Page images
PDF
EPUB

земље; у оно ђубре метне се сјеме (лубенично или од краставаца) те проклија и никне, па се послије (кад се већ не боје слане) расађује. клималица, f. кад у мјесецу Јулију коњи климају главом те се бране од муха, које им у нос наваљују.

климање, п. baš Bađeln (3. B. mit bem Ropfe), nutatio capitis.

климати, мам, v. impf. wađeln (3. В. mit bem Kopfe), nuto.

бабе мало соли (и баба му да) те је посоли; кад вода узаври, а он заиште мало брашна (баба му да и то: само да види од чуда каква ће то бити клинчорба) те саспе у ону воду и замете; по том заиште једно јаје, те и њега разбије у онај скроб; онда заиште још мало масти те оно замасти, па онда

скине с ватре и клин извади на поље, а клинчорбу изједе.

клиње, п. (зап.) vide клијење.

климен, т. у овој загонеци: Климен виси, клин, клина, m. 1) біс Maisäbre, spica zeae: пенда зја, климен пенду вурдеља. Климента, f. ber Elementiner (albanejifhe Mufiebler in Sirmien), Clementinus. cf. Цимирота. Клименташица, f. біе (ementinerin, Clementina. климпеста, f. у загонеци, cf. клинков. клин, m. 1) бег Magel, clavus. [cf. клинац, ексер, чавао]. Клина има и гвозденијех и дрвенијех. 2) у предње осовине, који кроз срчаницу удара, ber Heibnagel. 3) ber Reil, cuneus. Овијем се клинима цијенају дрва или прошће. 4) клин у кошуље, ber injaß bei беп Nähterinen, cuneus indusii. [cf. латица].

5) клини, бег Dobenbruch (bei ben Rinbern), oscheocele. Многа дјеца имају клине, на у гдјекојијех прођу, а у гдјекојијех остану и послије буду килави.

клинац, клинца, m. ber Magel, clavus, [vide |

клин 1] cf. чавао: Док се клинац испече (каже се у шали кад ко не Може што да чека): Већ узмите двадесет клинаца, Удрите и под ноктове Раду

дај ми једну врећу клинова; продао кукурузе у клиповима. cf. клас [2, мосур 2, турица 2, шашарика 2]. 2) (у Далм.) комад дрвета, као пустимица: удри га клипом. клипак, цка, m. 1) ein Dolzpriügel, fustis (minor); теглити се клипка (с ким), ein Spiel, lusus. Кад се људи тегле или вуку клипка, сједу двојица на земљу један према другоме одупрвши један другога табанима у табане, па онда узму обојица рукама за клипак, који стоји попријеко између њих, и вуку сваки на своју страну који ће кога надвући, т. ј. подигнути од земље. 2) fіg. вуку се клипка, ftreiten, contendere. клипан, m. vide заврзан. клипаница, f. штогођ као клии или клипак. клипати, нам, v. impf. (у Далм.) н. п. клипали кукурузи, т. ј. осјекли, истјерали клицови (ја сам чуо гдје се говори: клипао сијерак, т. ј. класао), і äßren, spicam concipere. [vide осјећи 4).

клинити, ним, v. impf. (у Сријему) кога, vide | клипити, пйм, v. pf. (у Рисну) vide узјахати, накричивати. н. ц. клипи му на врат.

клинков, а, о, у овој загонеци: Расло дрво | [клипић, m. dim. v. клиц; види s. v. вириз.] клинково, на клинково клунково, на клун- | 1. клис, m. 1) das Hölzchen, das in dem nach ihm

ково Климнеста.

клиновит, а, о, н. п. дјеца, која имају клине,
hodenbrüchig,
Бобслейфі, herniosus. ilo гдјекојијем мје-
стима у Босни сакрију се брусови на бадњи
дан, да не би дјеца бивала клиновита.
клинчаник, клинчаника, m. т. ј. куд (клин-
цима) потковани коњи иду, бет 28eg für bejchla
gene Pferde, via equorum calceatorum [cf.
чавленик]: хајде управо клинчаником.
клинчење, п. baš müßige tehen, otium.
клинчити, чим, v. impf. müßig sa ftchen, otiosus
sto. cf. [врзати се, свијати (савијати) се,]
опстрзати се.

