pl. колендари) (у Дубр.) vide колсђани. колёндати, дам, v. impf. (у Дубр.) am Chrijt= abend oder um das neue Jahr von Haus zu Haus gehen und gewisse Lieder singen, vespere natalitii Jesu Christi aut calen. jan. certa carmina canere ante fores. [cf. коледа]. ј. нехвала му!). Увалио му при комад [ко-| колёнда, f. (у Дубр.) vide коледа. лач?] у торбу (кад ко учини коме каку штету). | колендање, п. (у Дубр.) verbal, рои колендати. Ја му не спремам тамо колача, ih rathe ihm | колендар, колендара, m. (понајвише се говори nicht bort зи деђен; Да зла колача! Нијесам се надао томе колачу. 2) cin fleiner laib Brot, den die Mutter für das Kind, bei Gelegenheit des Backens mitbäckt. 3) ein laib Brot bei feierlichen Gelegenheiten, н. п. крени колач. 4) колач обруча, одређен број савијенијех обруча и свезанијех заједно. 5) у бунару, т. j. дрвен темељ на коме се зид почиње. [vide круг 2]. 6) (у Дубр.) госпођин дар справљеници. cf. [справа 2;] справљеница. колачара, f. игла што има на глави као колачић (по Србији и по Босни носе жене такове игле за капама), eine Wrt Shmuduabel, Haarnadel, acus. коленика, f. 1) таслак од вретена, eine nodh коленовић, m. (ист.) vide кољеновић. колачи, m. pl. кад отиду просци да претепују | колер, колера, m. (ист.) vide колијер. дјевојку (већ испрошену) и да уговоре кад колетање, n. vide махање. schwingen, vibro. колечкаш, колечкаша, m. н. п. во, који је одмах до колечака упрегнут. колечке, f. pl. bie Räber am fluge, rotulac aratri. ће је водити, онда се каже (на неким мје- колетати, там, v. impf. (у Ц. г.) као махати, стима, као н. п. у Јадру): отишли на колаче (ићи ћемо на колаче; били смо на колачима и т. д.); на неким мјестима говоре: отишли на прстен; на неким: на уговор, а на неким: на јабуку (на неким мјестима, као н. п. у Бачкој, иду најприје на прстен, на на јабуку, на на уговор). колачина, f. augm. v. колач. колачић, т. 1) dim. v. колач. уштипак. 2) vide хват] (in колачки, ady, wie einen Bfabt [колач* Колашин, т. 1) град у Херцеговини. колиба, f. bіе Mütte, casa. [cf. кућерица]. колибица, f. bаѕ Sütten, casula. колијевка, f. (јуж.) біс 28iege, cunae. cf. [зинка,] 2) колик, колика, ко, 1) wie groß, quantus. колико, 1) wic viel, quantum. 2) 2) fovicl, quan колебање, п. baš hwanten, fluctuatio. tum: колико пијевац с прага може скочити. tumvis. demum. inmmer, quantumcumquе 2) foviel immer, quan пјевају зову се колеђани. Овај се обичај колир, колира, m. (зан.) vide колијер. међу људима нашега закона готово са свијем | колица, п. pl. 1) dim. v. кола. 2) der Schiebe изгубио, али у кршћана још траје (cf. ко- farren, pabo. ленда, [колендар,] колендати). Читава коледа, рече се и сад кад иде много људи заједно. колебани, m. pl. cf. [колендар;1 коледа. коленање, п. (ист.) vide кољенање. коленати, нам, (ист.) vide кољенати. количак (количак), чка, чко, augm. v. колик. колишан (колітан), шна, шно, dim. v. колик. коло, п. 1) н. п. воденично, од кола, баз Наб, rota. cf. [vide] точак [1]. - 2) ber Streis, orbis. 