Page images
PDF
EPUB

кало.

јединица, f. 1) дie einjige 3 obter, filia тісі. -- |једнољеткиња, f. (у Хрв.) н. ш. младица (од

2) ријетко сукно, што се тка у једну кицу; једнога мета – године), ein einjibrijer &prif;= неки та зову клашње (као піто стоји и у Ду ling eines Baumes, surculus unius anni. шановој дипломи даној манастиру Хилендару једном, [vidе једанпут] 1) einmal, semel. -- 2) љ. 1348, која је саду Карловцима у митропо einmal, aliquando. литској архиви), eine 21rt Тиф ба бie jerbijфен једномесечиһи, (ист.) m. pl. Geschwister deren қraine jil Sanje erҙенде, panni genus. [cf. је- једномисечићи, (зан.) Geburtstag in den nämliдножичан]. — 3) комадић (узак као бразда) једномјесечићи, (јуж.)) фев 20Ronat jällt. Кад се

земље између двије њиве, direngliнie, limes. једно од једномјесечића жени или удије, јединкало, т. у загонеци: Понетало јато че онда друго не смије бити код куће (него га

врљуга, а пред њима јединкало, а за њима пошиљу куд у друго село), нити смије јести ПантојII ; јединкало јединкати шћаше, не да од онијех јела што се готове за свадбу. Кад панто ни гледати на се.

једно умре, онда метну у путо једну ногу јединкати, кім, v. impf. у загонеци, cf. једин мртвога а другу живога, па онда оно живо

дозове каквога момка (с којим се пази) и јединодушно, einhellig, unanimi consensu.

рече му: „Да си ми по Богу брат, пусти ме јединство, п. (у Боци) Sie Cinigteit, unanimitas: (или одријеши ме).“ Онда онај отвори путо

Мир и јединство! (кад се наздравља). и пусти ra, и то су послије побратими (ово јединче, чета, п. Заз еіntѕige #ins, filius (filia) само гдјето чине жене које много гатају и unicus (unica).

Гатању вјерују). 1.jёдити, а, о, vidе једини.

једномўжатица, f. (у приповијеци) жена која 2. једити, једим, Ү. impf. erşürnen (@jterr. giften), је имала једног мужа, Sie ur Ginen giann irrito. cf. [vide] иједити.

gehabt hat, univira. jéдити се, једим се, у. r. impf, jiirnet, irascor, једнонаест, (у ц. г.) vidе једанаест. stomachor. [vide cрдити се].

једнонаестеро, (у Ц. г.) vide (једанаесторој једљив, а, о, jäbjornig, iracundus. [cf. осорљив). једанаестеро. 1.jеднак, а, о, glei), aequalis.

једноничење, п. vide jeднoy,ење. 2.jёднак, (у ц. г.) gleib, auf Ser еtеllе, illico, jeднoничити, чим, [v. impf.] vide jeднoудити.

[vide) одмах, cf. једанак: Једнак везир једноставан, вна, вно, aug €inem etild, ex ana, цара послушао Једнак танке пушке из continuus, cf. самотвор: и двострука ребра метаху

једноставна једнако, 1) gleib, aequаlіtеr. — 2) bejtinsig, in jeднot, vide [једанпут] једном.

einem fort, continuo. [vidе непрестано). једноудити, дім, т. impf. mir einmal Seg Xages једнакост, једнакости, f. Sie Gleibbeit, aequa esjen (an gewissen Fasttagen, oder sonst aus Anlitas. .

dacht), nonnisi semelde die manduco. Kaj једначење, n. San 21 itgleiben, aequatio.

