Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

спече

земље; у оно ђубре метне се сјеме (лубенично бабе мало соли (и баба му да) те је посоли; или од краставацца) те проклија и никне, па се кад вода узаври, а он зайте мало брашна

послије (кад се већ не боје слане) расађује. (баба му да и то: само да види од чуда клималица, f. кад у мјесецу Јулију коњи Кли каква ће то бити клинчорба) те саспе у

мају главом те се бране од муха, које им у ону воду и замете; по том заиiпте једно јаје, нос наваљују.

те и њега разбије у онај скроб; онда заKÌMâie, n. das Wackeln (i. B. mit dem Kopfe), иште јони мало масти те оно замасти, па онда nutatio capitis.

скине с ватре иклин извади на поље, а клинклимати, мам, у. impf. mateln (з. 3. mit Seni чорбу изједе. Kopfe), nuto.

клиње, п. (зан.) vide клійјење. климен, т. у овој загонеци : Климен виси, | кліні, кліпа, т. 1) sie Diaisibre, spica zeae : пенда зја, климен пенду врдења.

дај ми једну вреһу клинова; продао кукуK.1imenta, f. der Clementiner (albancsische Ansiedler рузе у клиновима. cf. клас [2, мосур 2, ту

in Cirmien), Clementinus. cf. Цимирота. рица 2, шапшарика 2]. 2) (у Далм.) комад Клименталница, f. Sie Clementinterin, Clementina. дрвета, као пустимица: удри га клипом. климпeстa, f. у загонеци, cf. к. Линков.

клипак, ика,

1) ein Volzprügel, fustis (miклин, т. 1) Ser 93agel, clavus. [cf. клинацц, ек nor); теглити се клинка (с ким), ein Cpiel,

сер, чавао]. Клина има и гвозденијех и д lusus. Кад се луди тегле или вуку клипка, венијех. — 2) у предње осовине, који кроз сједу двојица на земљу један према другоме срчаницу удара, Ser Reibntagel. 3) der Keil, Одупрви један другога табанима у табане, euneus. Овијем се клинима цијепају дрва или на онда узму обојица рукама за клипак, који прошће. . 4) клин у кошуље, Ser Ginjas bei стоји попријеко између њих, и вуку сваки беn іntеrіnet, cuneus іnduѕii. [cf. латица]. на своју страну који ће кога надвући, т. ј.

5) клини, Ser $osenbru) (bei Sen #insern), Інодигнути од земље. 2) jig. вуку се клиника, oscheocеlе. Многа дјеца имају К.Лине, на у streiten, contendere. глјекојијех прођу, а у гдјекојијех остану и клипан, т. vіdе заврзан. послије буду килави.

клипаница, f. штого, као клии или клипак. клинац, клинца, т. беr taget, clayus, [vidе клипати, нам, у. impf. (у Далм.) н. п. клишали клин 1] cf. чaвao : Док се клинац

кукурузи, т. ј. осјекли, истјерали клинови (каже се упали кад ко не

ІІто да (ја сам чуо гдје се говори: клипао сијерак, чека): Већ узмите двадесет клинаца, Удрите т. б. класао), jih ihren, spicam concipere. [vide и под ноктове Раду

осјећи 4). клинити, ним, v. impf. (у Сријему) кога, vide | клипити, ийм, v. pf. (у Рисну) vidе узјахати, накричивати.

п. п. Кли му на врат. клинков, а, о, у овој загонеци : Расло дрво | [клинић, т. dim. p. кли; види s. v. вириз.]

клинково, на клинково клунково, на клун- 1. клие, т. 1) аз Söl;cljen, Sas іn ѕет паф ibnt ково климшеста.

benannten Spiel in die Ferne geschlagen wird. [cf. клиновит, а, о, н. II. дјеца, која имају клине, вириз, штиница 2). — 2) аз ёрiel jelbjt. [cf. ви

hodenbrüchig. herniosus. ilo rjekojujem mje риз]. У овој игри има коњ (дрво као штап), иастима у Босни сакрију се брусови на бадњи лица (као пола Італа), клис (дрво мало краће

дан, да не би дјеца бивала клиновита. од ченерна задјељано са све четири стране) и клинчаник, клинчаника, т. т. б. куд (клин трлица (шумната грана). Играчи се подијеле

цима) потковани коњи иду, Ser 2keg fіr bejcbla: на двије стране, па се хватају у шта која ће gene Pferde, via equorum calceatorum [cf. страна играти; онда ударе коња у земљу, па

чaвлeник]: хајде управо клинчаником. један, од стране онијех што играју, баца клис клинчење, т. Sag müpige Cteben, otium.

