биволица, f. ie Büffeltub, bubala. биволски, ка, ко, н. п. кожа, Зüffel, bubalinus. Бијела Гора, f. планина између Грахова, Кривошија, Корјенића и Требиња. Од Бијеле горе више Требиња почиње се Вукова међа на иде до Кома (око три добра дана хода). бијела лоза, f. bie Walbrebe, clematis vitalba L. бијела недјеља, f. (југоз.)) (bie meiße 23ode) біе бијела неђеља, f. (јуж.) 2sode bor ber großen Faste, Vorfaste, hebdomas ante jejunium magnum, qua carnibus tantum abstinetur, at non caseo, nec piscibus etc. бијела субота, f. у нас би то значило субота Бијела Црква, f. (јуж.) 23eißfirden, Städtden im бидан, дна, дно, (зап.) vide биједан. бијелац, лца, m. (јуж.) 1) ber dimmel, equus albus [cf. бјелаш, богат, 2 богин]. 2) gen. биоца, (у горн. прим.) vide [бела ни е биоце. - 3) Wrämonitratenjer, praemonstratensis. бијеле покладе, f. pl. legter ajdingsjonntag, dies solis ante jejunium magnum. кулова бијег, m. (јуж.) бie luфt, fuga: Бијәзи су старца млада жена биједа готова. биједан, дна, дно, (у Дубр.) erbärmlid), miser. [vide јадан] cf. жалостан, тужан, несрећан. Бијелин Град, m. (jуж.) у приповијеци. биједити, биједим, v. impf. (јуж.) кога, ungeredt bejdulbigen, inique accuso. cf. [мусеведити, наплетати 2, облагивати, опадати 3, панкати, придизати 2,] потворати. биједник, m. (јуж.) који кога биједи, cin falz ider Unfläger, calumniator. cf. [мусевеџија,] напасник, [опадач,] опадник. бијеђење, п. (јуж.) баз ungeredte Bejdulbigen, accusatio iniqua [cf. наплетање 2, потворање, придизање 2]. бијежати, у пјесми мјесто бјежати, да би се врста испунила : Бијежаћеш, но побјећи не hem бијел [био], бијела, ло, (бијели, ла, лó, сотр. бјељи) (јуж.) weiß, albus. бијела, f. 1) (у ц. г.) на оку, ber (graue) Staar. glaucoma. cf. [vide] биона. 2) in ber anetbotijden Mebensart: зашао као бијела [псето] по пазару, ег geht nad ber Heibe alle ab. [бијела бундева, f. vide бундева 2; види s. v. бескорка 2.] сан 1.] бијелити, бијелим, v. impf. (јуж.) н. п. платно, bleichen, insolare. бијелити се, бијелим се, v. r. im pf. Weiß auflegen, fucare se. weiße Senne, alba (gallina). бијелка, f. (јуж.) бијела кокош, Name für eine бијело веље, n. (у Дубр.) Mrt raut, herbae genus. Бијело Поље, п. (јуж.) варош у [новопазарбијелоња, m. ein weißer Dds, albus (bos). n. ском санџаку] Херцеговини (код воде Лима). бијељ, m. (у Дубр.) bie Roge, idajmolene Dede, 3) albesco. бијељети се, бијелим се, v. r. impf. weiß glän- бијељка, f. (у Хрв.) некака риба (може бити пеш), eine Mrt žijd), piscis genus. cf. костреш[2]. бијес, m. (јуж.) 1) biе Æuth, rabies: бијес те сколио (говоре псетету) [cf. бијест, бјеснило, бјесноћа]. 2) или је отишао у хајдуке од бијеса (Muthwille, Uebermut()), или од невоље? [cf. бијест, бјеснило]. 3) Alter der [1 У Вукову рукопису је Бијели граб, али ће бити погрјешно, јер таквога брда нема, већ Бијели гроб, на коме је сада старо гробље.] jugenoliden Blüte, aetas florescens: До кад билобрк, m. (зап.) vide бјелобрк. бијах на бијее ђевојка 1. билов, билова, м. (зап.) vide [1] бјелов. бијесан, сна, сно, (бијесни, на, но, сотр. бјешњи, 2. бйлов, а, о, (зап.) vide [2] бјелов. adv. бајесно) (јуж.) 1) wüten, rabiosus [cf. биловина, 1. (зап.) vide бјеловина. махнит (манит) 2]. - 2) übermuthig, superbus, биловљев, а, о, (зап.) vide