3) Art Tanz, chorcae genus [cf. хоро (оро)]: Ко се у коло вата, у ноге се 1. коље, п. (coll.) біе Bfähle, baš Pfah[werf, pali. 2. коље, (у Ц. г.) Жиße, Beit, tempus vacuum [vide кад 3]: није ми коље (а може се чути и: није ми коља, als genit.), т. ј. немам кад; Коме је путовати, није му коље дријемати; Нека зове и призивље, сад немам коље Ми немамо каде пити вино, Данас ни је коље ићи тамо Да јуначки мегдан дијелимо кољевчар, кољевчара, m. (у Ц. г.) himpfwort für einen Mann, convicium in virum, каo ниjе јунак, пего чува жену и колијевку. кољенање, п. [јуж.] baš Prüđen mit Snien, zo genibus comprimere. коловрат, m. ber 2Baffermicbel, vortex. [vide |кољенати, нам, v. [im]pf. [јуж.] бити, гњечити вртлог]. кољенима, mit Ruien brüden, comprimo genibus. коловрта, f. чија реда по говеда, коловрта | кољено, п. (pl. gen, кољена) (јуж.) 1) баз ні, наврта, и т. д. fprechen Sie Dirten, inbem fie, einander zählend, durch diese Art Los entscheiden, wer von ihnen z. B. das Vieh von da oder dort wegtreiben soll, formula pastorum, quis rejiciat pecus. Коложен, Коложуна, m. велико брдо између коломаз, т. біс Wagenjimiere, axungia. коломија, f. вагаш у брду, баз Bagengelcije, or- колоплет, m. das Drehrad, rota torquens. vide колотуре. - genu: бити коме до кољена, т. ј. први послије њега; Ти ћеш, Марко, први царовати, А ја ћу ти бити до кољена 2) das Gelenf, articulus: Па извади дурбин од биљура, Развуче га на девет кољена 3) н. п. у трске, а, geniculum. 4) die Generation (das Geschlecht), der Stamm, genus [ef. л0за 3, 2 нас 2, фамилија]: све до девет кољена; девето кољено може се узети; Проклето му племе и кољено. кољеновић, m. (у Херц.) cin Dienfc) von gutem alten Manje, von yamilic (кољено), illustri loco natus. [vide] племић, сf. оџаковић, кућић. кољенце, п. pl. (gen. кољенаца) dim, v. ко љено: И понеси дурбин од биљура, Па му пружи седам кољенаца кољивий, на, но, (у Далм.) н. п. варићак (ше нице), што се даје свештенику о креном имену (у име кољива). кồьшво, n. gekochter Weizen, der bei dem Todtenmale (на даћи) инò am Fatrontage (на слави) vom Priester gesegnet, und von den Gästen verkoftet wirb, (triticum) silicernium, cf. панаија [панахија]. Колубара, f. Sluß in ber Ваљевска нахија, Ац- | кољикоњевић, т. у пјесми, Bferbejchlachter, qui vius Serbiae, cf. Обница и Јабланица. колут, m. [cf. котур 1] 1) bie dhcibe, Surfjheibe, discus (wirb and jo geipielt, wie ber dioxos), 2) ber Heif, Hing, orbis, circulus. колутање, п. баз Spielen mit ber 2Surfjßcibe, disci lusus. колутати се, там се, v. r. impf. die Scheibe werfen, discum mitto. [cf. котурати се]. колутић, m. dim. v. колут. колчак [*], m. 1) (н. п. у Србији) на чакширама, т. ј. закрпа на кољенима кад се чакшире продру; али кад се колчаци ударају | начине се једнаки, и по шву се пришију гајтани те се и не познаје да су чакшире закриљене, него би се могло помислити да су шаране. Гдјекоји и нове чакшире с ова equos mactat: До сад смо се звали Краљевићи, А по сада кољикоњевићи ком, кома, т. 1) (у Сријему) vide комина [1]. 2) [Ком] многа се брда тако зову, п. п. Ком у Васојевићима. комад, комада. [комат] m. (го хоurior) bas Stüd, frustum. [cf. бокун, парче 1]. О свом комаду туђа говеда чувати. Дан и комад (н. п. има) і. е. bas täglidhe Brot (lusfommen). комадање, п. 1) bas Bertüden, dissectio. 