јединица, f. 1) bie einzige Zohter, filia unica. - |једнољеткиња, f. (у Хрв.) н. п. младица (од једнога љета - године), in einjähriger Spröß ling eines Baumes, surculus unius anni. 2) ријетко сукно, што се тка у једну жицу; 2) m. pl. Geschwister deren Geburtstag in den nämli литској архиви), сіне 2 иф баз bie jerbijфен једномесечићи, (ист.) ) Šranen за Sanje erzeugen, panni genus. [cf. je-| једномисечићи, (зап.) дножичан]. — 3) комадић (узак као бразда) једномјесечићи, (јуж.)) фен konat fällt. Кад се земље између двије њиве, Srenzlinie, limes. јединкало, m. у загонеци: Пошетало јато чеврљуга, а пред њима јединкало, а за њима пантош; јединкало јединкати шћаше, не да пантош ни гледати на се. јединкати, кам, v. impf. у загонеци, cf. једин кало. јединодушно, einbellig, unanimi consensu. јединство, п. (у Боци) bie Sinigfeit, unanimitas: Мир и јединство! (кад се наздравља). јединче, чета, п. baš einjige Rins, filius (filia) unicus (unica). 1. једити, а, 6, vide једини. 2. једити, једим, v. impf. erzürnen (öfterr. giften), irrito. cf. [vide] иједити. једити се, једим се, v. r. impf. irnen, irascor, stomachor. [vide срдити се]. једљив, а, о, јäßzornig, iracundus. [cf. осорљив]. 1. једнак, а, о, gleich, aequalis. једно од једномјесечића жени или удаје, онда друго не смије бити код куће (него га пошљу куд у друго село), нити смије јести од онијех јела што се готове за свадбу. Кад једно умре, онда метну у путо једну ногу мртвога а другу живога, па онда оно живо дозове каквога момка (с којим се пази) и рече му: „Да си ми по Богу брат, пусти ме (или одријеши ме).“ Онда онај отвори путо и пусти га, и то су послије побратими (ово само гдјешто чине жене које много гатају и гатању вјерују). једномужатица, f. (у приповијеци) жена која је имала једног мужа, біе nur Sinen Dìann gehabt hat, univira. једнонаест, (у Ц. г.) vide једанаест. једнонаестеро, (у Ц. г.) vide [једанаесторој једанаестеро. једноничење, n. vide једноуђење. 2. једнак, (у Ц. г.) gleich, auf ber Stelle, illico, једноничити, чим, [v. impf.] vide једноудити. [vide] одмах, cf. једанак: Једнак везир |једноставан, вна, вно, из Cinem Étüd, ex una, цара послушао Једнак танке пушке изметаху continuus, cf. самотвор: И двострука ребра једнако, 1) gleich, aequaliter. - 2) beftänbig, in једноћ, vide [једанпут] једном. једначење, п. баз Musgleichen, aequatio. једначити, једначим, v. impf. gleich maфen, aequo. једначити се, једначим се, v. r. impf. c ким, sich Jemanden gleichstellen, aequare se cum aliquo. cf. [vide] поредити се. једноглавац, једноглавца, m. једин човјек, који има у кући само једну (своју) главу, ber in= zige in einer Haushaltung, unus paterfamilias. cf. [vide] јединац [2; инокосан]. једногласице, adv. (у Боци) cinjtimmig, una voce. cf. једногрлице. једногодишњици, йка, m. pl. Sie in bemjelben Jahre geboren sind, eodem anno nati. једногрлице, adv. einjtimmig, una voce. cf. [vide] једногласице. једножичан, чна, чно, (у Имоск.) н. п. сукно (које је уведено у једну жицу), rt Хиф, panni genus. cf. јединица [2]. једнојајац, једнојајца, m. ber Sinhober, qui uno tantum testiculo est praeditus. једнолеткиња, f. (ист.) vide једнољеткиња. једнолик, а, о, gleichen Sejichtes, faciei aequalis : Три ђевојке, све три једнолике једнолиткиња, f. (зап.) vide једнољеткиња. једноличке, зugli, una: Препаде се и Милош и Марко, Једноличке на ноге усташе једноудити, дим, v. impf. nur