кијачица, f. dim. v. кијача. кинкавица, f. (у Паштр.) vide жижоле. кијачки, wie mit cinem Ruüttel, ceu fuste: ударио га пушком кијачки (mit bem Rolben). кинути се, нем сe, v. r. pf. fih fortpaten, amoкика, * f. ber Sopi, cauda (capillorum) [cf. ви- liri sese: кини ми се с очију. јенац 3, курјук 2, пелеш, перчин, плетеница1, кињба, f. bіе Blage, vexatio цоф]: ријетко се чује у простом говору него | кињење, п. баз Mađen, excruciatio. у приповијеткама и у пјесмама, н. п. Спо- кињити, кињим, v. impf. мучити кога, plađen, паде га за кику Чича се обрће, кика се омиче Ајдук чешља кику у буквику, Са својом се киком разговара: Кико моја! ђе ћеш опаднути? excrucio. кип, кипа, m. (у војв.) біе Bilbjäule, signum, statua. кинети, (ист.) кипјети, (југоз.) викање, п. баš Sieben beim Sopfe, z capillis se кипити, (зап.) кикило, т. име јарцу, Bosname, nomen capro Кикинда, f. Stast im Banat, urbis nomen. кикиндски, ка, ко, рон Кикинда. Djenname, пй, vide кипљети. кипљење, n. baš Ueberlaufen без Пебенбен 28ajjers, redundatio. [ef. превирање]. кипљети, кипи, v. impf. (јуж.) überlaufen, redundo. [ef. превирати ]. кираџија (кирајџија), * f. ber Dietbmobner, th шани, inquilinus. [cf. жилер]. кирија[*], f. 1) bie Diethe, merces conducti. [cf. најам]. 2) die Fracht, vectura, merces vecturae: тражи кирије, er juht was (Ehláge), quaerit malum; аратос ти кирије, сиђи ми с кола. кикоња, m. (у Грбљу) ein Офјеннаmе, nomen | кириција" [ћириџија], f. Subrmann, ber aumer, bovi indi solitum. кикотање, п. bas lante lachen, cachinnatio. кикокати се, кикоћем се, v. r. impf. Laut lachen, cachinnor. какош, f. im prihworte: По што, Влаше, кикош? Некака се потурчила у суботу на то казала у недјељу својему оцу кад га је ви vecturarius, vector clitellarius [cf. турмар]: кириџијнски, ка, ко, н. п. коњ, соха, Ўrad)t=, Дјела гдје носи кокош да прода. Кокош није кирицовати, ріцујем, v. impf. Зиђrmannsgejbajt хтјела казати, јер би то било по Сриски а она је хтјела да говори као Туркиња; а тако му је и Влише рекла као да га и не познаје. кйла, f. 1) ber Wruch im Unterleibe, hernia. [vide продер]. 2) der Auswuchs an einem Baume, tuber: Намеће се као кила на грбаво дрво. - 3) (у Ц. г.) груда снијегa, cin neeball, glebula nivis: бију се килама, или гукају се, т. ј. грудају се. 4) ein Getreidemaß, modii genus. treiben, vecturarium agere. кйсâше, п. das Anschicken zum Weinen, murmur кисати, сам, v. impf. (öfterr, ганизен) jich zum 2šei- килав, а, о, ber einen 23rudh hat, herniosus [cf. | 1. киселина, f. bie äure, acor, aciditas. иштећен, кваран 2, просут, штетан 2]: Сви 2. киселина, f. (у Хрв.) кисело млијеко (као су болесни, осим килавога браје. слатко вареника), janre iild, oxygala. килавити, килавим, v. impf, кога, cinem (bur) киселити, лим, v. impf. 1) н. п. јело, млијеко, jäuern, acidum reddo. Anstrengung) einen Bruch verursachen, concilio her2) н. п. опанке, куђељу, cinweißen, macero. [cf. кишати]. niam. килављење, п. баš Berurfaßen eines Brudis, con- киселица, f. 1) ber Sauerampfer, rumex acetosa ciliatio herniae. килер[*], килера, m. (у Сријему) vide Килер. кинђурење, п. baš Мифривен, exornatio. Linn. [cf. кисељак 1]. 