Page images
PDF
EPUB

кијачица, f. dim. v. кијача.

кинкавица, f. (у Паштр.) vide жижоле.
кинути, кинем, vide кихнути.

кијачки, wie mit cinem Ruüttel, ceu fuste: ударио га пушком кијачки (mit bem Rolben). кинути се, нем сe, v. r. pf. fih fortpaten, amoкика, * f. ber Sopi, cauda (capillorum) [cf. ви- liri sese: кини ми се с очију. јенац 3, курјук 2, пелеш, перчин, плетеница1, кињба, f. bіе Blage, vexatio цоф]: ријетко се чује у простом говору него | кињење, п. баз Mađen, excruciatio. у приповијеткама и у пјесмама, н. п. Спо- кињити, кињим, v. impf. мучити кога, plađen, паде га за кику Чича се обрће, кика се омиче Ајдук чешља кику у буквику, Са својом се киком разговара: Кико моја! ђе ћеш опаднути?

excrucio.

кип, кипа, m. (у војв.) біе Bilbjäule, signum,

statua.

кинети, (ист.)

кипјети, (југоз.)

викање, п. баš Sieben beim Sopfe, z capillis se кипити, (зап.)
invicem trahere.
кикати се, кам се, v. r. impf. вући се с ким
за кику, jich bei bem Bopfe nehmen, capillis se
invicem trahere.

кикило, т. име јарцу, Bosname, nomen capro
indi solitum: Hег узаврела казан ликсије,
На зове свекра да га измије: Давран ки-
кило! оли се мити?, Оли се мита, оли чеш-
љати?

Кикинда, f. Stast im Banat, urbis nomen.
Кикинђанин, m. Ciner von Кикинда.

кикиндски, ка, ко, рон Кикинда.

Djenname,

[ocr errors]

пй, vide кипљети.

кипљење, n. baš Ueberlaufen без Пебенбен 28ajjers, redundatio. [ef. превирање].

кипљети, кипи, v. impf. (јуж.) überlaufen, redundo. [ef. превирати ].

кираџија (кирајџија), * f. ber Dietbmobner, th шани, inquilinus. [cf. жилер].

кирија[*], f. 1) bie Diethe, merces conducti. [cf. најам]. 2) die Fracht, vectura, merces vecturae: тражи кирије, er juht was (Ehláge), quaerit malum; аратос ти кирије, сиђи ми

с кола.

кикоња, m. (у Грбљу) ein Офјеннаmе, nomen | кириција" [ћириџија], f. Subrmann, ber aumer,

bovi indi solitum.

кикотање, п. bas lante lachen, cachinnatio. кикокати се, кикоћем се, v. r. impf. Laut lachen, cachinnor.

какош, f. im prihworte: По што, Влаше, кикош? Некака се потурчила у суботу на то казала у недјељу својему оцу кад га је ви

vecturarius, vector clitellarius [cf. турмар]:
Кириџија, камо ти кирија? У анџије и у
Меанџије

кириџијнски, ка, ко, н. п. коњ, соха, Ўrad)t=,
кирицијски, § vecturarius.
кириџовање, п. баš Suhrmannšgejhäft, vita vec-
turarii.

Дјела гдје носи кокош да прода. Кокош није кирицовати, ріцујем, v. impf. Зиђrmannsgejbajt

хтјела казати, јер би то било по Сриски а она је хтјела да говори као Туркиња; а тако му је и Влише рекла као да га и не познаје. кйла, f. 1) ber Wruch im Unterleibe, hernia. [vide продер]. 2) der Auswuchs an einem Baume, tuber: Намеће се као кила на грбаво дрво. - 3) (у Ц. г.) груда снијегa, cin neeball, glebula nivis: бију се килама, или гукају се, т. ј. грудају се. 4) ein Getreidemaß, modii genus.

treiben, vecturarium agere.

кйсâше, п. das Anschicken zum Weinen, murmur
ad fletum vergens.

кисати, сам, v. impf. (öfterr, ганизен) jich zum 2šei-
nen anjchicken, os ad fletum diduco.
кисела вода, f. 1) ber Gauerbrunnen, fons aquae
acidae: отишао на киселу воду.
2) ber
Sauerbrunnen (2Bajjer), aquae acidae: пије ки-
селу воду; помогла му кисела вода. cf. ки-
сељак [2].

