Карловци, ловаца, m. pl. 1) Karlowiz (in Sir= | mien), Carlovicium. 2) (горњи) vide Kapловац [1].

Карловчанин, m. 1) Karlowiger, Carlovicensis.

2) Karlstädter, Carlostadiensis.

кармина (кармина), f. (по зап. кр.) vide [1] даћа. карпуза,* f. (у Боци, а и у Србији и Босни по варошима може се чути) vide лубеница. карта, f. 1) die Spielkarte, charta lusoria.

2)

(по зап. кр.) vide хартија. картање, п. das Kartenspiel, lusus chartarum. картар, картаpa, m. der Kartenspieler, lusor chartarius. [cf. карташ].

картара, f. die Kartenaufschlägerin, vetula e char

tis lusoriis vaticinans. [cf. карташица]. картати се, там се, v. r. impf. Karten spielen, ludo chartis.

карташ, карташа, m. vide картар. карташица, f. vide картара.

картун, картуна, т. (у војв.) der Baumwollen

zeug (Cattun, österr. gemein.: Karton), textum xylinum.

каруце, f. pl. (v. ital. carozza) der Wagen, die Kutsche, rheda. cf. интов.

Каруч, т. владичанско око у језеру Скадарскоме, Name eines Fischfanges in Lago die Scutari, piscina quaedam.

каручице, f. pl. dim. v. каруце.

каручни, на, но, н. п. коњи, Kutsch, rhedarius. кас, т. (loc. кácy) der Trab, gradus tolutilis:

ићи касом; ови су коњи добри на касу. [каса, cf. aca.]

касаба,* f. мала варошица, ein Flecken, Markt

flecken, oppidulum, vicus. [vide варошица]. касалица, т. (у Земуну) онај што се с парлаторије шаље у варош те зове кога на раз

говор.

касало, m. Traber, gradiens tolutim. касалов, а, о, без касало, д. В. код касалове куће, schickt man jemand (in April), wenn man ihn durch vergebliche Gänge foppen will, tolutim gradientis.

касање, п. das Traben, gradus tolutilis.

касапин,* m. vide месар [1]: Нови касапи под рен кољу.

касапити, пим, v. impf. сјећи месо, Fleisch aushauen, lanius sum.

касапљење, п. das Fleischhauen, ars lanii. касапница, f. vide месарница. касапски, ка, ко, vide месарски. касарма, f. (у Ц. г.) die Kaserne, castra: А глас бегу на касарму дође

касати, сам, v. impf. traben, tolutim incedo. касач, касача, т. н. п. коњ, који добро каса, der Traber, gradiens tolutim.'

каскање, n. dim. v. касање. каскати, кам, dim. г. касати. каснити, ним, (у војв.) vide доцнити. касно, (у војв.) vide доцкан. касороња, f. (у Ц. г.) некака трава, која у

води има род као кестење, који свиње једу,

КАТРАНИЦА

Art Sumpskraut, herba quaedam palustris [trapa natans L.J.

Кастела, п. pl. осам села поред мора између Спљета и Трогира, и ово су им имена од Спљета идући: Сугурац, Гомилица, Камбеловац, Луксић, Старӣ, Нови, Стафилић, Неај. Кастелани су сви закона Римскога и по одијелу и живљењу врло се разликују од Влаха или Морлака, н. п. сврх појаса носе дугачке плаветне хаљине с тијеснијем рукавима, брију бркове, имају лијепе куће и живе као варошани; али Српски доста добро говоре, јер се мијешају с Власима и док су Турци држали Клис били су под владом Турском; али опет имају у говору много ријечи које не иду у чисти Српски језик, н. п. патку зову утак (али знаду и што је патка), разбој кросна, језик јазик и је

зик, мјесто примити кажу пријати и т. д. кастен, * adv. gerade, eigens, proprie, diкастиле, recte: отишао му кастиле за то кастилице, (не узгред или чега другога ради):

Шаље Вуку књигу кастилице

кастрола, f. die Casserolle (Kastrolle), sartago manubriata.

2)

кат, т. 1) das Stockwerk, contignatio: кућа на два ката. [vide под 1]. cf. бој, таван. eine Reihe Schnüre am Kleidе: удри три ката гајтана.