бјеловљев. insolens: силан и бијесан. [vide охол]. бил граб, м. (зап.) vide бјелограб. бијест, f. (у Хрв.) бијес, бјесноћа, Uebermuth, билограй, ла, ло, (зап.) vide бјелогрли. insolentia [vie бијес 1 и 2]. бйлогуз, м. (зап.) vide бјелогуз. бик, бика (бика), m. [cf. 1 бика] 1) ber tier, tau- бил гуза, f. (зап.) vide бјелогуза. rus [cf. 2 бак]. - 2) (у Сријему) лукова про- билодано, (зап.) vide бјелодано. рашљика, ber Gaamenjtengel (bei 3wiebel), germen билојуг, m. (зап.) vide бјелојуг. cepae. cf. бачва [2, вретено 3, цволика, цима]. билокорац, брца, m. (зап.) vide бјелокорац. 1. бика, m. vide бик. билолик, а, о, (зап.) vide бјелолик. 2. бика, f. (у Босни особито по варошима) vide билонога, f. (зап.) vide бјелонога билоња, м. (зап.) vide бијелона. [мајка] нена. ти се бикне? wie geht's sir? wie bejinbeit bu bid)? quomodo vales? [vide како 1]. биковање, п. баз Betragen als ein Stier, бикнути се, не се, v. r. impf. (у Дубр.) како билуг, m. (зап.) vide бјелуг. tauri. taurus, 1. биља, f. Name für eine weiße 3iege, capra alba. 2. биља, f. (у Херц.) цјепаница или онако дрво чворнато, које се не да цијенати, баз deit, lignum fissum. cf. биљка. 3. биља, m. Name für einen weißen odjen, bos albus. биковати, бикујем, v. impf. jid) als ein betragen, taurum imito. биковит, а, о, н. п. во, Gtier-d3, bos [cf. баковит]. бикуље, бикуља, f. pl. vide витица [1]. бил, m. (зап.) vide бјел. 1. била, f. (зап.) vide бјела. 2. била, f. (у Шумад.) vide коса 4 (cf. било). Била Црква, f. (зап.) vide Бијела црква. билура билидба, f. (зап.) vide бјелидба. • билило, n. (зап.) vide бјелило. били. а, f. (зап.) vide бјелиља. билина, f. (зап.) vide бјелина. 4. Биља, м. (зап.) vide Бјеља. дара биљарица, 1) bie Präuterfennerin, herbaria: У мене је биљарица мајка, Свакоме ме биљу научила - 2) (зап.) vide бјељарица. биљац, лца, m. (y XpB.) vide бијељ. љина (с рукавима), која је острат смрекана, а спријед сашивена као сукња, низ прси је обично с десне стране накићена сребрнијем пуцима; цуре испрощене и које су за удају носе оваку хаљину плаветну, која се зове Mòдpuna. Art Frauenkleid, vestis muliebris genus [vide гуњ]. 1. билити, билим, (зап.) vide бијељети. 2.билити, билим, (зап.) vide бијелити. 1. билити се, билим се, (зап.) vide бијељети се. би.ье, n. Rräuter, herbae. 2. билити се, билим се, (зап.) vide бијелити билица, f. (зап.) vide бјелица. се. билег, m. vide биљега: Мрке гаће, зли биљези. биљега, f. (јуж.) [сf. билет, бјелег, бјељег] 1) Kennzeichen, nota. 2) 3iel, meta; Zielscheibe, scopus. биличает, а, о, (зап.) vide бјеличаст. билка, f. (зап.) vide бијелка. било, п. 1) као велика коса, из које су мање биљежење, п. (јуж.) аз eзeidnen, notatio. косањице. отишле на страну, Mrt Bergfette, биљежити, жим, v. impf. (јуж.) bezeidnen, nomontes continui. [videoca 4]. Сењско било tare. зове се једна такова коса између Веле- биљежје, п. Seiden, signum : Зло биљежје, свуд бита и Вратника. 2) у грабаља оно мраморје, аох попе [vide знак]. у чему зупци стоје, баз Querbolt eines Re- биење, п. (зап.) vide бијељење. dens, moran bie 3äbne befejtigt find, pectinis билетина, f. (у Хрв.) augm. v. биљ. foenarii pars dentata. 3) ber uls, biе биљешка, f. (у Боци) ein Meriblatt im Buфе, Schlagader, arteria. 4) vide клепало. nota. cf. залога 2. 