клинчић, m. dim. v. клинац.

клинчица, f. cf. ципавица.
клинчорба, f. bie Rageljuppe бег Wnetbote, juseu-

lum claveum (?). [cf. чавленчорба]. Припо-
виједају да је дошао солдат баби у кућу, и
искао да му да штогод да једе, а она му ка-
зала да нема ништа у кући за јело; онда
солдат рече: „А ти ми дај барем тигањ и
мало воде да начиним клинчорбу.“ Баба му
то да, а он узме тигањ и метне у њега гво-
зден клин, па налије воде и метне над ва-
тру; кад се вода угрије, а он заиште од

benannten Spiel in die Ferne geschlagen wird. [cf. вириз, штичица 2]. - 2) баз piel felb[t. [cf. вириз]. У овој игри има коњ (дрво као штап), палица (као пола штапа), клис (дрво мало краће од чеперка задјељано са све четири стране) и трлица (шумната грана). Играчи се подијеле на двије стране, на се хватају у штап која ће страна играти; онда ударе коња у земљу, па један, од стране онијех што играју, баца клис од коња и одбија палицом, а они други сви (од оне друге стране) чувају подалеко с трлицама и трле (т. ј. сметају клис да не иде далеко, и гледају не би ли га како ухватили прије него падне на земљу), па одонуд погађају клисом (с онога мјеста гдје падне клис) у коња; а онај што баца клис, чува палицом да не погоде у коња; кад који погоди у коња, или кад клис дотјера ближе коња него што је палица дугачка, или кад га угрле (т. ј. ухвате док није пао на земљу), онда они што су трлили, дођу те играју, а ови иду те трле; кад се не погоди у коња, него клис падне даље од коња пего што је палица дугачка, онда онај мјери палицом од клиса до коња, и колико буде пӑлица онолико броји

коња. Кад већ изиграју онолико коња у колико су се погодили да се играју, онда им (онима што трле) баци клис трипут с коња, на прислони палицу уз коња, те је они оба

[vide] шешир. - 3) (у Боци) ein Getreibemaß (од по букиле, багаша), modii genus. 4) [Клобук] град близу Црне горе: Љута гуја Шејовић Османе Из Клобука града бијелога

1) augm. v. клобук.

рају клисом; ако у та три пута не утрле | клобучар, клобучара, m. (у Дубр.) vide шеклис, или не погоде њим у коња и не оборе палицу, онда им баци пошљедњи пут (опет из руке) јалицу: па онда гдје падне клис, узјашу сви оне што су надиграни, и јашу их 3) eine Art Dachschindel (für Kirchen),

[ocr errors]

2) ber 2) (у Дубр.)

ширџија. клобучина, f. Filz, coactile. клобучић, m. 1) dim. v. клобук. некака трава, Wrt Bflanze [Bimbelfraut], herbae genus [linaria cymbalaria L.].

клокот, m. баз Geräujh без berborjprubelnben 2Bajjers, sonus aquae scaturientis.

до коња. scitulae genus. 2. Кайс, т. више Солина на главици мали градић и око њега неколико кућа. Клис (x2) Грчки значи кључ, и као што је Задварје било | клокотање, п. баз Dervorjprubeln без Bajjers, scaкључ од лијеве стране Цетине до Омиша, turitio cum strepitu.

тако је Клис био од свега приморја около | клокотати, клокоћем, v. impf. bervoriprubeln,
Спљета између Трогира и Омиша; како су hervorrauschen, scaturio cum strepitu.
Турци кад освојили Клис, одмах су им и клокоч, m. (у Ц. г.)
Кастела и Пољица морала плаћати харач: | клокочевина, f. (у Ц. г.)