од коња и одбија налицом, а они други сви клинчити, чим, v. impf, mübig sa jtchen, otiosus (од оне друге стране) чувају подалеко с трли

sto. cf. [врзати се, свијати (савијати) се,] цама и трле (т. ј. сметају клис да не нде острзати се.

далеко, и гледају не би ли га како ухватили клинчић, т. dim. p. клинац.

прије него падне на земљу), на одонуд поклинчица, f. cf. пипавица.

гађају клисом (с онога мјеста гдје падне клис) кайнчорба, f. Sie iаgеlјuppe Ser (netoote, juscu у коња; а онај што бацца 1. Ние, чува нғали

lum claveum (?). [cf. Чавленчорба). Припо цом да не погоде у коња; кај који погоди виједају да је дошао солдат баби у кућу, и у коња, или кад К.Лис Дотјера ближе коња искао да му да штогод да једе, а она му ка него што је палцаа дугачка, и.Jн кад га утр.1e зала да нема ништа у кући за јело; онда (т. і. ухвате док није пао на зем..у), онда солдат рече: „А ти ми дај барем тигањ и они што су тр.ін.ли, дођу те играју, а ови мало воде да начиним клинчорбу.Баба му иду те трле; кад се не погоди у коња, него то да, а он узме тигањ и метне у њега гво клис падне даље од коња него што је палица зден клин, па налије воде и метне над ва дутачка, онда онај мјери палицом од клиса тру; кад се вода утрије, а он Заите од | до коња, и колико буде найца онолико броји

Може

2) Ser

Елисати се ,

коња. Кад већ изиграју онолико коња у ко [vide] шешир. — 3) (у Боци) ein Betrеіsетар (од лико су се погодили да се играју, онда им по букиле, багана), modii genus.

4) [Кло(онима што трле) баци клис трипуг с коња, бук] град близу Црне горе: Љута гуја Шејона прислони палицу уз коња, те је они оба вић Османе Из Клобука града бијелога рају клисом; ако у та три пута не утрле клобучар, клобучара, т. (у Дубр.) vidе шеклис, или не погоде њим у коња и не оборе ширција. палицу, онда им баци пошљедњи пут (опет из клобўчина, f. 1) augin. p. клобук. руке) јалицу : па онда гдје падне клис, уз Filz, coactile. јашу сви оне што су надиграни, и јашшу их клобучић, m. 1) dim. p. клобук. 2) (у Дубр.) до коња. 3) eine Art Dachichindel (für Kirchen), некака траваа, 24rt #flange (Simbeltrat], herbae scitulae genus.

genus [linaria cymbalaria L.). 2. Клие, т. више Солина на главици мали гра- клокот, т. Sag Geräujh Seg bеrроrіprubensen

дић и око њега неколико кућа. Клис (zlis) Wassers, sonus aquae scaturientis. Грчки значи кључ, и као што је Задварје било клокотање, п. баз реrроrjpruseln Seg 21ajjers, scaкључ од лијеве стране Цетине до Омиша, turitio cum strepitu. тако је Клис био од свега приморја около клокотати, клокоћем, у. impf. bеrроrjpeнoen, Спљета између Трогира и Омиша; како су hervorrauschen, scaturio cum strepitu. Турци кад освојили Клис, одмах су им и клокоч, m. (у Ц. г.) Кастела и Пољица морала плаћати харач: клокочевина, f. (у Ц. г.)

die Pimpernuß, staphyКад каури Клис град поробише

клокочика, f.

lea pinnata Linn. клисање, п. Заз клис-jpielet, ludi genus. клокочиков, а, о, прп іniperниз, e staphylea [клисара, f. cf. баба клисара. ]

pinnata. клӣсам се, v. r. impf. играти се клокочиковина, f. баз 5pl; bеr іmреrnаp, lignum клиса, к.лис-jpieleit, ludo клис.

staphyleae pinnatae. кайсити, клйсім, v. pf. Saber jpringen (mie ein клокочица, f. (у Сријему) грах ситан мрки, клис), exsilio: клиси лисица испод кладе.