einmal beš Zageš essen (an gewissen Fasttagen, oder sonst aus Anbacht), nonnisi semel de die manduco. Кад одрасли људи и жене хоће да се причесте, свагда ваља недјељу дана да једноуде, или Држе седмицу. cf. једноничити. jeднòуhêне, n. das nur einmal des Tages Essen, manducatio unica de die. [cf. једноничење]. једноумац, умца, m. (у Боци) човјек тврдоглав, који све ради по својему уму, ein eigen= sinniger Mensch, homo qui nimium sui juris sententiaeque est. једноч, једнош, vide [једанпут] једном. једњак, m. (у Сријему) біе peijeröbre, oesophagus. cf. [јетњак, љетник,] душник. једовит, а, о, giftig, venenatus. једогоња (cf. вједогоња), m. [cf. здуха, здухач 1, видовит, стухаһ (стуаћ)] (у Рисну) човјек из којега у сну изиђе дух (од прилике као из вјештица). Оваки духови по планини изваљују дрвета те се њима бију између себе, н. п. Бокески с Неаполитанскима, па који надвладају они род од љетине привуку на своју земљу; они и онако ломе горе и ваљају велико камење. Кад умре човјек за којега се мисли да је једогоња, ударе му глогово трње под нокте и ножем црнијех кора испресијецају жиле испод кољена, да не би могао излазити из гроба (као вампир). Јак као једогоња. [cf. вукодлак]. једрање, п. баš Sejtwerben, consolidatio. једрати, рам, v. impf. fejt werben, consolidor, н. п. грожђе једра. језан,* језана, m. baš Sebet, welches ber türfijche хоџа vom Minaret herunterruft, oratio quam docet sacerdos turcicus de turri [cf. молитва 1]: А мунаре попаст паучина: Не ће имат ко језан учити Једрене [Едрене], нета, п. Wrinopel, Adrianopo-|јёзбина, f. (у Лици) vide јело. lis, cf. Дренопоље: Што Једрене држе кулу |језгарица, f. ber Rern, nucleus, granum. [cf. билу - Кад т одведем граду Једренету - жгарица, језгра 1]. једрење, п. (по прим.) баз Gegeln, navigatio. | језгра, f. 1) ber Rern, nucleus, granum. [vide једрина, f. біе Jeftigfeit, Dichtheit, soliditas. језгарица]. 2) fig. das Beste, flos, robur. једрити, рим, v. impf. (по прим.) jegeln, navigo. | Језда, m. (ист.) vide Јездо. једро, п. (у приморју) Šegel, velum. [cf. елһен]. | Јездимир, m. Mannšname, nomen viri. једрце, n. dim. v. једро (у горњ. прим., а у нас јездити, дим, (ист. [?]) v. impf. reiten, equito, би казали једарце): Возила се танана галија cf. [vide] јахати: Гором језди Краљевићу Испод б'јела града Дубровника, Једрца јој Марко од свиле бијеле јеђа, f. (у Ц. г.) vide јело: Каква јеђа таква међа. јеђење, п. баз 3úrnen, ira et irritatio. [vide јеђи, (у горњ. прим.) imperativ v. јести (мје- | јеђупачки, ка, ко, vide Цигански: Не може се Јеђушка, } f. vide Циганка: Нашли су га јуЈеђупкиња, тру на сокаку, Јеђупкиња њега одојила Јеђупче, чета, n. vide Циганче. јеж, m. 1) ber gel, erinaceus [europaeus L.]. - 2) (у Дубр.) јеж морски, некака морска риба, eine Art Seefijch, piscis quidam marinus [diodon hystrix L.?]. јежђети, јездим, [по југоз. кр.] vide јездити: Плава је коња јежђела јежев, а, о, vоn gel, erinacei: Обула му је жеве опанке Јежевица, f. [село и црква у срезу трнавском округа рудничког]: Под Баницом цркву Гежевицу јежење, п. баз фaubern, horror. јежина, f. (у Далм.) 2Wrt eßbare Seemujchel, concha quaedam. јежити се, јежим се, v. r. impf. baš Daar fträн Јездо, m. (јуж.) һур. v. Јездимир. [cf. Језда]. Језера, п. pl. поље у Херцеговини (близу Дурмитора): Рано рани у лов на Језера Из веди је на Језера равна Синоћ паша на Јèзеркиња, f. 1) жена или дјевојка из Језерца: језеро, n. ber See, lacus. cf. блато [2]. језиковање, п. баз Ber[prechen, promissio. [vide језиковати, кујем, v. impf. (у Дубр.) veripremen, promitto. cf. [vide] обрећи. језичак, чка, m. (у Славонији) vide peca 2. језичан, чна, чно, gejdhmäßig (viel rень), loquax (linguax) [cf. лајав]: Ој ти зрно шенично! Ти не буди језично, Па ћеш бити честито;| Ако л' будеш језично, Не ћеш бити честито (пјевају дјевојци кад је убрађују). des Schlosses, momentum serae. 