Page images
PDF
EPUB

кнезовати, кнезујем, v. impf, кнез-jein, impero

ut кнез.

јег он помисли да оно воли снијега него меће, на рече: „Ко што ла.“ Ко си да си.

77

кнезовски, ка, ко, беп кнезови дебövig, To кне-коб, f. 1) сусрет, біе Begegnung, occursus:

[blocks in formation]

внешчић, m. dim. v. кнез. Књегиња, f. vide кнегиња.

књежење, п. боз ене-maßen zum 23einen (öterr.
баз Жанзен). [cf. кенкање].

вњезити се, зим се, v. r. impf. Riene maфен
.zum Weinen (öfterr. raunzen), os ad fletum di-
duco. [cf. кењкати, кмезити се].
књига, f. (pl. gen. књига) 1) ber Brief, literae,
epistola [vide писмо 2]: На кољену ситну
књигу нише Чашом здрави Ришњанин

добра коб! (говоре по Крајини Неготинској кад се срету двојица). 2) (у. Лици) човјек лијепе коби.

1.коба, f. 1) hyp. v. кобила: Што коба више
скаче, то боље врше. 2) (у Сријему и у
Бачкој) vide кобац.

2. коба, f. (у Лици) дугуљаста дна кабао, у ко-
јему се држи и носи масло, скоруп, мед и
T. A., Art Kübel, urna quaedam.
кобасица, f. 1) bie Burjt, farcimen, botulus. [vide
Дјевеница]. 2) од вашина настављени сно-
пићи кад се бријег тврди да одбија воду.
3) [Кобасица] планина у Србији у нахији
Крушевачкој, ein Berg in Serbien, mons Serbiae.
кобасичар, m. 1) 2Surftmaher, fartor.
Liebhaber von Würsten, amans farciminum.
кобасичарев, а, о, без кобасичар, fartoris,
botularii.

2)

Briss.; cf. 1 коба 2, пиљуга, шкањац]: Не буди свакој тици кобац; Свака тица има коица. кобацање, п. баз harren mit ben Süjjen, strepitus pedum.

Иване А Мијајло књигом из њедара Кад се ситне књиге растурише Од тог мора до зелена Лима 2) baš Bud), liber: Код цара је Марко писар био, У њега су књиге | староставне Док извадим књиге старо- кобасичаров, славне, Да ја гледам, синци, у књигама кобац, конца, m. ber Éperber, nisus [accipiter Јел Милица Лазу суђеница К нама брже, хоче и ваизи! Понесите књиге иџијеле, Те гледајте што нам књиге кажу 3) tu sien, literae: дали дијете на књигу, зum tuSieren; изучио књигу, hat ganz ausjtubiert; зна књигу (т. ј. читати и писати); Чудно Симо књигу изучно, Не боји се ђака ниједнога | 4) das Papier, charta, cf. [vide] xapтиja: Пак довати лист књиге бијеле, Искидаше књигу на комате, На пустише по књизи јазију

књигоноша, m. ber Briefträger, tabellarius. [cf. сахија (саија)].

књигоношче, чета, n. ein junger Brieftrüger, taballerius juvenis: Завика му момче књиго

ношче

књижан, жна, жно, vide књижеван.

кобацати се, цам се, v. r. impf. mit ben Sijjen scharren, strepo pedibus.

кобача, f. (у Хрв.) од дрвета као крлетка
(кавез), гдје се држе кокоши или каква друга
живад, бег иnerjteig, gallinarium. Кобача се
од крлетке разликује по томе што је крлетка
мала за тице, а кобача велика за кокоши
и другу живад.

кобачење, п. baš Reißen an fid), raptus.
кобачити, чим, v. impf. (у Хрв.) an fid) reißen,
rapio: Ко јачи онај и кобачи.
кобељање, п. baš 28äljen, Holfen, volutio. [vide
Ваљање].

књижар, m. ber Bubinber инб Buchhäubler, li- кобељати, љам, v. impf. rollen, volvo. cf. [vide

brarius.

књижарев, а, о, vide књижаров.
књижарница, f. bie Buchhandlung unò біе Budh=
binberei, officina libraria.

књижаров [књижарев], а, о, без књижар, li

brarii.

књижеван, вна, вно, literarijd, gelebet, eruditus. [cf. књижан].