одрасли људи и жене хоће да се причесте, једначити, једначим, v. impf. glei) madje, aequo. свагда ваља једјељу дана да једноуде, или једначити се, једначим се, у. r. impf. с ким, држе седмицу. cf. једноничити.

sich jemanden gleichstellen, aequare se cum ali- jennoyhêne, n. das nur einmal des Tages Essen, quo. cf. [vide) поредити се.

manducatio unica de die. [cf. једноничење). једноглавац, једноглавца, m. једин човјек, који једноумац, умца, т. (у Боци) човјек тврдо

има у кући само једну (своју) главу, Ser Cilla глав, који све ради по својем у уму, ein eigen= zige in einer Haushaltung, unus paterfamilias. sinniger Mensch, homo qui nimium sui juris cf. [vide) јединац [2; инокосан).

sententiaeque est. једногласице, adv. (у Боци) еіnіtіniтig, una voce. једноч, | cf. једногрлице.

једнош,

vide [једанпут] једном. једногодишњици, йка, т. pl. Sie in Semjelben једњак, т. (у Сријему) Sie Среijerbre, oesophaJahre geboren sind, eodem anno nati.

gus. cf. [јетњак, љетник, душник. једногрлице, adv. einjtimmig, una yoce. cf. [vide] jедовит, а, о, giftig, venenatus. једногласице.

једогоња (cf. вједогоња), m. [cf. здуха, здуједножичан, чна, чно, (у Имоск.) н. п. сукно хач 1, видовит, стухаһ (стуah)] (у Рисну) чо(које је уведено у једну жицу), Art Tuch,

, вјек из којега у сну изиђе дух (од прилике panni genus. cf. јединица [2].

као из вјештица). Оваки духови по планини једнојајац, једнојајца, m. Ser Ginbober, qui uno изваљују дрвета те се њима бију између себе, tantum testiculo est praeditus.

н. п. Бокески с Неаполитанскима, на који једнолеткиња, f. (ист.) vidе једнољеткиња. надвладају они род од љетине привуку на једнолик, а, о, gleiben Bejihteg, faciei aequalis : своју земљу; они и онако ломе горе и ваТри bевојке, све три једнолике -

љају велико камење. Кад умре човјек за коједнолиткиња, f. (зап.) vidе једнољеткиња. јега се мисли да је једогоња, ударе му глоједноличке, 3gleib, una: Препаде се и Милош гово трње под ноктe и ножем црнијех кора

и Марко, Једноличке на ноге усташе испресијецају жиле испод кољена, да не би

могао

излазити

из гроба (као вампир). |језан, језана, m. pas Bebet, melbeg Ser türtijфе Јак као једогоња. [cf. вукодлак).

xona vom Minaret herunterrust, oratio quam dojeapake, n. das Fejtwerden, consolidatio.

cet sacerdos turcicus de turri [cf. молитва 1]: jèapati, pâm, v. impf. fest werden, consolidor, А мунаре попаст” паучина: Не ће имат ко н. ш. грожђе једра.

језан учити Једрене [Едрене), нета, п. 216riaпopel, Adrianopo-jёзбина, f. (у Лици) vide jело.

lis, cf. Дренопоље: IIIто Једрене држе кулу језгарица, f. Sеr fern, nucleus, granum. [cf.

билу — Кад т' одведем граду Једренету -- жгарица, језгра 1]. једрење, п. (по прим.) баз GegeIn, navigatio. |jёзгра, f. 1) беr #ert, nucleus, granum. [vide jeapiha, f. die Festigkeit, Dichtheit, soliditas. језгарица). - 2) fig. das Beste, flos, robur. једрити, рим, v. impf. (по прим.) jegeln, navigo. | Jёзда, т. (ист.) vidе Јездо. једро, п. (у приморју) Gegel, velum. [cf. елћен]. Јездимир, m. Diannѕtате, поmеn viri. једрце, п. dim. p. једро (у горњ. прим., а у нас јездити, дим, (ист. [?]) v. impf. reiten, equito,

би казали једарце): Возила се танана галија cf. [vide] jахати: Гором језди Краљевићу Испод б'јела града Дубровника, Једрца јој Марко од свиле бијеле

Jёздо, т. (јуж.) hyp. p. Јездимир. [cf. Језда]. јеђа, f. (у Ц. г.) vide jело: Каква јеђа таква Језера, р. р. поље у Херцеговини (близу Дурмеђа.

митора): Рано рани у лов на Језера Изjéhêbe, n. das Zürnen, ira et irritatio. [vide веди је на Језера равна Синоћ паша на срђење).

