Page images
PDF
EPUB
[merged small][ocr errors]

биволица, f. Sіе Buffelfub, bubala.

| [бијела бундева, f. vide бундева 2; види ѕ. V. биволски, кa, кo, н. п. кожа, Bujjеlе, bubalinus. бескорка 2.1 биволче, чeтa, n. Sag Buffеlfaib, bubalus vitulus. Бијела Гора, f. планина између Грахова, Крибйвољача (кожа), f. Bujjel-fell, pellis bubalina: вопија, Корјенића и Требиња. Од Бијеле у буџаку кожа бивољача

горе више Требиња почиње се Вукова међа биг, m. (зап.) vidе бијег.

па иде до Кома (око три добра дана хода). бигање, п. (зап.) vidе бјегање.

бијела лоза, f. die Dialorebe, clematis vitalba L. бігати, гам, (зап.) vidе бјегати.

бијела недјеља, f. (југоз.) (bie meige 2Восфе) Sie бигац, бйкцa, m. (зап.) vidе бјегац.

бијела неђеља, f. (јуж.) 233рфе pоr ѕеr groper бигнути, нём, (зап.) vidе бјегнути.

Faste, Vorfajte, hebdomas ante jejunium magбигунац, нца, m. (зап.) vidе бјегунац.

num, qua carnibus tantum abstinetur, at non бигуница, f. (зап.) vidе бјегуница.

caseo, nec piscibus etc. бигунче, чета, п. (зап.) vidе бјегунче. бијела субота, f. у нас би то значило субота бида, f. (зап.) vidе биједа.

у очи бијелијех поклада, али у Дубровнику бидан, дна, дно, (зап.) vidе биједан.

тако се зове велика субота (у очи васкрбидзин, бидзина, m. (у ц. г.) vidе бизин. сенија), а недјеља читава и ондје се зове Бидин Град, m. (зап.) vide Биједин град. велика не дјеља. бидити, бидим, (зап.) vidе биједити.

Бијела црква, f. (јуж.) 23eigfirbet, Ctädthеn іm бидник, m. (зап.) vidе биједник.

Banat. бйђење, п. (зап.) vidе бијеђење.

бијелац, лца, m. (јуж.) 1) беr Chimmel, equus 1. бижан, f. (зап.) vide [1] бјежан.

albus [cf. бјелашг, ђогат, 2 ђогин]. 2) gen. 2. бижан, m. (зан.) vide [2] бјежан.

бидца, (у горњ. прим.) vide [0јеланце) бибижање, р. (зап.) vidе бјежање.

one. - 3) Prämonstratenser, praemonstratensis. бижати, жим, (зап.) vidе бјежати.

бијеле покладе, f. pl. Tester тајфing#jountag, dies бижунар, бижунара, т. (зап.) vidе бјеждунар. solis ante jejunium magnum. биза[*], f.

1 (у ц. г.) vidе кер: | Бијөли гроб, Бијелога гроба, т. брдо код Ужица.! бизён, бизна, [бидзин] m. Кад ето ли бизa Ce- [бијели лук, т. vide [1] лук 1; види s. v. чевулова

сан 1.] бијег, m. (јуж.) бie stuФt, fuga: Бијези су бијелити, бијелим, v. impf. (јуж.) н. п. платно, срамни, ал” су пробитачни.

bleichen, insolare. бијегати, у пјесми мјесто бјегати, да би се врста | бијелити се, бијелим се, v. r. im pf. Beip auflеgен,

fucare se. испунила: Плећи даше, бијегати стане биједа, f. (јуж.) (voc. бйједо) ипреrbiente Bejoul | бијелка, f. (јуж.) бијела кокош, Rame für eine bigung, calumnia [cf. 1 зло 2, напаст 1, опаст, бијело зеље, п. (у Дубр.) 24rt #raut, herbae genus.

weiße Denne, alba (gallina). побједа 1, потвора, 1 ал, белај, мусеведа, сијасет 1]: Сачувај ме, Боже, биједе неви- бијелоња, т. еіn meiper Obs, albus (bos). довне ; Нашла га биједа на суву путу; у Бијело Поље, п. (јуж.) варош у [новоnазарстарца млада жена бије да готова.