Кад каури Клис град поробише

клисање, п. баз клис-fpielen, ludi genus. [клисара, f. cf. баба клисара.]

die Pimpernuß, staphy

lea pinnata Linn.

клокочика, f.
клокочиков, а, о, роп Вітрегnuß, e staphylea
pinnata.

клисати се, клисам се, v. r. impf. играти се | клокочиковина, f. baš Dolz ber impernuß, lignum клиса, клис-іpielen, ludo клис. staphyleae pinnatae.

клиенти, клисим, v. pf. baber jpringen (wie cin | клокочица, f. (у Сријему) грах ситан мрки, клис), exsilio: клиси лисица испод кладе. Art Bohne, phascoli genus.

клисница, f. ber Echmiß (3. В. без Wolfs, Budhjes) | кломпав [клопав], а, о, vide клемпав.

por Shreden, quod cacatur prae metu: изба- | клонити се, ним се, v. r. impf. кога, или чега, цио клисницу (н. п. курјак у бјежању).

einen (etwas) meiden, vito.

Клону рука низ чошну доламу

--

клисура, f. 1) ber Bergpaß, біe lijjura, fauces. | клонути, клонем, v. pf. finten, labor, inclinor: [ef. кланац 1]. - 2) [Клисура] nom. prop. у Старој Србији од Качаника поред воде Неродимље наниже, и држи око 4 сахата: У Клисури испод Качаника

клит, f. (зап.) vide клијет.

клоња, f. eine Wrt Balle für bie fleinen 23ögel (3-
B. Meisen) meist aus einem Kürbis gemacht, de-
cipula avicularum. [vide кљуса].
клопав, а, о, vide кломпав.

клићи (ef. кликнути), кликнем, ѵ. pf. (клйкао, клопарање, п. баз Boltern, tumultuatio. кла) rufen wie bіе вила, clamo ut dryas: Кличе | клопарати, рам, v. impf. poltern, tumultuor. вила из горе зелене клопаст, а, о, vide [клемпав] клоцав. клица, f. 1) ber Reim, сута. - 2) у младијех | клопац, пца, m. (у Ц. г.) біc Bajjerblaje, bulla, cyma. тића оне батрљице из којијех послије cf. [1] клобук.

перје израсте. [cf. бадрљица 2].

клопка, f. vide кљуса.

кличав, а, о, човјек, ber anfängt grane Paare zu | клопотање, n. vide клепетање.

befommen, incanescens.

кличак, чка, m. дјетиње говно.
Кличевац, чевца, m. 1) cin Berg bei Ваљево.

2) брдо више Скочића на лијевој страни
Дрине, ein Berg an ber Дрина: Покликнула
пребијела вила Са Кличевца од града Ко-
стура, Те дозивље камену Скочићу
кличица, f. dim. v. клица.

клопотар, клопотара, m. (у Ц. г.) ован са зво-
HOM, der Glockenträger (z. B. Widder), aries tin-
tinnabulum gestans: Ал' ево ти један крд
оваца, А пред њима добар јунак један, Бе
преда се гони клопотаре
клопотати, клопоћем, v. impf. vide клепетати:
Иш, о коке, кокорајко! Не кокоћи, не кло-
поки

кличо, т. човјек који је кличав, бет gran wirs, клоцалица, f. cine bölzerne bem Bferbefopfe ähn=

incanescens.

клишта, п. pl. (зап.) vide клијешта.
клиште, f. pl. (зап.) vide клијеште.
клободан, m. Rniftergols, Haufdgols, aurum tre-
mulum. [vide 1 варак]. cf. шик, жик.

1. к.106ук, m. die Blase des siedenden Wassers, bulla
aquae bullientis: избијају клобуци. [ef, кло-
пац, бобук].

2. клобук, клобука, т. біе Живе (ut оnе remре). galerus. 2) (y Ayбp.) der Hut, petasus. cf. Дубр.)

liche Maschine, deren Mund man nach Belieben auf und zumachen kann, machina lignea caput equinum praesentans. Оваку је главу имала у Дубровнику турица, а ја сам и у Пожаревцу 1807 године уз месојеђе у двору кнеза Милоша гледао гдје се момци играју с оваком клоцалицом (један се обуче од прилике као турица да му се људско ништа не види, па њом горе клоца и плаши жене и дјецу). cf. [мушкаре,] турица.

jumenta.

