Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[ocr errors]

Кње зіти се,

кнезовати, кнезујем, v. impf. кнез-jeiii, impero јег он помисли да оно воли снијега него меће, ut кнез.

на рече: Ко што ла.Ко си да си. кнезовски, кі, кі, деп кнезовік gelyirig, сыг кне- коб, г. 1) сусрет, Sie Degegnung, occursus :

добра коб! (говоре по Крајини Неготинској кнештво, п. 2 iirbe einte3 кнез,

του кнез «lig кад се срету двојица). 2) (у. Лици) чоnitas. .

вјек лијене коби. кне чић, п. «lim. p. кнез.

1. коба, f. 1) hyp. p. кобила: Што коба више књeги іња, f. vitle кнегиња.

скаче, то боље врше. 2) (у Сријему и у кње:енье, п. (15 20tienie-acteн зши 22 сінен (бiterr. Тачкој) vide кобац. біз hаинзен). [cf. кенькање).

2. коба, f. (у Лици) дугуљаста дна кабао, у коBilm ce, v. r. impf. Miene machen јему се држи и носи масло, скоруп, мед и .zum Weinen terr, ramzen), os ad tletum di T. A., Art Nibel, urna quaedam. ducо. [cf. кењкати, кмезити се).

кобаецца, f. 1) дie Tourjt, farcimen, botulus. [vide книга, f. (pl. gen. књига) 1) Ser 23rief, literate, дјевениці). - 2) од вашина настављени сно

epistola (vide писмо 2]: Па кољену ситну иһи кад се бријег тврди да одбија воду. књигу инше Чаном здрави Рипњанин 3) (Кобасица] планина у Србији у нахији Иване Аијајло књигом из њедари Kpymelankoj, ein Verg in Serbien, mons Serbiae. Пад се сигне књиге растурише од тог мораи кобасичар, т. 1) 24-шіtаtеr, fartor. 2) до зелена Лима 2) баз 5), liber: Код Liebhaber von Würsten, amans farciminum. цаара је Марко писар био, У њега су књиге кобасичарев, 1 а, о, без кобасичар, fartoris, старостане Док извадим књиге старо- кобасичаров, Ў botularii. славне , Да ја гледам, синици, у књигама | кобац, конца, m. Sеr Сperber, nisus [accipiter Јел Милица Лазу суђеница І намаа брже, Briss.; cf. 1 соба 2, пиљуга, шкањац]: Не буди хоцје и ва Изін ! Понесите књиге Шцииjеле, свакој тици кобац; Свака тица има коица. Те гледајте што нам књиге кажу 3) Ctit: кобацање, п. Заз саrrеn mіt ѕен ўйjjcii, streSien, literae: далі дијете на књигу, 3шті сtіl= pitus pedum. biereii ; изучио књигу, баt ganj alt=jtuviert; зна кобацати се, цам се, у. r. impf. mit Sеn ѕијje књигу (т. з. читати и писати); "Гудпо Симо jarreit, strepo pedibus. књигу изучио, Не бојн се така ниједнога кобача, f. (у Хрв.) од дрвета као крлетка

4) Sals #apier, charta, cf. [vide] хартија : (кавез), гдје се држе кокоши или каква друга Пlак довати лист књиге бије.1e, Искидане аживад, беr übuerjteig, gallinarium. Кобача се књигу на комiте, па пустите по књизи ја од кірлетке разликује по томе што је крлетка зију

мала за тище, акобача велика за кокоши књигоноша, m. Set Briejträger, tabellarius. [cf. и другу живад. сахија (саија)).

кобачење, п. Заз ісіреи an jid, raptus. књигоношче, чета, п. ein jшger 23riejtrager, tа- кобачити, чіім, v. impf. (у Хрв.) au jild rеіреп,

bаllеrius juvenis: Завика му момче књиго rappio: Ко јачи онај и кобачи. ношче

кобёљање, п. Ба3 21:13еп, оllеn, volutio. [vide књйаган, жна, жно, vidе књижеван.

