Page images
PDF
EPUB

коњски камен, м. баз Hauvitriol. [vide очни камен].

коњски реп, м. (y Дубр.) некака трава, cauda equina [equisetum L.].

Коњско, n. adj. планина близу Лукавице, Памe eines Berges, montis nomen.

коњско копито, п. (у Дубр.) vide копитњак [12].
коњувача, f. (у Јадру) eine urt Vepfel, pomi
genus [pirus malus L. var.].
коњушар, коњушара, м. бег jerbehüter, custos

коњче, чета, n. ein Kößtein, equuleus.
ко штак, коњштака, m. 1) изнутра, spina ven-
tosa. 2) с поља, taphus.
копа, f. (у Васојев.) vide стог [1].
копан, пна, пно, ineelos, ubi solutae jam sunt

nives.

копања, f. eine bölgerne hujjel, scutula, scu-
tra. cf. [vide] здјела.
копане, п. баs Graben, fossio.
копањица, f. 1) dim. v. копања.

пилице

копиљан, m. vide копилан.
копиљански, ка, ко, бем копиљан gehörig, filii
spurii.

equorum.

копиљача, f. vide копилача. Копиље, м. поље у Пиперима: Да изјавим на Копиље овде

коњушарица, f. (у Лици) т. j. змија, vide смук (кажу да их има дугачкијех преко дванаест стопа). cf. коњуштица. коњушница, f. 1) jerejtall, stabulum: На конйљење, п. з frühe Iragen, ingravidatio ante украде кључе од ризнице, Од ризнице и од коњушнице [ef. ахар, (аар, ар) 1, хар 1, штала.] - 2) [Коњушница] зидине у Поцерини. cf. [1] двориште. коњуштица, f. (у 1. г.) vide смук. cf. коњу

шарица.

2) (у 1.

г.) vide ваља. Копаоник, м. планина Berges, montis nomen.

у Србији, Dame cines

копар, пра, m. Vill, anethum graveolens Linn. [ef. мирођија].

коларање, n. vide [чепркање чепрљање. копарати, рам, v. impf. (у Рисну) vide [чепркати чепрљати.

копати

конати, нам, v. impf. graben, fodio: копати ку-
курузе, виноград, купус, и т. д.;
тpune, närrisches Zeug treiben, nugari.
копач, копача, m. ber Graber, fossor.
копачев, а, о, без Brübers, fossoris.
копачица, . Sie Graberin, quae fodit.
копилад, f. (coll.) bie ajtare, spurii. [ef. му-

11].
копилан, m. [ef. конилан] 1) cin Gohn außer
Che, filins spurius. [cf. копиле 1, курвин 1,
спурјанин]. 2) cin tüdtiger Serl, nebulo.
cf. [копиле 2] курвич [2].
копилача, f. дјевојка која роди копиле, бе

werden in einem Alter von einem Jahre (vom Schafe, von der Ziege), ingravidari ante justam aetatem.

копилица, f. 1) ein vor ber 3eit trädtiges Eфат, Ziege, ovicula gravida ante justam aetatem. 2) Schimpfwort für ein Frauenzimmer, convicium in mulierem: A због једне грдне ко

кониле, копилета, м. 1) ein Sinb außer ber Che,
spurius, spuria. [vide копилан 1. 2) cin
tidtiger Rerl, nebulo [vide копилан 2]: И од-
вести Косу Смиљанића за копиле од Задра
Тодора
копилити се, копилим се, v. r. impf. trädtig

[ocr errors]

aetatem.

копирање, п. баз 2Simmeln ber Kürmer, circumreptatio (scaturitio) vermium.

копирати, рам, v. impf. wimmeln, scaturio. Mud
ein einziger Wurm, копира у рани.
копитнийк, m. (у Ц. г.) vide копитњак [1].
копитњак, m. 1) europäijde gajelmurz, asarum
europaeum Linn. [cf. копитник, коњско ко-
нито?]. - 2) (у прим.) као копито у мору а
унутра као каменица (острига), rt Gecmus
schel, ostreae genus.