1. биьин, а, о, ber weißen Siege, caprae albae. 2. билин, а, о, bes weißen Ddjen, bovis albi. биљина, f. (зап.) vide бјељина. биљица, f. dim. v. [2] била f. Dalmatiae. биљка, м. бer Valm, calamus; нема дрва ни једне биљке; сув као биљка [vide 2 биља].бидна, f. [jуж. и зап.] (у Барањи) бијело на биьорка, f. (у Барањи) игла, којом се везе оку, бег (graue) Etaar, glaucoma [pannus, leucoma corneae, cicatrix corneae, cataracta]. cf. бијела [1]. rium. златом, Urt Stidnavel, acus genus. Bйop, m. eine Gegend im südlichen Serbien, regi- грожђе: А лозица бимбер-грожђем бимберово грожђе, n. eine Mrt Weintraube, uvae genus: Нити оће пића ни јестива, Него иште грожђа бимберова Из царева нова ви-бипирузана [випирўзана], f. у припјеву, vide нограда Шипер-Пеана. бина,* f. ba3 Gebäube, aedificium. [vide] згра- бир, m. оно жито, што дају људи попу сваке бинија,* f. ber Balten an ber Zhür, in ben бег 1. бирање, п. баз Rlauben, gejen, lectio. Чекај мене на Морави Бинчи 2. бирање, п. аз мbridten, condocefactio. бињак,* бињака, m. Reitro, equus equitatori-1. бирати, бирам, v. impf. flauben, legere. us: Четрдесет коња доведоше, Све Турскије | 2. бирати, рам, v. impf. н. п. коња, abricten, добрије бињака бињакташ, * m. vide бинташ. бињашче, * taujenb, mille (хиљада), у овој по- бињиш,* бињиша, m. ein carlacmantel, pal- бињташ,* м. камен, с којега се узјахује коњ, момче Биограче, кад ми може запаст' Сарајевче graber, Taurunensis [cf. Биограђанин]: То гледају Турци Биограии биоградски, ка, ко, (јуж. и зан.) Belgraver, Биокова, f., планина у Далмацији близу Оми- belgradinus. Биограђанин, m. (јуж. и зап.) vide Биоградац. Биогратка, f. (јуж. и зап.) 1) iе Belgraverin, mu lier belgradina. - 2) [биогратка] (у Уж. н.) Art Birnen, piri genus [pirus communis L. var.] Биограче, чета, п. (јуж. и зап.) ein junger Belgraber, puer belgradensis: Што е мени бири, бири! laut um bie jungen Fruthüner zu rufen, sonus vocandi pullos gallinae indicae. бирка, f. (у Бачкој) Mrt фafe, ovis genus. биркање, n. [verb. on биркати]. био, бијела, бијело, (јуж.) vide бијел. Биоград, m. (јуж. и зап.) elgrab, Belgradum. бирками, ам, v. impf. dim. v. uparu. Биоградац, граца, m. (јуж. и зап.) ber Bel-бирлија, f. (ст.) [у загонеци]: Бирлија до condocefacio. бирати се, бирамо се, v. г. impf. fid) wählen, бирачење, п. (у Хрв.) bie Macleje (im Wein- starke, runde, der Länge nach auf den Achsen liegende, die Last des Wagens zwischen sich haltende Bäume. бирза, f. плијесан која се ухвати поврх вина, Schimmel, mucor. брија у риту тонула, Из рита говори: Дарци, моји дарци, коме ми остаете? бирманац, анца, m. (од бароновац? од барона Тренка?) [од бирмати, бермати - нем. werben; cf. врбовати] ber ginienjolat, miles justus, continuus: ухватили га у бирманце. биров, бирова, m. ber Unter кнез im Dorje, ge nus magistri vici. [cf. синатор]. бировина, f. (у Бару) што се год даје попу, die Pfarrgebühren, jura stolae. [vide бup]. lectio [cf. 2 искање]. бискати, биштêм, v. impf. кога, einem Läuse juden, legere pediculos [cf. 2 искати]. бискуп, м. (код кршћана) ber Dijфof, episcopus. cf. [vide] владика 1. бискупов, а, о, без Bijфofa, episcopi. cf. [vide] владичин [1]. , бискупски, ка, ко, bijdöflid), episcopalis. ef. [vide] владичански. биснило, п. (зап.) vide бјеснило. бйснити, ним, (зап.) vide