ваљање). књижар, т. бer 2dybiндer што Вифбандеr, li- кобељати, љам, т. impf. rolle, volvo. cf. [vide brarius. .

1) ваљати [1]. књижарев, а, о, Vlе књижаров.

кобила, f. 1) Sie Ctite, cqua. 2) укашнкњижарница, f. Sіе 2Bitbalilung итә Sie 23ub

чаре воденице она гредица, нито на њој стоји binderei, officina libraria.

коло. [cf. магарац 3]. 3) (у Боци) на тнкњижаров (књижарев), а, о, без књижар, јеску она греда горе која саставља лозе и brarii.

орасима се доље притискује кад се тијелите књижеван, вна, вно, literarija), geletzt, erulitus. маслине. 4) vide кобилица 2. [cf. књиіки).

кобилар , m. 1) sie Ciutenbiiter, Ctutenbandler, KHLÜKebunk, m. der Literator, der Gelehrte, erudi custos equarum aut questum earum exercens. tus, literatus.

- 2) Schimpfwort für einen ungeschücten Reiter, књикетина, f. angm. p. књига. [cf. књижу

convicium in equitem. рина ).

кобилетина, f. augm. p. кобила. KULæna, f. dim. das Büchlein, libellus. кобилин, а, о, беr еtute, equae. књижурина, f. vіdе књижeтина.

кобилнца, f. 1) dim. p. кобила. 2) аз 23ruitко [тко), кота, 1) per ? quis? 2) vеr, qui: bеin Ser 3 ögel, os sterni avium. cf. [кобила 4,)

ко што лі, па) 23eliebeli, ut lubet, utrum Ломила. 3) (у Боци) грозд, кад се одpraeplacet (sprichwörtlich), jeit der Ancfdote). Cpói сијече с лозом заједно, да се остави,

Nebe приповиједају како је некав Турчин код joj mit Brauben. [- 4) vidе конь 4]. Нијемаица у ропству хранно зими свиње, па кобила глава, f. планина у Херцеговинн: Ал усуо вруһу међу у корито; кад се свињче то гледа Бајо и Лимуне Са стијене из Коонржи и потрчи брже боље са сурлом у сні биље главе

li

Ja

Кобиље, п. планина у Старом Влаху. ef. ко- | ковачки, кa, кo, Ser €фтiese, fabrorum. виље [2].

KÓBâlauna, f. die Schmiede, fabrica ferraria. [cf. кобиљи, ља, ље, Ser Stute, equae.

2 вигањ]. Кобиљи до, т.: На широку долу Кобиљему Ковиљача, f. село у Јадру (под Гучевом, близу кобиљњача, f. некака трава, Дrt Bilanje, herbae Лознице), 21ате eines Dorfes, pagi nomen. На genus.

дну тога села, под самијем брдом, има један кобити, бям, v. impf. 1) кога, т. і. слутити округао бријег, обрастао грабићима, и дру

коме да га нестане, н. и. кад би човјек имао гом којекаквом гумом, и на врх њега налазе троје дјеце, на двоме да купи кашу, а тре се некаке зидине у земљи, а ниже тога брићему ништа, онда би се рекло: коби дијете, јега извире у пољу смрдљива бара (cf. Смрden Untergang abnden, praesagio interitum : Cou дан [1]). Срби онуда приповиједају да су несу коњи зопцу позобали, А мој

доро ни

кад биле двије сестре: Ви да и Ковиљка: такнуо није : Ногам” бије а упнима стриже, па Вида градила Видојевицу, а Ковиљка Често гледа на Коштац планину : Или коби тај град Ковиљачу; па послије кажу да су мене или себе 2) begegnen, occurro [vide људи засули Ковиљачу у земљу, кад су по

сретати): Коб га коби Стеванова љуба лазили на некакву војску. Године 1804 био кобљење, п. 1) За Дbnet, praesagitio. 2) је наш логор баш под Ковиљачом, па једно das Begegnen, occursus.