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

cuus.

копнити, ним, (зап.) vide копњети.
конна, f. аs Umgraben, Ulmbauen bes VSeinbergs,

außer Ehe schwanger wird, quae extra matri- без Rufuruzađers, fossio.

monium gravida fit. ef. грјешница [2, копи-копњети, копним, v. impf. (јуж.) jdmelzen, liБача].

quesco (vom Schnee, aber auch vom Abliegen der reifen Wassermelone). копоран,* m. eine Mrt Sleives mit Hermeln, vestis manicatae genus. У Србији по селима, н. н. у Јадру, копоран се зове од плаветне чохе хаљина с рукавима до ниже појаса, која се облачи врх вечерме, по којој се опасује, а

у Биограду гдјекоји зову копоран велики гун који се и поставља кожом. копрена, f. 1) (по зап. кр.) vide махрама: Не удри јелу по грани, е младу Јану по глави, Мудра је Јана ђевојка, Копреном рану покрила И скиде jоj копрену са главе 2) (у Дубр.) беr Slor, panni genus. коприва, f. (pl. gen. коприва) [1)] Sie Slieffel, urtica [L.], cf. жара: Не ће гром у коприве (Ulufraut verbirbt nit); де, а коприве [2)] мртва коприва, біе Saubnesjel, lamium purpureum [L.]. копривица, f. dim. bas Nejjelden, urticela. Копривњак, m. извор у Јадру (између села кордован, m. баз Gorbuan-Yeber, aluta CorduТршића и Пасковца); мислим да би се bensis.

жаре

rius.

тако звало мјесто гдје расту коприве, али кордованџија, m. Ser Gorbuan Jabrifant, alutaја нијесам чуо: Коњ до коња, јунак до јунака, од Медњака те до Копривњака копрцање, п. аз 3appeln, palpitatio. копрцати се, цам се, v. r. impf. zappeln, palpito, н. п. кад се што закоље оно се копрца док са свијем не издахне. кӧпун, м. бег Rapaun, capо.

коре, кора, f. pl. 1) н. п. од ножа, біе deive, vagina. cf. [vide] ножнице. 2) у бритве, bas Neft bes Dajdenmejjers. [ef. камзе]. --- 3) у књиге, бег Cinband, tegumentum. [vide корица 2].

копунити се, копўним се, v. r. impf. jtolsieren,

superbio, efferor. [cf. кокотити се]. копуњење, п. 𐐨as Stolzieren, superbitio. конца, f. dim. v. коб: Добра га је коица сукобила

корен, m. 1) (ист.) vide коријен. ... 2) (Корен] брдо које раздваја Оточку регементу од Лике, ein Berg in Rroatien, mons Croatiae. коренак, нка, m. hyp. v. корен [cf. коречак]: Заспала девојка дренку на коренку Коренита, f. Slub unb Dorj im забаr (cf. грн

чара).

корење, п. 1) (ист.) vide коријење. 2) бi Borwürfe, exprobratio. [ef. прекоравање]. корет, m. (у Ц. г.) 1) зубун женски (био од чохе или од сукна), Mrt lange3 Sranentleib ohne Mermel, vestis genus. 2) као ћурче дугачкијех тијеснијех рукава с капцима, Mrt furzes Kleid mit langen engen Aermeln, vestis quaedam manuleata.

--

[ocr errors]

конча[*], f. vide ковча. копче[*], f. pl. vide ковче.

копчање, n. Mrt Rinderipieles mit Ruöpfen, ludi genus.

копчати се, чӑм се, v. r. impf. (у Хрв.) бацати пуце (дугме) или копчу у јамицу, Knöpfenspielen (ein Kinderspiel mit Knöpfen), nodulis ludere.

кончица, f. dim. v. копча.