2) jaure Suppe, jus acidum [cf. мекињара]: киселица од расола или од оцта, или трична киселица, што обично у Сријему граде: Терај, куме, логова Преко тога корова: Далеко је Митровица Олади 3) Weinhefen, faex, faeces: стоји вино још на киселици; доброг је вина и киселица добра. се киселица кинђурити се, кінђурим се, v. r. impf. fid кисело дрво, п. (у војв.) ber Gjjigbaum [pic]dol pußen, comor, ef. [vide] китити се. ben Sumad], rhus typhinum [rhus typhina L..]. кисељак, кисељака, m. 1) vide киселица 1. 2) (у Босни) vide кисела вода [2]. кисељача, f. (у Уж. н.) 1) 2 Hepfel, pomi genus [pirus malus L. var.]. - 2) (у Дубр.) Sauerflee, oxalis acetosella Linn. кисељење, п. 1) баз äuern, fermentatio. 2) das Einweichen, maceratio. чица [1]: А зафузда једном жицом златном, Окити му киту до китицах Те јој љубе руке и кољена, Шарца коња доље у китице -4) (y Дyбp.) das Tausendgüldenkraut, gentiana centaurium Linn. cf. [vide] кичица [3]. киткање, п. баз кит-rufen, actio voce кит! киткати, кам, v. impf. кит кит jagen, dico кит! кисео, села, ло, (com. киселији) 1) jаnеr, асі- кит луч, vide кит кит! кисити, сим, v. impf. fäuerlidh j međen, subacidulus sum. Ейскање, n. dim. v. кисање. кискати, кам, v. impf. dim. v. кисати. кислица, f. (у Сријему) на сукњи постава одоздо китнаст, а, о, bujhig, densus [cf. китан 1, китаст], н. п. босиљак. Китог, Китогa, m. ein großer 2sals in ber Мачва, zijen ber Дрина и беr tung Шабац: Погуби га попе Смиљанићу У Китогу лугу зеКитог проћи и у Шабац доћи леноме indi solitum. [кићен, а, о, vide китан 2.] кићени сватови (и чауши), m. pl. (ст.) баз stehende Epitheton der Hochzeitgäste, cf. [1 Kита 2;] китити: Дигоше се кићени сватови Повикаше кићени чауши изнутра (око једне подланице широка). cf. | китоња, m. име волу, Дфјеннаmе, nomen bovi синцеф. киснути, нем, v. impf. 1) fauer werben, acesco: Кисни, не мисли, стигло ме до врата (закиселила жена у соби (или у мљечару) лонац млијека, на га покрила и повезала торбом да се (у топлини) прије укисели. Кад то све сврши, онда рече: кисни, не мисли, Стигло ме до врата“ (т. ј. да се млијеко укисели док она буде до врата), на се обрне к вратима, а лонац и млијеко (по земљи) за њом; јер је нехотице била запела ногом за упрту од торбе). 2) vom Hegen benegt wer den, pluvia madesco. киченка, f. 1) T. j. Kana, eine Art Müge mit кит, м. (у Дубр.) ber 28allfijd, balaena mysti- |кихавица [кијавица], f. [1] баз Кіреп, stercetus [L.]. кит, кит! interj. ruft man бен Уämmern zu, in | bem man fie von бен müttern abtreibt, vox separantis ad tempus agnos a matribus. [cf. кит луч]. 3) 1. кита, f. 1) ber Strauß, Bujjen, sertum: кита ним горицама 2) кићен, деjmiift, orna- nutatio. [-2) vide назеб]. кихање [кијање], п. баз Плевен, sternutatio. кихати, кихам, [кијати], v. impf, nießen, ster nuto. кихнути, кихнем, [кинути] v. pf, nießen, sternuto. киношење, п. баз Sieren, mollior incessus. кичица, f. bіe Brone am Bferbefuß, corona. [cf. китина, f. die Schneebuschen auf den Bäumen nach frij gefallenem hnee, nives in arboribus: ки- кичменица, / f. ber lüdgrat, spina dorsi. [cf. тина у планини, не може се ништа сјећи. | кичмењача, у ртеница, ртењача]. кйтити, тим, v. impf. zieren, jmuien, exorno. [cf. гиздати, ресити]. 