Art Bohne, phascoli genus. клйсница, f. Sеr с футів (з. 3. Seg Bolfs, fubjes) | кломпав (копав), а, о, vidе клемінав.

por Chrесtеnt, quod cacatur prae metu: изба- | клонити се, нім се, у. r. impf. кога, или чега,

цио Клисницу (н. п. курјак у бјежању). einen (etwas) meiden, vito. клисура, f. 1) беr bеrарав, бie stijura, fаuсеѕ. | клонути, клёнём, v. pf, jintet, labor, inсlinor :

[cf. кланац 1]. 2) [Клисура) nom. prop. Клону рузка низ чону доламу у Старој Србији од Качаника поред воде клоња, f. eine (rt fаllе fіr ѕie fleinent 23 ögel (3. Неродимље наниже, и држи око 4 сахата: у B. Meijen) meist aus einem Kürbis gemacht, deКлисури испод liачаника

cipula avicularum. [vide Kbycal. клит, f. (зан.) vidе клијет.

клопав, а, о, vidе кломпав. клићи (cf. к. икнути), кликнем, v. pf. (клйкао, клопарање, п. Заз Фоltern, tumultuаtiо.

К.а) rufen pie bie вила, сlаmo ut dryas: Кличе клопарати, рам, v. impf. poltern, tumultuor. Вила из горе зелене

клопаст, а, о, vidе (клема в) клошав. клица, f. 1) деr Reini, сута. 2) у младијех клонац, пища, т. (у ц. г.) Sie 2 ajjerblaje, bulla,

Tuha оне батрљице из којијех послије cf. [1] Елбук. перје израсте. [cf. бадрљица 2).

клопка, f. vіdе кљуса. кличав, а, о, човјек, беr аnjingt graнe 5Saare 311 клопотање, т. vіdе клеветање. hefommen, incanescens.

клопота, клопотара, т. (у Ц. г.) oвaн сa :ВОкайчак, чка, т. дјетиње говно.

HOM, der Glockenträger (z. B. Widder), aries tinКличевац, чёвца, т. 1) cin 2jerg bеі Ваљево. tіnnabulum gestans: Ал' ево ти један крд

2) брдо више Скочића на лијевој страни оваца, Апред њима добар јунак један, Бе Дрине, ein Berg аn Sеr Дрина: Покликнула преда се гони клопотаре пребијела вила Са Кличевца од града Ко- клопотати, клоноћем, v. impf. vіdе клепетати: стура, Те дозивље камену Скочићу

Иші, о коке, кокорајко! Не косоћи, не клокличица, f. dim. p. клица.

пови кличо, т. човјек који је кличав, Ser grаu mіrѕ, I клоцалица, f. eine bölgerne Sem ferdefopje ibnincanescens.

liche Maschine, deren Mund man nach Belieben auf клйишта, п. р. (зап.) vidе клијента.

und zumachen kann, machina lignea caput equiклиште, f. р. (зал.) vidе клијенште.

num praesentanѕ. Оваку је главу имала у к.10бодан, т. #nijtergolѕ, аnjectigolѕ, aurum tre Дубровнику турица, а ја сам и у Пожаревцу mulun. [vide 1 варак ]. cf. ІІШик, жик.

1807 године уз месојеђе у двору кнеза Ми1. Khoáyk, m. die Vlase des siedenden Wassers, bulla лоша гледао гдје се момци играју с оваком

aquae bullіеntіѕ: избијају клобуци. [cf. к.10 к.10цалицом (један се обуче од прилике као паң, бобук).

турица да му се људско ништа не види, па 2. клобук, клобука, m. Sie i itge (Sut оbіtе frетре), њом горе клоца и пламіни жене и дјецу). cf.

galerus. 2) (у Дубр.) беr kut, petasus. cf. [мушкаре,] турнца.

Златна

клоцање, п. 38 Сфпарреn, frendor. [cf. шкло- | кљусад, f. (coll.) Sie jerse (als (Battung), equi, цање).

jumenta. клоцати, цам, v. impf. јфnappen, dentibus cre- кљўсе, кљў сета, п. За jero (bie (Sattung), equus. клоцнути, нём, v. pf. раrе. [cf. шклоцати]. кљусина, f. augm. p. к.љусе. клоце, f. р. (у Хрв.) vidе шклоце.