катан, cf. пипавица. катана (катана),* m. ein Krieger zu Pferde, miles eques: Скидај руо, незнана катано катанац, катанца, т. 1) das Anhängeschloß, sera apposita (franz. le cadenas). [cf. локот, ћилит]. 2) das Gelbkraut, reseda luteola Linn. катанија, f. (coll.) die Krieger zu Pferde, milites equites: IIа узима триста катаније катански (катански), ка, ко, den Kriegern zu Pferde gehörig, militum equitum. катариште, п. (у Ц. r.) die Fahnenstange, hastile vexilli. cf. копљача [1]. катарка,* f. der Mastbaum, malus. катарма, f. као дијете слушао сам врсту из некаке пјесме: Сипи, муњо, да катарму нађем и мислим да значи узда.

катил,* m. vide крвник.

каткад, бани und wann, subinde. [cf. другда, другдаш, ђађа, ђађаш, кад и кад, каднокад, каднокада, кашто, којекад, штокад).

катрам [*], т. (у Ц. г.) vide катран: Намазаше

катун, катуна, т. (по јужн. кр.) die Sennerei, locus et casa mulcendis aestate ovibus [vide бачија], cf. стан: Разапеше Пипери катуне

На катуне Турске ударише Катунска нахија, f. ein Bezirk in Montenegro, regionis nomen.

каћинера, ) f. ein Frauenzimmer das sich gern ziert, каћиперка,) mulier comta.

каћун, m. 1) (у Брд.) цвијет који у земљи има

какунице (колико пушчано зрно), које дјеца копају и једу, das Knabenkraut, orchis satyrium [orchis L. или: crocus L., colchicum L.; cf. каћунак, дремак, дремовац, подримунак]: Ођео се као какун. 2) име волу, који је врло лијен, Ochsenname, nomen bovi indi solitum. каћунак, нка, m. vide каћун 1. каћунити се, каћуним се, v. r. impf. (у Брдима) sich schmücken, zieren, exornor. cf. [vide] ки

тити се.

каћуница, f. (у Брд.) Knabenwurz [Wurzelknolle], radix orchis [tuberidium].

каћуњење, п. (у Брд.) баз Zieren, exornatio. каӯк, m. 1) der Laut des Truthahns, galli indici

sonus. 2)* vide чалма [1].

каўкање, п. das Schreien der Truthenne, vox gallinae indicae.

каўкати, каучем, v. impf.) den Laut des Truthahns каўкнути, каукнем, v. pf.) von sich geben, edo sonum galli indici.

каулин, ваулина, т. (у Дубр.) der Blumenkohl, brassica [oleracea] botryitis Linn. [cf. upoкуле (брокуле)].

каурење, п. das zum kayp-machen, to facere τὸν каурин.

каурин,* m. der Ungläubige, incredulus. [cf. bаур, ђаурин].

каурити, рим, v. impf. zum каур machen, facio τὸν каурин: Шта кауриш Турке без не

воље

кауркиња,* f. die Ungläubige, incredula: Ужелно младе кауркиње

каурма,* f. vide дроб [1].

Каурска, f. adj. das Land der Ungläubigen, terra incredulorum (Ungern und Deutschland). каурски, ка, кō, ungläubig, incredulorum. каурски лонац, т. (у Србији) лонац што се доноси из Аустрије, за разлику од онијех лонаца што се праве у Србији, који су црни и много дебљи од онијех.

каурски марјаш, т. (у Јадру) der Siebzehner (zum Unterschiede von einem Zehner der auch марjam heißt), numus 17 cruciferorum.

кафа [*], f. (у војв. по варошима) vide кава mit allen Ableitungen.

кафазли-Ружица, f.: Лјепо име кафазли-Ру

жица.