ском санџаку] Херцеговини (код воде Лима). биједан, дна, дно, (у Дубр.) erbarmlib, miѕеr. | бијель, m. (у Дубр.) bie Roge, jajmoleнe Tede, [vidе јадан] cf. жалостан, тужан, несрећан.

gausape, amphitapa. cf. губер, һебе, [лоБиједин град, m. (јуж.) у приповијеци.

њава, бјељина,) биљац.

бијељење, п. (јуж.) 1) баз Bleichen, insolatio. биједити, бйједим, у. impf. (јуж.) кога, итде

2) das Glänzen, Weißjein, albitudo. 3) recht beschuldigen, inique accuso. cf. MyceBeantu,

das Weißichninfen, fucatio. наплетати 2, облагивати, опадати 3, шањ- | бијељети, бијелям, у. impf. (јуж.) beis реrсен, кати, придизaти 2,) потворати.

albesco. . бӣједник, m. (јуж.) који кога биједи, сіt fal-бијељети се, бијелим се, v. r. impf, meip glаiljber 24ntläger, calumniator. cf. [мусевеција,

зеіt, albeo: бијели се снијег. напасник, [опадач, опадник.

Бијељина, f. Ctast in Ser нахија pon Зворник. бијеђење , п. (јуж.) баз инgerechte Bejdfulpigen, Бијељинац, инца, т. човјек из Бијељине.

accusatio iniqua [cf. наплетање 2, потворање, ойјељинеки, кa, кo, ppt Бијељина. придизање 2].

бијељка, f. (у Хрв.) некака риба (може бити бијежати, у пјесми мјесто бјежати, да би се пеш), eine 2rt ijt, piscis genus. cf. костреш[2].

врста испунила: Бијежаfеш, но побјећи не биjеc, m. (јуж.) 1) бie 2Buth, rabies: биjес те hеш

сколио (говоре псетету) [cf. бијест, беснило, бӣјел [био], бијела, ло, (бијелй, ла, лo, comp. бјесноћа).

). 2) или је отишао у хајдуке бјељи) (јуж.) wеip, albus.

од бијеса ()utbmile, Иebernutb), или од небијела, f. 1) (у ц. г.) на оку, Ser (graие) Зtaar, воље ? [cf. бијест, бјеснило]. 3) Alter der

glaucoma, cf. [vide] биона. 2) in der anet-
Sotiјфеn Repensart: запао као бијела [псето] | у Вукову рукопису је Бијели граб, али ће бити погрјешно,

јер таквога брда нема, већ Бијели гроб, на коме је но пазару, еr gеbt паф беr heibe alle ab.

гробље.)

[ocr errors]

сада старо

jugenSliden Blütbe, aetas forescens: До кад | ойлобрв, т. (зап.) vidе бјелобрк. биjах на биjес ћевојка

1. билов, билова, m. (зап.) vide [1]бјелов. бијесан, сна, сно, (бијесни, на, но, comp. бјешњи, 2. билов, а, о, (зап.) vide [2] бјелов.

adv. бйјесно) (јуж.) 1) bütbeпo, rabiosus [cf. биловина, г. (зап.) vidе бјеловина. махнит (манит) 2]. --- 2) übermütbiq, superbuѕ, биловљев, а, о, (зан.) vidе бјеловљев.

insolens: силан и блјесан. [vidе охол). билограб, т. (зап.) vidе бјелограб. бойјест, f. (у Хрв.) биjес, бјесноћа, Иebermuth, билогрли, ла, ло, (зап.) vidе бјелогрли. insolentia [vidе биjес 1 и 2).

ойлогӯз, т. (зап.) vidе бјелогуз. бик, бика (бика), m. [cf. 1 бика] 1) er etier, tau- билдгуза, f. (зап.) vidе бјелогуза.

rus [cf. 2 бак]. — 2) (у Сријему) лукова про- билддано, (зап.) vidе бјелодано. рашљика, беr aaтejtengel (bei Smiebel), germen билојуг, т. (зап.) vidе бјелојуг.