кљуд, кљуц! кад се казује како је ко што клубарак, рка, т.: Жеуге жабе платно снују cjekao phabo, ein Wort, unge dicktes Daden zu оклубарку дреновоме

bezeichnen, sonus inepte tundentis. клубашце, п. (у Дубр.) din. p. к.лупко. кљуцало, m. Sеr Şacter, Ficter, qui cultro, securi клувко, п. (у Грбљу) vidе клупко: Тако се не tundit: стани ти, кљуцало, jagt Sie 201utter 3mt згрчио као клувко у решето !

Kinde, das mit dem Mesjer auf den Tisch hact. клуко, п. (у горњ. прим.) vide клунко. кљуцање, п. dim. p. кљување. [cf. кљуцкање). Блунков, а, о, у загонеци, cf. клинков. къўцати, цам, dim. p. кљувати. [cf. кљуцкати]. клупа, f. (pl. клупе) 1) bie Bant, scamnum. [cf. к.Буцкање, п. vіdе къуцање.

скамија]. — 2) (у Хрв. у кршћана) vidе кљуцкати, кім, vidе кљуцати. [статва) стативица.

кљуцнути, нём, dim. p. кљунути. клупица, f. dim. p. клупа.

кључ, кључа, т. 1) Ser Schlujjet, clavis. 2) клупко, клунка, (cf. клувко, клуко) п. (gen. pl.

der Baden, zum Beuranfen, uncus foeno extra

hendo. Клубка), Rnarel (Snitel), glomus. cf. к.луінче.

3) (у ц. г.) рог на кућама, Ser клупче, чета, п. vіdе клуінко.

schiefe Dachbalfen, trabs tecti obliqua. [vide. клунчић, m. dim. p. клунко.

рог 2].

4) das Hervorwallende des siedenden к.љакав, а, о, аn ѕеr аnу perjtiinimelt, manu mu

oder überhaupt spruidelnden Wasjers, aqua bullitilus, cf. кљаст.

ens: бије кључ. 5) die Krümmung des Fluк.љако, m. ein аn Sеr Sans perjtüттеltеr, manu

pes, curvatura fluminis (као н. п. код Клаmutilus. .

дова). cf. Крајина Неготинска. — 6) [Kључ] кљаст, а, о, vidе кљакав.

град у Херцеговини. кљён, кљена, т. (у Ц. г.) vidе клен.

кључани, на, но, н. п. рупа (куд се кључ закљеник, ника, т. (у Бјелои.) дрво на мрежи

B.1amh), Schlüsselloch, foramen clavis. за које се држи руком сад се мрежа баци кључаница, f. Ser Riegel, pessulus: У авлију у воду.

седам чардакова, На сваки је кључаница кљéпац, ща, т. (у Оточцу) vide сјечивица. к.љештице, f. pi. (у Боци) клијешта што се кључање, п. Заз Сіебеп, 24ufmаllеn, aestus.

жица вије, бie Drabtjarge, forceps filis metal- кључао, чала, 10, jiеѕеnѕ, bulliens: полио га licis ducendis.

кључалом водом кљување, п. Заз #itten bеr Seme, morsus al. кључар, кључара, in. Sеr Bejolieper, claviger (in

Scn #lijtern). [cf. конобар 1]. linae. кљўвати, кљујем, v. impf. piden, bасtеr, rostro | кључарев [кључаров), а, о, без 93ejdiliejers, cla

vigeri. tundo, mordeo. кљуверина, f. рђаво кљусе, ber (Sant, caballus. I кључарица, f. Die Cblijelbenabrerin, clavigera. cf. [vide] курада.

[cf. конобарица 1].

кључаров, а, о, vidе кључарев. кљуј дрво, т. (у ц. г.) велики дјетао, 20rt

кључарски, кa, кo, Bejoliepern eigen, clavigcSpecht, pici genus. K.Hỳk, m. 1) die zerdrückten Trauben, uvae com

кључати, чa, v. impf. н. п. вода, mаllе, aestuo. рrеѕѕае. [cf. масуљ, тркуљ]. 2) мед с вос- | кључити, чим, v. pf. antibrен, аttіngo: нијесам ком измијешан заједно.

та кључио. кљука, f. (у Боци) vide кука [1].

кључић, m. dim. p. кључ. къукало, n. vіdе муљало.