кафеџија[*], m. vide кавеџија: Кафеџији залфе и фиџане

кафтан,* m. der Kaftan, tunicae seu togae genus: Босиљак се за кафтан задева

каца, f. 1) die Kuse, Wanne, labrum. [cf. бадан 2,

КАЧАРИШТЕ

када 3]. 2) (у Банату око Темишвара) свако буре, Jaß, dolium. Каца је управо свака одозго без дна, и стоји усправо, и понајвише је у дну шира него у врху. Буре [ардов] је заднивено с обје стране, и стоји полошке, па одозго на сриједи има јаму на коју се пиће уњ љева и натегом из њега вади, и која се врањем заврањује; а са стране, на дну, има чеп на који се пиће из њега точи; оно је свако на сриједи дебље или шире него на крајевима. Фучија [вучија је заднивена с обје стране као и буре, али не стоји полошке него усправо као каца, па одозго на дну има јаму на коју се пиће у њу љева и из ње натегом вади или точи (н. п. кад је фучија мала па остане на мало, па је изврну); оне су понајвише у дну шире него у врху као и каце. Али бременице и барила [2, барело, барио, барјело] на крајевима су уже а на сриједи дебље, од прилике као дугачка бурад, па осим оне јаме одозго на дну имају јаму и са стране под врхом, те се на ону јаму што је на дну у њих пиће или вода сина, а на ову другу истаче. И за жбан [жбањ, ибан, баквица, брема] може се рећи да је фучија по томе што је заднивен с обје стране и што стоји усправо, али он није округао, него је у ширини плосан, и осим оне јаме на коју се вода уњ сина, има одозго на једноме крају као носац, на који се вода пије, а с једне му је стране једна поширока дуга, дуља од осталијех, и пробушена је, те се провуче узица, за коју се жбан носи. И чобања је водени суд од дуга, и стоји полошке као буре, али су јој према днима дуге врло кратко, те је плоска готово као велика плоска. cf. бадањ [2].

кацида, f. (у Боци) der Helm, cassis: На глави му сребрна кацида, На кациди триест перјаница

кацкање, п. das Tröpseln (Abfallen des Gewinns) beim Kleinhandel, lucelli adventus.

кацкати, ка, v. impf. tröpfeln, lucellum venit:

КВЕКА

квека, f. das Wehgeschrei (des jungen Hasen), gemitus (lepusculi). квекнути, квекнем, v. pf. квек-schreien (wie ein junger Hase), ingemisco ut lepusculus. квечање, п. das Wehschreien (des jungen Hasen), gemitus lepusculi).

квечати, чим, v. impf. квек-jchreien, gemo ut lepusculus.

квоцање, п. das Glucksen der (Gluck-) Henne, glo

citio.

квоцати, чем, v. impf. glucken, gluckjen, glocio. квочка, f. 1) die Gluckhenne, gallina glociens.

2) bei dem Doppel-Rabosch die Hälste, die der Gläubiger behält (die andere heißt пиле, aljo Henne und Hühnlein), pars major bacilli, numeris notati, рабош dicti. квочетина, f. augm. v. квочка.

кврга, f. 1) der Auswuchs, excrescens gibber.

2) свезати кога у квргу, etwa in den Bock spannen. 3) дизати се кврге, т. д. човјека у квргу везана преко себе преметати (у игри). кврка, f. das Knurren, stridor (der Kake). квргаја, f. (у Шумад.) некака крушка по којој имају као мале кврге, Art Birne, piri genus [pirus communis L. var.].

квркнути, нем, v. pf. fnurren, immurmuro (sicut felis).

кврчање, п. das Knurren der Kaze, murmuratio. кврчати, чим, v. impf. fnurren, murmuro.

ке, додаје се гдјекојијем ријечима на крају, н. п. данаске, ноћаске, јутроскс, синоћке, а може се чути и васке, наске, и: чини ми ске (мјесто: чини ми се); И васке ћу месом наранити Чини ми ске, изнети је не ћеш

кеба, f. (понајвише у Бачкој) ein kleines Taschenmesser, cultellus plicatilis: Потрже као кебу иза појаса.

кебање, п. das Lauern, Abpasjen, aucupium. кебати, кебам, v. impf. lauern, abpassen, aucupor, insidiis capio. cf. [vide] вребати. кебица, f. dim. v. кеба.

Кева (Кёва), f. Frauenname, nomen feminae. кевтање, п. das Befzen der Jagdhunde, allatratio canis venatici. [cf. штектање (штехтање), штехта].

кевтати, кёвћем, v. impf. beszen wie ein Spürhund (kläffen), latro ut canis sagax, gannio. [cf. штектати (штехтати)].

Кезун, т. (у Ц. г.) мушки надимак.

кека, f. (у Бан.) по ритовима некака трава као рогоз, од које се срце може јести за невољу, и кад се сажваће пусти из себе сок налик на млијеко, Art Pflanze, herba quaedam palustris [sagittaria sagittifolia L.].

Кекавац, кавца, m. der Kroate (Windische), der кај (statt wra) spricht, slavus Croata, qui kaj dicit (pro шта). cf. Чакавац.

кекељен, у загонеци, cf. цигуљин.

кељавац, љавца, т. у Неретви некаква мала риба за коју се каже да је пуна костију као длака (длакава).