серае. cf. бачва [2, вретено 3, цволика, цима]. билікорац, орца, m. (зап.) vide брелокорац. 1. бика, т. vіdе бик.

билдлик, а, о, (зап.) vidе бјелолик. 2. бика, f. (у Босни особито по варошима) vidе билонога, f. (зап.) vidе бјелонога. [мајка] нена.

билоња, т. (зап.) vidе бијелоња. бикнути се, не се, v. r. impf. (у Дубр.) како билуг, m. (зап.) vidе бјелуг.

ти се бикне? mie gebt's sir? mie bejinsejt би билуга, f. (зап.) vidе бјелуга. dich? quomodo vales ? [vide kako 1].

билугов, а, о, (зап.)*vidе бјелугов. биковање , п. Sag Betragen als ein étier, vitа билўтак, тка, m. (зап.) vidе бјелутак. tauri.

билўшаст, а, о, (зап.) vidе бјелушаст. биковати, бикујем, v. impf. fit alq ein Ctier | билўшина, f. (зап.) vidе бјелушина. betragen, taurum imito.

биљ, т. (зап.) vidе бијељ. биковит, а, о, н. п. вo, Ctier=Dbg, bos taurus 1. биља, f. Danie für eine meipe Siege, capra alba. [cf. баковит].

2. биља, f. (у Херц.) цјеланица или онако бикуље, бійкуља, f. pl. vіdе витица [1].

дрво чворнато, које се не да цијепати, за бил, т. (зап.) vidе бjёл.

Cheit, lіgnum fissum. ef. биљка. 1. била, f. (зап.) vidе бjéла.

3. hiba, m. Name für einen weißen Ochjen, bos 2. била, f. (у IIумад.) vide коса 4 (cf. било). albus. билаица, f. (зап.) vidе бјелаица.

4. Биља, т. (зап.) vide Бјеља. Билај, Билаја, т. зидине од старога града на биљар, биљара, m. (зап.) vidе бјељар. главици више Госпића у Лици.

| биљара, f. (зап.) vidе бјељара. била нёдиља, f. (зап.) vidе бијела недјеља. биљарда, f. (у ц. г.) соба гдје стоји билијар, биланце, п. (зап.) vidе бјеланце.

Billardzimmer, sphaeristerium : Yaehele ha биласање, п. (зап.) vidе бјеласање.

врело Цетиње На биљарду славна госпобиласати се, са се, (зап.) vidе бјеласати се. дара билац, лца, m. (зап.) vidе бијелац.

биљарица, 1) Sie fräutertеntеrіаt, herbaria: У Біла Црква, f. (зап.) vide Бијела црква. мене је биљарица мајка, Свакоме ме биљу билача, f. (зап.) vidе бјелача.

научила 2) (зап.) vidе бјељарица. билаш, т. (зап.) vidе бјелаш.

биљац, љца, т. (у Хрв.) vidе бијељ. били-биљӯр,* m. (ст.): Једна гора од били- биљача, f. (око Сиња) сукнена женска хабитура

љина (с рукавима), која је остраг смрскана, билидба, f. (зап.) vidе бјезидба.

а спријед сашивена као сукња, низ прси је билило, п.Е. (зап.) vidе бјелило.

обично с десне стране накићена сребрнијем били.ља, f. (зап.) vidе бјелиља.

пуцима; цуре испрошене и које су за удају билина, f. (зап.) vidе бјелина.

носе оваку хаљину плаветну, која се зове 1. билити, білим, (зап.) vidе бијељети.

MÒApuna. Art Frauenkleid, vestis muliebris ge2. билити, білим, (зап.) vidе бијелити.

nus [vidе гуњ]. 1. билити се, білім се, (зап.) vidе бијељети се. | би.ље, n. Sträitter, herbae. 2. билити се, билим се, (зап.) vidе бијелити се. | биљег, m. vіdе биљега: Мрке гаће, зли биљези. билища, f. (зап.) vidе бјелица.

биљега, f. (јуж.) [cf. биљег, белег, бјељег] 1) билйчаст, а, о, (зап.) vidе бјеличаст.