килав, а, о, ber einen 23rudh hat, herniosus [cf. | 1. киселина, f. bie äure, acor, aciditas. иштећен, кваран 2, просут, штетан 2]: Сви 2. киселина, f. (у Хрв.) кисело млијеко (као су болесни, осим килавога браје. слатко вареника), janre iild, oxygala. килавити, килавим, v. impf, кога, cinem (bur) киселити, лим, v. impf. 1) н. п. јело, млијеко, jäuern, acidum reddo. Anstrengung) einen Bruch verursachen, concilio her2) н. п. опанке, куђељу, cinweißen, macero. [cf. кишати].

niam.

килављење, п. баš Berurfaßen eines Brudis, con- киселица, f. 1) ber Sauerampfer, rumex acetosa

ciliatio herniae.

килер[*], килера, m. (у Сријему) vide Килер.
виљерац, киљерца, m. dim. v. килер.
кимак, кимка, m. (у примор.) vide стјеница.
вимпија, f. (у Ц. г.) силно вријеме, н. п. киша,
снијег, град, Heдeн-, фnee-2Better, tempestas
pluvialis aut nivalis.

кинђурење, п. baš Мифривен, exornatio.

Linn. [cf. кисељак 1]. 2) jaure Suppe, jus acidum [cf. мекињара]: киселица од расола или од оцта, или трична киселица, што обично у Сријему граде: Терај, куме, логова Преко тога корова: Далеко је Митровица Олади 3) Weinhefen, faex, faeces: стоји вино још на киселици; доброг је вина и киселица добра.

се киселица

кинђурити се, кінђурим се, v. r. impf. fid кисело дрво, п. (у војв.) ber Gjjigbaum [pic]dol

pußen, comor, ef. [vide] китити се.

ben Sumad], rhus typhinum [rhus typhina L..].

кисељак, кисељака, m. 1) vide киселица 1. 2) (у Босни) vide кисела вода [2]. кисељача, f. (у Уж. н.) 1) 2 Hepfel, pomi genus [pirus malus L. var.]. - 2) (у Дубр.) Sauerflee, oxalis acetosella Linn.

кисељење, п. 1) баз äuern, fermentatio.

2) das Einweichen, maceratio.

чица [1]: А зафузда једном жицом златном, Окити му киту до китицах Те јој љубе руке и кољена, Шарца коња доље у китице -4) (y Дyбp.) das Tausendgüldenkraut, gentiana centaurium Linn. cf. [vide] кичица [3]. киткање, п. баз кит-rufen, actio voce кит! киткати, кам, v. impf. кит кит jagen, dico кит!

кисео, села, ло, (com. киселији) 1) jаnеr, асі- кит луч, vide кит кит!
dus.
2) zum Weinen geneigt.

[ocr errors]

кисити, сим, v. impf. fäuerlidh j međen, subacidulus sum.

Ейскање, n. dim. v. кисање.

кискати, кам, v. impf. dim. v. кисати.

кислица, f. (у Сријему) на сукњи постава одоздо

китнаст, а, о, bujhig, densus [cf. китан 1, китаст], н. п. босиљак.

Китог, Китогa, m. ein großer 2sals in ber Мачва, zijen ber Дрина и беr tung Шабац: Погуби га попе Смиљанићу У Китогу лугу зеКитог проћи и у Шабац доћи

леноме

indi solitum.

[кићен, а, о, vide китан 2.]

[ocr errors]

кићени сватови (и чауши), m. pl. (ст.) баз stehende Epitheton der Hochzeitgäste, cf. [1 Kита 2;] китити: Дигоше се кићени сватови Повикаше кићени чауши

изнутра (око једне подланице широка). cf. | китоња, m. име волу, Дфјеннаmе, nomen bovi синцеф. киснути, нем, v. impf. 1) fauer werben, acesco: Кисни, не мисли, стигло ме до врата (закиселила жена у соби (или у мљечару) лонац млијека, на га покрила и повезала торбом да се (у топлини) прије укисели. Кад то све сврши, онда рече: кисни, не мисли, Стигло ме до врата“ (т. ј. да се млијеко укисели док она буде до врата), на се обрне к вратима, а лонац и млијеко (по земљи) за њом; јер је нехотице била запела ногом за упрту од торбе). 2) vom Hegen benegt wer den, pluvia madesco.