јутро "Борђије Ћурчија (који је онда запоков, кова, т. 1) коњски, баз Serätb 3шт 'fer виједао у Јадру) заповједи те сва војска

debeschlagen, instrumenta calceandis equis. стане у нараду, па он изиђе пред њу и стане 2) косни, Ваз Депgelseug, instrumenta fenise говорити: „Видите ли људи то брдо? cae falci acuendae. [cf. отков). - 3) женски, сам чуо у Њемачкој да је то био већи град уіdе уковіца.

4) der Vejdlag, ornamentum: и од Шапца и од Зворника, па су људи, Златни кове и сребрни, Да л'јено ти сјајн пред што ће Турци обладати овом земљом, 5) човјек етарога кова (т. ј. јак и здрав као натрпали у њега пушшака и тоllова ,

и баІшто су стари људи били), фlag, constitutio. рута и олова, и сабаља и ножева, и остаKÖBA[*], f. der Schöpfeimer, urceus.

лога свакојава оружја, па га засули земљом, Кована, f. Хraнeпaтe, nomen feminae.

па тако и остало и грабићи по њему поракованлук, (кованлук).* m. vide [челињак) сли; него сад и онако смо беспocлeни, доуљаник.

несите трнокопе и лопате, да га откопамо, кованција,* т. беr bieпeнтürter, apiarius. па ћемо имати и град, и оружја и џебане ; кованџијин, а, о, беҙ 23ienenpärters, apiarii. јер видите она бара за то удара на барут, KOBàHyújhra, f. die Frau des Bienenwärters, uxor што тече испод тог града, па ваља да је

apiarii: Да субаше љубе кованцијкке, А негдје залило у барут.“ По том буљубаше анџије младе станарице

одмах пошљу у села, те се донесу трнокопи KOBâle, n, das Schmieden, cusio.

и мотике, и лопате и сјекире, и два три дана коваран, рна, рно, (у Ц. г.) faljb, astutus, cf. почну с врха крчити и откопавати; но у том [vide] лукав: мудар и коваран.

ударе Турци, и логор се проспе и премјести, KOBáperbo, n. die Schlauheit, astutio. cf. (vide] и Ковиљача остане као што је и била. Ја лукавство.

за цијело мислим да је Ћурчија ово само за ковати, кујем (но ист. кр. може се чути и ковём), то хтио копати да људи не би бјежали из

v. impf. 1) ichmieden, cudo. -- 2) Hobie, Geld логора кућама. [cf. Видојевица). prägeit, cudo. 3) коња, баз 23fers bejblagen, ковиље, п. 1) Ваз 23frieтengra3, stipa pennata munio pedes equi soleis ferreis: Бе јунаци Linn.: Лепа Пава уковиљу спава, њој се коње кују 4) ковати кога у звијезде, т. Раде кроз ковиље краде 2) [Ковиље] намај. хвалити.

стир у Староме Влаху под планином Кобиљем. ковач, ковача, т. 1) Ser с фnties, faber. 2) Ковиљка, f. ifrauenanie, nomen feminae. (у Шумад.) [alcedo ispida I..] vide Шљука [?]. кiвница, f. Die unge (баз Rünghaus), moneta.

3) (у Дубр.) некака морска риба (Veriig коврљак, коврљака, т. (у Петрову пољу) као fönig, zeus faber L.]. 5) vide Ковачи: По гужва од црвена и црна, Іто жене носе на купи ми по равну Ковачу

глави, а преко тога округу (јанімак-бошчу), Ковачанин, m. Ciner po Ковачи: Покупи ми Art Nopfbedeckung, vittae genus.

по равну Ковачу Пет стотина силних ко- коврљање, п. vide [ваљање] котрљање. вачана

коврљати, љам, v. impf. (у ц. г.) vide (1 ваковачев, а, о, без сфmiebes, fabri.