Језера паде је, и, (у горњ. прим.) imperativ p. јести (мје- | Језеркиња, f. 1) жена или дјевојка из Језерца: сто једи): Јеђи зеље из свога врта.

У Језерцу Језеркиња Мара — 2) (језерJet, упак, ика, т. (у ц. г. и по околини) vide Kuma] Seebewohnerinn, quae lacum incolit: Циганин.

Изилази змија језеркиња јеђупачки, кa, кo, vide Цигански: Не може се језеро, n. Ser Gee, lacus. cf. блато [2]. платити колико Јеђувачка крв.

језерски, кa, кo, Sem Cee gehörig, lacustris. Јеђупка, f. vide Циганка: Нашли су га ју- |језерце, п. 1) dim. p. језеро. — 2) (Језерце] Јеђупкиња, тру на сокаку, Јеђуикиња њега у пјесмама некакав град: Једно Јајце а друго одојила

Језерце, у Језсрцу Језеркиња Мара Јеђунче, чета, п. vide Циганче.

језив, а, о, (у Имоск.) gefährlik, periculosus. јеж, ш. 1) беr gel, erinaceus [europaeus L.]. језивост, f. (у Далм.) Die Gefabr, periculum.

2) (у Дубр.) јеж морски, некака морска језик (јазик), m. (pl. gen. jёзика) 1) бie Зunge, phóa, eine Art Seefijch, piscis quidam marinus lingua [cf. заик]: Једна глава, иљада језика; [diodon hуѕtrix L.?]. ].

стоји ми на врх језика; језик за зубе ! — јеж, ети, јездим , [по југоз. кр.) vide jездити : 2) die Sprache, lingua. Плава је коња јежђела

језиковање, п. Ваз 23erjpreфeit, promissio. [vide јежев, а, о, ppm Зgel, erinacei: Обула му је обећање).

језиковати, кујем, v. impf. (у Дубр.) perjprефеп, Jéжевица, f. [село и црква у срезу трнавском

promitto. cf. [vide) обрећи. округа рудничког): Под Баницом цркву Ле- језичак, чка, m. (у Славонији) vide peca 2. жевицу

језичан, чна, чно, gejchmägig (piel rебень), loquах jéжење, т. да сфаибern, horror.

(linguax) [cf. лајав]: Oј ти зрно шенично! јежина, f. (у Далм.) 24rt epbare Ceeтијфеl, con Ти не буди језично, па ћеш бити честито; cha quaedam. .

Ако л' будеш језично, Не ћеш бити чејежити се, јежим се, y, r. impf. Sa фaar jtrält= стито (пјевају дјевојци кад је убрађују).

ben (mie jеж, З. В. ppr Rälte), jсфандеr, erigo |језичац, чца, m. 1) пера у катанца, Sie бeбer crines, horreo [ef. грозити се): jежи ми des Schlosjes, momentum serae. 2) die Hirschсе кожа; шта се ти јежиш ?

zunge, asplenum ceterach Linn. [cf. jebku jéka, f. der Schauder, horror.

језик). 3) на пређици оно што се кроз јежован, јежована, m. (ст.) Ser 3ejuite, Jesuita каиш промоли, баз 3üngelchen (an Ser фnalle), (3. B. in dem Liede vom Patriarchen Iaphoje

4) (у Далм.) беr Bloctenjфbetgel, camвић) [vidе jежовит): Поред мога Бонлије panae pistillum. [vide) звечак, cf. клатно.

принципа, Бено леже моји јежовани језичина, f. augm. p. језик. јежовит, јежовита, m. Ser 3ejuite, Jesuita, cf. језичић, m. dim. p. језик.

јежован: Тамо има девет јежовита језичник, m. који је језичан, gejcbmіgіgеt 2Jenject, jёза, f. 1) hyp. p. језик: Језа парала, гуза loquax (homo).

плаћала (кад кога бију за рђаве ријечи). језичница, f. gejфраgіgеѕ rаtеіnѕіnіntеr, loquах 2) хвата ме језа, ѕеr сфаибer, horror. [cf. (mulier). гроза).