[ocr errors]
[ocr errors]

киченка, f. 1) T. j. Kana, eine Art Müge mit
Guajten (ките), tiarae genus, bergleidhen befon-
бег біе хајдуци tragen. [ef. кадифлија].
2) женско које се много кити,
ein Zierling
(bon yrauen), quae mollius incedit. [cf. гизда 2].
кићење, п. баз Ефmüen, ornatio.
кићо, m. (у Ц. г.) мушки надимак.

кит, м. (у Дубр.) ber 28allfijd, balaena mysti- |кихавица [кијавица], f. [1] баз Кіреп, stercetus [L.].

кит, кит! interj. ruft man бен Уämmern zu, in | bem man fie von бен müttern abtreibt, vox separantis ad tempus agnos a matribus. [cf. кит луч].

3)

1. кита, f. 1) ber Strauß, Bujjen, sertum: кита
цвијећа; По киту ружице По другу љубице
2) (ст.) кита и сватови, T. j. кићени
сватови, wie im Birgil: arma virumque
bie Duajte, cirrus, fimbria: кита на фесу, на
барјаку; Од крстова златне ките висе Те
куцају Бошка по плећима 4) кйта ино
kúra, das männliche Glied der Kinder. — [Kura]
5) Frauenname, nomen feminae. 6) пла-
нина у Херцеговини, Жаmе eines Berges, mon-
tis nomen: Доклен дође под Киту планину
[2. кита, f. hyp. v. 1 кита 4.]
китан, тна, тно, 1) vide китнает: Међу кит-

ним горицама 2) кићен, деjmiift, orna-
tus: Па ухвати китну Црногорку
китаст, а, о, vide китнаст.

nutatio. [-2) vide назеб].

кихање [кијање], п. баз Плевен, sternutatio. кихати, кихам, [кијати], v. impf, nießen, ster

nuto.

кихнути, кихнем, [кинути] v. pf, nießen, sternuto.
кицош, m. ein Sierling (vom Manne), qui mol-
lius incedit. [cf. вркоч, гладац, гладионица,
гладун).

киношење, п. баз Sieren, mollior incessus.
кипошити се, шим се, v. r. impf. fid) zieren,
mollius incedo. [cf. вркочити се].
кичељив, а, о, (по југоз. кр.) Бohmüthig, super-
bus. [vide] oxол, cf. поносит.
кичељиство, п. ber podmuth, superbia. [vide
охолост].

кичица, f. bіe Brone am Bferbefuß, corona. [cf.
китица 3]. 2) ber buf, crista: Де се попни
јели на кичицу 3) das Tausendgüldenkraut,
gentiana centaurium Linn. [erythraea centa-
urium Pers.] cf. китица [4]. 4) (у Сри-
јему) vide писаљка.
Kчма[*], f. vide лehа.

китина, f. die Schneebuschen auf den Bäumen nach frij gefallenem hnee, nives in arboribus: ки- кичменица, / f. ber lüdgrat, spina dorsi. [cf. тина у планини, не може се ништа сјећи. | кичмењача, у ртеница, ртењача]. кйтити, тим, v. impf. zieren, jmuien, exorno. [cf. гиздати, ресити].

[merged small][ocr errors][merged small]

1.киша, f. ber Heдeн, pluvia. cf. [vide] дажд.
2. киша, f. berujel, rostrum suis. [vide губица].
cf. ћуша, сурла, рило.
кишан, шна, шно, vide кишовит.
кишање, п. (у Дубр.) баз Sinweichen, maceratio.
кишати, шам, v. impf. (у Дубр.) [vide] кисе-
лити [2] што, н. п. кошуље у води, einweiden,

macero.

кишати се, шам се, v. [r.] impf. (у Дубр.) по- | кланцати, цам, v. impf. jich mübe gehen, fatigari киселити се, распасти се у води, cingemeidht

eundo.

werben, macerari: да видимо хоће ли се беш- клањалица, f. eine Wrt Sieber der Blinden, mit be кот добро кишати. nen sie auf der Erde sizen und Almojen bitten, cantus quidam coecorum eclemosynam mendicantium.

кишити, ши, (у Боци) vide кишјети.

кишица, f. dim. v. киша.