2) das Erzürnen, iracundia. комадара, f. ракија од кукуруза или од другог каква жита, ber Rorubranntwein, vinum ustum e frumentis. Србљи такову ракију овако пеку: намијесе доста хљеба и испеку, на искомадају у кацу и налију водом; кад то ускисне и преври, онда пеку ракију. cf. хљебара комендатов, а, о, без ommanbanten, imperantis. [(љебара) 2]. комендатски, ка, ко, Rommenbauten, imperantium. комадати, дам, v. impf. zerjtüđelu, disseco in комадати се, дам се, ѵ. г. impf. 1) н. п. ко- комадешка, f. augm. v. комад. комендија, f. (mit bem Rhineśmus) bie Romöбіе, comoedia. комендијаш, комендијаша, m. ber Romösiant, comoedus. комендијашев, а, о, без Romöbianten, comoedi. Комадија, f. сіin Drt in Ungern: Од Пишпека и комендијашица, f. bie Romöbiantin, comoeda од Комадије комадина [коматина], f. augm. v. комад. комадић, m. dim. v. комад, баз tüdchen, fru stulum. комађе, п. (coll.) bie tüđe, frusta: Гладан пас о комађу сања. [Комани, m. pl. капетанија (племе) у Црној Гори; види 5. v. Будош.] (mima, mulier scenica). комендијашки, ка, ко, fomöbiantij, scenicus. комендирање, n. baš Rommanbiven, Соттанбо, imperium. комендирати, комендирам, v. impf. fommanbicen (gebieten), impero, cf.vide] управљати: Прво јесте Лазаревић Луко, Који Шапцем коменДира градом комање, п. баз Єtoßen mit ber Wand, 10 trudere | комешање, п. біє Bewegung, commotio. manu. комарица, f. vide комарац. комарник, т. баз Жев, обer ber Borhang gegen die Zudringlichkeit der Müden, plaga ad areendos culices. комарча, f. (у Дубр) некака морска риба, Met Ecejijd), piscis quidam marinus. [vide подланица 2]. комарчев, а, о, ber müde, culicis. комешати се, шам се, v. r. impf. fih in Bewe= gung setzen, commoveri. комидба, f. bаз 216blaten ber Rufuruzfolben, wobei ein Nachbar dem andern hilft, demtio foliorum a fructu zeae. [cf. гулидба]. У Србији понајвише беру кукурузе с комушином, на послије иду на комидбу, као на мобу, један комилац, миоца, m. ber (Rufuruz-) häfer, exдругоме те коме и пјевају и приповиједају. corticator. комин, комина, m. 1) (у Дубр.) bie Rüße, cu- комина, f. 1) bie Zreber, recrementum, н. п. ко- комат, m. 1) vide комад: Откидује по комат и комат Докле обје сабље исјекоше (у Ц. г.) мало, wenig, paululum: Од војске се комат одвојише комати, мам, v. impf, кога руком дирати, гурати, mit der Hand stoßen, manu trudere: нe комај се. коматина [комадина], f. augm. v. комат: Коматине на земљу бацише комац, мца, m. vide [1] стрмен. Комача, f. у Крбави једна главица, на којој кажу да су зидине од дворова Ивана Карловића. Ниже Комаче је село Комић. cf. Ком [2]. комбост, т. сіne Spcije von gefoßtem Gaucrfraut, cibi genus, e brassica acida: исијече се кисео купус на проколе на се скува; на се онда залучи бијелим луком (или посне слачицом), и тако се једе (уз пост). комендат, комендата, m. ber Rommanòant, dux, Ова ријеч није била позната у Србији до године 1804, него је по том прешла онамо одовуд (из Сријема и из Бачке), [vide] поглавар, cf. управитељ: Та Јакова Српског комендата Echale der Nuß, cortex nucis. коминање, n. vide [комљење 1] комињање. коминати, нам, v. impf. (у Боци) vide [комити 1] комињати, н. п. орахе. коминача, f. (у Дубр.) vide пепељуша. комин (дивљи и питоми) m. (у Дубр.) трава, Art Pflanze, herbae genus [cuminum cyminum L.]. комињање, п. vide комљење [1]. комињати, њам, v. impf. (у Барањи) vide комити [1] (кукуруз). KÒMHTH, MÂM, v. impf. 1) schälen (den Kukuruz), solvo cortice. [cf. коминати, комињати, комишати, комушати, гулити 2, корубати, љуштити 1, сужбати, чифуњати]. 