књижевник, m. ber Witerator, Ser Selehrte, eruditus, literatus.

књижетина, f. augm. v. књига. [cf. књижурина].

књижица, f. dim. baš Dühlein, libellus. књижурина, f. vide књижетина.

ко [тко], кога, 1) wer? quis? 2) wer, qui: ко што ла, nadh Belieben, ut lubet, utrum praeplacet (prichwörtlich, seit der Anckdote). Сpón приновиједају како је некакав Турчин код Нијемаца у ропству хранио зими свиње, па | усуо врућу међу у корито; кад се свињче опржи и потрчи брже боље са сурлом у сни

1] ваљати [1].

кобила, f. 1) bie Étute, equa. 2) у каши

чаре воденице она гредица, што на њој стоји коло. [cf. магарац 3]. 3) (у Боци) на тијеску она греда горе која саставља лозе и орасима се доље притискује кад се тијеште маслине. 4) vide кобилица 2. кобилар, m. 1) bie tutenhüter, tutenhänòler, custos equarum aut questum earum exercens. 2) Echimpfwort für einen ungeschückten Reiter, convicium in equitem. кобилетина, f. augm. v. кобила. кобилин, а, о, ber Etute, equae. кобилица, f. 1) dim. v. кобила. 2) das Brustbein ber 23ögel, os sterni avium. cf. [кобила 4,] ломилица. 3) (у Боци) грозд, кад се одсијече с лозом заједно, да се остави, Нев schoß mit Trauben. [— 4) vide koь 4]. Кобиља Глава, f. планина у Херцеговини: Ал то гледа Бајо и Лимуне Са стијене из Кобиље главе

Кобиље, п. планина у Старом Влаху. cf. Ко- ковачки, ка, ко, ber $miebe, fabrorum. виље [2].

кобиљи, ља, љê, бer Stute, equae.

Кобиљи до, т.: На широку долу Кобиљему кобиљњача, f. некака трава, Xrt Bflanze, herbae genus.

кобити, бим, v. impf. 1) кога, т. ј. слутити коме да га нестане, н. п. кад би човјек имао троје дјеце, на двоме да купи капу, а трећему ништа, онда би се рекло: коби дијете, den Untergang ahuden, praesagio interitum : Cви су коњи зопцу позобали, А мој доро ни такнуо није: Ногам бије а ушима стриже, Често гледа на Коштац планину : Или коби мене или себе 2) begegnen, осcurro [vide сретати]: Коб га коби Стеванова љуба кобљење, п. 1) баз Ибпен, praesagitio.

vide уковица.

[ocr errors]
[ocr errors]

2)

das Begegnen, occursus. ков, кова, m. 1) коњски, баз Beräth zum Bfer= debeschlagen, instrumenta calceandis equis. 2) косни, баз Dengeljeug, instrumenta fenisecae falci acuendae. [cf. отков]. 3) женски, 4) der Beschlag, ornamentum: Златни кове и сребрни, Да л'јепо ти сјаш 5) човјек старога кова (т. ј. јак и здрав као што су стари људи били), $lag, constitutio. кова[*], f. ber möpfeimer, urceus. Кована, f. Утauenname, nomen feminae. кованлук, (кованлук).* m. vide [челињак]

уљаник.

[ocr errors]

кованџија, * m. ber Bienenwärter, apiarius.
кованџијин, а, о, без Віененwärters, apiarii.
кованџијнка, f. bie Grau bes Bienenwärters, uxor
аріагіі: Да субаше љубе кованџијнке, А
анџије младе станарице

ковање, п. баš mіебен, cusio.
коваран, рна, рно, (у Ц. г.) falj, astutus, cf.
[vide] лукав: мудар и коваран.
коварство, п. sie [anheit, astutio. cf. [vide]

лукавство.

ковати, кујем (по ист. кр. може се чути и ковêм),
v. impf. 1) schmieden, cudo. 2) новце, Bels
prägen, cudo. - 3) коња, баз ferò bejcolagen,
munio pedes equi soleis ferreis: Ђе јунаци
коње кују 4) ковати кога у звијезде, т.
3. хвалити.
ковач, ковача, т. 1) ber mіеs, faber. 2)

ковачница, f. bie miebe, fabrica ferraria. [cf. 2 вигањ].

