Page images
PDF
EPUB

(особито који узима у зајам не мислећи вра- І калначина, f. augl. p. калпак. тити).

калначић, m. dim. p. калпак. калашење, п. (у Дубр.) Ваз 23eträge, leceptio. калпозан[*], т. еіn jaljber, befrigerijber 20tеnj, калашити, калаш йм, v. impf. (у Дубр.) vide homo fallax. [cf. телбиз].

варати [1] (особинто узимати у зајам не ми- калуђер, т. 1) Ser 21 ӧис), monachus. 2) (у слећи вратити).

Грбљу) ускршње само омашћено јаје (а које калаштура, f. ein Chinpjmort pont Suite, con је и писано и омашћено, оно се зове шаvicium in canem. [vide uyke.ja).

рено). калва[*], т. vіdе калфа.

калуђерак, рка, m. hyp. p. калуђер. Калвин, lia.iBйна, m. Ser Ralpiner, Calvini as-калуђерење, п. За інтонуеп, immonachatio, seclia: Кој' донесе језик од Калвина

consecratio monachi. . Калвинка, f. eine Ralpineri, Calviniana. калуђерити, рим, v. impf. einnətbet, consecro калвински, кa, кo, talpinija. Calvinianus: Без monachum. никаква језика Калвинског

калуђерити се, рим се, v. r. impf. 9) önch iberкалдрма,* f. Sie peerjtrajje, gepflajterte trajје, аид den, consecror monachus.

4'flajter, via strata, stratum. [cf. салиці , та- калуђерица, f. Die Stone, monialis. [cf. опараца].

тица]. калдрмисање, n. vіdе калдрмљење.

калуђеричин, а, о, беr 9іоте, monialis. калдрмисати, минем, v. impf. pitajterii, munio, калуђеров, а, о, без калуђер, monachi. калдрмити, мим, I sterno.

калуђерски, кa, кo, mәnbija, monasticus. калдрмљење, п. из 1+jlajtern, munіtіo viae. [cf. І калуђерство (калуђерство), п. баз 90 indythini, калдрмисање).

res monastica. калдрмциja[*], m. Ser 23flajterer, qui vias lapile | калуђерче, чета, п. ба Діоndblein, monachiscus.

sternit. кале, т. (sutraulic pон калуђер) lieber 900 бidt), калужа, f. (у Рисну) мјесто гдје се баца смс

калуђерштина, m. augm. p. калуђер. monachulus: хоће кале, Бога ми! Не whе

T.Anre, Mehrichtplat, locus projiciendis quisкале зеља брати

(quiliis, fimetum. [cf. козалина). калеж, т. (у Слав. и у Ц. г.) vide нути. калем ,* т. 1) Robrfeter, calamus.

калуп[*], m. 1) н. п. за пушчана танета, за кiр2) vide

стове што дјеца лију од коситера, Sas 9Јiosell, Мосу. 3) vide [наврт] калам.

bie porn, forma. [cf, творило; тереџе ). — 2) каленица, f. (особито доље преко Мораве) eine irdene Schuel, lanx fictilis. [vide Óbyga).

н. п. yollанчара, 'oer Reijten, crepida: уда

рити на кл.1yil. [калиж, . vіdе путир, путијер.]

3) калуп дувaнa, cin act

Raudhtabak, fasciculus nicotianae. калижити се, калижим се, v. r. impf. (у Боци)

ким, од кога, jir eine etanoe balten, probro калупити, пим, v. impf. н. п. ду ван, Seir Haud). habere, cf. стидјети се: Тако се од мене

tabak pressen, compono. свијет не калижио! њим се људи кали- калупљење, п. баз Brejje Ses taldytаbuts, conжили!

positio. калило, п. (у Сријему) vidе каљужа. [cf. 1бар: 1). І калфа [* казва], т. бer (Bejel, opifex: Ти се калина, f. 1) sie Rheinmeise, ligustrum vulgare

створи удућану а.лва, Ја у бити у дуһану Linn. 2) [Калина xrauenanie, пomen

калфа feminae.

