fustis fraxineus.

фара стоји преко прсију кад вуку лаl,y (као јасеновина, f. Sjenbolj, lіgnum fraxinеит. у волa japaм), 24rt Soch, jugum.

jácêbe, n. coll. Ejchenbäume, fraxini. Јарменка, f. frauenname, nomen feminae. јасик, јасйка, m. Ser 21ejpenmals, populetum. јармењак, т. т. і. сврдао, беr офbobrer, tere- јасика, f. 1) бie 21ejpe, populus tremula (L.). bra jugo perforando.

cf. [трепетљика 2,) јаблан. — 2) [Јасика] јарни, а, б, н. п. земља, жито. [vide jари). Frauenname, nomen feminae. јарост, јарости, f. (понајвише у војв. но ва- јасиков, а, о, äjpen, populeus. рошима) vidе гњев.

јасиковіц, јасиковца, m. 1) 21ejpenjtab, baculus jàpyra, f. 1) die Bergriese, alveus de monte de populeus. — 2) (Jacukosau) Name einer Quelle

сurrеnѕ. [cf. провалија]. — 2) (у Хрв.) vide in Лозница, fons quidam. јаз [1].

јасиковача, f. Ser 2lеjpenjtot, fustis populeus. јаружица, f. dim. p. јар уга.

jàchkobuha, f. das despenholz, lignum populeum. јарчев, а, о, Seg Botts, capri.

jácnyuh, m. eine junge Aespe, populus parva. јарчевина, f. Sa otѕfteijch, caro caprinа. јасичица, f. dim. p. јасика. јарчина, f. I) augm. p. japaц. — 2) аинут. р. засле, јасала, f. р. бie frippe. praesepc.

[1]japar[i]; тако се зове у Сријему један јасли, јасала, f. pi. Бie #rippe, praesepc.. вешки и дугачки старински прoкoи код села Јасна (Јасна), f. ein fraнeтaтe, nomen feminac Добринаца и Петроваца.

(4. d. lucida). јарчић, m. dim. p. japaц.

jachóra, f. die Helle, claritas. јарчји, чја, чје, н. и. кожа, 23octar, hircinus. 1. јаспра [аспра], f. Ser 24 jper, питi genus. Три јасак, ска, m. За 23erbot, interdiсtum, [vide јаспре иду у једну пару. cf. гл:зета [1].

закрич] cf. забрана : Цар Сулејман јасак 2. јаспра, f. некакав цвијет, 20rt flаnje, herbae

учинио Да с' не није уз Рамазан вино genus. jacak'ınja,* m. der türlische Geleitsmann, comes jäenpe jäcnpit, [acnpe], f. pl. Ajpern, Geld, numi.

et defensor. Јасакчију воде у Турској вла [vidе новац 31. дике и велики трговци.

јаспрени, ні, но, н. п. кеса, Bel=, питarius. јасакчијин, а, о, Sea Seleitmann, comitis. јасирица, f. 1) dim. p. јаспра. — 2) (у Слајасан, сна, сно, bell, liquidus (de yoce), adv. вон.) vide ишљока.

јасно: Јасно пјева за гором ћевојка јастог, т. (у примор.) морски велики рак, loјасен, јасена, т. 1) бie jcbe, fraxinus (L.; cf. custa marina (palinurus vulgaris Latr.). 2 јесен; 2 јањ 1]. 2) (у Паштр.) јасен јастреб, т. (ист.) vide jастријеб.

17

[merged small][ocr errors][ocr errors]

ВУВов PJEчник

Su10.

jacтpeбaст, а, о, (ист. и јуж.) н. п. Косопі, fuhrmanns, das sein Gepäck trägt, und das er zu: geierfarb, coloris vulturini.

weilen jelbst reitet, equus jumentarii equitaЈастребац, реца, т. ӀӀланина у Србији иза torius. - 2) der Triumpfwurf im Kanc-Spiel,

Kpyruepila, ein Berg in Serbien, ions Serbiae. jactus victor in ludo KAHC, quein vide. [cf. јастребу иш а, f. (нст. и јуж.) jacтpeбaстa коко, јалка].

eine geierjarbeite Тение, gallina coloris vulturіnі. јахање [jaaње, јање), п. Заз Reiteii, equitatio. јастриб, m. (зап.) vide jастријеб.