кмёзити се, зйм се, v. r. impf. (у Сријему) K.bykābe, n. das Stopfen, fartura, saginatio.

vidе књезити се. кўкати, кам, v. impf. н. п. гуску, bie (Sans | кмёство (cf. кметство), n. Ваз 21mt eine3 кмет, stopfen, farcio, sagino.

munus той кмет : Мирији су мртве и ракљун, т. (loc. кљуну) 1) Ser Chinabel, rostrum.

њене, и у кмсство сиједали криво, и про[cf. ћун). 2) (у Ц. г.) врх од опанка, клето узимали мито Сpige ant oпанак.

кмет, т. 1) у Србији су се кметови звали златK.bịha, f. österr. der Krampen, harpaginis genus, нији сељаци; оваковога кмета од прије нити [vide) кука [2], cf. чакља.

је могао ко закметити ни раскметити, него кљунат, а, о, bejdфnibelt, rostratus.

ко је био поштенији и паметнији а особито KbýHuh, m. dim. das Schnäbelchen, rostellum. рјечитији од осталијех сељака, био је кмет. кљунути, нём, v. pf. pitet, rostro peto, tundo. Кметови су се скупљали на различне догоK.byca, f. die Falle, laqueus: Yrao y Kdycy. cf. воре како сеоске тако и кнежинске и нахијн

[гвожђа 1, ловка 2, мишоловка 1, к.лопка, сту ске, и на такове молбе и одговоре иш.Jн су пица 2,) пастуља, клоња.

Турцима. Кашто су сељацима и судили за

rorum.

КЦез.

3) у

којекаке распре кад би их парци позвали, као | кмётов, а, о, без кмет, του Кмет. н. п. кад се породице дијеле или кад стока кметовање, п. 1) баз Ribten, то јuѕ dіcеrе. једнога потре љетину другога. За владања 2) das Befehlen, dominatio. кнеза Милоша Обреновића кметове стане по- кметовати, тујем, v. impf. 1) н. п. потрвене стављати већа власт, и тако сад свака оll кукурузе, или за другу какву распру, ent: Іштина има око три кмета, међу којима је scheiden, abschäßen, aestimo litem : Hema Opara један најстарији, и који се састају у општин ни киһена свата, Нема брата, томе да кмеској кући, која се зове судница, и сељацима тује Ну кметујте мене и Милошу За суде за којекаке ситнице, па које парце не нашега дара из Латина 2) befehlen, den могу намирити оне шаљу нахијнскоме суду. Herrn spielen, dominare : немој ти мени ту Осим тога они купе норезу и предају одре метовати. ђенијем старјепіннама; објављују сељацима кметовски, кa, кo, беп кмети

eigent, Toy уредбе и заловијести од веће власти и пазе | кмётеки, Jкмети: Буцком снагом, мудром да се оне извршују, и могу кривцима, осо главом, кметска дико бито немирнима и који не һе да раде него кметство, п. vіdе кмеетво. се скитају, ударити до десет бахтина; одре- | кні,* | f. 24rt fürtepilper fir Sie Saare, fuci geђују људе на државни или општински посао и къна, nus: Нашој Мејри къну поставише т. д. Они имају од пореске главе по 1 цван- кнегиња, f. (cf. књeгиња), 1) sie Traи без кнез, цику плате на годину (али свака пореска uxor той кнез. -- 2) [Кнегиња] jrauennanie, глава не даје то свакоме кмету, него по то nomen feminae. [- 3) vide rocha 2). лико за сву тројицу). 2) у Црној Гори кнегињин, а, о, беr кнегиња, ихoris той кнез. кметови се зову судије које парци изберу да кнежев, а, о, Ses

кнез,

του Кнез. им што пресуде; оваковијех кметова бива кнежење, п. Заз кнез-rufen, appellatio vocabulo обично по 12 са сваке стране, и свака страна своје избира, па докле кметују дотле се и кнежина, f. Sng (Bebiet еіnез кнез, provincia той 30By Kmerobi. Schiedsrichter, arbiter.