кишјети, ши, ѵ. impf. (у Боци) теден, pluere. | клањање, п. 1) баз Berneigen, inclinatio. 2)

[blocks in formation]

кладарица, f. на великијем водама воденица, клапа, f. ber 28аби, vanitas [ef. тлапња]: Сан која не стоји на лађи, него на издубеним кладама, Wrt 2šajjermühle, molae aquariae | клӑпавица, f. (у Ц. г.) vide лапавица.

genus. [vide млин.

кладе, f. ber Blot, codex, career [cf. томруци]:
метнули га у кладе.

кладенац, кладенца, m. (ст.) vide студенац:
Моје чарне очи Два бистра кладенца
Кад дођоше на воду кладенац
кладетина, f. augm. v. клада. [cf. кладурина].
кладити се, дим се, v. r. impf. wetten, pignore
certo. [cf. облагати се 2].

кладић, т.

кладица, f.

dim. v. клада.

кладња, f. ein Sarbenjchober, meta mergitum. cf. [vide] крстина [2].

је клапа, а Бог је истина

1. клапити, пим, v. impf. 1) traben, eo aegre :
цијели дан клапио пјешице. 2) ова сви
јећа клапи, кад гори, т. ј. топи се много,
rinnen, mano.

2. клапити, пим, v. impf. vide тлапити.
1. клапити се, ий се, v. r. impf. (у Имоск.)
мени се клапи да ће тако бити, феіnеn, vi-
detur. cf. [vide] чинити се[2].

2. клапити се, ий се, v. r. impf. [vide иjе-
нити се] пјенушити се, [фäumen, spumo:
Клапило се, не клапило, јешћу те, платио
сам те (сапун мјесто сира).
клапрњање, п. баз lappern, blateratio.

Кладње, п. у Босни или у Херцеговини некако | клапрњати, њам, v. impf. plappern, blatero.
мјесто: А од Кладња Рамо барјактаре
Кладово, п. [варошица у срезу кључком округа
краjинског] Stadt und Festung an der Donau, östlich
von Orschova. Einen Kanonenschuß östlicher sind die
Жuinen ber Brücđe Trajans. cf. [Фетислам ;]
Кључ [5].

кладовски, ка, ко, von Кладово. кладурина, f. vide кладетина.

Кладуша, f. Stabt in Zürfijh-&roatien: Сад сам пош'о у кршну Кладушу, Да ја просим Мујину Хајкуну

3)

4)

клас, m. 1) біе lehre, spica. cf. влат [(лат)].
2) (по јуж. кр.) кукуруз са зрнима, біе Ма3=
äbre, spica zeae. cf. [vide] клип [1].
(у Хрв.) vide окомак (cf. окласина).
(у Хрв.) кукурузна реса, än an ber mais-
ähre, julus zeae. [vide овршина 1].
класак, ска, m. hyp. v. клас.
класање, п. баз Hujießen ber Wehren, spicarum
emissio. [cf. влатање].

класати, сам, v. impf. in Meђren [фіеßен, spicas
emitto, spicor. [cf. влатати].
класина, f. (у Боци) vide овршина [1].
класић, m. dim. v. клас.

клађење, п. баз 2Betten, contentio (pignore). клак, т. (у Ц. г.) ber Raít, calx, [vide вапно]| cf. креч: Бише града три године данах, Не класје, п. (coll.) біе lehren, spicae. [cf. влаће]. одбише клака од камена

кламитање, п. baš Safeln. nutatio, agitatio. кламитати, кламићем, v. impf. 1) wađeln, nuto.

2) wađeln, agito.

кланац, нца, m. 1) ber праß, angusta via [vide| ждријело; cf. клисура]: Од куда су кланци понајтјешњи Да уходи кланце и богазе

2) Noth, lutum [vide блато1]: кланац до ко

љена.

1. кланица, f. (у Босни) vide кошара.
2. кланица, f. (у Дубр.) н. п. овца која ће да се

кoе, das Stechschaf, ovis ad cultrum destinata. кланцање, п. баз fich mübe geben, fatigans in

cessus.

класобер, [m.] ber Mehrentejer, Rajtoppeler, spicilegus (2): Једна кита класоберу, Друга кита постатнику У нашега класобера Свилен

кита над очима

класти, кладём, 1) v. pf. (у Хрв.) [tellen, legen, pono. cf. [vide] метнути [1]. 2) v. impf. н. п. кладе гној из ране, мозак из главе, langsam und dick fließen (wie Honig, Rog), lente fluere.