2) die Hirschzunge, asplenum ceterach Linn. [cf. јељењи језик]. 3) на пређици оно што се кроз каиш промоли, баз 3üngelchen (an ber acus. 4) (у Далм.) der Glockenschwengel, campanae pistillum. [vide] звечак, cf. клатно. језичина, f. augm. v. језик. ben (wie јеж, 3. 3. vor Rälte), jchaubern, erigo | језичац, чца, m. 1) пера у катанца, біе Geber crines, horreo [cf. грозити се]: јежи ми се кожа; шта се ти јежищ? јежња, f. бег Shauber, horror. јежован, јежована, m. (ст.) ber Jejuite, Jesuita (3. B. in dem Liede vom Patriarchen чapнojeвић) [vide јежовит]: Поред мога Ђонлије принципа, Бено леже моји јежовани јежовит, јежовита, m. ber Sefuite, Jesuita, cf. језичић, m. dim. v. језик. јежован: Тамо има девет јежовита језа, f. 1) һур. о. језик: Геза парала, гуза плаћала (кад кога бију за рђаве ријечи). 2) хвата ме језа, бer hauber, horror. [cf. гроза]. Језава, 1. отока Моравска која под Смедеревом утјече у Дунаво. језичник, т. који је језичан, gejdhwäßiger Mend), loquax (homo). језичница, f. gejdhmägiges Brauenzimmer, loquах (mulier). јеина, f. vide сова. брч, брча]: А. Има ли и сад грожђа ? Има, сад у највећи јек. Б. јелик, јелика, m. Заnnenwals, silva abietum. 1.јека, f. ber Mall, sonitus [vide јек 1]: Стаде јека коња око двора 2. Јека, f. Granenname, nomen feminae (von Јела, | Јелин, Јелина, m. ein Spellene, Hellen. За многе Јелена). се старе градове по нашијем земљама приповиједа да су их градили Јелини. јелински, ка, ко, ђellenich, hellenicus. јекмекчија,* m. vide јекмеџија mit allen blei= tungen. јекмеџија* [јекмекчија], m. ber Brotbäfer, pistor. | Јелисавета, f. Glifabeth, Elisabeth : Књигу пише Јелисавка, Московска царица По имену госпа Јелисавка [vide] хљебар, cf. пекар. јекмеџијин, а, о, без Bäcđers, pistoris. јекмеџијница, f. ber Bäđerlaben, taberna pistoria. | Јелица, f. 1) Frauenname, nomen feminae. јекмеџијнски,) ка, ко, Bäder, pistorius. јеко, т. 1) који јечи, Ciner ber ädget, qui ingemit јектање, п. баš Dallen, sonitus. јектати, јекћем, v. impf. ballen, sono. : 2) 2) [јелица] некака трава за коју се говори Јелка, f. Утаценname, nomen feminae. јелов, а, о, Зannen, abiegnus. [vide чамов]. јектика, f. (у војв.) біе Deftif, hectica. cf. [vide]| Јеловица, f. планина у Бањанима: Да им не суха болест. јектичав, а, о, heftijh, tabe laborans. јел, vide jep[2]: Јел се ватра са сламом не гаси 1. јела [јела (у Хрв.)] f. 1) (pl. јеле) біе Ханне, 2. јела, f. (у Хрв.) vide јела. jèлamje, n. (coll.) das Erlengebüsch, alni (cf. jeama) Даш бјежат Јеловици јелоња, m. име волу, Djenname, nomen bovi indi solitum. јёлша, f. (у сјев. Хрв.) біе Érle, alnus. [vide |јёлшов, а, о, vide [јохов] јовов. јематва [јаматва], f. (у Дубр.) біе efe, spici- [vide jomje]: Зађе јој се кошуља. За зелено | јемати, јемам (јемљем), [јамати] v. impf. (у Дубр.) јелашје јелек, * m. vide ђечерма. н. п. грожђе, lejen, lego. cf. [vide] брати [1]. јемац, мца, [јамац] m. ber Bürge, sponsor. [cf. Јелен [јељен, љељен], m. 1) ber ir, cervus порук]. [elaphus L.]