Page images
PDF
EPUB

(особито који узима у зајам не мислећи вра- | калпачина, f. augm. v. калиак. тити). калпачић, m. dim. v. калпак. калашење, п. (у Дубр.) bas Betrügen, deceptio. | калпозан[*], m. ein faljcher, betrügerijdjer Men, калашити, калашим, v. impf. (у Дубр.) vide homo fallax. [cf. телбиз]. варати [1] (особито узимати у зајам не ми | калуђер, т. 1) ber önch, monachus. слећи вратити).

калаштура, f. ein Ehimpfwort vom Sunbe, con

vicium in canem. [vide џукела].

калва[*], m. vide калфа.

2) (у

Грбљу) ускршње само омашћено јаје (а које је и писано и омашћено, оно се зове шарено).

калуђерак, рка, m. hyp. v. калуђер.

consecratio monachi.

калуђерити, рим, v. impf. einmönjen, consecrо monachum.

Калвин, Калвина, m. ber Ralviner, Calvini as- калуђерење, п. баз Сіnmöndjen, immonachatio, secla: Кој донесе језик од Калвина Калвинка, f. eine Ralvinerin, Calviniana. калвински, ка, ко, falvinijd), Calvinianus: Без никаква језика Калвинског калдрма, * f. біе Deevitrajje, gepflajterte Strajje, aud flafter, via strata, stratum. [cf. салиц, тараца].

калдрмисање, n. vide калдрмљење.

калуђерити се, рим се, v. r. impf. Rönd weT=
ben, consecror monachus.
калуђерица, f. біе Копне, monialis. [cf. ona-
тица].

калуђеричин, а, о, ber Конне, monialis. калдрмисати, мишем, v. impf. pflajtern, munio, | калуђеров, а, о, без калуђер, monachi.

калдрмити, мим,

Jsterno.

калуђерски, ка, ко, mönфіф, monasticus. калдрмљење, п. čaš Bflaftern, munitio viae. [cf. | калуђерство (калуђерство), п. баз önum, калдрмисање]. калдрмџија[*], m. ber flajterer, qui vias lapide | калуђерче, чета, п. баз Mönd flein, monachiscus.

sternit.

кале, m. (jutranlid pon калуђер) lieber Mön),
monachulus: хоће кале, Бога ми! Не шће
кале зеља брати

калеж, т. (у Слав. и у Ц. г.) vide путир.
калем,* т. 1) Rohrfeber,, calamus. 2) vide
мосур. 3) vide [наврт] калам.
каленица, f. (особито доље преко Мораве) еіnе
irbene hujjel, lanx fictilis. [vide бљуда].
[калиж, m. vide путир, путијер.]
калижити се, кӑлижим се, v. r. impf. (у Боци)
ким, од кога, für eine Échanbe balten, probro |
habere, cf. стидјети се: Тако се од мене
свијет не калижио! Њим се људи кали- |

жили!

калило, п. (у Сријему) vide каљужа. [cf. 1бара 1].

калина, f. 1) bie Reinweibe, ligustrum vulgare

Linn. 2) [Калина] Sranenname, nomen

feminae.

[blocks in formation]

tosta.

калп,* adj. indecl. falj, uneht, falsus. cf. не

ваљао.

калпагџија,* m. vide калпакчија.

[ocr errors][ocr errors]

res monastica.

калуђерштина, m. augm. v. калуђер.
калужа, f. (у Рисну) мјесто гдје се баца сме-

тлиште, Rehrichtplas, locus projiciendis quis-
quiliis, fimetum. [cf. козалина].
калуп[*], m. 1) н. п. за пушчана тапета, за кр-
стове што дјеца лију од коситера, баз Тобей,
bie Gorm, forma. [cf. творило; тереџе].
н. п. у опанчара, ber Seiften, crepida:
рити на калуп. 3) калуп дувана, cin Wad
Rauchtabat, fasciculus nicotianae.

2) уда

калупити, цим, v. impf. н. п. дуван, бен Hand)= tabat preffen, compono.

калупљење, n. baš Brejjen bes Hauhtabats, compositio.