КЕСЕР

2) (y

кењац, њца, т. (у Херц.) vide магарац [1]. кењача, f. 1) маст што се ухвати на главчини или на осовини, die Wagenschmiere, die zwischen der Achse und der Nabe sichtbar wird, axungia apparens ex parte utraque rotae. Боци) vide магарица. cf. кењица. кењица, f. (у Херц.) vide магарица. кењкање, п. vide књежење. кењкати, кам, v. impf. vide књезити се. кењчев, а, о, vide магарчев.

кенец, m. der Zwerg, nanus. [vide] стармали, cf. мањо, маљеница. кепеченчеле, у загонеци, cf. титирин-гуске [?]. кер, т. (pl. крови) der Spürhund, canis sagax. [cf. биза, бизин (биздин), шљедник]. кера, f. hyp. v. кер.

керебечење, n. das Stolzieren, incessus magnificus. керебечити се, чим се, v. r. impf. (у Бачкој) stolzieren, magnifice incedere [vide таслансати]: Кад се дика у дворе ушика, Па се бечи па се керебечи

кереп, т. (у Хрв.) 1) скела од више лађа свезанијех (укерепљенијех), mehrere an einander gebundene Schiffe zur Ueberfuhr, plures naves colligatae. - 2) (у Сријему) дно или лађа на којој стоји воденица (на великоме керепу стоји кућа а на маломе ајташ), das Schiff, auf welchem die Wajsermühle ruhet, navis molae aquariae supposita.

керепњак, т. нешто око воденице. [керђа, f. cf. попик.] керица, f. dim. v. кера. керов, a, o, der Spürhundes, sagacis canis. керовљи, ља, ље, н. п. траг, der Spürhunde, canum sagacium.

керостац, керосца, т. (у Дубр.) der Leuchter, can

telabrum. [vide] свијетњак [1], cf. чирак. керуша, f. die Spürhündin, canis sagax femina. керушин, а, o, der Spürhündin, canis sagacis feminae.

керче, чета, n. das Spürhündchen, catulus sagax. кеса* [ћеса], f. 1) der Beutel, crumena, saccu

lus [cf. бурса, тоболац 2]: Ако смо ми браћа, нијесу нам кесе сестре. 2) der Beutel als bestimmte Zahl (500 Piaster), crumena, sacculus continens 500 piastros. 3) (понајвише се говори pl. кесе) die Patrontasche, embolorum theca. cf. [vide] припојаснице.

кесега, f. der Weißsisch. cyprinus alburnus [abramis ballerus Cuv.]: Кесеге му коло воде, а гргечи гледе

кесежар, т. који кесеге радо једе или њима тргује. У Сријему Карловчане у шали зову кесежарима, јер их они много суше и једу. кесежица, f. dim. v. кесега. кесер,* m. 1) eine Art Zimmerart, asciae genus,

dolabra. Кесером се не сијече као сјекиром и брадвом, него од прилике као мотиком, а с друге стране има као подугачке ушице, којима се клини забијају, кад се зграде даском или шиндром покривају. 2) (scherzhaft) der Bart, barba.

КЕСЕТИНА

кесетина, f. augm. v. keca. [cf. кесурина]. кесеџија,* m. ein türkischer Straßenräuber zu Pferde,

latro turcicus equo vectus. [cf. ћесерџија]. кесизӯб, т. (у Рисну) који се једнако смије, der Lachlustige (schimpflich), risor. [cf. кестозуб, пестозуб].

кесим, т. 1) eine Bauschsumme, aversio: Влашка плаћа Турскоме цару кесим, т.ј. осјеком.

2) Miethe für den Fruchtgenuß, aversio pro usufructu, die meist in einem Theile der Frucht jelbst besteht: дао краве под кесим. [cf. најам]. кесимача, f. овца која се даде под кесим, ein Schaf, das für den Fruchtgenuß abgegeben wird, ovis pro usufructu praestanda: И он купи Турске кесимаче

кесити, кесим, v. impf. т. ј. зубе, die Zähne weisen, ostendo dentes, ringor. [cf. 2 кечити]. кесити се, кесим се, v. r. impf. lachen und die Zähne weisen, ringor.

кесица, f. 1) dim. v. keca, das Beutelchen, marsupiolum. 2) боли дијете кесица, Боdеnjack, scrotum.

кестен, кестена, т. (gen. pl. кестена) біе Каstanie (österr. die Kesten), Baum und Frucht, castanea [vesca Gaertn.; cf. костањ].

Кестена планина, f.: И Кестена висока пла

кестенар, кестенара, т. који кестене продаје, Kastanienverkäufer, qui castaneas verdit. [cf. кестенција].