. - 2) ber pirjhäfer, cervus vo-|јемач, јемача, т. (у Дубр.) vide берач. Јелена [Љељена], f. Sranenname, nomen feminae. |јемачки, ка, ко, (у Дубр.) н. п. кош, vide бејеленак, нка, т. 1) hyp. v. јелен: Јеленак ми гору рачки. Ropftuch, vittae genus: На глави му капа од курјака Привезо је мрком јеменијом јеменије, / * f. pl. bie Wantofeln, sandalia, soleae. јеменлије, [cf. фирале]. ломи, путак да му је - 2) vide јеленски језик. јеменија,* f. марама, [vide] шамија, eine Wrt Јеленка, f. Уrauenname, nomen feminae. [јеленов, а, о, vide јелењи; види s. v. јеленрог.] јелен-рог, т. у пјесми мјесто јеленов или је лењи рог : Јелен-рогом шарца оседлала Јеленски језик, m. трава, біе Mirj zunge, scolopendrium officinarum [scolop. vulgare Symons]. cf. Јеленак [2]. 1. јемин,* јемина, m. vide заклетва: Јер сам Богу јемин учинио Да т' у оца више просит не ћу јеленче, чета, п. баз Mirjd falb, pullus cervinus. | 2. јемин,* m. управитељ онијех села која немају јелењи, ња, ње, Mirjh, cervinus. [cf. јеленов]. Јелесије, т. 5. Glijäns (ben 14 Juni), St. Elisaeus: Јелесије просо сије, Иде Виде, да обиде. Јелеч, Јелеча, m. варошица у Херцеговини близу Фоче. Јелечанин, m. Giner von Јелеч. јелечки, ка, ко, вон Јелеч. Јелечкиња, f. Gine von Jелеч. спахије, него десетак од њих припада цару, Јеминлук,* m. села која су под јемином, das јели? (бели) gett it's fo? Riht wahr? an? nonne? јемински, ка, ко, Émin-, то јемин. јемјеш, (у Ц. г.) | m. vide [раоник] лемеш : | Јеремија,( јемљеш, (у Грбљу)] Сиротињска суза јемљеш | Јеремије, пробија. јемужа, f. vide јомужа. јемужан, жна, жно, vide јомужан. јемчити [јамчити] се, чим сe, v. r. impf. fid) verbürgen, spondeo. јендек,* m. [1)] vide хендек. [— 2) у загонеци, сf. јендечица]. јендекати се, кам се, v. r. impf. у загонеци, cf. јендечица. јендечица, f. у овој загонеци: Јендек иде испод куће, јендечица изнад куће, ђе се сташе ту се јендекаше. m. Jeremias, Jeremias. Јеремијев дан, m. 5. Seremiasfeft (9 Dai), dies Јерина, f. Ўтанеnnаme, nomen feminae (Elgúrn). jèpumтe, n. Art Mehlmuß, pultis genus. cf. ca- Јерко, т. ìaunšname, nomen viri. јена,* f. die Frau die mit den свати um die јенђибула,*) Braut geht, samit biefe auf bem Bege | Јеросим, m. Mann name, nomen viri. nicht allein unter ben Männern fei, comes nuptae, | Jеросима [Јевросима], f. Srauenname, nomen feсf. јенђија: Свате једнаке, јене девојке minae. јенђија,* f. vide јенђибула: Ни ђевојке међу Јерусалим, m. Žerujalem, Jerusalem. јенђијама јењати, јењам, v. pf. (у Хрв.) na lajjen, remitto: јењала киша, болест. [vide] попустити [1], cf. ењати. јењичар* [јањичар], m. (понајвише pl. јèњичари) die Zenitscharen, praetoriani Turcarum: Иcjeкome Турке јењичаре, Јењичаре цареве синове јењичарски, ка, ко, Saniticharen, praetorianorum. јеоце, п. dim. v. јело. Јепто, m. vide [Јевто] Јефто. јер, } [cf. јере 1] 1) warum, cur [vide зашто 1]: | Јерусалимац, мца, m. vide божогробац. јесам, ih bin, sum. cf. [vide 2] бити. 2. јесен, јесена, m. (на Гробнику између Ри- јесенске, bijen perbit, hoc auctumno. јесенашњи, ња, ње, von biejem Serbjte, hujus auctumni. јесенити се, ни се, v. r. impf. zum perbfte geheен, jесењи, ња, ње, vide јесенски: Од јесења данка јесер, (у Боци) vide есер. schypa Güldst.]