2) ausförnen, grana eximere, cf. [vide] крунити. комице, vide накомице. комичење, п. verbal, v. комичити се. комичити се, комичим се, ѵ. г. impf. (у Ба рањи) орах кад сазре да се може љуска с њега скинути, онда се комичи, fich jhälen lassen. комишање, n. vide комљење 1. комишати, шам, v. impf. кукурузе, vide ко-| комшилук* [копшилук], m. bіе Habarhaft, vi мити 1. комишкање, n. dim. v. комишање. cinia. [vide сусједство]. комшо, m. (јуж.) vide коно. кон, m. (у Сентандрији и у Славон.) іn бен Rebenšarten: од кона до кона, обer: од кон до кон, т. ј. од краја до конца, роn Wufang bis Ende, ab initio usque ad finem. комишкати, кам, (у Боци) dim. v. комишати. комљење, п. 1) baš Woblatten, demtio foliorum. [cf. коминање, комињање, комишање, сужбање]. 2) das Auskörnen, exemtio granorum. Комнен, m. Жапnšname, nomen viri (vom grie= |1.кона, f. bіе Rambarin, vicina (hyp. v. коншијchischen zournrós?). ница): Кона кону преко плота звала Комненија, f. Утаuenname, nomen feminae (Anna | 2. кона, m. (ист.) vide коно. Com nena). Конављанин, m. Ciner von Конавље. кӧмнути, нём, v. pf. ударити чиме окомице, | Конавље, п. као кнежина у Дубровачкој др einen Stoß geben, offendo. комов, а, о, von Erebern, е recrementis. комовача, f. ber Zreberbranntwein, lora usta. комовица, комодљика, f. (у Ц. г.) vide лопух. комомиља, f. (у Дубр.) bie Kamille, [matricaria] chamomilla [L.?]. комоника, f. ber Beifuß, artemisia vulgaris Linn. (wird in der Batschka als Feuerschwamm gebraucht). [cf. комотљика]. комора, f. 1) (у војв.) біе Rammer, camera. [vide клијет 1]. сf. камара. - 2) (у Србији, Босни и Херцеговини) baš Gelbfuhrwejen, bie ebensmittel, commeatus: отишли да носе коморе; још нам нијесу коморе дошле. коморица, f. dim. v. комора 1. коморџија, * т. ber Sührer cines Badpferbes, ber Baffneht, meatuum ductor, agaso: И погуби девет коморџија комостре, стара, [комоштре] f. pl. (по западн. кр. особито у кршћ.) vide вериге 2. комотљика, f. vide комоника. комоштре, тара, m. [f. pl.] vide комостре. компа, f. (у Новом саду) біе Sähre, ponto. комрачење, n. vide кубурење. комрачити, чим, v. impf, vide кубурити. комунитад, f. (у Паштр.) біe emciнбе, comSemeinse, munitas, cf. [vide] општина: У здравље главарах наше комунитади (кад се наздравља). комушање, п. баз фälen (ber ìüjje), excorti catio. комушати, шам, v. impf. н. п. орахе, ichälen, excortico. [vide комити 1]. комушина, f. 1) bie Blätter без Rufuruzfolbens наф бет комидба, folia zeae rejecta, cf. [лабудина, љуштика, перушина 2, слама 2, сужбина, шаш 2, шашовина 2,] ољвина. Боци) vide окомак. комушје, п. coll. (у Хрв.) vide комушина. комушкина, f. (у Боци) vide окомак. комша, m. (ист.) vide [коно] комшо. 2) (у жави, Катe einer Begens, regionis nomen. Конавока, f. Cine von Конавље. [cf. Конаока]. ковавоски, ка, ко, von Конавље. конагџија* [конакчија], m. ber Suartiermadher, designator hospitiorum. конак,* т. 1) бег hof, aula, [vide] двор [1], cf. оџак: владичин конак, нови конак, стари конак, шарени конак (у Крагујевцу Милошев први двор). 2) das Nachtlager, mansio [vide ноћиште]: примио нас на конак; отишао да готови конак; Гдјено синоћ на конаку бјесмо На Загорју конак учинише Код Ченгијћа двора бијелога 3) bie Zagreije, diei iter: један конак хода; од Биограда до Цариграда има десет конака; Далеко је Тијана планина: Одавде је до мора сињега Равних, Зуко, тридесет конака, А уз море тридест и четири До Тијане високе планине ;| Уз планину кажу три конака, Бе је кула Костреш-харамбаше А далеко кости запијети Браћи нашој преко мора сиња Преко мора четрест конака Бе нам тамо своје вјере нема конаковање, п. baš Wbjteigen, lebernaten, pernoctatio. конаковати, кујем, v. impf. übernachten, perконачкија[*], m. vide конагџија. nocto. [vide] ноћити, cf. коначити. конао, конала, m. (у Боци) ber Ranal, canalis. Конаока, f. vide Конавока. |конат, m. (у примор.) vide рачун [1]: Домаћи конат на путу не ваља ништа. коната, f. (у примор.) некака випска мјера, Art Weinmaß, mensura quaedam vinaria њем вина тридесет коната y конац, конца, m. 1) cin Smirnfaben, Smirn, filum. ef. конци. 