1.киша, f. ber Heдeн, pluvia. cf. [vide] дажд. macero. кишати се, шам се, v. [r.] impf. (у Дубр.) по- | кланцати, цам, v. impf. jich mübe gehen, fatigari киселити се, распасти се у води, cingemeidht eundo. werben, macerari: да видимо хоће ли се беш- клањалица, f. eine Wrt Sieber der Blinden, mit be кот добро кишати. nen sie auf der Erde sizen und Almojen bitten, cantus quidam coecorum eclemosynam mendicantium. кишити, ши, (у Боци) vide кишјети. кишица, f. dim. v. киша. кишјети, ши, ѵ. impf. (у Боци) теден, pluere. | клањање, п. 1) баз Berneigen, inclinatio. 2) кладарица, f. на великијем водама воденица, клапа, f. ber 28аби, vanitas [ef. тлапња]: Сан која не стоји на лађи, него на издубеним кладама, Wrt 2šajjermühle, molae aquariae | клӑпавица, f. (у Ц. г.) vide лапавица. genus. [vide млин. кладе, f. ber Blot, codex, career [cf. томруци]: кладенац, кладенца, m. (ст.) vide студенац: кладић, т. кладица, f. dim. v. клада. кладња, f. ein Sarbenjchober, meta mergitum. cf. [vide] крстина [2]. је клапа, а Бог је истина 1. клапити, пим, v. impf. 1) traben, eo aegre : 2. клапити, пим, v. impf. vide тлапити. 2. клапити се, ий се, v. r. impf. [vide иjе- Кладње, п. у Босни или у Херцеговини некако | клапрњати, њам, v. impf. plappern, blatero. кладовски, ка, ко, von Кладово. кладурина, f. vide кладетина. Кладуша, f. Stabt in Zürfijh-&roatien: Сад сам пош'о у кршну Кладушу, Да ја просим Мујину Хајкуну 3) 4) клас, m. 1) біе lehre, spica. cf. влат [(лат)]. класати, сам, v. impf. in Meђren [фіеßен, spicas клађење, п. баз 2Betten, contentio (pignore). клак, т. (у Ц. г.) ber Raít, calx, [vide вапно]| cf. креч: Бише града три године данах, Не класје, п. (coll.) біе lehren, spicae. [cf. влаће]. одбише клака од камена кламитање, п. baš Safeln. nutatio, agitatio. кламитати, кламићем, v. impf. 1) wađeln, nuto. 2) wađeln, agito. кланац, нца, m. 1) ber праß, angusta via [vide| ждријело; cf. клисура]: Од куда су кланци понајтјешњи Да уходи кланце и богазе 2) Noth, lutum [vide блато1]: кланац до ко љена. 1. кланица, f. (у Босни) vide кошара. кoе, das Stechschaf, ovis ad cultrum destinata. кланцање, п. баз fich mübe geben, fatigans in cessus. класобер, [m.] ber Mehrentejer, Rajtoppeler, spicilegus (2): Једна кита класоберу, Друга кита постатнику У нашега класобера Свилен кита над очима класти, кладём, 1) v. pf. (у Хрв.) [tellen, legen, pono. cf. [vide] метнути [1]. 2) v. impf. н. п. кладе гној из ране, мозак из главе, langsam und dick fließen (wie Honig, Rog), lente fluere. клатарење, п. баз Umherftreichen, vagatio. клатарити се, клатарим се, v. r. impf. (у Хрв.) клатари се по свијету, т. j. вуче се, umber= [treichen, vagor. [vide 1]потуцати се, cf. скитати се. клати, кољем, v. impf. 1) abjtehen, [hlachten, | клёмпав, а, о, mit hängenben Dhren, auribus penmacto. У Србији и данас мушкарци кољу dentibus. [cf. кломпав (клопав), клопаст]. марву и живину, а жене ни по што: јер кажу | клемпе, пета, п. іn Sieb mit einem Singer auf да је оно мрцино што жена закоље; или ако баз Д. [cf. клепа]. се догоди да хоће какво живинче да се омр- | клемпо, m. ber hängenbe Dhren hat, qui habet цини, а нема никакова мушкарца да га при 2) aures pendentes. клён, клёна, m. (cf. [кљен, 1] клијен) 1) бес Selbahorn, acer campestre Linn. [cf. кун?]