[ocr errors]

Ковиљача, f. село у Јадру (под Гучевом, близу
Лознице), Жаme eines Dorfeš, pagi nomen. Hа
дну тога села, под самијем брдом, има један
округао бријег, обрастао грабићима, и дру-
гом којекаквом шумом, и на врх њега налазе
се некаке зидине у земљи, а ниже тога бри-
јега извире у пољу смрдљива бара (cf. Смр-
дан [1]). Срби онуда приповиједају да су не-
кад биле двије сестре: Вида и Ковиљка:
па Вида градила Видојевицу, а Ковиљка
тај град Ковиљачу; па послије кажу да су
људи засули Ковиљачу у земљу, кад су по-
лазили на некакву војску. Године 1804 био
је наш логор баш под Ковиљачом, па једно
јутро Ђорђије Ћурчија (који је онда запо-
виједао у Јадру) заповједи те сва војска
стане у параду, па он изиђе пред њу и стане
говорити: „Видите ли људи то брдо? Ja
сам чуо у Њемачкој да је то био већи град
и од Шапца и од Зворника, па су људи,
пред што ће Турци обладати овом земљом,
натрпали у њега пушака и топова,
рута и олова, и сабаља и ножева, и оста-
лога свакојака оружја, па га засули земљом,
па тако и остало и грабићи по њему пора-
сли; него сад и онако смо беспослени, до-
несите трнокопе и лопате, да га откопамо,
па ћемо имати и град, и оружја и џебане;
јер видите она бара за то удара на барут,
што тече испод тог града, па ваља да је
негдје залило у барут.“ По том буљубаше
одмах пошљу у села, те се донесу трнокопи
и мотике, и лопате и сјекире, и два три дана
почну с врха крчити и откопавати; но у том
ударе Турци, и логор се проспе и премјести,
и Ковиљача остане као што је и била. Ја
за цијело мислим да је Ћурчија ово само за
то хтио копати да људи не би бјежали из
логора кућама. [cf. Видојевица].

и ба

ковиље, п. 1) баз friemengras, stipa pennata Linn.: Лепа Пава у ковиљу спава, Њој се Раде кроз ковиље краде 2) [Ковиље] намастир у Староме Влаху под планином Кобиљем. Ковиљка, f. Ўrauenname, nomen feminae.

(у Шумад.) [alcedo ispida 1..] vide шљука [?]. |ковница, f. bie Тünge (baš Münzhaus), moneta. - 3) (у Дубр.) некака морска риба [Derings | коврљак, коврљака, m. (у Петрову пољу) као fönig, zeus faber L.]. 5) vide Ковачи: Покупи ми по равну Ковачу

Ковачанин, m. Siner von Ковачи: Покупи ми по равну Ковачу Пет стотина силних Ко

вачана

ковачев, а, о, без тебез, fabri.
Ковачи, m. pl.: Те је шаље у Коваче равне
ковачина, f. 1) біе ijenjpäne, stricturae ferri.
[сf. поспа]. - 2) augm. v. ковач. 3) Кова-
чина Рамо: На Турчина Ковачину Рама
ковачица, f. bie фmiebin, uxor fabri: Ковач
кује, ковачица преде

гужва од црвена и црна, што жене носе на
глави, а преко тога округу (јашмак-бошчу),
Art Kopfbedeckung, vittae genus.
коврљање, n. vide [ваљање] котрљање.
коврљати, љам, v. impf. (у Ц. г.) vide [1ва-
љати 1] котрљати.

ковртањ, тња, m. савијено што у коло, н. п.
коса на глави, біе Кипбe, orbis.
ковртач, ковртача, т. онај колутић (од гвожђа
или пиринча) што се њиме листови од ти-
јеста сијеку, öfterr. Rrapfenrab'l. cf. [мавиш-
њак, мамуза 2,] девермавиш.

коврцан, т.: Ој мацане коврцане (рече се | кожухар [кожуар], m. ber Mür (Belger), pelмачку).

коврчаст, а, о, fraus, crispus. [cf. крецав].
коврчење, п. baš Rränjeln, то crispare.
коврчити, чим, v. impf. fräufeln, crispo.
коврчица, f. (у Сријему) понајвише се говори
pl. коврчице, баз Maarlöddjen, cincinnulus.
коврчак*], m. die cylindrische Müße der Männer
in Bosnien, mitra cylindrica virorum. [cf. ко-
врџик].