кнез. [cf. племе 27. у Србији је од прије Босни се зове кмет (pl. кмёти) сељак који свака нахија била раздијељена на неколике сједи на туђој земљи иу туђој кући. Онамо кненне, н. п. Мачва је била једна кнежина врло мало има људи по селима који имају IIабгачке нахије, ІГоцерина друга, а Тавнава своју земљу и своје куће, него су оваки трећа; тако су кнежине Зворничке нахије кмети. Од овијех кмета нијесу господари спа па десној страни Дрине биле Јадар и Рађехије, него иглуксахибије, које се онамо зову вина, а нахије Iірагујевачке Гружа, Лепеаге. Кмети плаћају агама како се погоде, н. ница и Јасеница, и т. д. За владања Црнога II. ако су агини во.10ви и он да сјеме, онда "Eьорі, пра био је по један војвода у свакој му кмет од лhетине даје половину, а кад су нежини, тако је н. п. Стојан Чупић био волови кметови, трећину, и т. д. Прије свега војвода у Мачвiн, Милош Стоиљевић у ІІоспахија од љетине узме десетак, по том се церии и т. д. Iіне жине су онет биле раздilизвади сјеме, било агино или кметово, јељене на срезове, над којима су били паo11, 1а кмет нага дијеле остало Но погодби. петани или ве. Ике буљубаше. Првијех година Кмет је дужан агинско одвијети у варони агит владања Милоша Обреновића над кне:нама ској кући макар гдје било. ІІјема погодби ол, су били кнезови од прилике као и за вла

кита кмет даје аги и од оста. пјех ситница, дања Турскога; али кад он, готово пред свіра нешто ну новцима. Готово сваки ага има у IIстiком в.даде своје, кнезове назове капетасвоме селу особиту кућу за себе, у коју из III мi, онда се и кнежине назову срезовима, ...ази љсти, понајвише пред јесен, на теферич, и тако тога имена у Србији готово нестане; и онда су га кмети дужни особего слушнати, а

сад онамо мјесто кнежина и осим тога кад им што затовједи, не могу му Мачва ІІe: Мачвански срез: Он Турчину Одрећи. Iіоји ага има много кмета онај има и не да у кнежину, Кад Турчина у кнежини по селима своје субаше, којима кмети ваља нађе особиго по нешто да дају. Ага може својега кнежински, кі, кі, при кнежина. Кмета са своје земље и из куће кренути кад кнёнти, кнскім, v. impf. аз кнез tіtutіrен, му је во..а, којшто сабере осиjану љстину, а appello то нез. и кмет по правди могао би оставити агину кніжити се, кнёк им се , v. r. impf. jih sunt земљу и кућу кад му је воља, али је то њему Kieg machen, sich diesen Namen anmassen , arroтеаtе, јер н. п. ако је ага велики господар, gare sibi toữ kue3 dignitatem. не смије други да му кмета прими преко не- Кнеж-ий.ље, п. у Босни у нахији Бајнoлyчкој гове во..е. у Босни има људи и Турскога као кнежина, у којој живе сами Срби за

закона који су оваки кмети. cf. кметић. Кона Грчкога, einte (Segens in nstien, regio кмети, т. (у Боци) који на туђој земљи сједи, quaedam.

Ser Rebermann, fendatarius. cf. [vide} кмет [3]. кнез, т. (pl. кнезови (по југоз. кр. и кнежеви), кметица, f. Sie Train Se3 кмет, uxor то кмет. кнезова, кнездвима) 1) Ser fürjt, princeps:

ІІa.

та се

П. П.

кнез Лазар. 2) кнез од кнежине. Под пуцима, за појасом по два ништоља и нож, відом Турском у Србији свака је кнежиша сврх свега тога куповии гую, на ногама цримала свога кнеза, који се ради разлике од вене чизме и на глави фес одоздо од зноја сеоскијех кнезова звао и оборкнез, вилает мало улијепљен; само су Карапанџићи сјески кнез, на некијем мјестима башкнез и Дили у варони и били прави варошани. Овавелики кнез; гдјекоји од овакпјех кнезові, кијех кисзова било је до скора и' у Сријему особито по онијем мјестима куда се нијесу иу Банату и у Бачкој, особисто како су Срби претресали због ратова, имали су и царске с патријарима из Србије амо пребјегли : Врберите и звілли су се бераглшје. До нашијех пачки оборкнез Арса умро је нашега вревремени највише су се налик на старе кие мена. И за времена Карађорђијева у свакој зове одржан Рашковићи у Стар:ме Влаху кнежини био је поред војводе оваки кнез, и Каранавциићи у Крајини Неготинској. Кие али је војвода био прави господар, икнеІштво Рашковiihi почело је пропадати како су зовека је власт била готово још мања него два патријара наша из Пећи избјегла с най под Турцима; али кад су се посланици сали родом у држ:ву Аустријску, и по том мало у Цариград или на каке друге разговоре и по мало до данас је пропало са свијем. Ка договоре с великом Турском господом, свагда раінанићи су се одржали до времена Кара су се кнезови звали, и још с додатком из Трорі, пјева. При повије да се да су они имали које су нахије. За времена Милоша ОбреТакови «ферман да на Крајину Неготинску не повића по кнежинама су били кнезови као смије Турчин наступнти с поткованијем ко и под Турцима, само што су не само порезе њем. Да речемо да је ово само народна при и остале дaнкe купили, него и народу у сваповијеткі, али је истина да у Крајини Него чему судили и заповиједали и народ им раТинекој нијесу Турци суди. II ни управљали, дио, и што им је мјесто пате МилоII био него кнез, који је сједио у Неготину; он је господар, а и нахије су имале по главнога кутио и порезу и остале Данке од народа,