кестенарица,) f. Kastanienverkäuferin, mulier caкестенарка, ( staneas venditans. кестеник, кестеника, m. der Kastanienwald (Kestenwald), castanetum.

кестенић, m. dim. v. кестен. кестенџија,* m. vide кестенар.

кестење, п. (coll.) die Kastanien, castaneae. кестозуб, т. (у Ц. г.) који кеси зубе. vide [кесизуб] пестозуб. кесурина, f. augm. v. keca. [vide кесетина]. кетен[*], т. (у Хрв.) vide ћетен. кетеуш, m. eine Art serbischen Tanzes, choreae serbicae genus.

кётрица, f. vide ћетрица.

кехисати[*], хишем, v. pf. (у Ц. г.) vide кидисати: Бјелопавлић њима кехисао

кец, кеца, m. das Aß in Karten, monas (chartarum lusoriarum).

кең!) interj. Laut, um die Ziegen zu treiben, soкеца!) nus agentis capras: Волим рећи: не ћу, него ваздан: кец! кец!

кецање, п. баз кец rufen, vox кец! кецати, цам, v. impf. кец rufen, dico кец! кецеља, f. die Schürze (das Vortuch) der Frauen,

praecingulum. [vide] прегача, cf. бошча. кецељица, f. dim. v. кецеља. кецкање, n. dim. v. кецање. кецкати, кам, dim. v. кецати.

кецнути, нем, v. pf. (die Ziege) mit dem Ausdrucke кең vertreiben, fortkezen, abigo capellam.

кечига, ) f. EStierl, Sterlet, Stör, accipenser stelкечика,) latus [acc. ruthenus L.]. cf. ноствица [(носвица), чига].

1. кечити, чим, v. impf. aufpassen (im Ballspiel), capto (pilam).

2. кечити, кечим, у загонеци мјесто кесити : Пут тебе иде, очи бечи, а зубе кечи, а тебе све на мање живот долази.

кешке* [ћешке], кета, n. eine Speise von Weizen und Fleisch, cibi genus (solemnioris). Најприје се шеница отријеби да у њој не буде ништа до самога зрна, по том се у ступи обије, те спадне љуска с ње, па се онда с кокошима или с овчијим месом тако укуха у котлу да се месо све распадне; онда се кости поваде напоље, а месо се лопатицом тако измијеша с оном раскуханом шеницом да се ни мало не познаје; по том кад хоће кешке да се једе, ваде се по неколике кашике у тигањ те се погрије.

киван, вна, вно, на кога, der etwas wider einen auf dem Herze hat, iratus alicui. [cf. гибан?].

кидање, п. 1) das Entzweireißen, ruptio.

2)

das Ausmisten, purgatio stabuli. кидаоница, f. (у Хрв.) рупа на кошари кроз коју се ђубре баца на поље (кад се кошара кида), ein Loch, bei welchem der Mist aus dem Stalle hinausgeworfen wird, hiatus ejiciendo e stabulo fimo.

2)

кидати, дам, v. impf. 1) reißen, rumpo. н. п. кошару, ђубре, ausmisten, purgo stabulum.

кидати се, дам се, v. r. impf. 1) reißen, rumpi: ови се конци кидају. - 2) кида се човјек н. п. од каке муке, од бриге или од великога посла, sich in Beschwerlichkeit befinden, laboro.

кидисати [*], дишем, v. [pf.] impf. gewaltjame Hand anlegen, vim infero [cf. кехисати): xohe сам себи да кидише; Ко би мог'о брату киДисати

кидљив, а, о, н. п. преħa, was gern reißt, quod facile rumpitur: Мушко ми чедо плачљиво, Танка ми пређа кидљива

Кија Осјеклија, т. (ст.): Џенерао Кија Осјсклија Он отиде шеер Бајној луци кијавица, f. vide кихавица.

кијак, т. 1) der Knüttel, fustis [vide батина 1]: Ја правим држалицу, а оно се начини кијак; ја кијак и волим. 2) хоћеш кијак! du bekommst es nicht, thust es nicht, non tibi succedet.

кијамет,* m. der Sturm (eig. u. fig.), der Welt Ende, mundi interitus [vide смак): куда ћеш ти на том кијамету? Као у очи кијамета. кијање, n. vide кихање.

кијати, кијам, 1) vide кихати. 2) (у Далм.)

кија снијег, т. ј. иде или находи. кијача, f. vide [батина 1] кијак. кијачић, m. dim. v. кијак.