3)

кора, f. 1) н. п. на дрвету, біс кінбе, cortex.
2) н. п. хљеба, біе Жінбе, crusta.
(у Ресави) vide јуфка [1].
кораб, 1 m. баз &diff, navis. cf. [vide]
корабаљ, бља, лађа.
Корава, f. ame eines Slujjes, fluvii nomen: Ha
саставак Саве и Кораве
коравица, f. (у Син.у) squalius Turskyi Heckel.
Корављица, f. село у Херцеговини: Имам кмете
села Корављице
корак, т.
ber Gdritt, passus. cf. шкрок.
коракљај, m.
коран[*], корáна, m. vide алкуран. [cf. Ћитан,
мусаф].

[ocr errors]

корачити, корачим, v. pf. jdreiten, gradior. корба, f. Borwurf, exprobratio, cf. [vide] укор: Није умрла баба од корбе, већ од празне торбе; Е је њојзи корба додијала И од оца и од старе мајке корбач, корбача, м. (по Хрватској и по Славопији) vide [ичкамија. корда, f. у пјесми, vide [сабља 1] Ћорда: И дај мени корду зарђалу кордијал, кордијала, m. (ital. cordiale) лековито пиће што се особито даје ономе који падне у несвијест, да би дошао к себи, бе Sergjtärfung, laxamentum.

Корана, f. вода у Хрватској, Name eines Slußes, fluvii nomen.

вораћ, кораћа, m. (у Ц. г.) чекић што се коњи
Kуjy, Art Hammer Pferde zu beschlagen, malleus
calceando equo.

кораћић, m. dim. v. кора.
корачање, п. аз Edreiten, gressus. [cf. кра-

кање].
корачати, чӑм, v. impf. jdreiten, gradior. [cf.

кракати].

корéчак, чка, m. (у Сријему) hyp. v. корен. [vide коренак].

коризма, f. (у прим.) 1) bie großen Sajten vor Ditern, jejunium quadragesimale. cf. [vide] часни пост. - 2) баба коризма: овијем именом у Црмници плаше малу дјецу кад уз пост заишту што мрсно. cf. покоризмић. коријен, m. (јуж.) 1) bie 23urzel, radix. --- 2)

у купуса, бer Strautjtrunt, stirps. 3) (у Боци и по околини) vide дрво 1, н. п. десет коријена маслина. коријенак, нка, m. hyp. v. коријен. коријење, п. (јуж.) coll. 1) bie 2urzelu, radi2) Strautjtrünfe, stirpes: С кебом у коријење, т. ј. пропало све, нити се има чим другим хранити, него да се иде у купусиште, гдје је купус посјечен, да се тражи коријења.

ces.

[ocr errors]

корисан, сна, сно, vide користан.
корист, f. ber Nugen, баз Beehen, utilitas : Mp-
зост на страну, а корист преда се. [cf. хасна
(асна), вајда (фајда)].

користан [корисан], сна, сно, gebeillid), salvus:

Користан ти во, крава! [ef. хасновит (асновит)]. користовати, тујем, v. [im]pf. (по јужн. кр.) mugen, prodesse.

користовати се, тујем се, v. г. [im]pf. (у Боци)
Nuzen ziehen von etwas, fructum capere ex re:
не ћеш се користовати.

Корита, Корита, n. pl. Wals in ber Merjegowina,
saltus in Hercegovina : Ударнемо кроз Корита
равна, Сва Корита притиснула тама
коритает, а, o, ausgebölt, trogartig, alveatus.
корита це, п. bas 2röglein, alveolus.
корити, рим, v. impf. кога, einem Borwurje ma-
den, exprobro. [ef. прекоравати].

корити се, рим се, v. r. impf. einauber Sormürje
machen, exprobrare sibi invicem.
корито, п. (gen. pl. корита) ber frog, alveus.
[ef. текне, валов].

корица, f. 1) dim. v. кора.

2) од књиге, ber Cinband, tegumentum. cf. коре [3].