коврџик[*], m. (у Сријему) vide коврџак.
ковча[* копча], f. baš Defter (eingentlich baš Dehr),
fibula. [cf. спона 3, чупица].
ковчали[*], adj. indecl. mit Defteln geziert, fibu-
latus: На пијевцу ковчали чакшире.
ковчар, ковчара, m. (у Ц. г.) мушка ковча,
ber Dacđen (eines Deftels), fibula. [cf. кукац,
мужјак 2].

ковче[* копче], f. pl. bie peftel, fibulae. [cf.
зглоби, чупице].

ковчег, м. (у Херц.) біе Rifte, Eruhe, arca, ci

sta [cf. сандук, скриња (шкриња)]: На одоше у бијелу цркву До ковчега више Петра светог, Светог Петра ковчег целиваше ковчежић, m. dim. v. ковчег. ковчица, f. dim. v. ковча.

lio. [cf. крзнар, һурҹија]. кожухарев [кожуарев], а, о, без Belzers, pelliкожухаров [кожуаров], onis. кожушак, шка, m. hур. v. кожух. | кожушина, f. augm. v. кожух. кожушчић, m. dim. v. кожух. Koзa, f. (gen. pl. Kóзâ) 1) die Ziege, capra. 2) pl. козе, баš Baugerüft, machina aedificationis. [vide скела 3].

[ocr errors]

козалац, лца, m. 1) у плуга она гредица што
саставља гредељ и плаз. 2) некака трава,
artemisia dracunculus Linn. [arum L.]. cf.
козлац, закозлик.

козалина, f. (у Рисну) vide калужа.
козар, козара, m. 1) ber Siegenhirt, caprarius.
[cf. козопаша]. - 2) (у Дубр.) крут варак,
das Kuistergold, aurum tremulum. [vide 1 вa-
рак]. 3) [Козар] планина у Босни : И
утече у Козар планину

козара, f. 1) ber las wo bie Biegen gej [aitet
werben, macellum caprarium. - 2) [Козара]
планина у Босни више Мотаице.
Козарац, рца, т. град у Босни под гором Ко-
заром на ријеци Козаруши, која утјече у
Гомионицу (Гомионица у Сану, а Сана у Уну).

коговић, m. (у Лици) н. п. коговић си ти? ко- | козарев, а, о, vide козаров.
говић је он (она)? и т. д.; vide чеговић.
когод [ткогод], когагод,

козарина, f. baš Siegengels (für беn picten), ре

кого [ткого], когагођ, wer immer, quisquis.

код, 1) bei, apud: сједи код мене; остао код куће; код воде. - 2) код новаца гладује; код коња иде пјешице; код жене иде неопран и т. д.

водорошић [coda rossa - црвеноренка], m. (у Ц. г.) некака тица, колико кос, Wrt Bogel, avis quaedam [Rothschwänzchen, ruticilla phoenicurus L.].

кожа, f. [cf. кожина, чапра 1] 1) біе aut, cu- | tis. 2) das Fell, pellis. 3) das Leder,

-

cunia pro capra pascenda.

козарица, f. 1) ber Siegenitall, stabulum. - 2) die Ziegenhirtin, capraria.

козаров [козарев], а, о, beš Siegenhirten, саprarii.

козарски, ка, ко, 1) ber Siegenbirten, caprariorum. 2) говори козарски, eine Wrt Roth=

wäljh: крдокрђи крмекрни, т. ј. дођи мени; крдокрнекрси крвокрде, т. ј. донеси воде, и т. д. [cf. пословица 1]. Коваруша, f. ријека у Босни, ein Sluß in Bo$= nien, nomen fluvii.

козбаша, f. (у Лици) који напријед коси пред

косцима, козбаши се обично за столом даје од бравчета pen, Mäher der den andern vorangelbet, foeniseca primus.

corium. кожан, жна (жана), но, von кожа, coriaceus. кожар, m. ber Berber, coriarius. [cf. 1 табак 2]. кожење, п. баз 2Berfen ber Siege, partus caprae. кожетина, f. augm. v. кожа. [cf. кожурина]. | [козе, f. pl. vide скела 3; види s. v. коза 2.] кожина, f. (у Крајини Неготинској) vide кожа. | козина, f. 1) біе Siegenwolle, lana caprina. [vide] кожица, f. dim. v. кожа. костријет, cf. кочет, козјевина. 2) кожодер, т. кад у прољеће удари мећава, те Bicgenfell, pellis caprina. [cf. козлина 2]. полипше стока, ein jiled teš бет Biche jhäòli= |козити, кӧзим, v. impf. werfen (von ber Siege), ches Wetter, tempestas pecoribus perniciosa. [vide] козомор, cf. козодер.