2) baš Cube, finis, али се ријетко говори, н. п. томе нема ни краја ни конца; Све му каза од краја до конца 3) [Конаи] у Херцеговини поље у коме је варошица Љубиње. коначење, п. bas Ucbernachten, pernoctatio. комшија* [коншија], m. ber Rabbar, vicinus. ef. коначити, чим, v. impf. u. pf. übernachten, per[vide] сусјед. комшијин (коншијин], а, о, без iambars, vicini. комшијница [коншијница], f. біе Hahbarin, vicina. cf. [vide] сусједа. комшијнски [коншијнски], ка, ко, nahbarlich, комшијски [коншијски], ( vicinorum. nocto, ef. копаковати: На Чеву је војска коначила Бегођ свати коняк коначили Конда (Конда), f. ўranenname, nomen feminae. Кондија, f. усauenname, nomen feminae. кондијер, кондијера, m. vide кондир [1]: И кондијер жежене ракије кондир, кондира, m. 1) (ст.) ber Beher, роси- |конци, кӧнаца, m. pl. ber 3wirn, fila [vide коlum [cf. кондијер]: Кондир вина од два- нац 1]: преде конце; купио сам конаца. наест ока Донеси ми кондир вина од кончање, п. baš Stiđen mit wirn, pictura acus три године 2) (у Сријему) у резању ви- et fili. нограда: кад се лоза на кондире одсијече, онда више роди. конђа, f. убрадач женски (особито по Шумадији), eine Wrt weibliche Ropfbebeđung, vittae genus. [cf. туьга, џега]. коник, m. (у Ц. г.) пут за кола, Jahrweg, via. cf. коловоз [1]. коница, f. (у Барањи) Bagenjфоррен, recepta culum curruum. коно, m. (јуж.) һур. v. коншија. [cf. 2 кона, коноба, f. 1) (по западн. кр.) [vide] подрум [2], ?) (у Хрв.) који има конобу, ein Sajtwirth, конобати се, бам се, v. г. impf. трудом оти мати се од зла и од сиротиње, fid fümmerlidh bebelfen, parce ac duriter vitam agere: добро се овај човјек коноба. коноп, т. (по западн. кр.) vide [уже 1] кононац: Два пеливана не могу на једном конопу играти. конопар, т. (у Дубр.) ber Seiler. restio. конопац, пца, m. ein Strid von Manf, funis cannabinus. [vide уже 1]. Конопац је од конопаља и добро је усукан, које само конопари граде; узица може бити и од конопаља и од вуне, али није усукана, него је оплетена и свака је жена себи плете; личина је усукана као и конопац, али је од лика и људи је сами праве. кончати, чам, v. impf. н. п. чарапе, mit 3wirn коншијски, ка, ко, vide комшијски. коњаник, коњак, m. ber Reiter, eques. [cf. атлија]. Конопља, f. Branenname, nomen feminae. конопље, конопаља, f. pl. ber Sanf, cannabis. конопљика, f. bie Manfitaube, ber Sanfftängel, cannabis: танка као конопљика. конопљичина, f. augm. v. конопљика. коњичић, m. dim. v. коњиц. коњобарка, f. (у Сријему) најсилнија вјештица, конопљиште, n. Drt, wo Manf gejtanben, ager, in | коњокрадица, f. ber $ferbebieb, fur equorum. quo cannabis fuit sata. [cf. кудјељиште; ко- коњомора, f. и. т. велики бињаџија, који мори нопљак ?]. конопчић, m. dim. v. конопац. контентати, там, v. pf. (у приморју) vide задовољити: Обећај а не дај, луду срце контентај. коње, ein beftiger Weiter, eques vehemens. коњски, ка, ко, ferbe, equinus. коњски босиљак, т. біс 28alomunge, mentha silvestris [1) mentha L.; - 2) mentha aquatica L.]. |