. ringa vulgaris Linn. cf. [jаргован,] јоргован. јере, 1) vide jeр. - 2) (у Ц. г.) баß, ut, cf. [vide] да [1]: Ја сам чуо, кажевали су ми| Јере имаш | јесетра, f. ber tör, accipenser sturio [Di acc. младу попадију Која пије с делијама вино А бијесни Турци попјевају, Не би река јере су тридесет Но јере су стотина пунана јеребица, f. баз Керрђиђи, perdix [cinerea Briss.]. cf. јаребица. јеребичица, f. dim. v. јеребица. јеребичји, чја, чје, Жеррђићn, perdicis et perdicum. [cf. jaребичји]. Јерез, т. у Китогу вода као бара, која иде из Сачкога потока од Љешнице, и утјече у Саву више Шапца. јествина, f. (у Далм.) vide јело. јести се, једем (јем, йјем) се, v. r. impf. 1) eßbar jein, comedi: Не једе се месо од сваке тице. 2) sich abgrämen, maceror. Jeeтрâк, m. Mannsname, nomen viri. јеткање, n. dim. v. једење. јеткати, кам, v. impf. dim. v. јести. јетрва, f. жене двојице браће јетрве су једна Јефимија, f. Уrauenname, nomen feminae (Eu- йдак (идак), јйтка (јитка), тко, (итки, ка, ко, adv. јитко), (зап.) vide иједак. јидан, дна, дно, (зап.) vide иједан. јидити, јидим, (зап.) vide иједити. јидити се, јидим се, (зап.) vide иједити се. јидљив, а, о, (зап.) vide једљив. јиђење, п. (зап.) vide ијеђење. јисти, јйдём (им), (зап.) vide јести. јисти се, јидем (јим) се, (зап.) vide јести се. јиткање, п. (зап.) vide јеткање. јиткати, кам, (зап.) vide јеткати. 1.јова, f. bie Grle, alnus. [vide] јоха, cf. јелша. 2. Јова, m. (ист.) vide Јово. 3. јова[*], f. у Србији значи јова што у Сри- Јефто, m. vide Јевто (mit allen bleitungen). Јована, f. Зођанna, Joanna. cf. [Јованка ;] Ивана. јецав, а, о, н. п. дијете, т. ј. које тешко го- Јованац, нца, m. dim. v. Јован. вори, [totterns, balbus. [vide муцав]. јецало, m. ber Stotterer, balbus, cf. муцо: Гецалу језик смета, а мене не (у Грбљу). јованимити, мим, v. impf. um без beiligen So bannes willen bitten, obsecro: Кумим тебе и јованимим те јецан, јецана, m. eine Wrt Ehweine (baš Segen | Јованка, f. vide Јована. theil von мангулац), біе langjam fett zu maфen Јованчић, m. dim. v. Јован. fins, aber auch mangel ertragen fönnen, porci | Јовањ дан, ња дне, m. ein Seft St. Зођannis ben genus. јецање, п. баз ludzen, singultus. jềчати, пâм, ν. impf. schluchzen, singultio. јецкање, n. dim. v. јечање. 7. Jänner, dies festus S. Joanni Baptistae. Јовањски, ка, ко, н. п. мраз, Sobannis-, 3. 23. Kälte, frigus quod solet incidere circa diem festum S. Joanni. јовањштак, т. човјек који слави Јовањ дан, Einer der den H. Johann als Hauspatron feiert, cliens S. Joannis. јецкати, кам, v. impf. dim. v. јечати: Бердан звечи, Срце јечи; Бердан звецка, Срце јецка. јечам, чма, m. bie Serjte, hordeum [vulgare L.]. Јовица, m. Mannéname, nomen viri. јечање, п. 1) baš pallen, sonitus. - 2) баš Med)= | Јовка, f. Srauenname, nomen feminae. zen, gemitus. јовљак, јовљака, m. ber Érlenwalb, alnetum [vide јошик]. јечати, чим, ѵ. impf. 1) ballen, sono. - 2) äch јечмиште, п. Drt auf bem einmal Serfte gebanet | 2. Јокица, f. dim. v. Јока. worden, locus ubi hordeum fuit insitum. јеџек,* m. vide јело. 1. Jéma, f. Frauenname, nomen feminae. 3. јёша, f. (у Дубр.) vide јело. 2. Јеша, m. (ист.) vide Јешо. јешан, шна, шно, vide изијешан. [ef. 2 Јеша]. јид, m. (зап.) vide јед. Локна, f. Уrauenname, nomen feminae. Јоксим, т. Тannšname, nomen viri. јоктур,* ударио јоктур у кесу, nichts ba! nihil est; vide нема. јолдаш,* m. vide друг [1]. Јешо, m. (јуж.) һур. v. Јеврем ниб ѵ. Јевто. јолтава, * f. Mrt Reifepfanne, vasis genus. |