Page images
PDF
EPUB

биволица, f. ie Büffeltub, bubala.

биволски, ка, ко, н. п. кожа, Зüffel, bubalinus.
биволче, чета, п. bas Buffelfalb, bubalus vitulus.
бивољача (кожа), f. Büffel-Sell, pellis bubalina:
У буџаку кожа бивољача
биг, м. (зап.) vide бијег.
бигање, п. (зап.) vide бјегање.
бигати, гам, (зап.) vide бјегати.
бйгац, бикца, m. (зап.) vide бјегац.
бигнути, нêм, (зап.) vide бјегнути.
бигунац, нца, m. (зап.) vide бјегунац.
бигуница, f. (зап.) vide бјегуница.
бигунче, чета, п. (зап.) vide бјегунче.
бида, f. (зап.) vide биједа.

Бијела Гора, f. планина између Грахова, Кривошија, Корјенића и Требиња. Од Бијеле горе више Требиња почиње се Вукова међа на иде до Кома (око три добра дана хода). бијела лоза, f. bie Walbrebe, clematis vitalba L. бијела недјеља, f. (југоз.)) (bie meiße 23ode) біе бијела неђеља, f. (јуж.) 2sode bor ber großen Faste, Vorfaste, hebdomas ante jejunium magnum, qua carnibus tantum abstinetur, at non caseo, nec piscibus etc.

бијела субота, f. у нас би то значило субота
у очи бијелијех поклада, али у Дубровнику
тако се зове велика субота (у очи васкр-
сенија), а недјеља читава и ондје се зове
велика недјеља.

Бијела Црква, f. (јуж.) 23eißfirden, Städtden im
Banat.

бидан, дна, дно, (зап.) vide биједан.
бидзин, бидзина, m. (у Ц. г.) vide бизин.
Бидни Град, м. (зап.) vide Бијелин град.
бидити, бидим, (зап.) vide биједити.
бидник, м. (зап.) vide биједник.
биђење, п. (зап.) vide бијеђење.
1. бйжан, f. (зап.) vide [1] бјежан.
2. бижан, т. (зап.) vide [2] бјежан.
бижање, п. (зап.) vide бјежање.
бижати, жим, (зап.) vide бјежати.
бижунар, бижунара, м. (зап.) vide бјежунар.
биза[*], f.
(у Ц. г.) vide кep: Бијели гроб, Бијелога гроба, м. брдо код Ужица.
бизин, бизина, [бидзин]. Кад ето ли биза Се-[бијели лук, m. vide [1] лук 1; види s. v. че-

бијелац, лца, m. (јуж.) 1) ber dimmel, equus albus [cf. бјелаш, богат, 2 богин]. 2) gen. биоца, (у горн. прим.) vide [бела ни е биоце. - 3) Wrämonitratenjer, praemonstratensis. бијеле покладе, f. pl. legter ajdingsjonntag, dies solis ante jejunium magnum.

кулова

бијег, m. (јуж.) бie luфt, fuga: Бијәзи су
срамни, ал су пробитачни.
бијегати, у пјесми мјесто бјегати, да би се врста
испунила: Плећи даше, бијегати сташе
биједа, f. (јуж.) (voc. биједо) unvcrbiente Bejdul-
bigung, calumnia [cf. 1 зло 2, напаст 1, опаст,
побједа 1, потвора, 1 ал, белај, мусеведа, си-
јасет 1]: Сачувај ме, Боже, биједе неви-

[ocr errors]
[ocr errors]

старца млада жена биједа готова.

биједан, дна, дно, (у Дубр.) erbärmlid), miser.

[vide јадан] cf. жалостан, тужан, несрећан. Бијелин Град, m. (jуж.) у приповијеци. биједити, биједим, v. impf. (јуж.) кога, ungeredt bejdulbigen, inique accuso. cf. [мусеведити, наплетати 2, облагивати, опадати 3, панкати, придизати 2,] потворати. биједник, m. (јуж.) који кога биједи, cin falz ider Unfläger, calumniator. cf. [мусевеџија,] напасник, [опадач,] опадник. бијеђење, п. (јуж.) баз ungeredte Bejdulbigen, accusatio iniqua [cf. наплетање 2, потворање, придизање 2]. бијежати, у пјесми мјесто бјежати, да би се врста испунила : Бијежаћеш, но побјећи не

hem

бијел [био], бијела, ло, (бијели, ла, лó, сотр. бјељи) (јуж.) weiß, albus.