калфа [* калва], m. ber Sejell, opifex: Ти се створи у дућану алва, Ја ћу бити у дућану калфа

калчине, * калчина, f. pl. од сукна као велике
чарапе што се носе у чизмама (у Србији и
у Босни), еіпе Wrt tühener Strumpje, tibialium
genus.

каљ, каља, т. (у војв.) біс Radßel, testa forna-
calis. cf. [vide] пећњак.
каља, f. eine 2let Speije, cibi genus.

каљав, а, о, mit Roth befhmut, coeno inquina-
tus. cf. каон.

каљак, љка, m. vide каљац.

каљање, п. баз Befubeln mit Roth, inquinatio

coeni.

каљати, каљам, v. impf. mit Roth befuseln, coспо inquino.

каљац, љца, m. зуб у коња по којему се познаје старост коњска. [cf. каљак].

кàлнак, m. die Müße, galerus (wie die Pelzmüße кá.ьêше, n. das Kühlen, refrigeratio. ber Ungern).

каљуга, ) f. гдје се свиње каљужају, bie Хафе, калпакчија* [калпагџија], т. бет Жиенmaher, каљужа, Яйце worin fih bie hweine wäljen, vogalerarius.

lutabrum. [cf. калило; 1 бара 1].

каљужање, п. bas 28äljen ber hweine in ber Yadje, volutatio suum in palude.

да спомене, и ваља да се мисли као да би

се окаменила.

каљужати се, жам се, v. r. impf. fich in ber | каменчић, m. dim. baš Steindßen, lapillus. [cf. Pfüße wälzen, volutor in palude.

каљун, каљуна, m. bie Salione, navis genus: Уватише два каљуна златна

кам, камена, m. (по југоз. кр.) vide [1] камен [1]: кам из руке, а ријеч из уста; Ово рече, за кам запануо

камара, f. 1) vide гомила, н. п. камара жита на гумну, камара сијена или сламе, камара

жита у снопљу као што се садијева у Сри

јему (ова камара није округла, него је на четири угла, само што је дужа него шира). 2) (у примор.) баз Žimmer, bie Rammer, cubile, [vide клијет 1] cf. соба, комора: Док свануло и сунце грануло, Но се диже Берзелез-Алија, Па погледа из златне ка

Маре

камарица, f. dim. v. камара.
камата,* f. 1) bie Sinje, Suterejje, fenus [ef. до-
бит 2, интерес 1]: дао новце на камату.
2) (у Рисну) велики, неправедни интерес (а
обични ондје се зове добит), 2 ußer, fenus
iniquum.

каматник, m. који узима велику камату на
новце, ber Bußerer, fenerator: Каматник душу
губи; Каматника, секо, и митника

1. камен, камена, m. (loc. камену) 1) ber Stein, lapis, cf. кам, ками [крш 2]: Од камена ништа до камена. 2) (у Ц. г.) отишао на свој камен, т. ј. на своју постојбину; тако се каже и: Не ће да остави својега камена,

и т. д. [— 3) н. п. воденица од три камена. |
cf. витао 3].

2. камен, а, о, 1) fteinern, lapideus: На изиђе
на камену кулу 2) (у Рисну) н. п. пи-
њата, irsen, fictilis. cf. [vide] земљан.
1. каменар, каменáра, m. ber Steinme, lapicida. |
2. каменар, m. (у Дубр.) vide зидар.
Камендара, f. некака планина: Камендара под
Стамболом градом

каменит (каменит), а, о, fteinig, petrosus: Па
се маших Босне камените

каменити се, ним се, v. r. impf. ver[teinern, stu-
pefio, saxeus fio: ја се чудим и каменим
1. каменица, f. један камен, ein eingelner Stein,
lapis, saxum. [cf. зипа].

камечак, камичак 1].

1. камењак, камењака, m. 1) cin Drt, wo viel Selfen liegen, locus saxosus. [cf. валовље, грохот 2, крш 1, стјењак; скала 1, стијена 1, тимор]. 2) (у Барањи) Wrt Zopf, ollae genus.