кљусе, кљусета, п. баз 3er (bie Sattung), equus. кљусина, f. augm. v. кљусе.

клоцање, п. баз фnарреn, frendor. [cf. шкло- |кљусад, f. (coll.) біе Bferbe (als Sattung), equi, цање]. клоцати, цам, v. impf.) [парpen, dentibus creклоцнути, нём, v. pf. pare. [cf. шклоцати]. клоце, f. pl. (у Хрв.) vide шклоце. клубарак, рка, m.: Жуте жабе платно снују О клубарку дреновоме клубашце, п. (у Дубр.) dim. v. клупко. клувко, п. (у Грбљу) vide клупко: Тако се не згрчио као клувко у решето!

блуко, п. (у горњ. прим.) vide клупко. клунков, а, о, у загонеци, cf. клинков.

кљуц, кљуц! кад се казује како је ко што сjeкаo phаво, ein Wort, ungeschicktes Hacken zu bezeichnen, sonus inepte tundentis.

кљуцало, m. ber Dader, Bider, qui cultro, securi tundit: стани ти, кљуцало, fagt bie Mutter zum Kinde, das mit dem Messer auf den Tisch hackt. кљуцање, n. dim. v. кљување. [cf. кљуцкање]. кљуцати, цам, dim. v. кљувати. [cf, кљуцкати].

клупа, f. (pl. клупе) 1) біе Bant, scamnum. [ef. | кљуцкање, n. vide кљуцање.

скамија]. - 2) (у Хрв. у кршћана) [статва] стативица.

клупица, f. dim. v. клупа.

vide | к.љуцкати, кам, vide кљуцати.

[blocks in formation]

linae.

кљувати, кљујем, v. impf. piđen, bađen, rostro tundo, mordeo.

кљуверина, f. рђаво кљусе, ber Sant, caballus, cf. [vide] курада.

кљуј дрво, m. (у Ц. г.) велики дјетао, Art
Specht, pici genus.

кљук, т. 1) біе zerbrüften Zrauben, uvae com-|
pressae. [cf. масуљ, тркуљ]. - 2) мед с вос-
ком измијешан заједно.
кљука, f. (у Боци) vide кука [1].
кљукало, n. vide муљало.

huabel, rostrum.
врх од опанка,

кљукање, п. баз Štopfen, fartura, saginatio.
кљукати, кам, v. impf. н. п. гуску, bie Sans
[topfen, farcio, sagino.
кљун, м. (Лос. кљуну) 1) ber
[cf. Һун]. 2) (у Ц. г.)
Еріßе от опанак.
кљуна, f. öfterr, ber Rrampen, harpaginis genus,
[vide] кука [2], cf. чакља.

кљунат, а, о, benäbelt, rostratus.

клуниh, м. dim. das Schnäbelchen, rostellum. кљунути, нём, v. pf. picđen, rostro peto, tundo. кљуса, f. біе Salle, laqueus: Упао у кљусу. сf. [гвожђа 1, ловка 2, мишоловка 1, клопка, ступица 2,] пастуља, клоња.

[ocr errors]
[ocr errors]

2)

кљуцнути, нём, dim. v. кљунути.
кључ, кључа, m. 1) ber hlüjjel, clavis.
der Hacken, zum Heuraufen, uncus foeno extra-
hendo. 3) (у Ц. г.) рог на кућама, бег
schiefe Dachbalken, trabs tecti obliqua. [vide
рог 2].
4) das Hervorwallende des siedenden
oder überhaupt sprudelnden Waffers, aqua bulli-
ens: бије кључ. 5) die Krümmung des Flu-
Bes, curvatura fluminis (као н. п. код Кла-
дова). cf. Крајина Неготинска. - 6) [Кључ]
град у Херцеговини.