калчине,* калчна, f. р. од сукна као велике Калино.ље (Галиноље), п. (Талио.h?]: На убаву

чарале ішто се носе у чизмама (у Србији и Калинољу равном Међу водом Тунгом и y Bochu), eine Art tüchener Strümpfe, tibialium Марицом

genus. калити, калім, v. impf. н. п. гвожђе, tullet, каъ, кіља, т. (у војв.) бie Rachel, testa fornarefrigero (ferrun).

calis. cf. [vide) пећњак. калбгажа, f. vіdе газиблато.

kàba, f. eine Art Speije, cibi genus. Kanonep, m. das Frauenblatt'l, die Nostwurz, bal- Kadab, a, 0, mit Roth beschmußt, coeno inquinasamita vulgaris Linn. (1) tanacetum balsa

tus. cf. kaon. mita L.; --- 2) balsamita major Desf.. ка.љак, љка, m. vіdе каља. калотине, f. р. (у ријему) сухо воlе (што је каљање, п. Заз 21ejuselt mit oth, inguinatio

цијепано или сјечено), дедörrte Objt, рота coeni. tosta.

каљати, каљам, v. impf, mit fot, bејност, состо Kành ,* adj. indecl. falsch, unecht, falsus. cf. ne inquino.

ка.љац, љцца, т. зуб у коња по којему се покалпагија,* m, vide канакија.

знаје старост коњска. [cf. каљак ). калпак, т. бie 20tiigse, galerus (wie Sie }elsniige i каљење, п. Заз #ibleni, refrigeratio. der Ungern).

калуга, f. гдје се свиње каљужају, Sie Хафе, калпакчија* (калікагрија], m. Sеr )) sitsennacter, ка..ужа, fuse morin jib bie Chiveine miljen, vogalerarius.

lutabrum. [cf. калило; 1 бара 1].

[ocr errors]

се окаменила.

[ocr errors]

каљужање, п. Біз 24ilsen bеr chiveinte in der 'acte, да спомене, и ваља да се мисли као да би

volutatio suum in palude. каљужати се, жам се, т. r. impf. ji) in Ser каменчић , m. dim. Sаз €teinbe, lapillus. [cf. Pfüte wälzen, volutor in palude.

камечак, камичак 1]. кальён, каљўна, т. бie Baliore , navis genus: 1, камењак, камењака, т. 1) cin Ort, wo piel Уватие два каљуна златна

Feljen liegen, locus saxosus. [cf. Bil.100.be, rpoкам, камена, т. (по југоз. кр.) vide [1]ка

хот 2, грн 1, стјењак; ска1.1а 1, стијена 1, мен [1]: кам из руке, а ријеч из уста; Ово

Тимор 1. 2) (у Барањи) 24rt Topi, ollae рече, за кам запануо

genus. камара, f. 1) vidе гомила, н. п. камара кита

2. камењак, т. (у Боци) her 24olf, lupus. cf. на гумну, камара сијена или сламе, камара

[vide) вук [1] (кало да би му се уста окажита у снопљу као што се садијева у Сри

менила, да не закое што). јему (ова камара није округлі, него је на камењача, f. (у Уж. н.) 4xt 24irнен, piri genus четири угла, само што је дужа него мира).

[pirus malus L. var.). 2) (у примор.) Ваз Зіmmеr, bie Stanler, камење, п. (coll.) За бiejtein, saxa. саbile, [vidе клијет1] cf. соба, комора : камечак, чка, m. (у Сријему) vide [камен

камењење, п. Біз 23erjteinterni, stujor. Док и , Берзелез-Алија, Па погледа из златне ка

чић) камичак.

камзе,* f. pl. у нояха оно гдје се држи руком, маре камарицца, f. dim. p. камара.

das Mesjerheft, manubrium cultri [cf. kope 2]: камата," f. 1) bie Ninje, Snterejje, fenus [ef. до- ками, (по југозап. кр.) vide [1] камен [1]: ками

Баш од ножа камзе саломио бит 2, интерес 1]: дао новце на камату. 2) (у Рисну) велики, неправедни интерес (а

ти у срце! Ками мајци да утећи могу обични ондје се зове добит), 2Bucher, fenus

камивао, вала, т. особито се говори instr. іnіquan.