јеина, f. vіdе cова. Језава, f. отока Моравска која под Смедеревом jек, т. 1) беr pall, sоnitus. cf. [1]јека. — 2) утјече у Дунаво.

die wahreste Zeit zu etwas, tempestivitas. [cf.

жеве опанке

acus.

[ocr errors]

гаси

брч, брча]: A. Има ли и сад грожђа ?| Б. jёлик, јелика, т. 3 аппеттаlѕ, silva abietum. Има, сад у највећи јек.

јелика, f. vide [1]јела 1: Расла танка јелика 1.jёка, f. Sеr аll, sоnitus [vidе jек 1]: Стаде На два брда велика ; То не била јелика, јека коња око двора

Већ девојка велика 2. Jéка, f. fraнeппате, поmеn feminae (pot Јела, Јелин, Јелина, m. ein Pellene, Hellen. За многе Јелена).

се старе градове по нашијем земљама приjermékynja,* m. vide jermenuja mit allen Ablei повиједа да су их градили Јелини. tuigen.

jéлинскӣ, кa, кo, bellenijb, hellenicus. јекмеција* [јекмекчија], m. Der Brotbacter, pistor. Јелисавета, f. Elijabeth, Elisabeth: Књигу пише [vide] xље бар, cf. пекар.

Јелисавка, Московска царица По имену госна јекмедијин, а, о, Seg Bätters, pistoris.

Јелисавка јекмецијница, f. Ser Bicterlace, tabеrnа pistoria. Jёлнца, f. 1) frauename, nomen feminae. јекмецӣјнски,

2) [јелица) некака трава за коју се говори јекмеџијски, кa, кo, Bäters, pistorius.

да жена од ње може дијете побацити, herbae јекмецйлук,* m. Sіе 23äterei, ars pistoria.

genus (polycnemum arvense L.?]. jёкнути, jёкнём, v. pf. 1) aufäфҙеп, ingemisco. Јелка, f. Ўraиептате, поmеn feminae. - 2) erschallen, intono.

jèno, n. (pl. gen. jêrâ) die Speise, cibus. [cf. jejéко, m. 1) који јечи, Ciner Ser äd);et, qui ingemit: дење 2, једиво, јећа, језбина, јествина, јерек,

Јеко јечи, а здрав звечи (у Грбљу). 2) 3 jеша, манџа): Није га (гријеха) у јелу,

[Jeko] ein Mannsname, nomen viri (von Jebro ?). већ узлу ђелу. јектање, p. Sas pallen, sоnitus.

јелов, а, о, Запnen, abiegnus. [vide чамов]. јектати, јектём, v. impf. ballen, sono. jéловина, f. Tannenbolj, lіgnum abiegnum. јектика, f. (у војв.) Sіе bеttіt, heсtica, cf. [vide] Јеловица, f. планина у Бањанима: Да им не суха болест.

дап бјежат? Јеловици јектичав, а, о, bеttijk, tabе lаbоrаnѕ.

jéлоња, т. име волу, Офjennaтe, nomen bovi jёл, vidе јер [2]: Јел се ватра са сламом не indi solitum.

jёлша, f. (у сјев. Хрв.) бie Crle, аlnus. [vile 1.jёла [jёла (у Хрв.)] f. 1) (pl. jёле) бie Зане, joxa]. ef. јова.

abies. cf. [jелика, 21 чам. — 2) (Јела] $rail: jёлшов, а, о, vide [joхoв] jовов. enname, nomen feminae.

јељен, т. (у Херц.) vide jелен. 2.jёла, f. (у Хрв.) vide jёла.

јељењи језик, т. (у Дубр.) vilе језичац 2. Јелача, f. fraнешнате, потеn feminae. јемање [jaмaње), п. (у Дубр.) аз 'eje, lесtiо. jë nâu, m. Odhjenname, nomen bovis.