бијела, f. 1) (у ц. г.) на оку, ber (graue) Staar. glaucoma. cf. [vide] биона. 2) in ber anetbotijden Mebensart: зашао као бијела [псето] по пазару, ег geht nad ber Heibe alle ab.

[ocr errors]

[бијела бундева, f. vide бундева 2; види s. v. бескорка 2.]

сан 1.]

бијелити, бијелим, v. impf. (јуж.) н. п. платно,

bleichen, insolare.

бијелити се, бијелим се, v. r. im pf. Weiß auflegen,

fucare se.

weiße Senne, alba (gallina).

бијелка, f. (јуж.) бијела кокош, Name für eine бијело веље, n. (у Дубр.) Mrt raut, herbae genus. Бијело Поље, п. (јуж.) варош у [новопазарбијелоња, m. ein weißer Dds, albus (bos).

n.

ском санџаку] Херцеговини (код воде Лима).

бијељ, m. (у Дубр.) bie Roge, idajmolene Dede,
gausape, amphitapa. cf. губер, Ћебе, [по-
њава, бјељина,] биљац.
бијељење, п. (јуж.) 1) баз Bleiden, insolatio.
2) das Glänzen, Weißsein, albitudo.
das Weißschminken, fucatio.
бијељети, бијелим, v. impf. (јуж.) weiß werden.

3)

albesco.

бијељети се, бијелим се, v. r. impf. weiß glän-
zen, albeo: бијели се снијег.
Бијељина, f. Gtant in бег нахија vоn Зворник.
Бијељинац, инца, m. човјек из Бијељине.
бијељински, ка, ко, von Бијељина.

бијељка, f. (у Хрв.) некака риба (може бити

пеш), eine Mrt žijd), piscis genus. cf. костреш[2]. бијес, m. (јуж.) 1) biе Æuth, rabies: бијес те

сколио (говоре псетету) [cf. бијест, бјеснило, бјесноћа]. 2) или је отишао у хајдуке од бијеса (Muthwille, Uebermut()), или од невоље? [cf. бијест, бјеснило]. 3) Alter der

[1 У Вукову рукопису је Бијели граб, али ће бити погрјешно, јер таквога брда нема, већ Бијели гроб, на коме је сада старо гробље.]

jugenoliden Blüte, aetas florescens: До кад билобрк, m. (зап.) vide бјелобрк. бијах на бијее ђевојка 1. билов, билова, м. (зап.) vide [1] бјелов. бијесан, сна, сно, (бијесни, на, но, сотр. бјешњи, 2. бйлов, а, о, (зап.) vide [2] бјелов. adv. бајесно) (јуж.) 1) wüten, rabiosus [cf. биловина, 1. (зап.) vide бјеловина. махнит (манит) 2]. - 2) übermuthig, superbus, биловљев, а, о, (зап.) vide бјеловљев. insolens: силан и бијесан. [vide охол]. бил граб, м. (зап.) vide бјелограб. бијест, f. (у Хрв.) бијес, бјесноћа, Uebermuth, билограй, ла, ло, (зап.) vide бјелогрли. insolentia [vie бијес 1 и 2]. бйлогуз, м. (зап.) vide бјелогуз. бик, бика (бика), m. [cf. 1 бика] 1) ber tier, tau- бил гуза, f. (зап.) vide бјелогуза. rus [cf. 2 бак]. - 2) (у Сријему) лукова про- билодано, (зап.) vide бјелодано. рашљика, ber Gaamenjtengel (bei 3wiebel), germen билојуг, m. (зап.) vide бјелојуг.

cepae. cf. бачва [2, вретено 3, цволика, цима]. билокорац, брца, m. (зап.) vide бјелокорац. 1. бика, m. vide бик. билолик, а, о, (зап.) vide бјелолик.

2. бика, f. (у Босни особито по варошима) vide билонога, f. (зап.) vide бјелонога билоња, м. (зап.) vide бијелона.

[мајка] нена.