Kennzeichen, nota. 2) Ziel, meta; Zielscheibe, билка, f. (зап.) vidе бијелка.

Scopus. било, п. 1) као велика коса, из које су мање биљежење, п. (јуж.) баз Зезеіфтеп, notatio.

косањице. отишле на страну, 21rt Bergtette, биљежити, жим, у. impf. (јуж.) безеіфтеп, поmоntеѕ соntinui. [vide коса 4]. Сењско било tare. зове се једна такова коса између Веле- биљежје, п. Зеіфет, ѕіgnum: Зло биљежје, свуд бига и Вратника. — 2) у трабаља оно мраморје, аох попе [vidе знак). у чему зупци стоје, Sag Слиеrbolj eines Re- биљење, п. (за п.) vidе бијељење. сфе113, moran bie Babne befejtigt jino, pectinis биљетина, f. (у Хрв.) augm. р. биљ. foenarii pars dentata. 3) Ser 4ul, sie | биљешка, f. (у Боци) еіn tеrtblatt іm Вифе, Schlagader, arteria. . 4) vidе клепало.

nota, cf. залога 2.

[ocr errors]
[ocr errors]

1. биьин, а, о, Ser peipen Siege, caprae albae. момче Биограче, кад ми може запаст? Са2. биљну, а, о, без wеірет Офjen, bovis albi. рајевче биьина, f. (зап.) vidе бјељина.

Биокова, f., планина у Далмацији близу Омибиљнца, f. dim. p. [2] биља f.

Биоково, п. 5 шa, ein Berg іn Dalmatien, mons биљка, m. Ser Paint, calamus; нема дрва ни Dalmatiae. .

једне биљке; сув као биљка [vide 2 биља]. | бидна, f. [jук.. и зап.] (у Барањи) бијело на би.љорка, f. (у Барањи) игла, којом се везе oxy, der (graue) Staar, glaucoma (pannus, 3aTom, Art Stidnadel, acus genus.

leucoma corneae, cicatrix corneae, cataracta). би.љӯр,* биљўра, m. 1) Зrепnglas, vitrum usto cf. бијела [1].

rium. --- 2) Krystallglas, vitrum crystallinum. Biop, m. eine Gegend im jüdlichen Serbien, regiбимбаша, m. ein Kommandant von 1000 Mann, onis nomen (Битор, крај у Полимљу између chiliarchus. cf. војвода.

Бијелога ІІоља и Рожаја, у санџаку новонабимбашин, а, о, беҙ бимбаша, сhіlіаrсhі. зарском]: Суводола и Биора равна бимбер-грожђе, п. у пјесми, vidе бимберово биоце, п. (јуж. и зап.) vidе бјеланце.

грожђе: Алозица бимбер-грожђем - бидчуг, m. (јуж. и зал.) гвозден колут, ein бимберово грожђе, т. еіnе 24rt Beintraube, uvae eijerner King, ž. V. Thürring, Fessel, annulus.

genus: Нити оће пића ни јестива, Него cf. [vide] халка [1]. иште грожђа бимберова Из царева нова ви- бипирузана (випирўзана), f. у припјеву, vide нограда

Шипер-Пеана. ойна,* f. San Sebäuse, aelificium. [vide) згра- і бйр, m. оно жито, пІто дају људи попу сваке да [1], cf. грађевина.

године (у Србији по селима по 10 ока од бёнија, f. der Balfen an der Thür, in den der ожењене главе, а по варошима у новцу према

Riegel hineingestoßen wird, wenn man sie schließt, Tome), die Kollektur des Pfarrers, collecta patrabs recipiens repagulum.

rochi. [cf. бировина]. Бинча, f. тако се зове Морава код Бесковца: | 1:бирање, п. Sag #laubert, gejen, lесtiо.

Чекај мене на Морави Бинчи 2. бирање, п. Ваз 21bribtei, condocefасtiо. бињак,* биљака, m. Reitrop, equus equitatori- | 1. бирати, бирам, v. inpf. flauben, lеgеrе.

us: Четрдесет коња доведоше, Све Турскије 2. бирати, рам, v. impf. н. п. коња, abritten, добрије бињака

condocefacio. бињакташ, m, vidе биљташ.