-

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

га кључио.

кључић, m. dim. v. кључ.

кмёзити се, зим се, v. r. impf. (у Сријему) vide књезити се.

кмёство (cf. кметство), п. баз Wmt eines кмет, munus той кмет: Мирили су мртве и рањене, И у кмество сиједали криво, И проклето узимали мито

кмёт, т. 1) у Србији су се кметови звали зпатнији сељаци; оваковога кмета од прије нити је могао ко закметити ни раскметити, него ко је био поштенији и паметнији а особито рјечитији од осталијех сељака, био је кмет. Кметови су се скупљали на различне договоре како сеоске тако и кнежинске и нахијнске, и на такове молбе и одговоре ишли су Турцима. Кашто су сељацима и судили за

той кмет.

којекаке распре кад би их парци позвали, као кметов, а, о, без кмет, н. п. кад се породице дијеле или кад стока | кмётовање, п. 1) баз Rihten, zo jus dicere. једнога потре љетину другога. За владања кнеза Милоша Обреновића кметове стане постављати већа власт, и тако сад свака општина има око три кмета, међу којима је један најстарији, и који се састају у општинској кући, која се зове судница, и сељацима суде за којекаке ситнице, па које парце не могу намирити оне шаљу нахијнскоме суду. Осим тога они купе порезу и предају одре- кметовати. ђенијем старјешинама; објављују сељацима | кметовски, | ка, ко, беп кмети eigen, τῶν уредбе и заповијести од веће власти и пазе кметски, 1кмети: Љуцком снагом, мудром да се оне извршују, и могу кривцима, осо- главом, кметска дико

2) das Befehlen, dominatio.

кметовати, тујем, v. impf. 1) н. п. потрвене кукурузе, или за другу какву распру, ent= scheiden, abschäßen, aestimo litem: Heмa бpara ни кићена свата, Нема брата, томе да кметује Ну кметујте мене и Милошу За нашега дара из Латина 2) befehlen, den Sperrn fpielen, dominare: немој ти мени ту

бито немирнима и који не ће да раде него | кметство, п. vide кмество.

[ocr errors]

се скитају, ударити до десет батина; одре- кна,*( f. Wrt Gärbepulver für sic Daare, fuci geђују људе на државни или општински посао и къна, nus: Нашој Мејри къну поставише т. д. Они имају од пореске главе по 1 цван- | кнегиња, f. (cf. књегиња), 1) біе Уrau без кнез, цику плате на годину (али свака пореска 2) [Кнегиња] §rauenname, глава не даје то свакоме кмету, него по то- nomen feminae. [— 3) vide госпа 2]. лико за сву тројицу). 2) у Црној гори | кнегињин, а, о, бег кнегиња, uxoris той кнез. кметови се зову судије које парци изберу да кнежев, а, о, без кнез, той кнез.

uxor Toй кнез.

Кнез.

[ocr errors]

им што пресуде; оваковијех кметова бива | кнежење, п. баз кнез-rufen, appellatio vocabulo обично по 12 са сваке стране, и свака страна своје избира, па докле кметују дотле се и зову кметови. hiesßrichter, arbiter. 3) у Босни се зове кмет (pl. кмёти) сељак који сједи на туђој земљи и у туђој кући. Онамо врло мало има људи по селима који имају своју земљу и своје куће, него су оваки кмети. Од овијех кмета нијесу господари спахије, него читлуксахибије, које се онамо зову аге. Кмети плаћају агама како се погоде, н. п. ако су агини волови и он да сјеме, онда му кмет од љетине даје половину, а кад су волови кметови, трећину, и т. д. Прије свега спахија од љетине узме десетак, по том се извади сјеме, било агино или кметово, на онда кмет и ага дијеле остало по погодби. Кмет је дужан агинско однијети у варош агинској кући макар гдје било. Према погодби од жита кмет даје аги и од осталијех ситница, а нешто и у новцима. Готово сваки ага има у своме селу особиту кућу за себе, у коју излази љети, понајвише пред јесен, на теферич, и онда су га кмети дужни особито слушати, а и осим тога кад им што заповједи, не могу му одрећи. Који ага има много кмета онај има и по селима своје субаше, којима кмети ваља особито по нешто да дају. Ага може својега | кнежински, ка, ко, топ кнежина. кмета са своје земље и из куће кренути кад | кнежити, кнежим, v. impf. als кнез tituliren, му је воља, пошто сабере посијану љетину, а