ти се бикне? wie geht's sir? wie bejinbeit bu bid)? quomodo vales? [vide како 1]. биковање, п. баз Betragen als ein Stier,

бикнути се, не се, v. r. impf. (у Дубр.) како билуг, m. (зап.) vide бјелуг.
билуга, f. (зап.) vide бјелуга.
билугов, а, о, (зап.) vide бјелугов.
vita билутак, тка, m. (зап.) vide бјелутак.
билушает, а, о, (зап.) vide бјелушаст.
Etier билушина, f. (зап.) vide бјелушина.
биљ, m. (зап.) vide бијељ.

tauri.

taurus, 1. биља, f. Name für eine weiße 3iege, capra alba. 2. биља, f. (у Херц.) цјепаница или онако дрво чворнато, које се не да цијенати, баз deit, lignum fissum. cf. биљка.

3. биља, m. Name für einen weißen odjen, bos albus.

биковати, бикујем, v. impf. jid) als ein betragen, taurum imito.

биковит, а, о, н. п. во, Gtier-d3, bos

[cf. баковит].

бикуље, бикуља, f. pl. vide витица [1]. бил, m. (зап.) vide бјел.

1. била, f. (зап.) vide бјела.

2. била, f. (у Шумад.) vide коса 4 (cf. било).
билаица, f. (зап.) vide бјеланца.
Билај, Билáја, т. зидине од старога града на
главици више Госпића у Лици.
била недиља, f. (зап.) vide бијела недјеља.
биланце, п. (зап.) vide бјеланце.
биласање, п. (зап.) vide бјеласање.
биласати се, са се, (зап.) vide бјеласати се.
билац, лца, m. (зап.) vide бијелац.

Била Црква, f. (зап.) vide Бијела црква.
билача, f. (зап.) vide бјелача.
билаш, м. (зап.) vide бјелаш.
били-биљур ,* m. (ст.): Једна гора од били- биљача, f. (око Сиња) сукнена женска ха-

билура

билидба, f. (зап.) vide бјелидба. • билило, n. (зап.) vide бјелило. били. а, f. (зап.) vide бјелиља. билина, f. (зап.) vide бјелина.

[ocr errors]

4. Биља, м. (зап.) vide Бјеља.
биљар, биљáра, т. (зап.) vide бјељар.
биљара, f. (зап.) vide бјелара.
биљарда, f. (у Ц. г.) соба гдје стоји билијар,
Billarozimmer, sphaeristerium: Улећеше на
врело Цетиње На биљарду славна госпо-

дара

биљарица, 1) bie Präuterfennerin, herbaria: У

мене је биљарица мајка, Свакоме ме биљу научила - 2) (зап.) vide бјељарица. биљац, лца, m. (y XpB.) vide бијељ.

љина (с рукавима), која је острат смрекана, а спријед сашивена као сукња, низ прси је обично с десне стране накићена сребрнијем пуцима; цуре испрощене и које су за удају носе оваку хаљину плаветну, која се зове Mòдpuna. Art Frauenkleid, vestis muliebris genus [vide гуњ].

1. билити, билим, (зап.) vide бијељети. 2.билити, билим, (зап.) vide бијелити.

1. билити се, билим се, (зап.) vide бијељети се. би.ье, n. Rräuter, herbae.

2. билити се, билим се, (зап.) vide бијелити билица, f. (зап.) vide бјелица.

се. билег, m. vide биљега: Мрке гаће, зли биљези. биљега, f. (јуж.) [сf. билет, бјелег, бјељег] 1) Kennzeichen, nota. 2) 3iel, meta; Zielscheibe, scopus.

биличает, а, о, (зап.) vide бјеличаст. билка, f. (зап.) vide бијелка. било, п. 1) као велика коса, из које су мање биљежење, п. (јуж.) аз eзeidnen, notatio. косањице. отишле на страну, Mrt Bergfette, биљежити, жим, v. impf. (јуж.) bezeidnen, nomontes continui. [videoca 4]. Сењско било tare.

зове се једна такова коса између Веле- биљежје, п. Seiden, signum : Зло биљежје, свуд бита и Вратника. 2) у грабаља оно мраморје, аох попе [vide знак].

у чему зупци стоје, баз Querbolt eines Re- биење, п. (зап.) vide бијељење. dens, moran bie 3äbne befejtigt find, pectinis билетина, f. (у Хрв.) augm. v. биљ. foenarii pars dentata. 3) ber uls, biе биљешка, f. (у Боци) ein Meriblatt im Buфе, Schlagader, arteria. 4) vide клепало. nota. cf. залога 2.