[vidе бербна). cf. брање. Јелашин, т. 9Raultате, поmеn viri. jeмaтва [јаматва), f. (у Дубр.) sie 'eje, spicijènâmje, n. (coll.) das Erlengebüsch, alni (cf. jema) legium, vindemiae. cf. [vide] берба.

[vidе јошје]: Заt е јој се кошуља за зелено jёмати, jёмам (јемљем), (јамати] v. impf. (у Дубр.) јелашје

н. п. грожђе, tejen, lego, cf. [vide] брати [1]. јелек,* m. vіdе фечерма.

jёмац, мца, (јамац] m. Ser Birge, sponsor. [cf. јелен (јељен, љељен], m. 1) Sеr birjb, cervus порук].

[elaphus L.]. — 2) Ser Şirjtajer, cervus уо- |јемач, jемача, т. (у Дубр.) vidе берач. lans [lucanus cervus] Linn.

јемачицца, f. (у Дубр.) vidе берачица. Јелена [љељена], f. ifrauenate, nomen feminae. |јемачки, кa, кo, (у Дубр.) н. п. коні, vidе бејелёнак, нка, m. 1) һур. р. jелен: Јеленак ми гору рачки.

ломи, путак да му је — 2) vide jеленски језик. |јеменија,* f. марама, [vide] шамија, eine 24rt Јелёнка, f. ifraиетате, поmеn feminae.

Stopjtud, vittae genus: На глави му кана од [jеленов, а, о, vide jелењи; види s. v. јеленрог.] курјака Привез'о је мрком јеменијом јелен-рог, т. у пјесми мјесто јеленов или је- jёменије, * f. p. bie Tantofeln, sanlalia, sоlее.

лењи рог: Јелен-рогом парца оседлала jёменлије, у [cf. фирaлe]. јеленски језик, т. трава, бie firjdjunge, scolopen-1.jёмин,* jемина, т. vіdе заклетва: Јер сам

drium officinarum scolop. vulgare Symons]. Богу је мин учинио дату оца вине просит" cf. јеленак [2].

не ћу јелёнче, чета, п. біз Pirjdfalb, pullus cervinis. 2. jемин,* m. управитељ онијех села која немају јелени, ні, не, birjtt=, cervinus. [cf. jслепов). спахије, него десетак од њих припада цару, Jenèenje, m. h. Elijäns (den 14 Juni), St. Elisaeus: der Emin, magistratus turcici genus: 3aópul

J.есије просо сије, Иде Виде, да обиде. нуо се као је мин о Марту (јер се о Марту Јелечі, Јелеча, т. віројица у Херцеговини мијењпју је мини). близу «роче.

јеминлук ,* т. села која су под јемином, да; Јелечанин, т. (Siner poil Je.ney.

Eminthum, dignitas et munus toũ jèmmu. јелечки, кі, ко, роли Јелеч.

јеминовац, jёминовца, m. einer point Se (*nini Јелечкина, f. Fine pоп Јелеч.

Leuten, homo toj jèman. jёли? (je i) qeft it's jo? i icht infr? an ? none? |јеминеки, кі, кі, стіни-, тov jeмин.

јемјеш, (у ц. г.) m, vide [раоник) лемеш : | Јеремија,

m јемљеш, (у Грбљу)Ї Сиротињска суза земљеш Јеремије, т. Зеrетіаз, Jeremias. пробија.

Јеремијев дан, т. б. зеrетiasfejt (9 DEai), dies јемужа, f. vide joмужа.

St. Jeremia festus. У Грбљу онај који је рад јем ужан, жна, жно, vide joмужан.

да му онога љета змије не досађују, на Јереjёмчење (јамчење), п. 1) за 24ujjorter sur Bürg= мијев дан ујутру лупајући око куће у просуљу schaft, vadari.