2. камењак, m. (у Боци) ber 28olf, lupus. cf. [vide] вук [1] (као да би му се уста окаменила, да не закоље што).

камењача, f. (у Уж. н.) 2Wrt Зігнеn, piri genus
[pirus malus L. var.].

камење, п. (coll.) baš Deftein, saxa.
камењење, n. baš Bevjteinern, stupor.
камечак, чка, m. (у Сријему) vide [камен-
чић] камичак.

камзе,* f. pl. у ножа оно гдје се држи руком,
das Messerheft, manubrium cultri [cf. Kope 2]:
Баш од ножа камзе саломио

ками, (по југозан, кр.) vide [1] камен [1]: ками ти у срце! Ками мајци да утећи могу камивао, вала, m. особито се говори instr. камивалом, кад се показује каква граница, и значи врхом планине, одакле би се камен сам, само да га ко потисне, могао одваљати на обје стране, äußer[te ріße eines Sebirges,

cacumen montis.

камикање, n. vide камкање.
камикати, камичём, v. impf. vide камкати.
камила, f. Rаmeel, camelus (xúundos), cf.
[1] дева: Не плаши се камила решетом.
камилавка,
I f. die Mönchskappe, cucu-
намилајка, (у Ц. г.)) lus monachi: На ски-
доше капе камилајке

[ocr errors]

2)

камичак, чка, m. 1) vide каменчић.
[Камичак] у Мачви поток, који с горњу
камиш,* m. baз Bfeifenrohr, tubulus fistulae. cf.
страну Шапца утјече у Саву.
Камишница, f. cf. [vide] Пролог.
чибук [1].

камишовина, f. ber Shlingbaum, viburnum [L.].
камкало, m. ber immer jammert, qui continuo la-

mentatur.

камкање, п. baš Borjammern, lamentatio. [cf. камикање, камчење].

камкати, кам, v. impf. vorjammeru, lamentor. [сf. камикати, камчити].

камо? 1) wo bin? quorsum? камо се ти? wo bift би? камо он? камо новци? камо те јä? (у Ц. г. виче муж жену, а и она њега). cf. [vide] гдје [1]. 2) (особито по зап. кр.) vide куд[1].

2. Каменица, f. 1) тако се зову многа села, као | н. п. Каменица у Сријему, у Јадру, у Кључу (код Кладова, гдје данас нема ни једнога Србина, него Власи). - 2) ријека у Рудничкој нахији. [каменица] 3) (у примор.) біе Mufter, ostrea [L.]. cf. ободница. | камо ли, um jo mehr, um fo weniger, eo minus,

4) (у примор.) (у камену ископано или само од себе издубено као суд какав. У Задру се тако зове житна мјера од камена, која се не носи, него стоји на мјесту гдје се жито продаје. 5) каменица рече се и за вјештицу кад јој се право име не ће

eo magis [cf. некмоли]: Сила отме земљу и градове, Камо л' мене коња отет не ће Братац браца познат не могаше, Камо ли ће Турчин каурина

камтити, тим, v. impf. wimmelu, scateo. cf. [vide]

врвљети.

[blocks in formation]

der Kandschu, scutica, flagellum. [vide бич]. камџијање [канџијање], п. баз Beitjhen, flagellatio.

камџијати [канџијати], јам, v. impf. peitjchen, flagello.

канабе, * бета, n. vide канапе.

канава, f. (у Боци) vide [2] тежина. канавац, вца, m. (у Дубр.) vide [дроњак] криа, рита.

канаве,* вета, n. ber Glajßenfeller, lajchenforb, sporta ampullaria. cf. [vide] бочњак. канап, канапа, m. ber Manjjaben, Spagat, funiculus cannabinus. [vide] дретва, сf. врвца. канапе,* пета, (cf. канабе) n. ber Sofa, baš Rа napee, lectus.

канат[*], т. н. п. у амбару брвна између два дирека, баз Sels, intertignium: оплео сам један канат у куће, т. ј. од дирека до дирека чатмом, cf. преграда, претин: Ја ђе

наде горњи канат цркве

канатити, тим, v. impf. faßen, intertignium struere.