љати 1] котрљати. Ковачи, m. pl: Те је шаље у Коваче равне ковртањ, тња, т. савијено што у коло, ковачина, f. 1) Sie Cijenjpäие, ѕtrісturae ferri. коса на глави, Sie Runse, orbis.

[cf. поспа]. – 2) augm. p. ковач. — 3) Кова- ковртач, ковртача, т. онај колутић (од гвожђа

чина Рамо: На Турчина Ковачину Рама -- или пиринча) што се њиме листови од тиковачица, f. Sie &фnievi, uxor fabri: Ковач јеста сијеку, бiterr. Wrapjenrab'і. cf. [мавикује, ковачица преде

њак, мамуза 2,] девермавишI.

н. п.

коврцан, т.: Oј мацане коврцане (рече се кожухар [кожуар), т. деr turjoier (Beljer), pelмачку).

lio. [cf. крзнар, һурчија). коврчаст, а, о, frаllѕ, crispus. [cf. крецав). кожухарев [кожуарев], а, о, без 43elgers, pelliковрчење, п. Заз iränjelit, to crispare. кожухаров (кожуаров],3 onis. коврчити, чим, v. impf. fraufeli, crispo. кожўніак, шка, m. hyp. p. кожух. коврчица, f. (у Сријему) понијвише се говори кожушина, f. augm. p. кожух.

pl. Kepuue, das Paarlödchen, cincinnulus. кожушчић, m. dim. p. кожух. KoBpWak[*], m. die cylindrijche Müte der Männer kosa, f. (gen. pl. kóza) 1) die Ziege, capra.

in Vośnien, mitra cylindrica virorum. [cf. ko 2) pl. козе, Sag Bangerujt, machina aediticaврщик).

tionis. [vide скела 3]. коврик[*], т. (у Сријему) vidе коврџак. козалац, 1ца, т. 1) у цілуга она гредица што ковча[* конча), f. Bu bejtel (eiнgentli) дая Lehr), саставља гредељ и плаз.

2) некака трава, tibula. [cf. спона 3, чупица].

artemisia dracunculus Linn. [arum L.). cf. KOBY 14[*], adj. indecl. mit Deftein geziert, fibu козлаіц, закозлик. latus: На нијевцу ковчали чакшире.

козалина, f. (у Рисну) vidе калужа. ковчар, ковчара, т. (у Ц. г.) мушка ковча, 1 козар, козара, m. 1) Ser Siegenbirt, caprarius.

der Hacken (eines Veftels). fibula. [cf. Kykai, [cf. козоната]. — 2) (у Дубр.) крут варак, мужјак 2).

das Muistergold, aurum tremulum. [vide 1 Baковче[* копче, f. pl. Sie Deftel, tilulaac. [cf. рак). — 3) ( Козар] планина у Босни: и зглоби, чупице).

утече у Козар планину ковчег, т. (у Херц.) Sie stijte, irije, arci, ci- козара, f. 1) беr lag ipo Sie Siegel gejchladytet

sta [cf. сандук, скриња (пикриња)]: Та одоше meroen, macellum caprarium. - 2) ( Козара] у бијелу цркву До ковчега више Петра све планина у Босни више Мотаице. тог, Светог Петра ковчег целивание

Козарац, рца, т. град у Босни под гором Коковчежић, m. dim. p. ковчег.

заром на ријеци Козаруши, која утјече у көвчица, f. dim. p. ковча.

Гомионицу (Гомионица у Сану, а Сана у Уну). көговић, т. (у Лици) н. п. кoгoвић си ти? ко- козарев, а, о, vide козаров.

говић је он (она) ? и т. д.; vіdе чеговић. козарина, f. Sag Siegengels (fiir sent Sirten), рекәгод [ткогод), когаrӧд, |

cunia pro capra pascenda. кого, [ткогобј, кога гоѕ, wеr інтеr, quisquis. | комарица, к. 1) bеr Siegenital, stabulum. — 2) код, 1) bei, apud: сједи код мене; остао код die Ziegenhirtin, capraria.