1. биьин, а, о, ber weißen Siege, caprae albae. 2. билин, а, о, bes weißen Ddjen, bovis albi. биљина, f. (зап.) vide бјељина.

[ocr errors]

биљица, f. dim. v. [2] била f.

Dalmatiae.

биљка, м. бer Valm, calamus; нема дрва ни једне биљке; сув као биљка [vide 2 биља].бидна, f. [jуж. и зап.] (у Барањи) бијело на биьорка, f. (у Барањи) игла, којом се везе

оку, бег (graue) Etaar, glaucoma [pannus, leucoma corneae, cicatrix corneae, cataracta]. cf. бијела [1].

rium.

златом, Urt Stidnavel, acus genus.
би.ьӱр, * * биљýра, m. 1) Brennglas, vitrum usto-
2) Krystallglas, vitrum crystallinum.
бимбаша,* m.
ein Kommandant von 1000 Mann,
chiliarchus. cf. војвода.
бимбашин, а, о, без бимбашa, chiliarchi.
бимбер-грожђе, n. у пjесми, vide бимберово

Bйop, m. eine Gegend im südlichen Serbien, regi-
onis nomen [Бихор, крај у Полимљу између
Бијелога Поља и Рожаја, у санџаку новона-
зарском]: Суводола и Биора равна -
биоце, п. (јуж. и зап.) vide бјеланце.
биочуг, m. (јуж. и зап.) гвозден колут, ein
eijerner Ring, 3. 2. 3bürring, Gejjel, annulus.
cf. [vide] халка [1].

грожђе: А лозица бимбер-грожђем бимберово грожђе, n. eine Mrt Weintraube, uvae genus: Нити оће пића ни јестива, Него иште грожђа бимберова Из царева нова ви-бипирузана [випирўзана], f. у припјеву, vide

нограда

Шипер-Пеана.

бина,* f. ba3 Gebäube, aedificium. [vide] згра- бир, m. оно жито, што дају људи попу сваке
да [1], cf. грађевина.
године (у Србији по селима по 10 ока од
ожењене главе, а по варошима у новцу према
томе), Sie Rolleftur без $farrers, collecta pа-
rochi. [cf. бировина].

бинија,* f. ber Balten an ber Zhür, in ben бег
Riegel hineingestoßen wird, wenn man sie schließt,
trabs recipiens repagulum.
Бинча, f. тако се зове Морава код Љесковца:

1. бирање, п. баз Rlauben, gejen, lectio. Чекај мене на Морави Бинчи 2. бирање, п. аз мbridten, condocefactio. бињак,* бињака, m. Reitro, equus equitatori-1. бирати, бирам, v. impf. flauben, legere. us: Четрдесет коња доведоше, Све Турскије | 2. бирати, рам, v. impf. н. п. коња, abricten, добрије бињака

бињакташ, * m. vide бинташ.
бињаџија, * m. ber gute Reiter, aptus eques: У
Турака с' врло добри коњи И на коњма
Турци бињаџије
бињашер-камен, m. vide [бинташ]бињак-
таш: И довати широка дорина, Изведе га
бињашер-камену

бињашче, * taujenb, mille (хиљада), у овој по-
словици: Један је рекао бињашче, а други
бирашче, па су се опет погодили, biete im
merhin !

бињиш,* бињиша, m. ein carlacmantel, pal-
lium purpureum.

бињташ,* м. камен, с којега се узјахује коњ,
Greigjtein, um zu $ferbe 3u jteigen, lapis ex quo
equum ascendunt, cf. [бињашер-камен,] бињак-
таш: Под би таша, где се коњи јашу
био, била, ло, (били, ла, лó, comp. били) (зап.)
vide бијел.

момче Биограче, кад ми може запаст' Сарајевче

graber, Taurunensis [cf. Биограђанин]: То гледају Турци Биограии биоградски, ка, ко, (јуж. и зан.) Belgraver,

Биокова, f., планина у Далмацији близу Оми-
Биоково, п.) ша, ein Berg in Dalmatien, mons

belgradinus. Биограђанин, m. (јуж. и зап.) vide Биоградац. Биогратка, f. (јуж. и зап.) 1) iе Belgraverin, mu

lier belgradina. - 2) [биогратка] (у Уж. н.) Art Birnen, piri genus [pirus communis L. var.] Биограче, чета, п. (јуж. и зап.) ein junger Belgraber, puer belgradensis: Што е мени

бири, бири! laut um bie jungen Fruthüner zu rufen, sonus vocandi pullos gallinae indicae. бирка, f. (у Бачкој) Mrt фafe, ovis genus. биркање, n. [verb. on биркати].