клатарење, п. баз Umherftreichen, vagatio. клатарити се, клатарим се, v. r. impf. (у Хрв.)

клатари се по свијету, т. j. вуче се, umber= [treichen, vagor. [vide 1]потуцати се, cf.

скитати се.

клати, кољем, v. impf. 1) abjtehen, [hlachten, | клёмпав, а, о, mit hängenben Dhren, auribus penmacto. У Србији и данас мушкарци кољу dentibus. [cf. кломпав (клопав), клопаст]. марву и живину, а жене ни по што: јер кажу | клемпе, пета, п. іn Sieb mit einem Singer auf да је оно мрцино што жена закоље; или ако баз Д. [cf. клепа].

се догоди да хоће какво живинче да се омр- | клемпо, m. ber hängenbe Dhren hat, qui habet цини, а нема никакова мушкарца да га при

2)

aures pendentes.

клён, клёна, m. (cf. [кљен, 1] клијен) 1) бес Selbahorn, acer campestre Linn. [cf. кун?].

2) некака риба, squalus dobula Heckel [squalius cephalus L., Döbel].

кленик, кленика, m. ber Whornwals, aceretum. кленић, m. dim. v. клен.

коље, онда жена (не ће свака, него гдјекоја мушкобана) узме сони тучак те метне себи међу ноге, па онако с тучком коље. ftedhen, pungo: кољу ме бухе. клати се, кољем се, v. r. impf. 1) beißen, bißig fein, mordeo: коље се н. п. мачка, коњ; дијете, не кољи се! 2) raufen, rixor. клатно, п. (у војв.) бer Slođenjchwengel, campanae pistillum. cf. [vide] звечак. кленовац, кленовца, m. кленов штап, еіn tab клато, п. (у Хрв.) троје дрвљади састављено von Feldahorn, baculus ex acere campestri. крмету око врата, да се не може провући | кленовача, f. кленова батина, cin Štod von кроз ограду (једни говоре огрлица [4] кр- Feldahorn, fustis ex acere campestri.

кленов, а, о, von Gelbahorn, ex acere campe

stri.

Meha), Art Halsjoch, so dem Schweine angelegt Kленовина, f. Holz von Feldahorn, lignum aceris wird, damit es durch die Zäune nicht durchschleichen campestris.

fanu, jugi genus porco imponendum ne sepi-| клёнчић, m. dim. v. клен 2.

menta pervadat. У Србији мјесто овога свеже

1. клење, п. (ист.) vide клијење.

се крмету под грло једно подугачко дрво по-| 2. Клење, п. (ист.) vide Клијење.

пријеко.

клачење, n. vide кречење.

клёпа, f. (Хрв.) vide клемпе.

клепало, п. баз äutebret, bie Bretglođe (in ben serbischen Klöstern), tabula campanae loco. [cf. било 4].

dlagen an baš Ýäutebret,

2) das Dengeln, acutio

клепање, п. 1) баз
pulsatio tabulae.
(quae fit pulsando).
клёпати, клёпљем, v. impf. 1) ударати у кле-
пало, он баз клепало jdlagen, pulsare tabu-
lam. --- 2) мотику, сјекиру, бngen, pulsando

клачина, f. (у Ц. г.) vide кречана. клачити, чим, v. impf. vide кречити. клачкаоница, f. vide каљужа. [cf. 1 бара 1]. клашна, f. 1) (у Котару) дугачке бијеле чаране, преко којих се обувају чарайе (као у Лици натикаче преко лаче), Xrt Strumpf, tibialium genus. [vide чарана]. cf. бјечва. 2) (у Хрв.) дјевојачке шарене докољенице. [cf. бечва 2]. 3) (у Сријему) комадић чохе или друге каке крие што се һурки или | кленац, ица, m. (у Хрв.) косни чекић, бег Денгуски (н. и. купљеној) омота око ноге да би се могла познати ако би куд отишла. 4) (око Винковаца) на аму оно од коже кроз које су провучене штрањке, да не би стругале коња по ребрима.