јахати (јаати, јати], jäшём, v. impf. reite, equito, јастрибает, а, о, (зап.) vide jacтpeбaст.

vеhor equo. [cf. јездити, јежети]. јастрибуша, f. (зап.) vide jacтpeбуша. jäхати се, јашем се, v. r. impf. 1) добро се јастријеб, m. (рі. јастребови) (јуж.) Ser (Sub јаше овај коњ, jid, reiten lajjen, equitari (?). пеr ) Beier, yultur. [cf. соколић 2].

2) јашу се дјеца, н. п. кад се играју јастрока, f. (у Грбљу) име овци, ein & djajятате, Kiuca, einander reiten, equitat alius in alio. nomen ovi indi solitum.

јахаћи [jaaћи], ha, he, н. п. коњ, leits, equijàctyk,* m. 1) das Missen, der Polster, pulvinum. tatorius. cf. jamahu. [vidе узглавље). — 2) дрво

2) дрво што стоји нo jaxop, jäхора, т. (у ц. г.) vidе јавор mit allen осовини (код кола). 3) у Арнаутскијех Ableitungen. пиштоља на табанџету као мали јастучић, да | Јахорина (Јаорина], f. vide [1] Јаворина : lioлук не бије у руку. 4) (у војв. по ва лика је Јахорина планина poluma) das Kisjen (eine Art 20.10-Tanz), cho- jau jâiço! Laut um den Bock 311 locken, vox allicireae genus. Кад се игра јастука, играчи се

entis caprum. ухвате у коло, а једно стане унутра с ја- јација,* f. Die junfte 23etseit Ser 3 ürten, hora quinta стуком, на пред кога баци јастук, с онијем orandi Turcarum. у Новом Саду кад 3вони се пољуби, па онда оно из кола узме јастук, у вече (зими у [3?] сахата амети у [5?))

а оно се ухвати на његово мјесто у коло и т. д. каже се : звони на јацију. Ондје има и осојастучић, m. dim. p. јастук.

бито звоно у које се тада звони. јатаган[*], т. велики нож, eine 24rt Sirjbjängers, jaциjско звоно, п. (у Новом Саду) у које се

cultеr mаjоr [cf. ханцар]: Татагане мећу звони на јацију. cf. јација. на таване

jà vậbe, n. das Erstarken, virium firmatio. jàTak[*], m. der (Diebs-) Vehler, receptator latro- jayath, yâm, v. impf. stärker werden, vires as

num aut furum: Казуј, курво, дружину осталу и јатаке, куд сте доходили, Доходили, зиме јачати се, чам се, v. r. impf. дјеца се међу

собом јачају, т. ј. рву, ringeit, luсtоr. јати, jäшём, vide jахати.

јачина, f. Sie etirfe, fortitudo. [cf. јакота, крсјатисёрка, f. vide тeбисерка.

пост ; јака 2). јатка ! interj. Ser 21rnme! misellus, остао сиротан, јачица, f. dim. p. јака (највише у кошуља) [cf. јатка!

огрица]. jäтник, т. (у Ц. г.) човјек од братства у коме јачмен, 7 m. (österr. die Gerste) cin Augen

има преко педесет пушака — из јата, еіn јачмйчак, чка, übel, dolor quilam oculorum. Mitglied des montenegrinischen jato, membrum cf. [јечмен, јечменик, јечмичак, чмичај, тоо јато nigrimontani. .

Чмичав. jàro, n. 1) ein Trupp Vögel, agmen avium: y Jáma, m. (uct.) vide Jaio.

јато, голубе, да те кобац не однесе. 2) јамаћи, hd, he , keits, equitatorius. cf. [vide] (у ц. г.) братство у коме има више од пе јахаћи. десет пушака. cf. јатник.