био, бијела, бијело, (јуж.) vide бијел. Биоград, m. (јуж. и зап.) elgrab, Belgradum. бирками, ам, v. impf. dim. v. uparu. Биоградац, граца, m. (јуж. и зап.) ber Bel-бирлија, f. (ст.) [у загонеци]: Бирлија до

condocefacio.

бирати се, бирамо се, v. г. impf. fid) wählen,
elligor: Бирајте се ком је вама драго
Бирач, рча, м. Gegens in Bosnien, ober Зворник,
regio Bosnae.

бирачење, п. (у Хрв.) bie Macleje (im Wein-
berge), racematio. cf. [vide] пабирчење.
бирачити, бирачим, v. impf. (у Хрв.) палет-
ковати по винограду (а за кукурузе кажу
палетковати) nadlejen (im 2Beiberge), race-
mor. cf. [vide] пабирчити.
бирашче,* cineš, unum (један). cf. бињашче.
бирвати, m. pl. (у Сријему) an bem gajtwagen, zwvei

starke, runde, der Länge nach auf den Achsen liegende, die Last des Wagens zwischen sich haltende Bäume. бирза, f. плијесан која се ухвати поврх вина,

Schimmel, mucor.

брија у риту тонула, Из рита говори: Дарци, моји дарци, коме ми остаете? бирманац, анца, m. (од бароновац? од барона Тренка?) [од бирмати, бермати - нем. werben; cf. врбовати] ber ginienjolat, miles justus, continuus: ухватили га у бирманце. биров, бирова, m. ber Unter кнез im Dorje, ge

nus magistri vici. [cf. синатор]. бировина, f. (у Бару) што се год даје попу, die Pfarrgebühren, jura stolae. [vide бup].

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

lectio [cf. 2 искање].

бискати, биштêм, v. impf. кога, einem Läuse juden, legere pediculos [cf. 2 искати]. бискуп, м. (код кршћана) ber Dijфof, episcopus. cf. [vide] владика 1.

бискупов, а, о, без Bijфofa, episcopi. cf. [vide] владичин [1].

,

бискупски, ка, ко, bijdöflid), episcopalis. ef. [vide] владичански.

биснило, п. (зап.) vide бјеснило. бйснити, ним, (зап.) vide бјешњети. бисноћа, f. (зап.) vide јесноћа. бисомучан, чна, чно, (зап.) vide бесомучан. бист, f. (зап.) vide бијест. бистар, тра, тро, flar, limpidus: бистра вода као ракија; у њега је бистра глава. comp. бистрији, ја, je. бистијерна, f. (у ц. г.) eine Wajjergrube, cisterna. [vide] студенац, cf. бунар, почуо. Бистра, f. (у Рисну) име женско, cauenname, nomen feminae.

бистрење, п. баз Rlären, limpidatio (?). бистрина, f. bie Rlarbeit, limpitudo [cf. бистроћа].

бистрити, рим, v. impf. н. п. воду, flären, limpido: Рогом воду муваше, А очима бистраше Бистрица, f. 1) ријека, ein Sluß, fluvii nomen: Док начини високе Дечане у приморју код воде Бистрице - 2) [бистрица] ракија, bie &lare, limpida: Ty их Јаков дочекао див

но, и дао им бистрицу ракију, Па сје

доше трудни починути

бйсун, m. у загонеци, cf. сисун. бистрофа, f. vide бистрина.

битанга, f. [gen. pl. битанâга] (у војв.) 1) ленивац, скитница, ber Saulenger, qui nihil agit, otiator [vide скитач]. - 2) кљусе, које се нађе у селу или у пољу, а не зна се чије je, das herrnlose Pferd, equus domino carens. cf. [vide 3]јова.

битанжење, п. bas Saulenzen, cessatio, otiatio. битанжити се, жйм се, v. г. impf. faulenzen,

cessare.