2) das Verbürgen , fide говори: Јеремије у поље А све змије у море. jussio, sponsio. — 3) Ваз 21njblageii, affixio. јерибасма[*], f. т. ј. крушка, 24rt Birne, piri gejёмчити [јамчити), чим, у. impf. 1) jur 23urg nus [pirus communis L. var., одлика са асу

jbaft aujjоrѕеrn, yador, н. п. сељаке једнога том покорицом; cf. водењача). за другога. 2) кад хоће што да се шије, Јерина, f. ijraнeнтиате, поmеn feminae (Etoiyn). па се најприје ујемчи (т. ј. концем разда- Јеринин град, т. зидине од старога града у леко прихвати), аnjblage, affіgо.

Србији у нахији Јагодинској на лијевом бриjёмчити [јамчити) се, чим се, v. r. impf. jid) јегу Мораве. verbürgen, spondeo.

јериште, п. 2(rt 2kebІтир, рultis genus. cf. сајендек, m. [1)] vide хендек. [- 2) у заго трица. неци, cf. jендечица].

Jépko, m. Mannsname, nomen viri. jeндeкати се, кам се, y, r. impf. у загонеци, Јерменин, т. бer 24rmenier, Armenius. cf. jендечица.

Јерменка, f. Sіе 24rmenieri, Armenia. јендечица, f. у овој законеци: Јендек иде јерменеки, кa, кo, armenijb, armenius.

испод куће, јендечица изнад куће, ђе се Јероглавац, главца, т. (у пјесми) vide Хөросташе ту се јен декаше.

главац: С својим слугом Јероглавац-Марjénha," f. die Frau die mit den csatu um die ком, који јунак за Бога не знаде jènhubyna,*) Braut geht, damit diese auf dem Wege Jépocum, m. Mannsname, nomen viri.

nicht allein unter den Männern sei, comes nuptae. Jèpochma (Jebpochma], f. Frauenname, nomen fe

cf. jенђија: Свате једнаке, је нђе девојке - minae. јенѣија,* f. vіdе jенфибула: іни ђевојке међу Јерусалим, т. 3erujalen, Jerusalem. јенђијама

Јерусалимац, мца, m. vіdе божогробац. јењати, јењам, v. pf. (у Хрв.) пафајjet, remitto: јерусалимски (Јерусалимскӣ), кіі, кo, pont Serite

јењала киша, болест. [vide] попустити [1], jalen, Jerusalemiticus. . cf. eњати.

јесам, i bin, sum. cf. [vide 2] бити. јењичар* [јањичар], m. (понајвише pl. јењичари) 1.jесен, f. (loc. јесени) деr bеrbit, auctumnus :

die Jenit charen, praetoriani Turcarum: Ucjekome до мртве јесени. cf. подзимак.

Турке је њичаре, Јењичаре цареве синове — 2. јесен, јесена, m. (на Гробнику између Ријеничарски, кa, кo, занitjaren, praetorianoram. јеке и Карловца) vidе јасен [1] (а што јвоцв, п. dim. p. јело.

у нас зове јесен они кажу иодзимак). Jéптo, m. vide [Јевто) Јефто.

јесенас, Јер, } [cf. јере 1] 1) marum, car [vidе зашто 1]: jeeёнаске, biejеn bеrbit, hoc auctumno. јера, говориле другарице : Јер га ниси раз- jeeёнашњй, ња, њё, роп бiejem perbjte, hujus

гледала? — 2) Зепп, meil, enim, cf. [бо, auctumni. .

2e1, ел, ели, зашто [2, јел, јербо). јесенити се, ни се, у. r. impf. зит феrbjte geben, јербан, т. у овој загонеци: Прође бан Јербан herbsten, auctumnus appropinquat.

с мора на Дунаво коњском вриском, јунач- јесенски, кa, кo, bеrbitlib, auctumnalis [cf. је

ком виком, мало та ко виђе, свак та чу. сењи): Божић је јесенски света. [јербо, vide jep 2; види s. v. бо.]

јесенaчa, f. (у Уж. н.) 24rt Birn, piri genus Jeргeчe, n.: На њим” седи Алај-бего Јергече [pirus communis L. var.]. јергован, јергована, m. јpanijder Solimber, sy- јесењӣ, ња, њe, vidе јесенски: Од јесења данка

ringa vulgaris Linn. cf. [јаргован,] јоргован. Митровога јере, 1) vide jep. — 2) (у Ц. г.) зав, ut, cf. [vide] jecep, (у Боци) vidе есер.