. 2) некака риба, squalus dobula Heckel [squalius cephalus L., Döbel]. кленик, кленика, m. ber Whornwals, aceretum. кленић, m. dim. v. клен. коље, онда жена (не ће свака, него гдјекоја мушкобана) узме сони тучак те метне себи међу ноге, па онако с тучком коље. ftedhen, pungo: кољу ме бухе. клати се, кољем се, v. r. impf. 1) beißen, bißig fein, mordeo: коље се н. п. мачка, коњ; дијете, не кољи се! 2) raufen, rixor. клатно, п. (у војв.) бer Slođenjchwengel, campanae pistillum. cf. [vide] звечак. кленовац, кленовца, m. кленов штап, еіn tab клато, п. (у Хрв.) троје дрвљади састављено von Feldahorn, baculus ex acere campestri. крмету око врата, да се не може провући | кленовача, f. кленова батина, cin Štod von кроз ограду (једни говоре огрлица [4] кр- Feldahorn, fustis ex acere campestri. кленов, а, о, von Gelbahorn, ex acere campe stri. Meha), Art Halsjoch, so dem Schweine angelegt Kленовина, f. Holz von Feldahorn, lignum aceris wird, damit es durch die Zäune nicht durchschleichen campestris. fanu, jugi genus porco imponendum ne sepi-| клёнчић, m. dim. v. клен 2. menta pervadat. У Србији мјесто овога свеже 1. клење, п. (ист.) vide клијење. се крмету под грло једно подугачко дрво по-| 2. Клење, п. (ист.) vide Клијење. пријеко. клачење, n. vide кречење. клёпа, f. (Хрв.) vide клемпе. клепало, п. баз äutebret, bie Bretglođe (in ben serbischen Klöstern), tabula campanae loco. [cf. било 4]. dlagen an baš Ýäutebret, 2) das Dengeln, acutio клепање, п. 1) баз клачина, f. (у Ц. г.) vide кречана. клачити, чим, v. impf. vide кречити. клачкаоница, f. vide каљужа. [cf. 1 бара 1]. клашна, f. 1) (у Котару) дугачке бијеле чаране, преко којих се обувају чарайе (као у Лици натикаче преко лаче), Xrt Strumpf, tibialium genus. [vide чарана]. cf. бјечва. 2) (у Хрв.) дјевојачке шарене докољенице. [cf. бечва 2]. 3) (у Сријему) комадић чохе или друге каке крие што се һурки или | кленац, ица, m. (у Хрв.) косни чекић, бег Денгуски (н. и. купљеној) омота око ноге да би се могла познати ако би куд отишла. 4) (око Винковаца) на аму оно од коже кроз које су провучене штрањке, да не би стругале коња по ребрима. ехасио. gelhammer, malleolus fenisecae tundendae falci. клёпет, m. 1) bas Setön ber Rubglođen, crepitaculorum sonus. 2) das Getös (der Pantoffel), sonitus: Стаде клепет Мества и напуча клӑшњавица, f. (у Имоск.) рђава чоха, Chimpf | клепетало, п. дашчица попријеко објешена пред wort für ein schlechtes Tuch, convicium in pannum. cf. [јединица 2,] клашње. клашње, n. vide [клашњавица] јединица 2. клебецан, m. (у Сријему и у Бачкој) vide [луДак] шмокљан, будала. кућом, у коју се по граници и по паорији гдје су војници каки намјештени, удара кад људи треба да иду на заповијест или војници да своје коње намирују. Клепетало се удари пајприје пред стражом на онда пред осталијем кућама и то сваки удара дотле док његов сусјед не чује и не стане ударати. клепетање, п. баз Shallen ber Rubglođe, sonitus