Битва, f. 1) у Мачви као бара која отјече из Засавице а извире у Дубљу и утјече у Саву на Дреновцу, гдје је и шанац био. 2) [битва] (у Дубр.) некако питомо зеље, у којега је лист као блитва (и у Земуну се зове пазјак, а у Херцеговини пазија) [beta vulgaris L. var.].

битвица, f. dim. v. битва [2, у Дубр.; види s. v. пазјак].

битевија[*] (копље), f. (ст.) [самотворо, једноставно]: Па он баца копље битевију 1. бити, билем, v. impf. (part. pass. биjен, бијěна, но [и бивен, бивěна, но; cf. бата 2]) 1) кога чим, [dlagen, verberare [vide тући 1].-2) erlegen, dejicere, н. п. бије зецове, тице, и т. д. cf. убијати [1, туђи 2 и 3]. - 3) бити бој, fämpfen, pugnare: Бојак бише три бијела дана 4) н. п. град, Беjdießen, tormentis urbem verberare: Бије Беча са четири стране: С једне стране из топова бије, С друге стране јуриш без престанка, с треће стране лагум поткопава,/ А с четврте кумбарама пали; Зло га бије, да га Бог убије! 5) бије из пушке или пушком, из топа или топом, idießen, trejjen, ferio. -6) бију сахати, id)lagen, pulsare. - 7) бије у тамбуру, idlagen, jpielen, pulsare: Лулу пије, у тамбуру бије - 8) бије (сваке године) град, слана, пламењача, eimjuden, affligere.

-

9) бити воду у пушку, т. ј. сабијајући воду у пушку огледати јели цијев добра, јер кажу кад се вода одозго силом потјера, да ће ударити ако гдје најмања одушка има. 10)

н. п. бије вода из камена, крв из ране, врућина из пећи, herporidießen, prosilire.

2. бити, будем (бўднем, биднём), јесам, био, била, v. jein, esse: био раније доћи, би ýät= teit jollen früher fommen; duo бити (н. и.) миран; не био га звати; не био му давати; жив био! би jollit leben! cpeћан био! не било те мајци! баß bid) ber Gudud! abi in malam rem!

[ocr errors]

битисати[*], ишем, v. pf. vergeben, praeterlabor

[vide пpо и 2]: било и битисало, т.ј. било

на и прошло.

бити се, бијем се, v. r. impf. 1) fid jdlagen, confligo [cf. тући се 1]: Бије се као ала с берићетом; бијем се с памећу, ringen, luctor.

- 2) бију се рибе, роп бег Begattung ber

žijde, coëunt pisces [cf. мријештити се, прно- / 2. бјежан, m. (јуж.) бer gern flient, fugitor: Бјерити се]. жанова мајка пјева, а Стојанова плаче. битка, f. bie dladt, pugna. cf. бој[1, 2 бата- бјежање, n. (јуж.) аз liehen, fuga [cf. бјегање). лија, џењак]. бјежати, жим, v. impf. (јуж.) flieben, fugio [cf. бјегати]: бјеж, одатле, дeb weg! abi. бјежунар, бјежунара, m. vide бјегунац. бјел, бјела, м. (јуж.) eine Battung Gide, quer

бúhе, n. (у Дyáp.) der Bestand, das Vermögen, Gabe und Gut, substantia, facultates [vide 2 имање 1]: остао без бића.

Бихаћ [Биаһ], Бишћа, m. 1) између Трогира и Кастела на главици око 1/2 сахата од мора зидине од старога града (за који се приповиједа да је био столица Хрватскијех краљева); сад је на њима црква [cf. Бишће]. бјеланца, f. бијела чарапа, weißer trumpf, ti

cus genus [quercus sessilifora Saesb.]. бела, f. (јуж.) само у овој загонеци: бјела бјелу зове: дај ми, бјело, б'јела љеба испод б'јела скута (т. 1. овца и јагње). сf. [1] бела.

2) Festung in Türkisch-Kroatien, nomen urbis. biale album.

бич, бича, m. ie eite, flagellum, scutica [cf. бјеланце, п. (јуж.) аз Gimeiß, albumen [cf. бикамџија (канџија), корбач].

јелац 2, биоце].

albicatio.

бичаље, n. ber Weitjmenitiel, manubrium scuticae. бјеласање, п. (јуж.) баз 23eißlich-fein, Bligen, биче, чета, аз Stierlein, taurulus. бйчиновац, овца, m. Mrt großes Dicifer (Sandidar), cultri majoris genus. бичић, m. dim. v. бик. бичкарање, m. аз Anallen mit ber citice, sonitus flagelli.