камивалом, кад се показује какви граница, каматник, m. који узима велику камату на

и значи врхом планине, одакле би се камен новіце, беr ифеrеr, fenerator: Каматник душу

сам, само да га ко потисне, могао о дваљати губи; Каматника, секо, и митника

на обје стране, диреrjte epise eintes Sebirge,

cacumen montis. . 1. камён, кiмeнa, m. (loc. каміну) 1) беr Ctein,

камикање, п. vіdе камкање. lapis, cf. кам, ками (кри 2): Од камена ни

камикати, камійчём, v. impf. vіdе кампати. шта до камена. 2) (9 Ц. г.) отишао на

камила, f. Rameel, camelus (zi unlos), cf. свој камен, т. і. на своју постојбину; тако се каже и: Не fiе да остави својега камена,

[1] дева: Не плаши се камила решетом. камилавка,

| f. die Mönchskappe, cucuи т. д. [— 3) н. п. воденица од три камена. cf. витао 3].

wмилајка, (у Ц. г.)j lus monachi: Па ски2. камен, а, о, 1) jteiner , lapideus: Па изите

доurе капе камилајке камичак, чка,

2)

m. 1) vidе каменчић. на камену кулу 2) (у Рисну) н. п. ни

[Камичак) у Мачви поток, који с горну њата, irset, fictilis. cf. [vide] земљан. 1. Каменар, каменара, m. Ser Cleintek, lapicila. камиш, m. bas feifenrobr, tubulus fistulae. cf.

страну ІІапцца утјече у Саву. 2. каменар, т. (у Дубр.) vide зидар. Камёндара, f. некака планина: Камендара под Камишница, f. cf. [vide] Пролог.

чибук [1]. Стамболом градом

ками шовина, f. Der Gblingbaitint, viburnun [..]. каменит (каменит), а, о, jteinig, petrosus: Па камкало, т. беr іmmеr jammert, qui continuo laсе маших Босне камените

mentatur. каменити се, ним се, v. r. impf. perjteinerit, stu- камкање, n. Sas Borjammern, lamentatio. [cf. pefio, saxeus fio: ја се чудим и каменим

камикање, камчење). 1. каменица, f. један камен, еіn еіngelner Cteiii, камкати, кам , v. impf. porjanterii, lamentor. lapis, ѕахат. [cf. зипа].

[cf. камикати, камчити). 2. Käменица, f. 1) тако се зову многа села, као камо ? 1) mo bin ? quorsum ? камо се ти? mo

н. п. Каменица у Сријему, у Јадру, у Кључу bijt Sit ? камо он ? камо новци? камо те jii? (код кладова, гдје данас нема ни једнога (у ц. г. виче муж жену, а и она њега). cf. Србина, него Власи). — 2) ријека у Руд [vide] гдје [1]. 2) (особито по зап. кр.) ничкој нахији. [камента) 3) (у при

vidе куд[1]. mop.) die Auster , ostrea [L.]. cf. 06oqunia. kämo an, um jo mehr, um so weniger, eo minus,

4) (у примор.) (у камену ископано или eo magis [cf. некмоли): Сила отме земљу и само од себе издубено као суд какав. У За градове, Камо а мене коња отет' не hе дру се тако Житна мјера од камена, Братац браца познат” не могаше, камо ли која се не носи, него стоји на мјесту гдје ће Турчин каурина се жито продаје. 5) каменица рече се и камтити, тім, v. impf. minumelin, seateo. cf. [file] за вјештицу кад јој се право име не һе |

врвљети.

зове

nàmhêne, 11. das Wimmeln, tò scatere.

каном, cf. кановци. камчење, п. vіdе камкање.

канон, м. (ст.) Жапон (Wirenjitte), canon: 'Бе камчити, чим, v. inpf. vіdе камкати.

Србиње јунак причешћује Без канона и без камција* [канција], f. Die #arbatjcbe, Sie #nute, испов'једи

der Kandjchu, scutica, Hagellum. [vide óny]. kâhta, f. Kandel, Art Wasjergefässes mit Bandhabe, камџијање [канцијање), п. 3ds eitjchen, flagel hydriae genus (e Germania adlatum). latio.

кантање, п. Заз феrаiзieben Ser Bebärnie, то камцијати [канцијати], јам, Ү. impf. peitјфен, educere intestina. flagello.

кантар,* m. 1) бie Conellpage, ѕtаtеrа: Кантар канабе,* бета, п. vide канапе.