јашиковање, п. vide ашиковање. jà romane, adv. schaarenweije, catervatim. јашиковати, кујем, (у Боци) vide ашиковати. јаторнији, ја, је, јtärter, firmior (за дјецу, и за јашмак[*], т. (у Далм.) женска повезача, За: остале младе животиње).

Kopftuch der Frauen, vitta. [vide robezaya). јаўк, m. Sіе dеbtlage, lamentatio: стаде га јаук; јанімачар, т. (у Кот.) постав за јалімаке, 24rt

Домаћине, донеси јабука, да не буде по кући Leinwand aus welcher jammak verfertigt wird, panni јаука

genus. јаўкав, а, о, (у Дубр.) н. п. мачка, т. б. која Јано, m. (јуж.) hyp. p. Јаков. [cf. Јаша]. много jayчe, flagen, querulus.

jàmitepuna, f. eine Vippustel an der Zunge, im јаукање (ја укање), п. Зав 23ebflage, lamentatio. 2))use, pustula in lingua, in оrе. Кад јаштејаукати (јаукати), јаучём, v. impf. Debtlagen, рица изиђе коме на језику, онда кажу да је

lamentor: Oj bевојко, мој стари japaнe, Да неко налагао нешто на њега. А ко је јаштеја умрем, би л ти јачкала

рица с десне стране, онда је му нико налајаклија, f. vide заручница: у селу је моја гало; ако ли је слијеве , онда је женско.

јауклија, Куде ми је троји просиоци је, 1) ijt, est. 2) jie, eam: ја сам је видио. јаўкнути, јаукнем, [јаокпути] v. pf. webrufen,

cf. jy. ejulo.

1. Jeba, f. Eva, Eva (Adams-Frau). јахалица (јалица), f. 1) Sag tebeпpjero Seg Caims 2. Jéва, f. ein frauenname, Cupbenia, Euphemia.

зимовали

как на ноге скочила

јеванђелије јеванђелије), | п. баз €рап- | 1.један, да, дно, 1) einer, unus. 2) cint, јеванђеље јеванђеље, иванђеље 1,3 gelin, evan aliquis. 3) једни кажу, einige (bie einen) gelium : Па узима часно јеванђеље

jagen, aliqui dicunt. 4) исе један ! Кући се јеверица, f. vіdе вјеверица.

вуци, ниткове један ! Гдје си, кучко једна ! jeвeричић, т. vіdе вjeвeричић.

2.један, дна, дно, зоrnіg (giftig), iratus. [vide jeвeричица, f. dim. p. јеверица.

иједак). јеверичји, чја, чје, Gibborn, sciurorum.

једанаест, еlf, eilj, undecim. [cf. једнонаест). Јевра, f. Ўraнeтaтe, nomen feminae (hyp. p. једанаестеро, vidе једанаесторо. Јевросима ?).

једанаестӣ, та, то, Ser elite, аndecimus. Јеврејин, m. ein Sebräer, Hebraeus [cf. Жид]: једанаесторо, eine 3abl pon еlf, undecim. cf. У проклета цара Јеврејина

двоје. [cf. једанаестеро, једнонаестеро). Јеврејка, f. Sіе Sebrieri, Hebraea mulier : А једанак, (у ц. г.) gleich, auf Ser Stelle, illico, приступа проклета Јеврејка

[vide) одмах, cf. једнак: На једанак за јеврејски, кa, кo, bebräij, hеbrаicus : О велики

софром сједоше и једанак пити заночеше царе Костадине ! Наши с крсти у земљи

На једанак свати приступине Јеврејској

једанакак, у пјесми мјесто једанак: ЈеданаЈеврем, m. Сpbrет, Ephrет. Јевросима, f. vіdе Јеросима.

једанпут (т. ј. један пут), (cf. [jeдaред, једЈевта, m. (ист.) [vide] Јевто.

ноћ, једноч, jeднolІЇ, пут 3, ред 2,) једном) Jebtan, m. ein Mannsname, nomen viri (von

1) einmal, semel. — 2) einmal, aliquando. Euthymius). јевтин [јефтин), а, о, роbljeil, vilis, [adv. јев

jéдар, дра, дро, бicht uns fejt, solidus: једну, тино] cf. [слахак,] цијене; Од јевтина меса једарёд (т. б. један ред), (у војв.) vidе један

али једру. чорба за плот. јевтиноћа (јефтиноha], f. (i oving) sie 23obi.