куће; код воде. — 2) код новаца гладује; козаров (козарев), а, о, Seg Siegenbirtеп, сакод коња иде пјешице; код жене иде не prarii. опран и т. д.

козарски, кa, кo, 1) Ser Siegenbirten, caprarioкӧдороши. [cola rossa = црвенорешка), т. (у

2) говори козарски, eine 20rt RotbЦ. г.) некака тища, колико кос, 24rt Bogel, miljeb: крдокрђи крмекрни, т. ј. дођи мени; avis quaedam [Rothschwänzchen, ruticilla phoe крдокрнекрси крвокрде, т. ј. донеси воде, nicurus L.].

и т. д. [cf. пословица 1]. кожа, f. [cf. кожина, чаира 1] 1) бie aut, си- козаруша, f. ријека у Босни, еіn ѕlаnѕ in on

tis. 2) das Fell, pellis. 3) das Leder, nien, nomen fluvii. corium.

кӧзбаша, f. (у Лици) који напријед коси пред кожан, жна (жана), но, рот кожа, coriaceus. косцима, козбаши се обично за столом даје кожар, т. бer Gerber, coriarius. [cf. 1 табак 2). on Ópabiera pen, Mäher der den andern voranкожење, п. Ваз 2Serjen Ser Siege, partus caprae. gebet, foeniseca primus. кoжeтина, f. augm. p. кожа. [cf. кожурина]. | [козе, f. pl. vіdе cкeлa 3; види s. v. коза 2.1 кожина, f. (у Крајини Неготинској) vide кожа. козина, f. 1) sie Riegemolle, lana caprina. [vide] кожица, f. dim. p. кожа.

костријет, cf. кочет, козјевина. — 2) кожəдер, т. кад у прољеће удари мећава, те Siegenfell, pellis caprina. [cf. козлина 2].

олише стока, eint jcbtechte3 бет 23ice jetalli- козити, кӧзим , v. imрt. merjen (pon Ser Siege), ches Wetter, tempestas pecoribus perniciosa. . pario. [vide) козомор, cf. козодер.

козити се, кӧзім се, Y. r. impf, merjen (pon Ser кожу, кожуа, m, vide кожух.

Ziege), pario. кожуap, m. vіdе кожухар.

козицца, f. 1) din. p. коза. 2) (у Хрв.) ein кожуарев, а, о, vide коаухарев.

irdener Dreifuß, tripus fictilis. кожуаров, а, о, vide кожухаров.

козицe, f. р. (у Барањи) vidе оснице. кожурина, f. vile кoжeтина.

козја брада, f. Ser 23ottsbart, tragopogon praкожурица, f. 1) діе с фраrte, callum. 2) (у tensis Linn.

Боци) бie Вирре без Ceilepurniз, пуmрliа bom- Козјак, m. Планина у Далмацији (у Косову близу bycis. cf. [vide] чаура [2].

Kuuba), Berg in Dalmatien, montis nomen. кожух [кожу], m. Ser Zels, vestis pellicea, pel- Козјан, т. планина у Хрватској у Оточкој lis villosa. [cf. кунто 2).

регементи, 9 апте еіnеҙ 23ergеѕ, mоntіѕ nomen,

rum.

козјевина, f. 1) Sag Siegenfleijcb, caro caprinа. јеч, за то се и сад додаје кад ко припови

- 2) die Siegenwolle, lana caprina. [vide ko једа како је он што говорио. стријет). cf. козина.

којешта, којечёга (којешта), allerlei, mag immer, кӧајн, зја, зje, Siegens, caprinus.

varia, quidquid in buccam venerit: robopu közjû poroby, m. pl. dreitheiliger Zweizahn, bidens којешта. tripartita.