кадија (мјера вјера), Sіе 243age joll c entјфсі. канава, f. (у Боци) vide [2] тежина.

den. . 2) (у Дубр.) педесет и пет ока, н. канавац, вца, т. (у Дубр.) vide [дроња к] п. један кантар дрва, ein Semibt pon 55 ока, кра, рита.

ponderis genus. канаве ,* вета,

п. 5er stajmentеllеr, flajbentorb, кантара, f. (у ц. г.) као лонац од бакра, 2{rt sporta ampullaria. cf. [vide) бочњак.

fupfernen Topfes, ollae genus. канап, каніпа, m. Ser Sanjјавен, Сpagat, funi- кантарина, f. 1) Ваз 213agegels, pecunia pro penculus cannabinus. [vide] дретва, cf. врвца.

dendo. 2) augm. p. кантар. канапе,* пета, (cf. канабе) т. бer Cofa, баз #ая і кантарић, m. (у ц. г.) који се око лонаца наnapee, lectus.

na34, (als Schimpfwort) der Näscher, cuppes. канат[*], т. н. п. у амбару брвна између два кантарница, f. (у ц. г.) бie 24agjbale, lanx.

дирекa, Sag els, intеrtіgnіum: оплео сам кантарски, кa, кo, н. п. кука, јаје, 20age, librae. један канат у куће, т. д. од дирева до ди- кантарџија,* m. Ser 23agemeijter, zygostates. река чатмом, cf. преграда, претин: Ја ће кантарџијин, а, о, Seg 233agemeijter, zygostatae. аде горњи канат цркве

кантати, там, y. impf. (у Шумад.) вући цриканатити, тим, v. impf. fаtiеnt, intеrtіgnium јева из краљице, bеrаussieben, educо. struere. .

кантор, т. (у Дубр.) некака морска риба, 24rt канаћење, п. Зае ўabet, to intеrtіgnіum struеrе. eeejiji. piscis quidam marinus [кантар ? Канда (Кёнда), f. frauetate, nomen feminae : cantharus lineatus White).

Канда није, Санда није, на сриједу торбе і кантyнaчa, f. (у Боци) vide {пешана. није.

kàhypa, f. ein Strähn (Bund) Baumwollengarn, fasканделора, у овој пословици: Канделора зима ciculus filorum gossypinorum. [cf. канчело).

фора, (у Дубр.) и значи: кад прође срете- канути, канём, v. pf. tropfen, decidit stilla. није прошла је и зима. с. Блажі.

[канцелијер, т. cf. Пољица. ] кандил, кандила, т. (ст.) vide кандило: Златан канчёло, п. ein Cträbn (Випы) Зmirit, fasciculus кандил од дванаест ока

filorum tortorum. [cf. канура). кандило, п. Sіе фаngеlатре (por Ser Dutter Bot- канца* [ганца), f. 1) бie sfrаllе (бer 28ters), иш

tes), lucerna (lampas) pensilis. [cf. кандил, guis. [cf. ганач 1, панча, чапорци, чанци]. канђело].

2) der Hacken, harpago (auf Schiffen). cf. [vide] кандиоце, п. dim. p. кандио. [cf. канђеоце). чакља [2]. канђело, п. (у ц. г.) vide кандило.

канција,* f. vіdе камџија. канђеоце, п. dim. p. канђело. [vide кандиоце.] канцијање, т. vіdе камџијање. канити се, кнім се, у. r. impf, jid аnjcbitten, канцијати, јам, vidе камцијати.

paro ne: канио сам се да ти дођем. кањад, њца, т. (у Дубр.) некака морска риба, каница, f. 1) vidе тканица. 2) (у Боци) Art Seefisch (Schriftbarsch], piscis quidam ma

од смокава (нанизанијех на татко дрво) као rinus [serranus scriba; cf. пијерка). љесија на четири угла. кање, f. р. (у Сријему) капци на очима,

die каничица, f. dim. p. каница: Каничицом она Augenlieder, palpebrae. [vide kailak 3]. сана Агајтаном потнасана

кањерисање, п. За 2orjingen, praecentus. канков, канкова, т. (у војв.) Ser Tripper, go- кањёрисати, ришём, v. impf. (по намастирима, norrhoea.

особито у Србији) porfinge, praecino (not 90кано (каоно), mie, ut, quemadmolun. [vide vizen, der in bücherarmen Kirchen den Octoid 11. 1 као 1].

a. von einer Seite der Sänger auf die andere überКановци, кaнoвaцi, m. pl. (може се једноме trägt, und ziigleich den Sängern vorsingt).