кнежина, f. баз Sebiet eines кнез, provincia тоб кнез. [с. племе 2]. У Србији је од прије свака нахија била раздијељена на неколике кнежине, н. п. Мачва је била једна кнежина Шабачке нахије, Поцерина друга, а Тавнава трећа; тако су кнежине Зворничке нахије на десној страни Дрине биле Јадар и Рађевина, а пахије Крагујевачке Гружа, Лепеница и Јасеница, и т. д. За владања Црнога Ђорђија био је по један војвода у свакој кнежини, тако је н. п. Стојан Чупић био војвода у Мачви, Милош Стоићевић у Поцерини и т. д. Кнежине су опет биле раздијељене на срезове, над којима су били капетани или велике буљубаше. Првијех година владања Милоша Обреновића над кнежинама су били кнезови од прилике као и за влаДања Турскога; али кад он, готово пред свршетком владе своје, кнезове назове капетанима, онда се и кнежине назову срезовима, и тако тога имена у Србији готово нестане; тако се II. II. сад онамо мјесто кнежина Мачва пише: Мачвански срез: Он Турчину не да у кнежину, Кад Турчина у кнежини Habe

apello тог кнез.

и кмет по правди могао би оставити агину | кнежити се, кнёжим се, v. r. impf. fich zum земљу и кућу кад му је воља, али је то њему

теже, јер н. п. ако је ага велики господар,

кнез machen, fich siejen Ramen anmaffen, arrogare sibi той кнез dignitatem.

не смије други да му кмета прими преко ње- | Кнеж-поље, п. у Босни у нахији Бајнолучкој гове воље. У Босни има људи и Турскога закона који су оваки кмети. cf. кметић. кметић, т. (у Боци) који на туђој земљи сједи,

ber Scheumann, feudatarius. cf. [vide] кмет [3]. кметица, f. біе уган без кмет, ихог той кмет.

као кнежина, у којој живе сами Срби закона Грчкога, eine Begens in Bošnien, regio quaedam.

кнез, m. (pl. кнёзови (по југоз. кр. и кнёжеви), кнезова, кнезовима) 1) бет Sürt, princeps:

кнез Лазар.