:

канаћење, п. баз Yahen, zo intertignium struere. Канда (Канда), f. Ўrauenname, nomen feminae Канда није, Санда није, на сриједу торбе | није.

канделора, у овој пословици: Канделора зима фора, (у Дубр.) и значи: кад прође сретеније прошла је и зима. cf. Блаж. кандил, кандила, m. (ст.) vide кандило : Златан

кандил од дванаест ока

кандило, п. біе Dängelampe (vor ber Mutter Bottes), lucerna (lampas) pensilis. [cf. кандил, канђело].

кандиоце, п. dim. v. кандило. [cf. канђеоце]. канђело, п. (у Ц. г.) vide кандило. канђеоце, п. dim. v. канђело. [vide кандиоце.] канити се, каним се, v. r. impf. fih anjhicđen, paro me: канио сам се да ти дођем. каница, f. 1) vide тканица. 2) (у Боци) од смокава (нанизанијех на танко дрво) као љесица на четири угла.

каничица, f. dim, v. каница: Каничицом опасана А гајтаном потпасана

канков, канкова, m. (у војв.) ber Zripper, go

norrhoea.

кано (каоно), wie, ut, quemadmodum. [vide 1 као 1].

Кановци, кановаца, m. pl. (може се једноме рећи и кановац). По неким селима у Биоградској нахији имају људи обичај те говоре готово уза сваку ријеч каном, каном бато. На врачару 1804 године прозвали су их (Биограђани и други бећари којекакви) за то кановцима и подсмијевали су им се којешта и толико пута мало се нијесу из пушака ту

кли за то.

|

каном, cf. кановци.

канон, m. (ст.) Ranon (Rirmenfitte), canon: Бе Србиње јунак причешћује Без канона и без испов'једи —

канта, f. Ranbel, Irt Bajjergefäjjes mit Manshabe, hydriae genus (e Germania adlatum). кантање, п. beran ber Bebärme, то educere intestina.

кантар,* m. 1) bie dnellmage, statera: Кантар кадија (мјера вјера), біе вage foll es entjhei= den. 2) (у Дубр.) педесет и пет ока, н. п. један кантар дрва, ein Sewicht von 55 ока, ponderis genus.

[ocr errors]

кантара, f. (у Ц. г.) као лонац од бакра, Wrt fupfernen Zopfes, ollae genus. кантарина, f. 1) baš Bagegels, pecunia pro pendendo. 2) augm. v. кантар. кантарић, m. (у Ц. г.) који се око лонаца налaзи, (als Schimpfwort) der Näscher, cuppes. кантарница, f. (у Ц. г.) біе Bagjale, lanx. кантарски, ка, ко, н. п. кука, јаје, Bage, librae. кантарџија,* т. бer Bagemeijter, zygostates. кантарџијин, а, о, без Bagemeifters, zygostatae. кантати, там, v. impf. (у Шумад.) вући цријева из краљице, beraußziehen, educo. кантор, m. (у Дубр.) некака морска риба, Wr Eeefijd. piscis quidam marinus [кантар? cantharus lineatus White].

кантўнача, f. (у Боци) vide (шешана. канура, f. ein Strähn (Bunb) Baumwollengarn, fas

ciculus filorum gossypinorum. [cf. канчело]. канути, канём, v. pf. tropfen, decidit stilla. [канцелијер, m. cf. Пољица.]

канчело, n. ein Strähn (Винь) 3wirn, fasciculus filorum tortorum. [cf. канура].

канца* [ганца], f. 1) bie äralle (ber Wolers), unguis. [cf. ганач 1, панча, чапорци, чапци]. 2) der Hacken, harpago (auf Schiffen). cf. [vide] чакља [2].

канџија, * f. vide камџија. канџијање, n. vide камџијање. канџијати, јам, vide камџијати. кањац, њца, m. (у Дубр.) некака морска риба, Art Seefisch [Schriftbarsch], piscis quidam marinus [serranus scriba; cf. пијерка]. кање, f. pl. (у Сријему) капци на очима, die Индenieber, palpebrae. [vide капак 3]. кањерисање, п. baš Borjingen, praecentus. кањерисати, ришем, v. impf. (по намастирима, особито у Србији) vorfingen, praecino (von No vizen, der in bücherarmen Kirchen den Octoich u. a. von einer Seite der Sänger auf die andere überträgt, und zugleich den Sängern vorsingt).