бирати се, бирaмo сe, v. r. impf, jid) müblеп, бињација,* m. der gute Reiter, aptus eques : Y elligor: Бирајте се ком је вама драго

Турака с врло добри коњи и на коњма Бирач, рча, m. (Begens in Bognien, pber Зворник, Турци бињације

regio Bosnae.

. бињашер-камен, m, vide [бињташ) бињак- бирачење , т. (у Хрв.) бie tableje (im 23Bein

таш: идовати широка дорина, Изведе га berge), racematio. cf. [vide) набирчење. бињашер-камену —

бирачити, бирачим, v. impf. (у Хрв.) паљетбињашче,* taujeno, mille (хиљада), у овој по ковати по винограду (а за кукурузе кажу

словици: Један је рекао бивашче, а други иалетковати) паblеjen (im 23eiberge), raceбирашче, па су се опет погодили, biete inite mor. cf. [vide] пабирчити. merhin !

бирашче,* eine, unum (један). cf. бињашче. бињиш, бињйша, m. ein Gфаrlафтаntel, pal-| бирвати, m. pl. (у Сријему) ап бет Rajttpageп, зреі lium purpureum.

starke, runde, der Länge nach auf den Achjen liegende, бӣњташ,* m. камен, с којега се узјахује коњ, die Lajt des Wagens zwischen sich haltende Bäume.

Стеigjteiit, ит зи $ferse u jteigen, lapis ex quo | бирза, f. плијесан која се ухвати поврх вина, equum ascendunt, cf. (бињашер-камен,] бињак Schimmel, mucor.

таш : Под бижташа, где се кони ја у бири, бири ! #aut ит бie jшgen Brutbuner 310 био, била, ло, (билй, ла, лo, comp. биљи) (зап.) rufen, sonus vocandi pullos gallinae indicae. vidе бијел.

бирка, f. (у Бачкој) 24rt chafe, oyis genus. био, бијела, бијело, (јуж.) vidе бијел. биркање, п. [verb. pоп биркати]. Биоград, m. (јуж. и зап.) Belgrap, Belgradum. | биркати, ам, p. impf. dіт. р. бирати. Биоградац, граца, т. (јуж. и зап.) беr Bel- бирлија, f. (ст.) [у загонеци): Бирлија до

graper, Taurunensis [cf. Биограђанин]: То брија У риту тонула, Из рита говори: гледају Турци Биограци --

Дарци, моји дарци, Коме ми остаете? биоградскӣ, кa, кo, (јуж. и зап.) 23elgraver, бирманац, анца, m. (од бароновац? од барона belgradinus.

Тренка?) [од бирмати, бермати = њем. merБиограђанин, m. (јуж. и зап.) vide Биоградац. ben; cf. bpbobath] der Liniensoldat, miles jụsБиогратка, f. (јуж. и зап.) 1) sie Belgracerin, mu tus, continuus: ухватили га у бирманце.

lіеr bеlgradina. — 2) (биогратка] (у Уж. н.) биров, бировa, m. Sеr unter-кнез im Dorje, ge

Art Birnen, piri genus (pirus communis L. var.] nus magistri vісі. [cf. синатор]. Биограче , чета, п. (јуж. и зап.) ein junger | бировина, f. (у Бару) што се год даје попу,

Belgraber, puer belgradensis: IIIто ће мени die Pfarrgebühren, jura stolae. [vide oup).

жим се ,

cessare.

ниже

бировљев, а, о, беҙ биров, ѕсulteti.

но, и дао им бистрицу ракију, Па сјебирт, т. (у Банату) 1) vide [гостионица) доше трудни почин ути

крчма: Кад пијете вино по биртови 2) бисун, т. у загонеци, cf. сисун. vidе крчмар (1): На капији бирта Крепси- бистрова, f. vіdе бистрина. бирта

битанга, f. [gen. pi. бйтанага] (у војв.) 1) љеойрташ, бирташа, т. vіdе крчмар [1].