бјешњети. бисноћа, f. (зап.) vide јесноћа. бисомучан, чна, чно, (зап.) vide бесомучан. бист, f. (зап.) vide бијест. бистар, тра, тро, flar, limpidus: бистра вода као ракија; у њега је бистра глава. comp. бистрији, ја, je. бистијерна, f. (у ц. г.) eine Wajjergrube, cisterna. [vide] студенац, cf. бунар, почуо. Бистра, f. (у Рисну) име женско, cauenname, nomen feminae. бистрење, п. баз Rlären, limpidatio (?). бистрина, f. bie Rlarbeit, limpitudo [cf. бистроћа]. бистрити, рим, v. impf. н. п. воду, flären, limpido: Рогом воду муваше, А очима бистраше Бистрица, f. 1) ријека, ein Sluß, fluvii nomen: Док начини високе Дечане у приморју код воде Бистрице - 2) [бистрица] ракија, bie &lare, limpida: Ty их Јаков дочекао див но, и дао им бистрицу ракију, Па сје доше трудни починути бйсун, m. у загонеци, cf. сисун. бистрофа, f. vide бистрина. битанга, f. [gen. pl. битанâга] (у војв.) 1) ленивац, скитница, ber Saulenger, qui nihil agit, otiator [vide скитач]. - 2) кљусе, које се нађе у селу или у пољу, а не зна се чије je, das herrnlose Pferd, equus domino carens. cf. [vide 3]јова. битанжење, п. bas Saulenzen, cessatio, otiatio. битанжити се, жйм се, v. г. impf. faulenzen, cessare. Битва, f. 1) у Мачви као бара која отјече из Засавице а извире у Дубљу и утјече у Саву на Дреновцу, гдје је и шанац био. 2) [битва] (у Дубр.) некако питомо зеље, у којега је лист као блитва (и у Земуну се зове пазјак, а у Херцеговини пазија) [beta vulgaris L. var.]. битвица, f. dim. v. битва [2, у Дубр.; види s. v. пазјак]. битевија[*] (копље), f. (ст.) [самотворо, једноставно]: Па он баца копље битевију 1. бити, билем, v. impf. (part. pass. биjен, бијěна, но [и бивен, бивěна, но; cf. бата 2]) 1) кога чим, [dlagen, verberare [vide тући 1].-2) erlegen, dejicere, н. п. бије зецове, тице, и т. д. cf. убијати [1, туђи 2 и 3]. - 3) бити бој, fämpfen, pugnare: Бојак бише три бијела дана 4) н. п. град, Беjdießen, tormentis urbem verberare: Бије Беча са четири стране: С једне стране из топова бије, С друге стране јуриш без престанка, с треће стране лагум поткопава,/ А с четврте кумбарама пали; Зло га бије, да га Бог убије! 5) бије из пушке или пушком, из топа или топом, idießen, trejjen, ferio. -6) бију сахати, id)lagen, pulsare. - 7) бије у тамбуру, idlagen, jpielen, pulsare: Лулу пије, у тамбуру бије - 8) бије (сваке године) град, слана, пламењача, eimjuden, affligere. - 9) бити воду у пушку, т. ј. сабијајући воду у пушку огледати јели цијев добра, јер кажу кад се вода одозго силом потјера, да ће ударити ако гдје најмања одушка има. 10) н. п. бије вода из камена, крв из ране, врућина из пећи, herporidießen, prosilire. 2. бити, будем (бўднем, биднём), јесам, био, била, v. jein, esse: био раније доћи, би ýät= teit jollen früher fommen; duo бити (н. и.) миран; не био га звати; не био му давати; жив био! би jollit leben! cpeћан био! не било те мајци! баß bid) ber Gudud! abi in malam rem! битисати[*], ишем, v. pf. vergeben, praeterlabor [vide пpо и 2]: било и битисало, т.