Теһи н кіновац). По неким селима у Би- 1. као, [1)] mie, quemadimodum. [cf. како 7, коградској нахији имају људи обичај те говоре кoгoд (какого)) 2, каконо, каконоти, каоно, готово уза сваку ријеч каном, каном бато. каоноти, кано; 2) vide тобоже ; види ѕ. На врачару 1804 године прозвали су их

v. bojal. (Биографани и други бећари којекакви) за то 2. као [кал), кала, т. vіdе блато[1], глиб. кановцима и по демијевали су им се којешта каон, а, о, vide кa.љав. и толико пута мало се нијесу из пупака ту- кaoнo, vide [1] као [1] (cf. но 4).

каоноти, vide [1] као[1], каово.

Бли за то.

као кап.

MOBII

кап, f. [cf. капља) 1) Ser Tropjen, stilla: паде 1 капетански, кі, ко, н. п. плата, теlоbаuрtnianna

2) (у ц. г.) умјо од капи, беr (3. B. Sold), ducis et ducum. Sdlagfluß, apoplexis.

капетанство, n. die elsbauptmannjaft, imperium. кала, f. 1) бie stappe, 21 use, cappa (?), cuculus. канетина, f. augm. p. каша. [cf. капурина].

[cf. барета, сковија (скувија)]. - 2) (Каца) капија,* f. Das 3 bor, porta. cf. [vide] врата [2]. Іланина у Херцеговини између Дробњака, кә ийника, f. (у Дубр.) vidе багрена. Мораче и коланина, ein 23erg іt Sergegovina, капић, т. 1) Sex Theil Ses Stopje, Set mons Hercegovinae. Чији чобани у прољеће fiche - Müte bedeckt, pars capitis cui inс овцама наврх Кане уграбе, они пасу пла sidet mitra. . 2) у «рурунe, Ser Sut. нину оно сто: Док од Канс у коше гро- каница, f. dim. 2. капа: Каница ти, капица

ми (т. і. ни ма.10 нијесін бољи од мене). канавица, f. (у Ц. г.) вода од кине нито каліље канција[*], m. Ser 3 bormichter, janitor. cf. [vide] ckyha, das vom Dache berabträufelnde Regenwas:

Bparap. jer, aqua pluvialis de tecto stillans.

каници:[*], т. мала врата између сусједних канак,* пка, т. 1) н. п. од казна, од тенџере, куһа, особито у Турака. Velm, Dedel, operculum. cf. [viile] sak.ional. Känap, m. der Norporal, decurio.

2) на прозору (које се највише говори кашларија, f. Sie sforporaljchaft, imperium шид pl. kanuu), der Fensterladen, foricula.

manus decurionis. na oky, das Augenlied, palperba. cf. kalle. капларов, а, о, без Rorporals, decurionis. 4) капіци на рукавима, т. ј. оно 40ље што се капларовица, f. Sie Storporatini, uxor decurionis. мо:ке стучити око руке и што се узвраћа кашларчић, m. dim. p. кап.лар.

кад није спучено, Ser ilmjblag, limbus. капља, f. vіdе кани: Каиља те згодила! каналица, f. суд што се у њега хвата ра- капљица, f. dim. p. каиља, Sag Aröpjchen, stilla: кија испод казана, ein (ијjangegejdbirr it ber

Kша пада капљицама, Пак напада локвиBranntweinbrennerei, excipula quaedam. [vide цама. постава 2].

капораст, а, о, н. п. голуб, кокоІІІ, vide hykänamayuja,* m. der Deifenmacher, opifex stragu баст. lorum.

канорка, f. кокон која има на глави Тубу, као кашање, п. Sas Tröpfen, stillаtiо.

kany, die Schopfhenne, gallina cristata. cf. [vide kanapa, f. (ital. caparra) das Angels, arrha. 2]hўба. капарисати, ришём, v. pf. pеrаngеsеn, arrha капот, т. (у Ц. г.) гую с кукуљицом. [cf. каfirmo.

пут 2]. канати, пљём, у. impf. 1) tröpfeln, stillo. - 2) капотина, f. (у Ц. г.) augm. p. канот.

над књигом, у тамници, јефтиаtен, confiсior: | каптар, т. од луба као каона што се меһе на с тебе данас каиљем у тамници 3) ром, конце да јІХ Чува од коне.

im iyiche: Рђом кана док му је кољено катула, f. (у Дубр.) sic 3michel, сері. cf. [vide Капела, f. планина у Хрватској, tате сів 2}er 1) лук [2]. ges, montis nomen.