Ни од корова, ваља да као псето кад се ваби на изиђе откуд из корова). Корона, f. уврх Овчара више намастира Сретенија једна долина зове се мала Корона, а више ове долине један затаванак, на коме има и мали извор, велика Корона, а испод њих зове се Корунски до. Приновиједа се да су у стара времена, кад су овај намастир најприје хтјели градити, бацали круну у небо, да гледају на коме ће се мјесту уставити, на овдје да граде цркву; и од тога остало име Корона.

die

корот, m. (у Дубр.)) жалост за мртвим,
корота, f. (у Ц. г.) Erauer, luctus: у короти
смо. cf. [vide] жалост.
коротоване, п. bas Frauern, luctus.
коротовати, тујем, v. impf. (по западн. кр.)
traueru, lugere, ef. [vide] жалити [1]: Жена
мужа коротује толико колико ври земљана
пињата кад се с огња дигне.

1. корице, f. pl. dim. v. коре.
2. корице, п. 1) dim. v. корито. 2) (у Хрв.)
надно грота, одакле жито пада у камен (грог,
у Србији се зове кош, а ово корице ча-
нак [3].
Корјенићи, m. pl. y Херцеговини, у Никшић-
ком кадилику, као кнежина, у којој има и
Хришћана и Турака. У Корјенићима је на
стијени градић Клобук.
корјенићки, ка, ко, vоп Корјенићи.
корјенчић, m. dim. v. коријен.
корман, кормана, m. 3 teuerruber, guberna-
culum. cf. [vide] крма [2].
корманити, корманим, v. impf. fteuern, guberno.
cf. [vide] крмити [2].
корманош, m. ber Steuermann, gubernator. cf.
[vide] крмар.

корманошев, a, o, bes Eteuermanns, guberna

toris.

кормањење, n. bas Eteuern, gubernatio.
кормош, м. (у Бачкој) некака буба, Mrt Sujett,
insectum quoddam: Мути као кормош по

корна, f. (у војв. но варошима) vide котарица.
корсем, vide [тобоже] токорсе.
корубање, п. баз Muslöjen (von Rufuruz), excor-

ticatio.

корубати, бам, v. impf. (по југоз. кр.) љу-
штити кукуруз, anslijen (ben Rufuruz), solvo
cortice. [vide] комити[1], cf. сужбати.
коруна, f. 1) vide [1] круна: На глави јој круна
и коруна Цар коруну врже под капицу
2) [Коруна] Name eines lußes, nomen
fluvii: Да почува чардак на Коруни Да не
прође од Карловца бане
Корунски дб, m. cf. Корона.
Корчула, f. bie 3njel Gurzola, Corcyra.
корчулански, ка, ко, роп Корчула.
коршов, коршова, м. (у војв.) vide крчаг.
кос, m. (pl. косови, косóва) bie umjet, [turdus]
merula [L.; cf. косовац 1, 2 косовица].
1. Roca, f. hyp. v. Косана.

2. коса, f. (асс. косу) 1) bie Genje, falx foena-
ria. - 2) hурчиjнска коса, аз bziebeijen.
3) bie Maare, capilli [ef. власи 1; пер-
чин]; би ми уз косу, zumiber. 4) eine Art
Berge, montis genus: отишао уз косу, косом;
Како вију по косама вуци
[еf. 2 била,
било 1].
Косајница, f.: А на оној равној Косајници,|
Онье бјеше косајчић Иване
Косајчић, m. cf. Косајница.
Косана, f. Grauenname, nomen feminae.
косањица, f. dim. v. коса 4.
косат, а, о, langhaarig, comatus.
Косатица, f. вода недалеко манастира Миље-

шеве.

-

[ocr errors]

сирку.

корњача, f. bie Edilòfröte, testudo. [cf. чан-
чара]. Србљи приповиједају да је човјек
(прије него је корњача на свијету била) уми-
јесно погачу и испекао кокош, на сјео да
једе, а у тај час рупи кум његов на врата,
а он онда брже боље метне кокош на по-
гачу на поклони чанком, и тако сакрије од
кума. Кад кум отиде, а он устане опет да
дохвати кокош и погачу да једе, али се оно
све (кокош, погача и чанак) претворило у
корњачу (што је сакрио од свога кума). И
тако постане корњача.
корњачин, а, o, ber Edilòfröte, testudinis.
корњачина трава, f. Urt $flange, herbae genus.
корњачица, f. dim. v. корњача.
коров, м. баз Untraut, herba inutilis [ef. тра-
вуљина, травурина, халуга (алуга) 2]: Нема косач, косача, m. vide косац 1.
га ни од корова (кад кога не могу да нађу.косидба, f. і Таб, foenisectio.