који, која, које, 1) melder, qui: који си да си. козјобрад, m. ein сфimpjmort, convicium: Од 2) der wie vielste, quotus.

3) доћи ће кад ми је у дом дошла, Свакоме је име који дан, који час, gleich, statim. нала:| Свекра зове козјобраде

којигод, којагдд (којагӧд?), којегдд (којегод?], козлац, козлада (козалца), m. (у Сријему) vide wer immer, quicumque, quisquis. [cf. Kojuroкозалац [2].

дер, којигодир, којигов, којигођер). кӧзле, лета, п. (по југоз. кр.) vide jape (у ц. којигддер,

г. док сисa дoнде је козле, а послије јаре којигддир, 3 ( Дубр.) vide кojигод.
до године, па онда двизе, па требак а жен- кojигоћ, којагӧ), којего), vide кojигод.
ско ухотка, увотка): Још (се) није коза око- | којигӧ, ер, (у Дубр.) vide кojигод.
зила, а козле игра по пољу.

који му драго, којега му драго, wer inimier, , козлетина, f. кожа од козлета, Sag sell poil cinter quisquis.

јиштgen Siege, pellis capellae аut capri juvenis. којино, vidе који (cf. [2] но [4]): Којено су козяина, f. 1) vidе костријет. 2) (у ц. г. пет стотин” дуката Hн осталу муку твоју,

козлина), козја кожа, 3iegenfell, pellis caprinа. Коjуно си ти мучио Којано је у кавезу [vidе козина 2].

расла козлићн, . р. (по југоз. кр.) vide [japaд] | коjo, m. (јуж.) һур. р. Коста. [cf. Koja). јарићи.

Kójuus, m. Mannsname, nomen viri. Козник, т. зидине од старога градића у на- 1. кока, f. hyp. p. кокоІІ : Види моја ока ће се

хији Крушевачкој на десној страни Расине. пече кока. Нека је кока нарена, па макар Приповиједа се да је овај градић зидала "Бур и не снијела јајета (т. і. нека је лијена (жена ђева Јерина, па због велике висине и врлети или дјевојка), па макар ништа не знала). није се камење могло носити друкчије до на 2. кока, f. (у Сријему) беr meiblidфе Chamtbeil

козама и за то да се назвао Козник. bei fleinen Kindern (wie bei den männlichen Kiкозддер, т. (у Дубр.) vide козомор.

Thija oder peca), muliebria infantis. козддерац, козодерца, т. (у Далм.) некакав кокало, m. Ser ко јagt, qui protulit ко [ef. кокша]: вјетар од кога цркавају козе.

А. Ко је то рекао? Б. Кокало (ди jcbit). коздмор, т. (у Дубр.) рі,аво вријеме (особито Кокан, т. 1) пјева се и приповиједа како се

у прољеће) кад козе цркавају. cf. [козодер,) некакав Кокан челебија погодио : У эле дане кожодер.

у године гладне За три грозна и чакире козопаша, т. (у Боци) Ser Siegenbirt, caprarius, сукна! Да он двори седам газдарица и да

cf. [vide) козар [1]: Козоваше надмонтане. чува хиљаду оваца; како је газдарица Мара козош, m. матори козоні ! рече се стару чо купила коло да би домамила Кокана од оваца; Bjeky, Schimpfwort. convicium.

како је Кокан дошао, какав је био и како Koja, m. (ист.) vide Kojo.

је у колу играо, и т. д. и од тога је остала којадико ! припијева се тдјешто у пјесмама: ова пословица : Нема кола без Кокана. cf.

н. п.: Oj! колико је уз море градова, ој ! чалабрцнути. која дико уз море градова, Ој! у сваки сам кокање, т. баѕ rаten (Rojten) bes Ruturns in 24јфс,

јунак долазно, ој! која дико јунак долазио -— ostio fructus zeae mais Linn. којасити се, сйм се, vide којаснути се: Јутрос кокатн, кокам, v. impf. н. п., кукурузе, brаtеп ни се Турци којасили

(bet futurиз), torreo. cf. кокица [4]. којаснути се, нём се, т. г. pf. jifeben Caffen, кокин, а, о, беr Senne, gallinae: Већ сам кокин

grupet, praeteriens saluto. cf. којасити се. танцовођа — којегдё, (ист.)