нивац, скитница, беr ifaulenger, qui nihil аgit, бирташев, а, о, без 2Births, cauponis.

otiator [vide скитач). 2) кљусе, које се бирташёње, п. 13 сфеntеп, саuроnаtiо.

нађе у селу или у пољу, а не зна се чије биртапити, бирташйм, v. impf. Birth jein, cau je, das herrnlose Pferd, equus domino carens. ponor.

cf. [vide 3]јдва. бирташица, f. vіdе крчмарица.

битанжење, n. Sag Saulenjet, cеssаtiо, оtіаtіо. ойрташви, кa, кo, vidе крчмарски.

битанжити се ,

v. r. impf. faulenzen, бйрцауз, т. (22Birtbabat) vide [гостионица] крчма.

Битва , f. 1) у Мачви као бара која отјече Бирчанин, т. човјек из Бирча: Док погубим из Засавице а извире у Дубљу и утјече у Бирчанин-Илију

Саву на Дреновцу, гдје је и шанац био. бис, m. (зап.) vidе бијес.

2) (битва] (у Дубр.) некако питомо зење, бйсаг, бисага, m. (pl. бисъзн) (у Ц. г.) Ser guer у којега је лист као блитва (и у Земуну се биеаге, бйсага, f. р.

jat, nian зове азјак, а у Херцеговини назија) [beta tica [cf. егбе, егбета].

vulgaris L. var.]. бйсан, сна, сно, (басни, на, но, comp. бйшњи) | битвица, f. dim. р. битва [2, у Дубр. ; види (зап.) vidе бијесан.

s. v. пазјак). бисер, m. Sіе Berle, margarita.

битевија[*] (копље), f. (ст.) [самотворо, једнобисерни, на, но, н. п. зрно, Ferlen-, margari ставно): Па он баца копље битевију бисеров, а, о, 3 tarum.

1. бити, бијем, v. impf. (part. pass. бијен, бибисер-парта, f.: Зелен венац вије, бисер-иарту jёна, но [и бивен, бивена, но; cf. бата 2]) 1)

кога чим, јФlagen, verberare [vidе тући 1). — 2) бисерче, чета, п. (ст.) бie liebe fleine Serle, mar erlege, dejicere, н. п. бије зецове, тице, и т. д.

garita: Ја јој рекох: добар вече, дилберче ! cf. убијати [1, тући 2 и 3]. — 3) бити бој, famp= Она мене: дођ довече, бисерче

fert, pugnare: Бојак бише три бијела дана CÁCKâbe, n. das Läujesuchen, Lausen, pediculorum 4) н. п. град, bејфiepet, tormеntіѕ urbem verbelectio [cf. 2 искање).

rare: Бије Беча са четири стране : с једне бйскати , биштём, v. impf. кога, einem güије стране из топова бије, С друге стране јуриш јифеп, lеgеrе pediculos [cf. 2 искати].

без престанка, с треће стране лагум поткобискуп, m. (код кршћана) Ser 2Bijof, episcopus. пава, Ас четврте кумбарама пали; Зло га cf. [vide] владика 1.

бије, да га Бог убије! — 5) бије из пушке бискупов, а, о, Seg Bijфоfe, episcopi. cf. [vide] или пушком, из топа или топом, јфiepeit, trejjеп, владичин [1].

ferio. — 6) бију сахати, jblagen, pulsare. — 7) бискупеки, кa, кo, bijbifli), episcopalis. cf. бије у тамбуру, jblagen, jpielen, pulsare: Лулу [vide) владичански.

Іније, у тамбуру бије — 8) бије (сваке године) биенило, п. (зап.) vidе беснило.

град, слана, пламењача, beimjифеп, аftligere. бйснити, ним, (зап.) vidе бјешњети.

9) бити воду у пушку, т. і. сабијајући воду биенika, f. (зап.) vidе бјесноћа.

у пушку огледати јели цијев добра, јер кажу бисом учан, чна, чно, (зап.) vidе бјесом учан. кад се вода одозго силом потјера, да ће удабӣст, f. (зап.) vidе бијест.