да [1]: Ја сам чуо, кажевали су ми Јере имаш јесетра, f. Der &tür, accipenser sturio [Dict acc. младу попадију која пије с делијама вино — schypa Güldst.]. А бијесни Турци поп'јевају, Не би река" јере јествина, f. (у Далм.) vide jело.

су тридесет Но јере су стотина пунана јести, једем (јем, йјем), (jёдох, јеx; jeo, jйо, jepeónna, f. das Repphuhn, perdix [cinerea Briss.]. јела, но зап. кр. іmреr. и: јеђи), v. impf. cf. јаребица.

1) ejje, edo [cf. изјести 3]: ІІІebер ију, а јеребичица, f. dim. p. јеребица.

ракију пију Јеби, кралье, од твоји синова јеребичји, чја, чje, Reppyubite, perdicis et per 2) н. п. једу га бухе, ваши, bеіреп, mоrdео. dicum. [cf. japeбичји].

јестива, п. pi. Sіе Среijet, cibi. Јерез, т. у Китогу вода као бара, која иде јести се, једём (jём, йјем) се, у. r. impf. 1)

из Сачкога потока од Љешнице, и утјече ebar jeint, comedi: Не једе се месо од сваке у Саву више Шапца.

тице. 2) sich abgrämen, maceror.

[ocr errors]

Jệctpâk, m. Mannsname, nomen viri.

jйдак (jйдак), jйтка (jйтка), тко, (jiткі, ка, јеткање, т. dim. p. једење.

ко, adv. jйтко), (зап.) vidе иједак. jёткати, кам, v. impf. dim. p. јести.

jйдан, дна, дно, (зап.) vidе иједан. jётњак, т. (у Рес.) Среijerӧ) rе. [vidе једњак]. | jйдити, jйдім, (зап.) vilе иједити. јетра, f. (у Дубр.) Sіе Reber, jecur. cf. цигерица jйдити се, jйдим се, (зан.) vidе иједити се. црна; утробица.

jйдљив, а, о, (зан.) vidе једљив. јетрва, f. жене двојице браће јеrрве су једна јќђење, п. (зап.) vidе ијеђење. Apyroj, die Schwägerin, leviri uxor.

jйсти, jйдём (јим), (зап.) vide jести. јетрвин, а, о, беr Chipägerin, uxoris leviri. јисти се, jйдем (jйм) се, (зап.) vide jести се. јетрвица, f. dim. p. јетрва.

јиткање, п. (зап.) vide jеткање. јетрица, f. dim. p. јетра.

јиткати, кам, (зап.) vide jеткати. Jedimuja, f. Frauenname, nomen feminae (Eu- 1. jóba, f. die Erle, alnus. [vide) joxa, cf. jezwa.

phemia): Кад то зачу л'јена Јефимија 2. Јова, т. (ист.) vidе Јово. [јефтин, а, о, vidе јевтин ; види s. v. слахак.] 3. јова[*], f. у Србији значи јова што у Сри[јефтиноћа, f. vіdе јевтиноћа; види s. v. цје јему битанга [2], т. і. Кљусе које се нађе у ноћа.]

селу (или у пољу) без газде. [cf. ајмана 2, Jéto, m. vide Jebto (mit allen Ableitungen). макуп]. vіdе битанга 2. Jéца, f. (у војв.) ein raнeппате, поmеn feminae Јован, т. 3ohan, Joannes. cf. Иван. (Elisabeth).

Јована, f. Johanna, Joanna. cf. (Јованка ;] Ивана. јецав, а, о, н. п. дијете, т. ј. које тешко го- і Јованац, нца, т. dim. p. Јован. вори, jtotterns, balbuѕ. [vidе муцав].