Кокирна, f. брдо у Велебиту, 9іате eines Derges, којегдӣ, (зап.)

montis nomen. kojerujë, (jyros.) hie und da, hinc inde.

кокнца, f. 1) dim. . кока. 2) das Haselhuhn, коjerke, (јуж.)

tetrao bonasia [1..; vіdе љепттарка].

3) (у којекад, бапп итә man, interdum. [vile кar Фрушкој гори) Ser 2) aitrijer, scarabaeus meloкад).

lоntha. [vide гундељ]. 4) geröstete Kufuruza којекакав, ква, кво, nie іmmеr bејфајjen, qua förner, grana zeae mais tosta. [cf. jarna). којекаки, кa, кo, | liscumque.

5) кад се из пуле истресе уједно дван који којекако, mie inter, utcumque: како живиш? још гори. Ову кокицу меѓу дуванније вр.to којекако (jwlett).

радо на лулу кад се напуни на ново. којекӯд,

кокорав, а, о, (у Ц. г.) vidе чупав. . hin und her, hinc inde. којекуда,

кокорајка, f. у пјесми pitbeton für Sіе реппе: којекӯде, говорио је Карађорђије често уз ри оти коко кокорајко!

Легло

Златне

као што се

кокоруша, f. (у Барањи) vide пасерка. ковша, т. vіdе кокало: А. Ко је то рекао ? | кокот, т. 1) (по југоз. кр.) беr $abn, gallus, Б. Кокша из Дивоша.

cf. [vide] пијетао [1]: "Бего, кокот попијева, кӧл, т. (у Херц.) н. п. ми ћемо пристати у онђе свашта има (т. ј. међу људима свашта ваші кол (коло ?) беr #reig, circulus. бива); Куд с' не чује вaшке ни кокота 1. кола, кола, п. pl. 1) Ser Bagen, plаuѕtrum : У Грбљу кажу ако кокот доживи девет го На њему се сломила кола, er bat für 21Ше дина, да га одмах ваља заклати, јер веле gebüßt.

. 2) кола на небу, ursa major et да би послије снио јаје из којега би се из ursa minor. . некако чудо.

2) Sag Gatern Ser | 2. кола, f. 1) һур. р. колач: да ти мајка умиРеппе, garritus gallinae. — 3) (у Дубр.) не јеси колу (жене говоре дјеци). 2) һур. кака морска риба, 24rt Crefij, piscis quidam р. колијевка.

marinus [trigla lineata L.; cf. ластовица 2]. колађер ! као што се у Бару рекне рaдину : кокотaњe, n. Sag (Bactern, gаrrіtіо.

Сирова ти! тако се доље на лијевом брикокотати, кокоћем, v. impf, gaterit, garrio. јегу Дрине, у Семберији, рекне : Колађер ! кокотац, кокдца, m. (у Дубр.) некака трава, Али сам заборавио шта се на то одговори. Melilote, melilotus (officinalis L.).

колина, f. (у приморју) vidе колајна : Л'jепа кокотиња, f. (у Дубр.) некака трава, Djtеrluci, су ми даровали дара: Свекар бане колаине aristolochia [clematitis L.].

Ни на грло златна колана кокотити се, кокотім се, v. г. impf, jtoljicrn, | колајна, f. Sag 20kеѕаillon, grope Denimminje, nаmus wie ein Hahn, superbio ut gallus. [cf. kony

memorialis major. [cf. колаина, медуља 2]. нити се).

Колак, т. ваљада је био некакав хајдук или кокотић, m. (у Дубр.) dim. p. кокот.