1. као, [1)] wie, quemadmodum. [cf. како 7, какогод (какогођ) 2, каконо, каконоти, каоно, каоноти, кано; 2) vide тобоже; види s.

v. hoja]. 2. као [кал], кала, m. vide блато [1], глиб. каон, а, о, vide каљав. каоно, vide [1]као [1] (cf. но 4). каоноти, vide [1] као [1], каоно.

кап, f. [cf. капља] 1) бет Zropfen, stilla: паде | капетански, ка, ко, н. п. плата, Selshauptmann= као кап. 2) (у Ц. г.) умро од капи, der (3. B. Sold), ducis et ducum. Schlagfluß, apoplexis. капетанство, п. bie Belohauptmannjaft, imperium. кана, f. 1) bie Rappe, Тійне, сappa (?), cuculus. капетина, f. augm. v. кана. [cf. капурина]. [сf. барета, сковија (скувија)]. - 2) [Капа] капија, * f. баз $hor, porta, cf. [vide] врата [2]. [Kaua]кàшиja,* das планина у Херцеговини између Дробњака, капиника, f. (у Дубр.) vide багрена. Мораче и Колашина, ein Berg in Serzegovina, капић, т. 1) ber Zheil beš Ropjes, ben bie (tür mons Hercegovinae. Чији чобани у прољеће fische Fes) Müze bedeckt, pars capitis cui insidet mitra. 2) у фуруне, ber Sput.

MOBH

капицик[*], m. мала врата између сусједних
кућа, особито у Турака.
каплар, т. бег Поrporal, decurio.
капларија, f. bie Rorporaljhaft, imperium инб
manus decurionis.

с овцама наврх Кане уграбе, они пасу планину оно љето: Док од Капе пукоше гро-капица, f. dim. v. капа: Капица ти, капица ми (т. ј. ни мало нијеси бољи од мене). капавица, f. (у Ц. г.) вода од кише што капље, капиција[*], m. ber Zhormächter, janitor. cf. [vide] с kyha, das vom Tache herabträufelnde Regenwas- вратар. jer, aqua pluvialis de tecto stillans. капак,* пка, m. 1) н. п. од казана, од тенџере, Delm, Dedel, operculum. cf. [vide] заклопац. 2) на прозору (које се највише говори pl. капци), ber Jeniterlaben, foricula. 3) на оку, баз Иugenties, palperba, cf. кање. капларов, а, о, без Rorporals, decurionis. 4) капци на рукавима, т. ј. оно доље што се капларовица, f. біе Rorporalii, uxor decurionis. може спучити око руке и што се узвраћа | капларчић, m. dim. v. каплар. кад није спучено, ber Umjdlag, limbus. капалица, f. суд што се у њега хвата ракија испод казана, ein Mujfangegefhirr in ber Branntweinbrennerei, excipula quaedam. [vide постава 2].

[blocks in formation]

капља, f. vide кап: Каиља те згодила! канљица, f. dim. v. капља, baš Zröpfchen, stilla: Киша пада каиљицама, Пак напада локви

цама.

капораст, а, о, н. п. голуб, кокош, vide ћубаст.

капорка, f. кокош која има на глави ћубу, као kany, die Schopfhenne, gallina cristata. cf. [vide 2]һуба.

капот, m. (у Ц. г.) гуњ с кукуљицом. [cf. ка-
пут 2].

капотина, f. (у Ц. г.) augm. v. капот.
каптар, т. од луба као кана што се меће на
кошнице да их чува од кише.

канула, f. (у Дубр.) bie 3wicbel, caepa. cf. [vide
1] лук [2].