ј. било на и прошло. бити се, бијем се, v. r. impf. 1) fid jdlagen, confligo [cf. тући се 1]: Бије се као ала с берићетом; бијем се с памећу, ringen, luctor. ― - 2) бију се рибе, роп бег Begattung ber žijde, coëunt pisces [cf. мријештити се, прно- / 2. бјежан, m. (јуж.) бer gern flient, fugitor: Бјерити се]. жанова мајка пјева, а Стојанова плаче. битка, f. bie dladt, pugna. cf. бој[1, 2 бата- бјежање, n. (јуж.) аз liehen, fuga [cf. бјегање). лија, џењак]. бјежати, жим, v. impf. (јуж.) flieben, fugio [cf. бјегати]: бјеж, одатле, дeb weg! abi. бјежунар, бјежунара, m. vide бјегунац. бјел, бјела, м. (јуж.) eine Battung Gide, quer бúhе, n. (у Дyáp.) der Bestand, das Vermögen, Gabe und Gut, substantia, facultates [vide 2 имање 1]: остао без бића. Бихаћ [Биаһ], Бишћа, m. 1) између Трогира и Кастела на главици око 1/2 сахата од мора зидине од старога града (за који се приповиједа да је био столица Хрватскијех краљева); сад је на њима црква [cf. Бишће]. бјеланца, f. бијела чарапа, weißer trumpf, ti cus genus [quercus sessilifora Saesb.]. бела, f. (јуж.) само у овој загонеци: бјела бјелу зове: дај ми, бјело, б'јела љеба испод б'јела скута (т. 1. овца и јагње). сf. [1] бела. 2) Festung in Türkisch-Kroatien, nomen urbis. biale album. бич, бича, m. ie eite, flagellum, scutica [cf. бјеланце, п. (јуж.) аз Gimeiß, albumen [cf. бикамџија (канџија), корбач]. јелац 2, биоце]. albicatio. бичаље, n. ber Weitjmenitiel, manubrium scuticae. бјеласање, п. (јуж.) баз 23eißlich-fein, Bligen, биче, чета, аз Stierlein, taurulus. бйчиновац, овца, m. Mrt großes Dicifer (Sandidar), cultri majoris genus. бичић, m. dim. v. бик. бичкарање, m. аз Anallen mit ber citice, sonitus flagelli. бичкарати, рам, v. impf. (у Барањи) mit bеr бичкија [*], f. чим чизмари [сарачи] сијеку KOжу, der Schusterkneif, cultellus crepidarius. Бишина, f. планина у Босни у Бирчу: Вино пије тридесет хајдука у Бишини под По-белаш, т. (јуж.) бијел коњ, бес фimmel, лом великом equus albus, [vide] бијелац [1], cf. ђогат : А најдаље паша на бјелаша Бишћанин-Алији бишћански, ка, ко, роп Бихаћ uns Бишће: У Бишћанску високу планину Бишће, п. Може бити да је к истоку даље од Хрватске Бишке постало од Бихаћ (особито по онијем падежима у којима се х претвора у ш, н. п. из Бишћа, у Бишћу): Ал' је Бишке тама попанула бјега, f. (јуж.) само у овој загонеци: Чуча чучи, бјега бјежи, скочи чуча те увати бјегу (т. ј. мачка и миш). бишњење, п. (зап.) vide бјешњење. Бишћанин, m. Giner von Бихаћ: Побратиму Бјелашница, f. планина у Босни око 6 сахата бјегање, п. (јуж.) vide бјежање. бјегну на трагове бјегунац, нца, m. (јуж.) ber lümtling, fugitivus [cf. бјегац, бјежунар]. бјегуница, f. bie lüdtige, profuga (у Боци се особито бјегуница зове жена која од мужа побјегне у род): Да не рече, е сте бјегу бјеласати се, сам се, v. r. impf. (jуж.) weißlid jein, albico. Бјеласица, f. планина у Херцеговини. бјелача, f. (по југоз. кр.) бијела сукнена мушка хаљина с рукавима, која се у Херцеговини и у Црној гори носи као у Србији гуњ, само што се по бјелачи опасују, а по гуњу не. Бјелача се у Црној гори зове и гуњина. Art weißen Männerkleides, vestis genus [vide гуњ]: Длака по длака, ето бјелача; зрно по зрно, ето погача; капља по капља, ето Морача. од Сарајева. бјелег, м. (у Ц. г.) vide [биљега] биљег: Зла бјелика, f. (у Ц. г.) бer Splint, alburnum. [vide] бјелило, п. (јуж.) 1) мјесто гдје се бијели 2) [Bjeлuua] ein Fluß in Serbien, fluvius bat, ahenobarbus (?) [човјек бијелијех бркова]. 1. бјелов, бјелова, m. (јуж.) ein weißer Dunд, canis albus. |