ехасио.

gelhammer, malleolus fenisecae tundendae falci. клёпет, m. 1) bas Setön ber Rubglođen, crepitaculorum sonus. 2) das Getös (der Pantoffel), sonitus: Стаде клепет Мества и напуча

клӑшњавица, f. (у Имоск.) рђава чоха, Chimpf | клепетало, п. дашчица попријеко објешена пред

wort für ein schlechtes Tuch, convicium in pannum. cf. [јединица 2,] клашње. клашње, n. vide [клашњавица] јединица 2. клебецан, m. (у Сријему и у Бачкој) vide [луДак] шмокљан, будала.

кућом, у коју се по граници и по паорији гдје су војници каки намјештени, удара кад људи треба да иду на заповијест или војници да своје коње намирују. Клепетало се удари пајприје пред стражом на онда пред осталијем кућама и то сваки удара дотле док његов сусјед не чује и не стане ударати. клепетање, п. баз Shallen ber Rubglođe, sonitus crepitaculi. [cf. клопотање]. клепетар, клепетара, м. (у Ц. г.) vide клепка, [cf.] звоно: А угича, испод клепетара До једнога овна с клепетаром клепетати, клепећем, v. impf. [cf, клопотати] 1) challen, sono. 2) wađeln, quatio: Нек све даске клепсћу, а шљеме нек мирује. клеков, а, о, von Bachholberhol, junipereus. клепетуша, f. bie Rubglote, tintinnabulum. [cf. клёковина, f. Sahholberhols, lignum junipereum. | клёпка, Клёковица, f. планина у Староме Влаху. клекон, у овој загонеци: У дно ражањ, у град бадањ, у врх клекон.

Клёк, Клека, m. 1) каменито брдо у Хрватској више Огулина. Као што се у Сријему приповиједа да се вјештице скупљају више Моловина, тако се у Хрватској говори на Клеку. 2) узак комад земље који раздваја | Далмацију од Дубровачке државе, као што је одозго Суторина између Дубровачке државе и Боке.

клёка, f. vide [смрека] вења. клекнути, нём, v. pf. vide клећи.

1 клепетар, бакаруша].

клёпнути, нём, v. pf. flirrend schlagen, sonitum edo pulsando: клеинути се сабљама два

трипут.

вленци, клепаца, m. pl. (у Хрв.) косни ков | клизавица, f. jolüpfrig zu een, lubrica via. [ef. (бабица и клепац), баз Dengelzeug, instrumenta fenisecae exacuendae falci.

клёпчица, f. dim. v. кленка.

склизавица].

клизак, клйска, ско, vide клизав.
клизање, п. баš Sleiten, lubricus incessus.

клёт, та, то, 1) (jherzweije) ber helm (öfterr. | клизати се, зам се, v. r. impf. gleiten, labor: verflirt), albae gallinae filius: не ће, клет, клизају се ноге.

ни за што да се прихвати; каква је, клета, клизити, зӣ, v. impf. gleiten, labor. не може је се човјек нагледати; На ногама | клијање, п. баз Reimen, germinatio. гаће шаровите, Какве су јој, клете, искићене | клијати, јам, v. impf. feimen, germino. 2) vide проклет: Марко, сине, једини у | 1. клијен, m. (у Ц. г.) vide клен. мајке, не била ти моја рана клета клетав, f. (у Ц. г.) vide клетва [1]. клетва, f. 1) ber Sluh, exsecratio. [cf. клетав, уклетва]. 2) vide заклетва. [клетвена бденија, n. pl. vide катрабунаћ.] клетвени, на, но, н. п. књига, luch enthaltens, exsecratorius; daher ein Fluchbrief des Patriarchen, u. bgl. gegen jujpenbirte Briejter, und Suterbift |

2. клијен, а, о, vide [узет] клијенит. Клијенак, нка, т.: Из Клијенка града бије

an eine Gemeide.

тако МИ ЖИВ

клети, кунем, v. impf. fluфен, exsecror.
клети се, кунём се, ѵ. г. impf. jawören, juro.
У нас се људи куну онијем што им је нај-
милије или најсветије, н. п. сестра се куне
братом (жив ми брат! или :
брат!), мати сином, родитељи дјецом, дјеца
родитељима; Богом (тако ми Бога, или Бога
ми!), душом, животом, здрављем, вјером, са-
мртном свијећом, причешћем, црквом, али и
земљом и небом и ватром, а јунаци и коњем
и оружјем: Десница ми не усала рука! До-
бру коњу грива не опала! И бритка ми са-
бља не рђала!