пад књигом, у тамници, фшафten, conficior: С тебе данас каиљем у тамници 3) рђом, im uфе: Рђом капа док му је кољена Капела, f. планина у Хрватској, Hame cimes Ber ges, montis nomen. капура, f. (у Грбљу) vide [2ћуба] капорка. капетан, капетана, т. бес Фанртани, Welshaupt | капурина, f. augm. v. капа. [vide капстина]. mann, tribunus, dux. У Босни су капетани | канут, капута, m. 1) ber Raput (öfterr.), Rapot, старјешине и управитељи од градова и од њиховијех околина, и ово капетанство до сад је у њих остајало од оца сину. Оваки је од прилике био и Лека у Призрену. За времена Карађорђијева, пошто се војска била мало уредила, велике буљубаше назову се кацетанима, а подручје овакога капетана звало | кара,* adj. indecl. vide црн: И метни му ра

се срез, у коме је било неколико села и малијех буљубаша. За времена Милоша Обреновића капетанима се назову кнежински кнезови, а кнежине срезовима. cf. кнез.

genus togac. 2) (у Ц. г.) vide капот. канца, f. dim. v. кан.

кар, кара, т. 1) baš Musichelten, increpatio [ef. карба]: Кар је Божји дар, али је мука кад бију на не даду плакати; Од кара глава не боли. 2)*, vide брига, Gorge, cura.

[blocks in formation]

капетанија, f. baš Фоттанбо, imperium инб та- | карабице, f. pl. dim. v. карабе.

nus: изгубио капетанију; дошао с капста-| карабље, f. pl. [cf. карабе] 1) eine Wrt Micten= нијом.

капетаница, f. bie Frau bes Selsbauptmannes, uxог ducis.

капетаничин, а. о, бег капетаница, uxoris belliducis.

капетанов, а, о, без Belohauptmann, ducis. капетановац, капетановца, m. Ciner von без Hauptmanns Leuten, homo ducis.

ВУКОВ РЈЕЧНИК

flöte, fistulae genus. 2) на гадљима, боз Slötenjtüd am Dubeljad, fistula utriculi : гадљар у карабље удара прстима, а доље је на карабљама рог.

карабљице, f. pl. dim. v. карабље. Карабогданска, f. adj. bie Holbau, Moldavia: Дмитар узе земљу Каравлашку, Каравлашку и Карабогданску

18

Каравида, f. ein Srauenname, nomen feminae.
каравиље [гаравиље], п. bie Relfe, dianthus ca-
ryophyllus Linn. [dianthus L.; cf. гарофан,
гарофиље, каранфил 1].

Карабла, влаа, m. vide Каравлах.
Каравлаиња, f. vide Каравлахиња.

караш, караша, т. біе Maranje, cyprinus саrassius Linn. [carassius vulgaris Nilss]. Карашица, f. вода у Славонији, Жаше еінез Flußes, fluvii nomen.

Карашичанин, т. човјек који живи покрај Карашице, Ciner ber an ber Kарашица wohut.

Каравлах,* влаха, [Каравла] m. ber Baladhe aus | карашлама[*], f. некаке ране трешње, cine Wrt

der Walachei, Valachus proprie e Valachia. [vide Влах 1].

Каравлахиња [Каравлаиња], f. біе Balaфiн, ти-
lier Valacha.

Каравлашка, f. alj, bie 2Salaßei, Valachia. [vide
Влашка]. cf. Влах.

каравлашки, ка, ко, шафіjф, valachus.
[каравранац, нца, m. црн вранац; види s. v.
замахати.]

Sirjßen, cerasi genus [vide аршлама 1]: Ка

рашламе у меду кухане карашчић, m. dim. v. караш.

Káрóa, f. (y boun) das Ausschelten, increpatio. cf. [vide] кар[1].

карбонар, карбонара, m. (у војводству по варошима) rt Mantel, pallium: У швалера карбонара нема

карва, f. (понајвише се говори pl. карве) пречаге у лотре, біс Éproße, gradus. [vide пречага 2]. сf. иглица.