рити ако гдје најмања одушка има. 10) бистар, тра, тро, flar, limpidus: бистра вода н. п. бије вода из камена, крв из ране, вру

као ракија; у њега је бистра глава, сотр. ћина из пећи, bеrроriфiepeti, prosilire. бйстрији, ја, је.

2. бити, будём (бўднём, биднём), јесам, бӣо, биетијерна, f. (у ц. г.) eine 223ajjergrube, ci била, v. jeini, esse : био раније доћи, su büt

ѕtеrna. [vide] студенац, cf. бунар, почуо. tejt jоllеn früber foттеп; био бити (н. а.) миБистра, f. (у Рисну) име женско, духанетате, ран; не био га звати; не био му давати ; nomen feminae. .

жив био! Би jolljt lеbeit ! срећан био! не било быстрење, т. бag #lären, limpilatio (?).

те мајци ! Sap sid) Ser Suctut ! abi in mаlаm бистрина, f. Die RІarbeit, limpitudo [cf. би rem ! строћа).

битиеати[*], ишнём, v. pf. реrgebet, praetеrlаbоr бистрити, рим, v. impf. н. п. воду, flären, limpido: [vidе проћи 2]: било и битисало, т. ј. било

Рогом воду мућаше. А очима бистраше па и прошло. Бистрица, f. 1) ријека, ein lup, tiluvii nomen: бити се, ойјем се , v. r. impf. 1) jih jblagen,

Док начини високе Дечане| У приморју код contligo [cf. тући се 1]: Бије се као ала с воде Бистрице 2) (бистрица) ракија, берићетом; бијем се с памећу, ringen, luсtоr. Sie stare, limpida: Ту их Јаков дочекао див — 2) бију се рибе, роt Ser Begattung Ser

iјфе, соёunt pisces [cf. мријештити се, прио- | 2. бјежан, m. (јуж.) беr gern fliebt, fugitor: Бjeрити се).

жанова мајка пјева, а Стојанова плаче. битка, f. Die ефlat, pugna. cf. бој[1, 2 бата- бјежање, n. (јуж.) баѕ lieben, fuga [ef. бјегање). лија, цењак).

бјежати, жим, v. impf. (јуж.) fliebet, fugio биће, п. (у Дубр.) беr Bejtano, Sa3 Деrmögen, [cf. бјегати]: бјеж одатле, geh meg! abi.

$abе uno But, substantia, facultates [vidе бјежўнар, бјежунара, m. vіdе бјегунац. 2 имање 1]: остао без бића.

бјёл, бјела, т. (јуж.) eine Battung Ciфе, querБихаћ (Биаһ), Бишћа, m. 1) између Трогира и cus genus [quercus sessilifora Saesb.].

Кастела на главици око , сахата од мора бjёла, f. (јуж.) само у овој загонеци: бјела зидине од старога града (за који се припо бјелу зове : дај ми, бјело, б'јела њеба испод вијела да је био столица Хрватскијех кра б'јела скута (т. ј. овца и јагње). cf. [1] бела. љева); сад је на њима црквa [cf. Бишће). бјелаица, f. бијела чарапа, meiper Ctrumpf, ti

2) Festung in Türkisch-Kroatien, nomen urbis. biale album. бич, бйча, m. Sie Zeitјфе, flagellum, scutica [cf. бјеланце, п. (јуж.) баз Simeip, albumen [cf. бикамџија (канција), корбач].

јелац 2, биоце). Ouvá.be, n. der Peitschenstiel, manubrium scuticae. Gjeaàcâbe, n. (jyx.) das Weißlich-sein, Blitzen, биче, чeтa, Sag Ctierlein, taurulus.

albicatio. бйчиновац, двца, т. 24rt gropeg 90'ејjer (Sans- бјеласати се, сам се, т. . impf. (јуж.) meislim idar), cultri majoris genus.

jein, albico. бичић, m. dim. р. бик.

Бјеласица, f. планина у Херцеговини. бичкaрaњe, m. баз #nallen mit bеr Teitјфе, ѕо-бјелача, f. (по југоз. кр.) бијела сукнена муніка nitus flagelli. .