пут: Ви станите, да вам одударим По јеfeilheit, vilitas annonae. [cf. njehoha).

даред мојим буздованом Јевтица, m. dim. p. Јевта.

једва, tаит, vix [cf. тешко 3, Ђорђорице, уба); Јевто (cf. [Лепто,) Јефто) m. (јуж.) Cutbomini,

једва једвище, fant to faunt: То је Милош Euthymius. [cf. Јевта].

једва дочекало Jёгар, гра, m. Ctact Crlаu іn linger, Agria: jёдвини, а, б, in Ser Recenart – једва на једТи нијеси друма погодио, То не иде Јегру

bune jape, mit großer Mühe, endlich einmal, tanбијеломе, Већ Јањоку граду каурcкoмe

dem. јеге,* гета, n. Die veile, lima. cf. [vide) пила [2]. једвище, іn bеr Reset=art: једва једнице, тit јеглен[*], m. vіdе разговор[1], jегленце, cf.

großer Mühe, tandem. бесједа, говор: И велики јеглен отвориште

једек, т. 1) vidе уже [1]. 2) das Parade jeraèn câie, n. das Sprechen, Schwaben, confa

pfero, equus ad pompan : и он води цареве bulatio. cf. [vide] разговарање [1].

jeдeкe — 3) н. п. лађени, дућански, баз З. јегленисати, нишем, у. impf, jcbpage, confabu

behör, instrumenta. latio. [vide] разговарати се, cf. говорити. Једење, п. 1) баз Gjjеп, сѕus. — 2) (у крајини јегленце,* цета, п. Ser Discurs, confabulatio.

Неготинској) бie Speije, cibus. cf. [vide] je.10. [vidе разговор 1]. cf. jеглен.

једиво, п. vіdе jело: Имају ли пива и једива jeraenunja,* m. der Schwäber, confabulator. једин, а, о, н. п. човјек, Sie einjige Jianusperjon Jerpéлија, m. (ст.) Ciner poн Јегар: Чисто in einer Haushaltung, solus in familia. [vide]

злато, Јегрелија Мујо! Ти нијеси друма инокосан, cf. јединац. . погодио, То не иде Јегру бијеломе, већ јединак, нка, m. 1) vidе јединац [1]: Тако не Јањоку граду каурcкoмe

остануо без јединка! Све милинке од мајке јегуба, f. Јегуба уз букву, је губа низ букву, јединке 2) пушчано зрно које се по једно

јегуба к земљи наде, јегубићи приoнуше (ко mehe y nynky, eine Flintenfugel, glans. [vide може више пута засопце брзо изговорити да зрно 2]. се не помете). [cf. кундрац].

јединац, нца, т. 1) Ser einjige Gobi, filius uniјегубић, m. cf. jегуба.

cus. [cf. јединак 1). 2) der einzige in einer јегуља, f. Sеr dаl, anguilla. cf. угор.

Saitsbaltung, unus paterfamilias, cf. [инокосан, јед, in. (cf. ијед) 1) sie (Salle, fel: пун сам једин; самац, ) једноглавац : кад буде до не

је да. 2) Gift, venenum: Док је нашла воље, онда и јединце потјерају на војску. гују отровницу, Заклала је злаћеним прсте- једини, на, но, [ef. јединити, 1 једити] ном, Уточила по кондира једа, Оно друго einzig, unicus.

. 2) једина руко Божја ! випом доточила, па га дала свом брату ро Кад се што особито приповиједа, н. і. удари ђеном Те је свога брата отровала 3) der киша, једина руко Божја! и из неба и из

Зоrn, ira [cf. гњев): пуче од једа. једак (једак), jётка (jётка), тко, (јетки, кa, кo, јединити, а, о, у пјесми мјесто једини: Туadv. (jётко), (ист.) vidе иједак.

жјела је ђевојка Јединита краљева

земље.

« PreviousContinue »