калура, f. (у I'рбљу) vide [2һуба) канорка. капетан, капетана, іn. Ser Surption, iyetblyapt: I катурнна, f. augm. p. капа. [vilе капетна].

mani, tribunus, lux. У Тосни су капетани тайнут, ки ўті, т. 1) Scr Rapitt (ijterr.), Stappt, старјешине и управитељи од градова и од genus togac. 2) (у ц. г.) vide кa II O'T. њиховијех околина, ново капетанство до сад | канца, f. «lim. р. на ІІ. је у њих остајало од оца сину. Ов: liн је од | кар, кіра, т. 1) 513 211itsjtelten, increpatio [ef. прилике бно и лека у Призрену. За времена калба 1: Кар је Божји дар, али је мука јад Карађорђијева, пошто се војска била мало бију на не даду плакати; Од кара глава не уредила, вслике буљубяне назову се кие боли. 2)*, vide ópura, Sorge, cura. танима, а подручје овакога капетана звало кара,* adj. inсlесі. vilе црн: Иметни му расе срез, у коме је било неколико села и ма сто: на обрве, Кара боју на кара зулове лијех буљубаша. За времена Милоша Обре Синоћ мене кара хабер дође, Кара хабер, новића капетанима се назову кнежински кне а у кара доба зовні, а кнежине срезовима. cf. кнез.

карабе, караба, f. р. vіdе карабље. капетанија, f. Sag Romanso, imperium iшis ma- | карабице, f. pl. dim. p. карабе.

nus: изгубио капетанију; доштао с канета-караб.ље, f. pl. [cf. карабе] 1) cine frt Sirtеня нијом.

flöte, fistulae genus. 2) на гадьима, ба? Kanetahuna, f. die Frau des fabbauptmannes, uxor Flötenstück an Dudeljac, fistula utriculi: ray.nap ducis. .

у карабље удара прстима, а до.ље је на какапетаничин, а, о, bеr капетаница, xoris bel рабљама рог. liducis.

караб.ънце, f. 1. lim. p. карабље. капетанов, а, о, де уеlоbаtаuls, lucis. Карабoгдaнeкa, f. adj. бie 9) olsa, Mollavia: капетановац, капетановца, т. Ciner von без Дмитар узе земљу Карав.запіку, Каравлaшку Hauptmanns Leuten, homo ducis.

и Карабог данску

18

ВУКОВ РЈЕЧНИК

Каравида, f. ein fraнeтaтe, nomen feminae. kapall, kapáuia, m. die Marausche, cyprinus caкаравӣље [гаравиље), п. бie Pielfe, dianthus ca rassius Linn. [carassius vulgaris Nilss].

ryophyllus Linn. [lianthus L.; cf. гарофан, караница, f. вода у Славонији, Dianie eines гарофиље, каранфил 1].

Flußes, fluvii nomen. Каравма, в.11a, m. vitle Каравах.

Карашичанин, т. човјек који живи покрај КаКараваиња, f. vide Eaрaвлахиња.

рашице, (inter sеr аn ѕеr Карашица ipphiit. Каравах,* в.заха, [liaрaвлa] m. Ser 213alache all3 карашлама[*], f. некаке ране трешње, eine 24rt

der Walachei, Valachus proprie e Valachia. #irjderi, cerasi genus [vide aршлама 1]: Ка[vidе влах 1].

рашламе у меду кухане Кіравлахиња [liaрaвлaнња], f. Sіе 22alactiп, ти- карашчић, m. dim. p. каранг. lier Valacha.

карба, f. (у Боци) аз ?litejdbcite, increpatio. cf. Каравлaш кa, f. adj. Sіе 24alactici, Valachia. [vide [vide] кар [1]. Влашкii]. cf. Влах.

карбонар, карбонара, т. (у војводству по вакадрaвлaшки, кa, кo, mаtафijib, yalachus. ронима) {rt 20iantel, pallium : у шва.нера [караванац, нца, m. црн врана; види s. v. карбонара нема замахати.]