кожу, кожуа, m. vide кожух.

pario.

козити се, кӧзим се, v. r. impf. werfen (von ber Ziege), pario.

кожуар, m. vide кожухар.

кожуарев, а, о, vide кожухарев.

[blocks in formation]
[merged small][ocr errors][merged small]

2) (у Хрв.) ein

козице, f. pl. (у Барањи) vide оснице.
козја брада, f. ber Bodsbart, tragopogon pra-
tensis Linn.

Козјак, m. планина у Далмацији (у Косову близу
Книња), Berg in Dalmatien, montis nomen.
Козјан, m. планина у Хрватској у Оточкој
регементи, Хame eines Berges, montis nomen,

козјевина, f. 1) baš Siegenfleijd, caro caprina. -2) die Ziegenwolle, lana caprina. [vide кoстријет]. сf. козина.

козји, зја, зје, Biegen, caprinus.

козји рогови, m. pl. breitheiliger weizan, bidens
tripartita.

козјобрад, m. ein himpfwort, convicium: Од
кад ми је у дом дошла, Свакоме је име
нашла : Свекра зове козјобра де
козлац, козлаца (козалца), m. (у Сријему) vide
козалац [2].

јеч, за то се и сад додаје кад ко приповиједа како је он што говорио.

којешта, којечега (којешта), allerlei, waš immеr, varia, quidquid in buccam venerit: говори којешта.

који, која, које, 1) welcher, qui: који си да си. 2) ber wie vielfte, quotus. 3) доћи ће који дан, који час, gleich, statim.

којигод, којагод [којагод?], којегод [којегод?], wer immer, quicumque, quisquis. [cf. којигодер, којигодир, којигођ, којигођер].

козле, лета, п. (по југоз, кр.) vide jape (у П. којиго (у Дубр.) vide којигод.

г. док сиса донде је козле, а послије јаре | којигодир,

wer inmmer,

до године, па онда двизе, па трећак а жен- | којигођ, којагођ, којегођ, vide којигод. ско ухотка, увотка): Још (се) није коза око- којигођер, (у Дубр.) vide којигод. зила, а козле игра по пољу. који му драго, којега му драго, козлетина, f. кожа од козлета, baš Sell von ciner quisquis. jungen Siege, pellis capellae aut capri juvenis. | козлина, f. 1) vide костријет. - 2) (у Ц. г. козлина), козја кожа, Biegenfell, pellis caprina. [vide козина 2].

козлићи, m. pl. (по југоз, кр.) vide [јарад] јарићи.

[ocr errors]

Козник, m. зидине од старога градића у на-
хији Крушевачкој на десној страни Расине.
Приповиједа се да је овај градић зидала Бур-
ђева Јерина, на због велике висине и врлети
није се камење могло носити друкчије до на
козама и за то да се назвао Козник.
козодер, m. (у Дубр.) vide козомор.
козддерац, козодёрца, т. (у Далм.) некакав |
вјетар од кога цркавају козе.
козомор, т. (у Дубр.) рђаво вријеме (особито |
у прољеће) кад козе цркавају. cf. [козодер,]

кожодер.

козопаша, т. (у Боци) бет Зеgenbirt, caprarius,

cf. [vide] козар [1]: Козопаше надмонташе. козош, m. матори козош! рече се стару човјеку, Єфіmpfwort, convicium. Која, m. (ист.) vide Којо.