[ocr errors]

косац, сца, m. 1) ber Düäber, Diaber, foeniseca.
[cf. коса
сач]. 2) (у Сријему) онолико ли-
ваде колико један косац за дан може поко-
сити, Mahd, falcastrum. 3) eine Art Insekt,
insecti genus [phalangium opilio L.].

косијер, косијера, m. [у]

Jebenmejjer, falx

vinitoria. [ef. вагов, косор, кучен]. Косијерево, п. намастир у Херцеговини (може бити да је сад и пует?) ein Slojter in ber Serzegowina, monasterium Hercegovinae. косир, коейра, m. ([ист. и] зап.) vide косијер. коситер, m. (zuGG(r:90s) bas Sinu, stannum. [ef, калај, цин

коситеран, рна, рно, zinneru, stanneus: Сакуј нама шајку коситерну косити, косим, v. impf. men, meto, foenum seco: Кадгођ коси рукавице носи косити се, косим се, v. r. impf. 1) н. п. сукно, sich abreiben, deteri. 2) косе се нерастови, челе, raufen (von Ebern und Bienen), rixari. косица, f. 1) dim. v. коса. 2) она узнчица,

којом је бич за држаље привезан, fleine duur mittelst welcher die Peitsche an den Etiel angebunden wird, resticula scuticam cum manubrio conjungens.

косиште, п. бег Genjenjtiel, manubrium falcis. Космај, Космаја, m. Berg in Ser Belgraber нахија: Пала магла по голом Космају, Са Космаја на Јанкове дворе Од Космаја гнјезда соколова космат, а, о, baarig, pillosus [vide косат]: Кроз

[blocks in formation]

косник, косийка, m. дирек (у куће од плетера), који у дувару косо стоји. косо, idiet, oblique. косовац, косовна, м. 1) (у Боци) vide кос. 2) [Косовац] човјек из Косова. косовић, м. аз Sunge ber Vmjel, pullus merulae. 1. Косовица, f. ријека (или поток) у Далмацији, која извире под планином Козјаком и више Книња утјече у Крку.

2. косовица, f. (у Хрватској) vide кос. Косовка, f. ein Granenzimmer v Косово: По

ранила Косовка ђевојка косовљи, ља, љê, mjel, merulae. Косово, п. 1) (mit und ohne поље) аз 2lmjeljets (berühmt durch die Schlacht, die anno 1389 на Видов дан (15. Suni) Serbiens Editial entidies), Campus merularum. Sn einem Liebe adjettiwijd: Није, побро, даждиц Косовијем - 2) у далмацији долина опкољена каменитијем планинама, у којој је девет села. косовски, ка, ко, 1) von Косово, Cossovinus. - 2) alt, nod) von Sen Geiten ber stojjovo Edladt, Cossovinus (marathonius). косоглав, а, о,: И два косоглава

косор, m. (у Далм.) на великој моци као косијер, чиме се драча сијече, 2rt Deјег Dorn zu schneiden, culter secandis vepribus. кост, кости, f. (loc. кости, gen. pl. костију и кости) 1) баз Bein, os: то му је кост у грлу (т. ј. то га врло мрзи и мучи). 2) ухватити се, или порвати се с киме у кости, т. д. обухватити један другога рукама па гледати ко ве кога оборити, ringen, luctari. Рвачи се кашто, но погодби, не рву у кости него у појас, т. ј. не обухватају један другога рукама, него се ухвате за појас, на онако један другога омахују и гледају да обале. Рвући се овако и нејачи се може с вјештином дуго бранити, али кад се ухвате у кости слабо вјештина помаже, него снага: Од добријех коња одскочише, чепаше се у кости јуначке -- 3) од рибе, bic Gräte, spina piscis. - 4) (у Дубр.) vide кошчица [2] . п. од шљиве).

die

1. Коста, m. (contr.) Sonjtantin, Constantinus. 2. Коста, м. (ист.) vide Косто. Костадин, m. Sonjtantin, Constantinus. [ef. Roстантин, Костатин].