кесеција: Тешко Колаку на злу конаку. кокотуши, f. (у Грбљу) име кокоши која при- колалије[*], f. 1) токе савијене као колутови, ликује више кокоту него кокоши, Hennenname, ,

и сад носе у Далмацији: На nomen gallinae indi solitum.

прcима токе коалије 2) гаће, ваља да koróh@ibe, n. das Stolzieren wie ein Bahn, super шарене на кола, cf. коласт: За Анкинe rahе bia galli.

коалије кӧкӧш, кокоши, f. (gen. p. кокоши и кокошију) колалом лілом припијева се на бабинама, ein Sie Syenne, gallina. [cf. кокошка 1).

Refrain der Wochenbett-Lieder, vox accini solita in кокошар, кокошара, т. 1) деr pubnerjtali, gal carminibus ad puerperas: Колалом лалом,

linarium. [cf. кокошињак 1, һумез). 2) ко му отац бјеше der Qühnermann, gallinarius.

колан , т. 1) Ser Cattelgurt, cingulum sellae KOKOMnbar, m. 1) der Hühnerstall, gallinarium. equariae [cf. пoupyr 2): Притеже му четири

[vide kokonap 1]. - 2) der Hübnermist, ster колана 2) женски појас на нафтама, vide cus gallinaceum. 3) болест на прсту у

тканице. pyre, Art Geschwür [der Nagelwurm), ulceris ge- Bòxâp, m. der Wagner, plaustrarius. nus (panaritium].

коларев, а, о, уide коларов. кокошињй, ња, ње, $übners, gallinaceus. [cf. коларина, f.: ІПак на главу капу коларину, кокошји).

окојој су до три крила златна кокошињй мрак, m. као очиња болест, од које кӧларница, . Sie Bagnerei, 23Berfjtätte Seg 24kage

човјек у вече не види ниніта, 2rt lugеntrаnt ners, officina plaustraria. heit [die Nachtbliendheit), morbus quidam oculo- BỒNâpob [konapel), a, o, des Wagners, plaustrarii. rum [hemeralopia].

кӧласт, а, о, шарен на кола, runsgeflett, maкокошица, f. dim. p. кокоші. [vidе пилица). culosus: У скут свилен коласте аздије кокошји, шја, шје, vide кокошињи.

колаң, көца, т. (pl. коци, а у Црногорскијем кокошка, f. 1) vide кокошI. 2) ein Knäuel пјесмама има и кочеви, gen. коліца) ber

rohes Garn, glomus filorum crudorum: Mota floct, fabt, palus [cf. казук): Сад ће твоје пређу на кокошку; намотала велику кокошку. овце на трагове , А Турачке главе на коОва кокошка није округла, као друго клунко, него је дугуљаста као лубеница, ау сриједи колач, колача, т. 1) eine 20tt raofürmige& Brot, мало шуіпља; 1а кад се стане мотати на мо panis genus. Кад се иде у пријатеље (својти товило, онда се почне изнутра. 3) читава у госте) свагда у торби осим чутуре и још jesrpa 13 opaxa, der ganze Nußfern, nucleus чега ваља понијети и колач (т. б. меничан integer.

хљеб), па кад се из пријатеља повраћа, опет кокошкe, adv. кад се двојица рву, на падну Одонуда такови колач вања да му спреме ;

обадва на ребра тако да се не зна који је за то се каже: Јужну божићу и пријатељкога оборно, онда се каже: пали су кокошке, ском колачу не ваља се радовати (јер приgleich fallen (im Ringen), ohne Entscheidung, daher јатељ ако један колач донесе, он неколика der Kampf von neuem angeht, aequaliter.

поједе, и опет му један ваља сиремити да кокошчина, f. augm. p. кокошка.

понесе). Бољи је и црн колач него празна кокулица, f. (у Дубр.) бie Conjur, tоnѕurа. торба. Хвала му као и тетки без колача (т.

чеве

« PreviousContinue »