карагуљ, карагуља, m. (у Дубр.) некака морска риба, Wet Gecjijdh, piscis marini genus. караконџула[*], f. (у Биограду) [cf. некрштени | карван, * карвана, m. bie Rarawane, commeatus, Дани]. comitatus. каракоса, f. біе hwarzhaarige, puella nigris ca- | [кардаш,* m. друг, пријатељ; види s. v. јала.] pillis, cf. [vide] црнокоса: Ој девојко, ка- карет,* m. біс Strafe beim прстен-piel, muleta ракоса, Не гледај ме гола, боса (poena) in ludo annuli.

караманка, f. eine Wrt Birn, piri genus [pirus | каретити, тим, v. impf. im прстен-Spiel ftrafen,
communis L. var.].
Imulto in ludo annuli.

Караманлија, m. Турчин закона Хришћанскога. |
Каран, т. Mann name, nomen viri.
Карановац, новца, m. варош [сада Краљево] на
десном бријегу Ибра, који оданде доље неда-
леко утјече у Мораву (Карановац је између
Ибра и Мораве), Štaót in Serbien, urbs Serbiae. |
карановачки, ка, ко, von Карановац.
Карановчанин, (Карановчанин), m. Ciner роn
Карановац.

карантан, карантана, m. (у прим.) vide крај-
цара: Ко не чува карантане, не броји це-

киње.

каранфил,* т. [1)] vide каравиље. [- 2) vide каранфић.]

каранфић, т. (у Сријему) біе Sewürzuelfe, caryophyllus aromaticus Linn. cf. каранфил [2]. карање, п. баз Husjhelten, objurgatio. [cf. викање 3].

карар,* карара, m. baš Sleidigewicht, aequilibrium: Сам је Бог на карару.

|

карећење, п. баš Štrafen im прстен-Spiel, multatio in ludo annuli.

карика, f. ber Heif, Hing, ber bas Hohr ber eylinte befejtigt, orbis. cf. павта [панта, нафта 1], гри

вна [3, лама,] лима [2].

карикача, / f. cine Mr runbe iüße бет Merzegowi кариклија, ( ner, galerus hercegovinensium. Кариклија је од црвене абе или чохе, одозго је затубаста као фес, а са стране има црну поставу, за коју се одозго може што задјести (гдјекоји у бојевима позадијевају фишеке да су им наручнији него у кесама). cf. шишак [2].

каритад, каритада, m. (у Паштр.) vide жалост: Ајте на каритад! (зову кад ко умре). каришик[*], m. измијешано којешта, баз с mengjel, mixtura. [cf. 2 пир].

Каришница, f. ријека у Далмацији између Велебита и равнога Котара, Rame cines lußes, fluvii nomen.

1. карати, карам, v. impf. ausjdjelten, objurgo. | карли,* adj. indecl. befümmert, sollicitus. vide [с. викати 3]. брижан.

2. карати, m. pl. (у Ц. г.) плата кметовима | карлисање, п. баś öftere из инò Gingeben. или судијама од онијех којима суде, біе то= | карлисати, карлисам, v. impf. oft qus» инb ein= zeßkosten, litis summa. gehen.

карати се, карам се, v. r. impf. 1) einanber | карлица, f. біс Mulbe, alveus. [cf. шкип 1]. jhelten, objurgare se invicem. [cf. бурљати 2]. | карличица, f. dim. v. карлица.

2) н. п. кара се отац, Бога, зürnen, irascor. | Карловац, ловца, m. 1) &arljtast, Carlostadium. Каратуна, 1. вода у Ријечкој нахији у Црној ropи, Name eines Flußes, fluvii nomen: Kapaтуну воду пријеђоше

караула* [калаура 1], f. ber Satthurm, specula,
turris excubitoria. [cf. грађеница].
карач, карача, m. ber Shelter, objurgator.
карачица, f. она која се кара, біс chelterin, quae
increpat, objurgat: А јетрве карачице

cf. Карловци [2]. - 2) [карловац] некакав талијер, Xrt öfterr. Zhaler, numi genus. карловачки, ка, ко, 1) Rarlowiger, Carlovicensis. 2) Sarljtäster, Carlostadiensis. Карловкиња, f. 1) Rarlowigerin, Carlovicensis mulier: А што су ми Карловкиње беле ру2) Rarlftästerin, Carlostadiensis mu

мене

lier.

« PreviousContinue »