карва, f. (понајвише се говори pl. карве) прекарагуљ, карагуља, m. (у Дубр.) некака мор чаге у лотре, sie prose, gradus. [vide пре

ска риба, 2(xt Ceejiji, piscis marini genus. чага 2]. cf. иглица. каракониула[*], Г. (у Биограду) [cf. некрштени карван,* карвіна, т. бie Raravane, commeatus, дани).

comitatus. каракоса, f. Sie Chmarshaarige, puella nigris ca- [кардаш,* т. друг, пријатељ; види s. v. јала. ]

pillis, cf. [vide] црнокоса: Ој девојко, ка- карет, m. Die Giraje bеін прстен-ерiel, muleta ракоса, Не гледај ме гола, боса

(poena) in ludo annuli. караманка, f. eine 24rt 23ir, piri genus [pirus каретити, тим, v. impf. іт прстен-Spiel jtrajеп, communis L. var.).

multo in ludo annuli. Караманлија, m. Турчин закона Хришћанскога. | карећење, п. Заз Ctrајен іш прстен-Сpiel, mulKapar, m. Mannsname, nomen viri.

tatio in ludo annuli. Карановац, новца, т. вароші [сада Краљево) на карика, f. Sеr icij, hing, Ser States Rohr ѕеr tуlіntе

десном бријегу Ибра, који оданде доље неда befejtigt, orbis, cf. Павта [ната, нафта 1), трилеко утјече у Мораву (Карановац је између вна [3, лама,] лима [2].

Ибра и Мораве), Ctaot in Gerbie, urlos Serbiae. карикача, f. eine 24rt rune 20tuse бer Serjegovie карановачки, кa, кo, non Карановац.

кариклија, пеr, galerus hercegovinensium. raКарановчанин, (Карановчанин), п. (iner poii рик.лија је од црвене абе или чохе , одозго Карановац.

је затубаста као фес, а са стране има црну карантан, карантана, m. (у прим.) vilе крај поставу, за коју се одозго може што задјецара: lio не чува карантане, не бројни це сти (гдјекоји у бојевима позадијевају фишеке

да су им наручнији него у кесама). cf. шикаранфил, т. [1)] vilе каравиље. [— 2) vide шак [2]. каранфић.]

каритад, каригада, m. (у Паштр.) vidе жалост : каранфиh, n. (у Сријему) Sie (epurselfe, ca Ајте на каритад! (зову над ко умре).

ryophyllus aromaticus Linn. cf. каранфил [2]. | кариптик[*], т. измијешано којешта, баз (Sc= карање, п. 513 20usjdjeltein, objurgatio. [cf. ви mengsel, mixtura. [cf. 2 mp]. кање 3].

Каришница, f. ријека у Далмацији између Веkåpâp,* kapápa, m. das Gleichgewicht, aequilibrium: лебита и равнога Котара, 9а ате eines lupcs, Сам је Бог на карару.

fluvii nomen. 1. карати, карам , v. impf. ail: jdtrelte, objurgo. | карли,* adj. indecl, bеtiimert, ѕоlliсitus. vide [cf. викати 3].

брижан. 2. карати, m. pl. (у ц. г.) плата Кметовима карлисање, п. Жаз öftеrе 24u2 шә ingebeli.

или судијама од онијех којима суде, Sie Brp | карлисати, карлисам, v. impf. Dft aus3= no einzeßkosten, litis summa.

gehen. . карати се, карам се, v. r. impf. 1) einlander карлица, f. Die 9)Rulsc, alveus. [cf. шкни 1]. jctreltet, objurgare ѕе іnvіcеm. [cf. буръати 2]. | карличица, f. dim. р. нар.лица.

2) н. п. кара се отац, Бога, зіїrnen, irascor. | карловац, овца, т. 1) Rarljtast, Carlostadium. Каратуна, f. вода у Ријечкој нахији у Црној cf. liарловци [2]. — 2) (карлован некакав

ropu, Name eines Flußes, fluvii nomen: Kapa Ta.injer, Art österr. Thaler, numi genus. туну воду пријеђоше

карловачки, кa, кo, 1) Starlomiger, CarloviceinKapày.na* (kaaypa 1), f. der Nachtthurm, specula,

sis.

. 2) Karlstädter, Carlostadiensis. turris excubitoria. [cf. грађеница].

Карловкина, f. 1) Rarlowigerin, Carlovicensis карач, карача, m. Ser Chelter, objurgator. mulier: А што су ми Карловкиње беле рукарачица, f. она која се кара, бie ethelterin, quae

2) Narlstädterin, Carlostadiensis muincrepat, objurgat: Ајетрве карачице

lier.

КИІње.

Mele

« PreviousContinue »