Кнеза,

који је био над свима кнежинским. ІІа новіце колико је било одређено давао је Кад су се послије поставиле судије по набеrу, који је долазио из Цариграда и сједио хијама, и они су се звали кнезови, н. п. кнеу Кладову, а бег их је слао у Цариград (ef. зови суда Биоградскога, кнезови великога суда Крајина еготинска). Овакови кнежински кне и т. д. и сам Милош првијех година својега зови по Херцеговини се данас зову војводе. владања звао се ипотписивао врховни кнез нештво је ово остаја,10 0,1 оца сину, као Докле га негови писари и друге удворище војводство у Херцеговини данас што остаје; нијесу наговорили да се назове књаз. Мии бали кад би Турци какога кнеза окривили лош готово на свршетку владе своје укине и погубн. 1 и, опет су му сина (или ако сина имена кнез и кнежина у Србији са свијем нема, брата) на његово мјесто постављали. и кнежинске старјешине назове капетанима, ІІ то је год везир хтио од народа да иште нахијске сердарима или некако још друкчије, или народу што да јавн, или је народ имало а кнежине срезовима, и тако овијех имена у ІІто од ве:зира да иште, то је све бивало преко народу онамо нестане са свијем. у Црној овијех кнезові; кад је долазно новин везир, гори у свакоме племену има кнез, за којега ві.Бало је да га кнезови с кметовима доче се може рећи да је по госпоству у земљи кају с добро дошао (и у овакијем догађајима трећи: први је сердар, иза сердара је војвезири су им кашто поклањали билише). По вода, а иза војводе кнез ионамо ово кнерезе је напа ударно на нахије, па су их ІНІтво остаје од оца сину као и сердарство кнезови између себе газрезивали на кнежине, и војводство. 3) кнез сеоски. Осим кнеза а по том сваки кнез у својој кнежини с кме од кнежине свако је село у Србији имало товима на села, а кметови са сељацима на свога сеоскога кнеза, за којега се може рећи људе. Кнезови су, понајвише с Турцима, по да је био од данас до сјутра, и осим тола резу куннили и наши предавал; кнез је имао имена да више ништа није имао: у многијем уза се и по неколико пандура; он је к: III 0 се.ІІІ М: само су оила Поставља.1 Кнеза К14 и судно људима за којекаке ситнице, а.н их је ваља.10 порезу кушти, а послије га нико није могао натјерати да пристапу на његов није кнезом и звао. За времена Мн.10шева суд; дужан је био кад је год затребало за уките се и овијех кнезова и мјесто људе из своје кненне Молити се код Ту

НІХ остану

у (ријему, у рака, и за то је ваљало да је рјечит и с.10 Тачкој иу Ганату по порији сеоски су кнебодан. Сви су оваси кнезови били сељајци

Зови јот!! и данас; онамо обично села или и у домаћем у животу слабо су се разлико општине (и по варошима, н. п. у Вуковару) вали од осталијех сељака. Колико сам ја зі? избирају кнеза сваке године, па он у договремена Турскога виђао кнеза Јадунскога и вору с кметовима управља сеоскијем послогдјекoје из нахије Пабачке и испреко Дрине, носили су плаветне чохане чак тире, и од | кнезовање, т. Sa3 кнез-jeit, imperium του такове чохе фечерме, гдјекоји са сребрнијем Кнез. ВУ Ков PJEчник

19

HMe

CAMO

KMETOBII.

ВИма.

« PreviousContinue »