пет стотин дуката
Којуно си ти мучио
расла

којино, vide који (cf. [2]но [4]): Којено су
Ни осталу муку твоју,
Којано је у кавезу
Којо, m. (јуж.) hур. v. Коста. [cf. Koja].
Којчин, m. Mann name, nomen viri.
1.кока, f. hyp. v. кокош: Види моја ока ђе се
пече кока. Нека је кока шарена, па макар
и не снијела јајета (т. ј. нека је лијепа (жена
или дјевојка), па макар ништа не знала).
2. кока, f. (у Сријему) ber weiblidhe hamtheil
bei fleinen Rinbern (wie bei ben männlichen ки-
тица обет ресa), muliebria infantis.
кокало, m. ber ко fagt, qui protulit ко [ef. кокша]:
А. Ко је то рекао? Б. Кокало (и felbjt).
Кокан, т. 1) пјева се и приповиједа како се
некакав Кокан челебија погодио : У зле дане
у године гладне За три гроша и чакшире
сукна Да он двори седам газдарица И да
чува хиљаду оваца; како је газдарица Мара
купила коло да би домамила Кокана од оваца;
како је Кокан дошао, какав је био и како
је у колу играо, и т. д. И од тога је остала
ова пословица: Нема кола без Кокана. cf.
чалабрцнути.

кокање, п. баз Braten (Röften) beš Rufuruz in 2lfhe,
tostio fructus zeae mais Linn.

којадико! припијева се гдјешто у пјесмама: н. п.: Ој! колико је уз море градова, О! којадико уз море градова, Ој! у сваки сам јунак долазио, Ој! којадико јунак долазио којасити се, сим се, vide којаснути се: Јутрос | кокати, кокам, v. impf. н. п. кукурузе, braten ни се Турци којасили (ben Rufuruz), torreo. cf. кокица [4].

којаснути се, нём се, v. r. pf. fich feђen laffen, | кокин, а, о, бет Jenne, gallinae: Већ сам кокин grüßen, praeteriens saluto. cf. којасити се.

којегде, (ист.)

којегди, (зап.) којегдје, (југоз.) којегђе, (јуж.)

hie und da, hinc inde.

којекад, бани инò wann, interdum. [vide каткад].

којекакав, ква, кво, wie immer bejdhajjen, quaкојекаки, ка, ко, / liscumque.

којекако, wie immer, uteumque: како живиш? којекако (і lecht).

којекуд,

hin und

којекуда, Бін ин ber, hine inde.

танцовођа

Кокирна, f. брдо у Велебиту, Мame eines Berges, montis nomen.

кокица, f. 1) dim. v. кока. 2) baš Dajelbuђи, tetrao bonasia [L.; vide љештарка]. 3) (у Фрушкој гори) ber Maifäfer, scarabaeus melolontha. [vide гундељ]. 4) geröstete Kukuruzförner, grana zeae mais tosta. [cf. јагла].

5) кад се из луле истресе уједно дуван који још гори. Ову кокицу мећу дуванџије врло радо на лулу кад се напуни на ново. кокорав, а, о, (у Ц. г.) vide чупав. кокорајка, f. у пјесми Épitheton für bie Denne:

којекуде, говорио је Карађорђије често уз ри- О ти коко кокорајко!

[ocr errors]

кокоруша, f. (у Барањи) vide пасерка.
кокот, m. 1) (по југоз. кр.) ber Mahn, gallus,
cf. [vide] пијетао [1]: Бегођ кокот попијева,
онђе свашта има (т. ј. међу људима свашта
бива); Куд с не чује вашке ни кокота
У Грбљу кажу ако кокот доживи девет го-
дина, да га одмах ваља заклати, јер веле
да би послије снио јаје из којега би се из-
Легло некако чудо. 2) баз Bađern ber |
Henne, garritus gallinae. 3) (у Дубр.) не-
кака морска риба, Irt Grefijh, piscis quidam
marinus [trigla lineata L.; cf. ластовица 2]. |
кокотање, п. баš Sađern, garritio.
кокотати, кокоћем, v. impf. gađern, garrio.
кокотац, кокоца, m. (у Дубр.) некака трава,
Melilote, melilotus [officinalis L.].

кокотиња, f. (у Дубр.) некака трава, Djterluzei,
aristolochia [clematitis L.].

кокотити се, кòкотим се, v. r. impf. ftolziern, wie ein Dahn, superbio ut gallus. [cf. копунити се].

кокотић, m. (у Дубр.) dim. v. кокот. кокотуша, f. (у Грбљу) име кокоши која при

ликује више кокоту него кокоши, Hennenname, nomen gallinae indi solitum.

кокоћење, п. баз Stolzieren wie ein Mahn, superbia galli.