Костајница, f. варош у Хрватској (код воде Уне).

Костајничанин, m. Ciner von Костајница. костаjнички, ка, ко, рои Костајница. Костантин, m. vide Костадин. костањ, м. (у Боци) vide кестен. Костатин, m. н. п. цар Костатин (у приповијеткама), vide Костадин.

костило, n. ein 2Serfzeug ber Hiemer, instrumentum. [vide шикало]. костила, f. (у Боци) vide кошћела. Косто, m. (јуж.) hyp. v. Коста. [cf. 2 Коста]. костобоља, f. dronijde Gidt, arthritis. Костово, m. некако мјесто у Косову: У планину на Костово равно

Костолац, Костóца, m. зидине од старога града на десној страни Млаве гдје она утјече у Дунаво.

костолом, m. eine erbidtete Briange (wörtl. Bein

breder), herba fieta (q. d. ossifragus): кад набрала костолома, Костолома, вратолома костоломити, мим, v. impf. plagen, maltraitiren, vexare. cf. [vide] мучити [1] (н. п. какијем послом).

костоломљење, n. sas Wagen, vexatio. кострет, f. (ист.) vide костријет. костретан[*], adj. indeel. од костријети, von Зiegenwolle, e lana caprina : 0 рамену костретли торбицу

|Костреш, m. 1) име некакога хајдука који се у пјесмама спомиње: Костреш харамбаша. 2) [кострош] (у Хрв.) некака риба, може бити пеш, 2rt žijd, piscis genus. [vide бијељка]. кострешење, п. (ист.) vide костријешење. кострешити се, кострешим се, (ист.) vide ко

стријешити се.

костријет, f. (уж.) 3iegenwolle, lana caprina.

cf. козина [1, козјевина 2, козлина 1, кочина1 ],

кочет.

костријешење, n. (јуж.) аз ftruppige Musjelen,
hirsutus aspectus. [cf. ремежење).
костријешити се, костријешим се, v. r. impf.
(јуж.) баз Saar jträuben, arrigo comam. [cf.
ремежити се].

кострика, f. (у Ц. г.) некака трава, Mrt flange,
herba quaedam [ruscus aculeatus L..].
Костриковица, f. манастир у Ровцима, Name
eines Klosters, nomen monasterii.
кострит, 1. (зап.) vide костријет

кострищење, п. (зап.) vide костријешење. кострищити се, кострищим се, (зан.) vide стријешити се.

шинчић, кропиња, крто, 2 рудњак, сепет, сепетка, спртва].

котаричица, f. dim. bas Rörbden, corbula. котарка, f. (у Банату) као амбар, Art фенer, horrei genus.

котарнина, f. (у Србији) новци што су се плаћали спахијама у име десетка од сијена, бег Heuzehnte, decumae feni.

котац, коца, m. 1) ein fleiner Stall, 3. 2. für Lämmer, Zieglein u. dgl., stabulum parvum : Илети котац, као ти и отац. 2) (у Сријему) у барама заграда у коју се риба хвата, Art Fischfang, piscina. [cf. 1 KOT 2]. ко-котач, котáча, m. (y XpB.) vide точак [1]. котило, п. мјесто гдје се ко окотно, Geburtsort (id)impflid). locus natalis.

котити, тим, v. impf. merfen (von ber ünin.

Rage), pario.