хаљина с рукавима, која се у Херцеговини бичкарати, рам, v. impf. (у Барањи) mit ber и у Црној гори носи као у Србији гую, само Reitiche fnallen, insonare flagello.

нито се по бјелачи опасују, а по гуњу не. бичкаш, бичкаша, т. (у војв.) ein lieberliber Бјелача се у Црној Гори зове и гуњина. Mensch, dissolutus.

Art weißen Männerkleides, vestis genus [vide бичкија [*], f. Чим чизмари [сарачи) сијеку гуњ]: Длака по длака, ето бјелача; зрно

KOxy, der Schusterkneif, cultellus crepidarius. по зрно, ето погача; капља по капља, ето Бишина, f. планина у Босни у Бирчу: Вино Морача.

није тридесет хајдука у Бишини под По- бjёлаш, т. (јуж.) бијел коњ, беr сфimmel, лом великом

equus albus, [vide) бијелац[1], cf. ђогат : бишњење, п. (зап.) vidе бјешњење.

А најдаље паша на бје.ана Бишћанин, m. Ciner poin Бихаћ: Побратиму Бјелашница, f. планина у Босни око 6 сахата Бишћанин-Алији —

од Сарајева. бишћански, кa, кo, pon Бихаћ uno Бишће: Убјелег, m. (у Ц. г.) vide [биљега) биљег: Зла Бишћанску високу планину

бјелега на путаља твога Бишће, п. Може бити да је к истоку даље од бјелидба, f. кад се бијели, н. п. платно, пре

Хрватске Бишће постало од Бихаћ (осо ha, das Bleichen, die Zeit da man Leinwand bleicht, бито по онијем падежима у којима се х tempus insolandis linteis. претвора у и, н. п. из Бишћа, у Бишћу): бјелијанка, f. (у Уж. н.) 21rt Birten, piri genus Ал' је Бишке тама пошанула

[pirus communis L. var.]. бјега, f. (јуж.) само у овој законеци: Чуча бјелика, f. (у Ц. г.) Ser Gplint, alburnum. [vide]

чучи, бјега бјежи, скочи чуча те увати бјегу бакуља, cf. бељ. (т. б. мачка и миш).

бјелило, п. (јуж.) 1) мјесто гдје се бијели бјегање, п. (јуж.) vidе бјежање.

платно, Sie Bleihe, Ser Bleimрlаѕ, locus insoбјегати, гам, v. impf. (јуж.) vidе бјежати. landіѕ lіntеіs: Јека б'jели на бјелилу платно бјегац, бјекца, т. vіdе бјегунац: Бјегац се 2) die weiße Schminke, cerussa. држи једног пута, а поћера сто.

6jèxi.ba, f. (jyx.) die Bleicherin , insolatrix [cf. бјегнути, нём, v. pf. vіdе побјећи: Ријеч рече, бјељара, бјељарица]. бјегну на трагове

бјелина, f. (јуж.) Sie Beige, albedo. бјегуяац, нца, т. (јуж.) беr flubtling, fugitivus бјелица, f. (јуж.) 1) н. п. пшеница, јабука, [cf. бјегац, бјежунар).

трепња, пљива, бie 2eige, alba (als 2pojition). бјегуница, f. Die Flubtige, profuga (у Боци се 2) [Bjeruua] ein Fluss in Serbien, Auvius

особито бјегуница зове жена која од мужа Serbiae [у срезу драгачевском, округа рудпобјегне у род): Да не рече, е сте бјегу ничког): Низ Бјелицу и низ Моравицу —

бјелйчаст (бјеличаст), а, о, (јуж.) meislih, alбјегунче, чета, т. еіn junger Flüktling, puer bidus [cf. бјелупаст, субјел).

fugitivus (у Боци се особито говори за жену бjёлобрк, т. (јуж.) Jer einen blonoen Churrhart

која побјегне од мужа, као бјегуница). bat, ahenobarbus (?) [човјек бијелијех бркова]. 1. бјежан, f. (јуж.) 1) Тliebense, fugientes. 1. бјелов, бјелова, т. (јуж.) ein meiger Фить,

2) Die Flut, fuga: родио се уз бјежан. canis albus.

не

« PreviousContinue »