2)

кокош, кокоши, f. (gen. pl. кокоши и кокошију)
біе Denne, gallina. [cf. кокошка 1].
кокошар, кокошара, m. 1) ber Sübnerftall, gal-
linarium. [cf. кокошињак 1, һумез].
der Hühnermann, gallinarius.
кокошињак, m. 1) ber Mübner tall, gallinarium.
[vide кокошар 1]. 2) der Hühnermist, ster-
cus gallinaceum. 3) болест на прсту у

кокша, m. vide кокало: А. Ко је то рекао? Б. Кокша из Дивоша.

кол, т. (у Херц.) н. п. ми ћемо пристати у ваш кол (коло?) ber Rreiß, circulus.

1. кола, кола, n. pl. 1) ber Bagen, plaustrum : На њему се сломила кола, er hat für Alle gebüßt. - 2) кола на небу, ursa major et ursa minor.

2.

кола, f. 1) hyp. v. колач: да ти мајка умијеси колу (жене говоре дјеци). 2) hyp. . колијевка. колађер! као што се у Бару рекне радину : Сирова ти! тако се доље на лијевом бријегу Дрине, у Семберији, рекне: Колађер! Али сам заборавио шта се на то одговори. колаина, f. (у приморју) vide колајна: Л'јепа су ми даровали дара: Свекар бане колаине златне Ни на грло златна колаина |колајна, f. баз Теbaillon, große Denfmünze, numus memorialis major. [cf. колаина, медуља 2]. Колак, т. ваљада је био некакав хајдук или кесеџија: Тешко Колаку на злу конаку. колалије[*], f. 1) токе савијене као колутови, као што се и сад носе у Далмацији: преима токе колалије 2) гаће, ваља да шарене на кола, cf. коласт: За Анкине гаће колалије

На

[blocks in formation]

руке, Xrt Sefhwür [ber Nagelwurm], ulceris ge-|колар, m. ber Bagner, plaustrarius. nus [panaritium]. коларев, а, о, vide коларов. кокошињи, ња, ње, über, gallinaceus. [cf. коларина, f.: Пак на главу капу коларину, кокошји]. О којој су до три крила златна кокошињи мрак, т. као очиња болест, од које | коларница, f. bіе Bagnerei, Berfjtátte бeз 2Bag= човјек у вече не види ништа, Xrt Mugenfranf= ners, officina plaustraria.

beit [bie Ratbliensheit], morbus quidam oculo-|коларов [коларев], а, о, без Bagners, plaustrarii. rum [hemeralopia].

кокошица, f. dim. v. кокош. [vide пилица]. кокошји, шја, шја, vide кокошињи.

кокошка, f. 1) vide кокош. 2) ein Knäuel robes Barn, glomus filorum crudorum: мота пређу на кокошку; намотала велику кокошку. Ова кокошка није округла, као друго клупко, него је дугуљаста као лубеница, а у сриједи мало шупља; па кад се стане мотати на мо

товило, онда се почне изнутра. 3) читава
језгра из ораха, ber ganze Rußfern, nucleus
integer.

кокошке, adv. кад се двојица рву, па падну
обадва на ребра тако да се не зна који је
кога оборио, онда се каже: пали су кокошке,
gleich fallen (im Ringen), ohne Entscheidung, daher
der Kampf von neuem angeht, aequaliter.
кокошчина, f. augm. v. кокошка.
кокулица, f. (у Дубр.) біе Zonjur, tonsura.

коласт, а, о, шарен на кола, runbgefleft, maculosus: У скут свилен коласте аздије колац, коца, m. (pl. коци, а у Црногорскијем пјесмама има и кочеви, gen. колица) ber

flod, fabt, palus [cf. казук]: Сад ће твоје овце на трагове, А Турачке главе на ко

Чеве

колач, колача, т. 1) eine Wrt rabförmiges Brot, panis genus. Кад се иде у пријатеље (својти у госте) свагда у торби осим чутуре и још чега ваља понијети и колач (т. ј. шеничан хљеб), па кад се из пријатеља повраћа, опет одонуда такови колач ваља да му спреме; за то се каже: Јужну божићу и пријатељском колачу не ваља се радовати (јер пријатељ ако један колач донесе, он неколика поједе, и опет му један ваља спремити да понесе). Бољи је и црн колач него празна торба. Хвала му као и тетки без колача (т.

« PreviousContinue »