crepitaculi. [cf. клопотање]. клепетар, клепетара, м. (у Ц. г.) vide клепка, [cf.] звоно: А угича, испод клепетара До једнога овна с клепетаром клепетати, клепећем, v. impf. [cf, клопотати] 1) challen, sono. 2) wađeln, quatio: Нек све даске клепсћу, а шљеме нек мирује. клеков, а, о, von Bachholberhol, junipereus. клепетуша, f. bie Rubglote, tintinnabulum. [cf. клёковина, f. Sahholberhols, lignum junipereum. | клёпка, Клёковица, f. планина у Староме Влаху. клекон, у овој загонеци: У дно ражањ, у град бадањ, у врх клекон. Клёк, Клека, m. 1) каменито брдо у Хрватској више Огулина. Као што се у Сријему приповиједа да се вјештице скупљају више Моловина, тако се у Хрватској говори на Клеку. 2) узак комад земље који раздваја | Далмацију од Дубровачке државе, као што је одозго Суторина између Дубровачке државе и Боке. клёка, f. vide [смрека] вења. клекнути, нём, v. pf. vide клећи. 1 клепетар, бакаруша]. клёпнути, нём, v. pf. flirrend schlagen, sonitum edo pulsando: клеинути се сабљама два трипут. вленци, клепаца, m. pl. (у Хрв.) косни ков | клизавица, f. jolüpfrig zu een, lubrica via. [ef. (бабица и клепац), баз Dengelzeug, instrumenta fenisecae exacuendae falci. клёпчица, f. dim. v. кленка. склизавица]. клизак, клйска, ско, vide клизав. клёт, та, то, 1) (jherzweije) ber helm (öfterr. | клизати се, зам се, v. r. impf. gleiten, labor: verflirt), albae gallinae filius: не ће, клет, клизају се ноге. ни за што да се прихвати; каква је, клета, клизити, зӣ, v. impf. gleiten, labor. не може је се човјек нагледати; На ногама | клијање, п. баз Reimen, germinatio. гаће шаровите, Какве су јој, клете, искићене | клијати, јам, v. impf. feimen, germino. 2) vide проклет: Марко, сине, једини у | 1. клијен, m. (у Ц. г.) vide клен. мајке, не била ти моја рана клета клетав, f. (у Ц. г.) vide клетва [1]. клетва, f. 1) ber Sluh, exsecratio. [cf. клетав, уклетва]. 2) vide заклетва. [клетвена бденија, n. pl. vide катрабунаћ.] клетвени, на, но, н. п. књига, luch enthaltens, exsecratorius; daher ein Fluchbrief des Patriarchen, u. bgl. gegen jujpenbirte Briejter, und Suterbift | 2. клијен, а, о, vide [узет] клијенит. Клијенак, нка, т.: Из Клијенка града бије an eine Gemeide. тако МИ ЖИВ клети, кунем, v. impf. fluфен, exsecror. клёби (cf. клекнути), клекнем, v. pf. (клёкао, клёцање, п. баз 28anten ber Siüße (vor hwähe), vacillatio pedum. клёцати, цам, v. impf. wanfen (pon бен Уйвен), vacillo: клецају ми ноге. клечан, а, о, (у Сријему) н. п. кецеља, Art лога клијенит, а, о, (у Ц. г.) сакат, да се не може маћи, vide узет: Тако клијенита не сиђела! 1. клијење, п. (coll.) (јуж.) бег hornwals, ace retum. 2. Клијење, п. (јуж.) село у Мачви: У Клијење село долећеше толико има клијет, f. [1] (у Херц.) eine Mammer, cella. [cf. 28eberei, intextus, intertextus: За свилене ма- | Клијештевица, f. (јуж.) Berg in Gerbien in ber раме, За клечане кецеље клечање, п. баš Ruten, flexio genuum. клизав, а, о, н. п. пут, ф[üpfrig, lubricus. [ef. Шумадија. клик, m. (у Ц. г.) ber Ruf, clamor. pechts, баз Rufen (dryadis). клило, n. ein (tragbares) Dliftbeet, zu Surfen, De= Lonen, areae stercorariae genus. Метие се у какво корито, или у што друго, ђубрета и |