бичкарати, рам, v. impf. (у Барањи) mit bеr
Peitsche knallen, insonare flagello.
бичкаш, бичкаша, m. (у војв.) ein lieberlider
Dienjd, dissolutus.

бичкија [*], f. чим чизмари [сарачи] сијеку

KOжу, der Schusterkneif, cultellus crepidarius. Бишина, f. планина у Босни у Бирчу: Вино пије тридесет хајдука у Бишини под По-белаш, т. (јуж.) бијел коњ, бес фimmel,

лом великом

equus albus, [vide] бијелац [1], cf. ђогат : А најдаље паша на бјелаша

Бишћанин-Алији бишћански, ка, ко, роп Бихаћ uns Бишће: У Бишћанску високу планину Бишће, п. Може бити да је к истоку даље од Хрватске Бишке постало од Бихаћ (особито по онијем падежима у којима се х претвора у ш, н. п. из Бишћа, у Бишћу): Ал' је Бишке тама попанула бјега, f. (јуж.) само у овој загонеци: Чуча чучи, бјега бјежи, скочи чуча те увати бјегу (т. ј. мачка и миш).

бишњење, п. (зап.) vide бјешњење. Бишћанин, m. Giner von Бихаћ: Побратиму Бјелашница, f. планина у Босни око 6 сахата

[ocr errors]

бјегање, п. (јуж.) vide бјежање.
бјегати, гам, v. impf. (јуж.) vide бјежати.
бјегац, бјекца, m. vide бегунац: Бјегач се
држи једног пута, а пођера сто.
бјегнути, нêм, v. pf. vide побјећи: Ријеч рече,

бјегну на трагове бјегунац, нца, m. (јуж.) ber lümtling, fugitivus [cf. бјегац, бјежунар]. бјегуница, f. bie lüdtige, profuga (у Боци се особито бјегуница зове жена која од мужа побјегне у род): Да не рече, е сте бјегу

[ocr errors][merged small]

бјеласати се, сам се, v. r. impf. (jуж.) weißlid jein, albico.

Бјеласица, f. планина у Херцеговини. бјелача, f. (по југоз. кр.) бијела сукнена мушка

хаљина с рукавима, која се у Херцеговини и у Црној гори носи као у Србији гуњ, само што се по бјелачи опасују, а по гуњу не. Бјелача се у Црној гори зове и гуњина. Art weißen Männerkleides, vestis genus [vide гуњ]: Длака по длака, ето бјелача; зрно по зрно, ето погача; капља по капља, ето Морача.

[ocr errors]

од Сарајева.

бјелег, м. (у Ц. г.) vide [биљега] биљег: Зла
бјелега на путаља твога
бјелидба, f. кад се бијели, н. п. платно, пре-
ha, das Bleichen, die Zeit da man Leinwand bleicht,
tempus insolandis linteis.
бјелијанка, f. (у Уж. н.) Wrt Birnen, piri genus
[pirus communis L. var.].

бјелика, f. (у Ц. г.) бer Splint, alburnum. [vide]
бакуља, cf. бел.

[ocr errors]

бјелило, п. (јуж.) 1) мјесто гдје се бијели
платно, ie bleide, ber leidplag, locus inso-
landis linteis: Јека б'јели на бјелилу платно
2) die weiße Schminke, cerussa.
бјелиља, f. (јуж.) біе leiderin, insolatrix [ef.
бјељара, бјељарица].
бjелйна, f. (jyж.) die Weiße, albedo.
бјелица, f. (јуж.) 1) н. п. шеница, јабука,
трешња, шљива, біе eiße, alba (als pojition).

2) [Bjeлuua] ein Fluß in Serbien, fluvius
Serbiae [у срезу Драгачевском, округа руд-
ничког]: Низ Бјелицу и низ Моравицу -
бјеличаст (бјеличаст), а, о, (јуж.) weißlid, al-
bidus [cf. бјелушает, субјел].
бјелобрк, m. (јуж.) ber einen blonden duur art

bat, ahenobarbus (?) [човјек бијелијех бркова]. 1. бјелов, бјелова, m. (јуж.) ein weißer Dunд,

canis albus.

« PreviousContinue »