2) кнез од кнежине. Под Владом Турском у Србији свака је кнежина имала свога кнеза, који се ради разлике од ссоскијех кнезова звао и оборкнез, вилаетски кнез, на некијем мјестима башкнез и велики кнез; гдјекоји од овакијех кнезова, особито по онијем мјестима куда се нијесу претресали због ратова, имали су и царске берате и звали су се бератлије. До нашијех времена највише су се налик на старе кнезове одржали Рашковићи у Староме Влаху и Карапанџићи у Крајини Неготинској. Кнештво Рашковића почело је пропадати како су два патријара наша из Пећи избјегла с народом у државу Аустријску, и по том мало по мало до данас је пропало са свијем. Карапанџићи су се одржали до времена КараЂорђијева. Приповиједа се да су они имали такови ферман да на Крајину Неготинску не смије Турчин наступити с поткованијем коњем. Да речемо да је ово само народна приповијетка, али је истина да у Крајини Неготинској нијесу Турци судили ни управљали, него кнез, који је сједно у Неготину; он је купио и порезу и остале данке од народа, на новце колико је било одређено давао је бегу, који је долазио из Цариграда и сједио у Кладову, а бег их је слао у Цариград (cf. Крајина Неготинска). Овакови кнежински кнезови по Херцеговини се данас зову војводе. Кнештво је ово остајало од оца сину, као Војводство у Херцеговини данас што остаје; и баш кад би Турци какога кнеза окривили и погубили, опет су му сина (или ако сина нема, брата) на његово мјесто постављали. Што је год везир хтио од народа да иште или народу што да јави, или је народ имао што од везира да иште, то је све бивало преко овијех кнезова; кад је долазио нови везир, ваљало је да га кнезови с кметовима дочекају с добро дошао (и у овакијем догађајима везири су им кашто поклањали бињише). Порезе је наша ударао на нахије, па су их кнезови између себе разрезивали на кнежине, а по том сваки кнез у својој кнежини с кметовима на села, а кметови са сељацима на људе. Кнезови су, понајвише с Турцима, порезу купили и наши предавали; кнез је имао уза се и по неколико нандура; он је кашто и судно људима за којекаке ситнице, али их није могао натјерати да пристану на његов суд; дужан је био кад је год затребало за људе из своје кнежине молити се код Турака, и за то је ваљало да је рјечит и слободан. Сви су оваки кнезови били сељаци и у домаћему животу слабо су се разликовали од осталијех сељака. Колико сам ја за времена Турскога виђао кнеза Јадранскога и гдјекоје из нахије Шабачке и испреко Дрине, носили су плаветне чохане чакшире, и од такове чохе ђечерме, гдјекоји са сребрнијем

ВУКОВ РЈЕЧНИК

пуцима, за појасом по два пиштоља и нож, сврх свега тога куповни гуњ, на ногама првене чизме и на глави фес одоздо од зноја мало улијепљен; само су Карапанџићи сједили у вароши и били прави варошани. Овакијех кнезова било је до скора и у Сријему и у Банату и у Бачкој, особито како су Срби с патријарима из Србије амо пребјегли: Вршачки оборкнез Арса умро је нашега времена. И за времена Карађорђијева у свакој кнежини био је поред војводе оваки кнез, али је војвода био прави господар, и кнезовска је власт била готово још мања него под Турцима; али кад су се посланици слали у Цариград или на каке друге разговоре и договоре с великом Турском господом, свагда су се кнезови звали, и још с додатком из које су нахије. За времена Милоша Обреповића по кнежинама су били кнезови као и под Турцима, само што су не само порезе и остале данке купили, него и народу у свачему судили и заповиједали и народ им радио, и што им је мјесто паше Милош био господар, а и нахије су имале по главнога кнеза, који је био над свима кнежинским. Кад су се послије поставиле судије по нахијама, и они су се звали кнезови, н. п. кнезови суда Биоградскога, кнезови великога суда и т. д. И сам Милош првијех година својега владања звао се и потписивао врховни кнез докле га његови писари и друге удворице нијесу наговорили да се назове књаз. Милош готово на свршетку владе своје укине имена кнез и кнежина у Србији са свијем и кнежинске старјешине назове капетанима, нахијске сердарима или некако још друкчије, а кнежине срезовима, и тако овијех имена у народу онамо нестане са свијем. У Црној гори у свакоме племену има кнез, за којега се може рећи да је по госпоству у земљи трећи: први је сердар, иза сердара је војвода, а иза војводе кнез. И онамо ово кнештво остаје од оца сину као и сердарство и војводство. 3) кнез сеоски. Осим кнеза од кнежине свако је село у Србији имало свога сеоскога кнеза, за којега се може рећи да је био од данас до сјутра, и осим гола имена да више ништа није имао : у многијем Селима само су онда постављали кнеза кад је ваљало порезу купити, а послије га нико није кнезом ни звао. За времена Милошева укине се име и овијех кнезова и мјесто ЊИХ остану само кметови. У Сријему, у Бачкој и у Банату по паорији сеоски су кнезови још и данас; онамо обично села или општине (и по варошима, н. п. у Вуковару) избирају кнеза сваке године, па он у договору с кметовима управља сеоскијем посло

вима.

кнезовање, п. баз кнез-fein, imperium той

кнез.

19

« PreviousContinue »