Костур, Костура, m. nom. propr. 1) einer Etast
in Мазебоніен: У завали е Мином од Костура
2) Жuinen am Berge Кличевац (на лијевој
страни Дрине ниже Зворника): Са Кличевца
од града Костура
костурски, ка, ко, роп Костур: Окаљао се да
га ни Костурско језеро опрати не може.
1. кот, кота, m. 1) (у Ц. г.) Sie Brut, proge-
nies. cf. скот[2], подсад, вријежа[2], накот.
2) (у Осијеку) vide котац.

2. кот, ein 2sort Ganje zu treiben, vox pellentis
anseres. [vide ryc].

котларев,

коталац, лца (котаоца), [котлац] . 1) bie Ботларов, а, о. без seplers, ahenarii. 2) у котлап, m. vide калап.

Höhlung des Schlüßelbeins, jugulum. нитима, т. j. жица у сриједи за другу за- котлача, f. vide гвоздењак (котао). копчана што се око даске омота, и на чу- Котленик, m. планина у Србији [у округу крагујевачком], ein Berg in Serbien, nomen montis.

валдузу намакне, и обрвка начини. котали, m. pl. (у Боци) камене плоче које се котлина, f. augm. v. котао. мећу поврх зида да би од њега одбијале воду котлић, m. dim. v. котао. која капље са стреха. котао, тла, м. 1) ber Reffel, cacabus. [ef. бакрач; котлача, гвоздењак 1]. 2) (y II. r.) ракијнски котао. vide казан [1 ]. 1. Kòтâр, m. der Zaun um den Heuschober (um das 2iel abzulalten), sepimentum circum metam

foeni.

[merged small][ocr errors]

не гледа Котарац Јоване котарача, f. (у Грбљу) пут кроз који протјече вода из какве локве, бег [biluß, emissarium. котареса, п. pl. у приновијеци: Седи, бако, у

[ocr errors]

котити се, тим сe, v. r. impf. werfen, pario. котла, f. (у горњ. прим.) као што је у плуга

цимер, тако је у рала котла : само што је она од дрвета, и није одоздо провучена кроз лемеш, него кроз ралицу пред њим. [cf. котла].

котлар, котлара, m. ber Sejjeljdymies, ahenarius. [ef. казанџија].

котлокри, m. ber stefjeljlider, ahenorum refector.
котлокрнов, а, о, Sejjelfliders, refectoris ahe-
norum: Назимащ кус копа бус под котло-
крповом кућом (ово је некаква загонетка,
али не знам шта значи).
котлоноше, ноша, f. pl. прве оспице које се
појаве у каквоме мјесту. Кажу да се котло-
ноше ласно преболијевају, и слабо ко умире
од њих. сf. потрагуше [1].
котлуша, f. (у Имоск., а у Сињу бакра, у прим.
доиижа) земљан суд који се наставља на
ватру као котао, Wrt irsenes Gejdjirr, vas quod-
dam fictile. [e. пињата].

котља, f. (у Хрв.) од дрвета што се пред пи-
мером од оне даске на коју се натиче лемеш
провуче горе кроз гредел (као и цимер). сf.

котла.

котареса, да те вучем на небеса. Котари, m. pl. eine Gegend in Dalmatien zwijden ben ilien Зрмања ин Крка, Sem Meere ин bem Gebiete Буковица. Котари од сјевера граниче Зрмањом, од југа Крком, од истока Буковицом а од запада морем, cf. [Равни Котар, 2] Котар: Jе си л' чуо Латинско приморје, Код приморја Ришћанске Котаре - Стојан оде у равне Котаре котарица, f. ber Sorb, corbis. [cf. корна, ко-Котор, m. Cattaro, Cattaro. Ришњани припови

котобанити се, котобаним се, v. r. impf. (у Ц. г.) vide банити се. котобана, f. 1) (у Србији) бег Subnertorb, gallinarium (ad ova ponenda). Такове се котобање оплету од бијеле лозе, на се објесе испод стреxe. 2) (у Сријему) кукурузни кош налик на чардак, eine Mrt чардак зим Rufuruz, horrei genus. котобањење, п. (у Ц. г.) vide бањење.

[ocr errors]
« PreviousContinue »