клёби (cf. клекнути), клекнем, v. pf. (клёкао,
клёкла) nieberfnien, in genua procido.
клецало, п. као мала клупа, на коју се клекне
(у кршћанским црквама у Славонији), Яніе-
bant, scamnum.

клёцање, п. баз 28anten ber Siüße (vor hwähe), vacillatio pedum.

клёцати, цам, v. impf. wanfen (pon бен Уйвен),

vacillo: клецају ми ноге.

клечан, а, о, (у Сријему) н. п. кецеља, Art

лога

клијенит, а, о, (у Ц. г.) сакат, да се не може маћи, vide узет: Тако клијенита не сиђела! 1. клијење, п. (coll.) (јуж.) бег hornwals, ace

retum.

2. Клијење, п. (јуж.) село у Мачви: У Клијење село долећеше

толико има

клијет, f. [1] (у Херц.) eine Mammer, cella. [cf.
изба, одаја 2, соба, комора 1, камара 2, по-
јата 3, појатак. 2) одељење у кући за
оставу, Sorratstammer; cf. спрема, һилер (ки-
Љер). - 3)] Клијет у Србији на некијем мје-
стима (као н. п. по Јадру и по Поцерини) зову
ајат или вајат, а на некијем мјестима (као
н. п. по Морави) стасина и ижина. У Ср-
бији коликогод има у кући ожењенијех људи,
око куће вајата, те сваки чо-
вјек у свом вајату спава (без ватре и љети
и зими: јер се у вајатима не ложи ватра)
са својом женом, и држи своје хаљине и
остало којешта. [cf. хајат (ајат, вајат) 1, хи-
жина (ижина)1, стасина 1. 4)] У гдјекоји-
јем се вајатима држи вино, ракија, сир, ма-
сло, скоруп, мед, и остале домаће ствари.
[cf. хајат (ајат, вајат) 2, хижина (ижина) 2,
клијешта, п. pl. (јуж.) біс Зange, forceps. [cf.
стасина 2, куһар 2, кућер 2, кућерак].
клијеште, f. pl. (јуж.) 1) vide клијешта.
клијеште 1].
2) (у Дубр.) біе Dichtjdicere, emunctorium. [vide
усекач]. cf. мумаказе.

28eberei, intextus, intertextus: За свилене ма- | Клијештевица, f. (јуж.) Berg in Gerbien in ber раме, За клечане кецеље

клечање, п. баš Ruten, flexio genuum.
клечати, чим, v. impf. fnien, nitor genibus.
клечка, f. рачвасто и пробушено дрво, што се
клином затвори говечету (у Сријему и кљу-
сету) око предње ноге, да не може далеко
отиhи, eine Art Fußkloß für weidendes Vieh,
compedis genus pro armento.
клешта, п. pl. (ист.) vide клијешта.
клеште, f. pl. (ист.) vide клијеште.
Клештевица, f. (ист.) vide Клијештевица.
клиза, f. (у војв.) у дјеце кад се играју дуг-
мета некако дугме. Двије клизе иду у једно
цијело, али има клиза што вриједе два ци-
јела. cf. полче.

клизав, а, о, н. п. пут, ф[üpfrig, lubricus. [ef.
клизак].

Шумадија.

[ocr errors]

клик, m. (у Ц. г.) ber Ruf, clamor.
кликнути, нем, vide клићи.
кликовање, п. баš Rufen, clamatio.
кликовати, кујем, v. impf. (у Ц. г.) rufen, voco,
clamo, [vide звати 1] cf. викати: Стаде
Марко брата кликовати А кликује од
Никшића Турке
кликтање, п. баз Dađen без
ber вила, sonus pici, vilae
кликтати, кликнем, v. impf. викати као жуња:
кли, кли, кли! бен Zon без Spechts oder ber
вила von fid geben, edo sonum pici, vel dry-
adis vocantis.

pechts, баз Rufen (dryadis).

клило, n. ein (tragbares) Dliftbeet, zu Surfen, De= Lonen, areae stercorariae genus. Метие се у какво корито, или у што друго, ђубрета и

« PreviousContinue »