јованимити, мим, у. impf, ит Seg bеіlіgен једало, m. Ser Ctotterer, bаlbus, cf. муцо: Je bane milen bitten, obsecro: Кумим тебе и

цалу језик смета, а мене не (у Грбљу). јованимим те један, јецана, m. eine 24rt Comeine (Bas Begen | Јованка, f. vіdе Јована.

theil pоп мангулац), Sie langjаnt jett 3ш тафет Јованчић, m. dim. p. Јован. jino, abеr аиф Діапgel ertragen fitnet, pоrсі Јовањдан, ња днe, m. ein Seft St. Soban iз деп genus.

7. Jänner, dies festus S. Joanni Baptistae. јецање, п. Заз Chliid)зеї, singultus.

joвaњeки, кa, кo, н. п. мраз, sobannis-, 3. 29. јецати, цам, v. impf. jblub3et, singultiо.

Kälte, frigus quod solet incidere circa diem јецкање, n. dim. p. јечање.

festum S. Joanni. . јецкати, кам, у. impf. dim. p. јечати: Бердан јовањштак, т. човјек који слави Јовањдан,

звечи, Срце јечи; Бердан звецка, Срце Einer der den h. Johann als Hauspatron feiert, јецка.

cliens S. Joannis. јечам, чма, m. Sie (Serjte, hordeum [vulgare L.]. Јовица, т. 9Xant&tane, nomen viri. jévâie, n. 1) das Hallen, sonitus. — 2) das Aech. Jóbka, f. Frauenname, nomen feminae. zen, gemitus.

јовљак, јовљака, m. Ser Crlenbals, alnetum [vide јечати, чим, у. impf. 1) ballen, sono. 2) äd) - јошик). 3eit, ingemo. .

Joвo, m. (јуж.) hyp. p. Јован. [cf. 2 Јова). јечерма[*], f. 1) vidе bечерма. — 2) (око Сиња) | jовов (cf, joхoв), а, о, еrlеп, аlneus.

женски илаветан зубун (без рукава). joвoвина [joхoвина], f. Stas (rlenbolj, ligпит јечермица, f. dim. p. јечерма.

alneum. . jéчмача, f. т. ј. крушка, eine 21st Biri, piri ge- јогу наст, а, о, еіgеnjinnig, bartrictig, pervicax. cf.

nus [pirus communis L. var.) (што доспијева тврдоглав. кад и јечам). [cf. јечмењача].

jóryhına, f. u. m. der oder die Eigensinnige, perјечмен, а, о, н. п. xљеб, слама, Serjtent, hor tinax. deaceus.

jorýhayk,* m. der Eigensim, pertinacia. јечмен, јечмена, і т. vide [јачмен] јеч- јој: 1) vide [jaox] јаој. — 2) ibr, illi (femiјечменик, јечменика, 5 мичак.

nae): кажи јој. јечменица, f. ба? (63erjtenbrot, painiѕ hоrdеaceus. | jӧк,* неіn, non. [vide] не[1], cf. није. јечмењача, f. vіdе jечмача.

Јока, f. hyp. p. Јована. јечмйчак, чка, m. vilе јачмен.

1. Јокица, m. dim. p. Јоко. јечмиште, п. Drt auf Seт einnial Serjte qebanet 2. Јокица, f. dim. p. Јока.

worden, locus ubi hordeum fuit insitum. Јокна, f. fraиетате, поmеn feminae. јещек,* m, vide jело.

Joкo, m. hyp. p. Јован. 1. Jéma, f. Frauenname, nomen feminae. Јоксим, m. Jiansitanie, nomen viri. 2. Jёша, т. (ист.) vilе Јено.

јектур, ударио јоктур у кесу, нібfs; Sa! nihil 3. jённа, f. (у Дубр.) vilе јело.

est; vіdе нема. један, шна, шно, vidе изијешан.

jӧлдаш,* т. vіdе друг [1]. Jewo, m. (јуж.) ly. р. Јеврем і т. Јевто. jолтава, f. 21rt Reijepјате, vasis genus. [cf. 2 Јеша].

|јбмука, f. млнјеко неварено, frijih geolfene )){ilt), јид, т. (зн.) vilе јед.

lac rесеnѕ. [cf. jем ужа).

« PreviousContinue »