Page images
PDF
EPUB

коњски камен, т. баз Blauvitriot. [vide очни
камен].
коњски реп, m. (у Дубр.) некака трава, cauda
equina [equisetum L.].

Коњско, n. adj. планина близу Лукавице, Кате
eines Berges, montis nomen.

коњско копито, п. (у Дубр.) vide копитњак [12]. коњувача, f. (у Јадру) eine Wrt Hepfel, pomi genus [pirus malus L. var.].

[blocks in formation]

копиљан, m. vide копилан.

коњушар, коњушара, m. ber Berbehüter, custos | копиљански, ка, ко, бет копиљан gehörig, filii equorum. spurii.

коњушарица, f. (у Лици) т.ј. змија, vide смук | копиљача, f. vide копилача.

(кажу да их има дугачкијех преко дванаест | Копиље, т. поље у Пиперима: Да изјавим на стопа). сf. коњуштица. Копиље овце

коњушница, f. 1) Bjerbejtall, stabulum: На украде кључе од ризнице, Од ризнице и од коњушнице [cf. ахар, (аар, ар) 1, хар 1, штала. 2) [Коњушница] зидине у Поцерини. cf. [1] двориште.

коњуштица, f. (у Ц. г.) vide смук. cf. коњу-
шарица.

коњче, чета, n. ein Hößlein, equuleus.
Больштак, коњштака, m. 1) изнутра, spina ven-
tosa. 2) с поља, taphus.
копа, f. (у Васојев.) vide стог [1].

копан, ина, ино, jueelos, ubi solutae jam sunt
nives.

копања, f. eine bölgerne chiffel, scutula, scu

tra. cf. [vide] здјела.

копање, п. баs Graben, fossio. копањица, f. 1) dim. v. копања. г.) vide ваља.

Копаоник, т. планина у Србији,

Berges, montis nomen.

2) (у Ц.

Кame cines |

копар, пра, m. Dill, anethum graveolens Linn. [cf. мирођија].

копарање, п. vide [чепркање] чепрљање. копарати, рам, v. impf. (у Рисну) vide [че

пркати чепрљати.

копати, пам, v. impf. graben, fodio: копати ку

курузе, виноград, купус, и т. д.; копати тpune, närrisches Zeug treiben, nugari.

копач, копача, m. ber Örüber, fossor.

копачев, а, о, без Sräbers, fossoris.

копачица, f. біе Sräberin, quae fodit.

копиљење, п. baš jrübe Iragen, ingravidatio ante

aetatem.

копирање, п. баз 2Simmeln ber Sürmer, circum-
reptatio (scaturitio) vermium.

копирати, рам, v. impf. wimmeln, scaturio. Mu
ein einziger Surm, копира у рани.
копитнийк, m. (у Ц. г.) vide копитњак [1].
копитњак, m. 1) europäische Haselwurz, asarum
europaeum Linn. [cf. копитник, коњско ко-
пито?]. — 2) (у прим.) као копито у мору а
унутра као каменица (острига), Xrt Geemu-
schel, ostreae genus.

копито, п. 1) ber u, ungula.

2) [Копито]

планина у Херцеговини, сіп Berg in ber Ber= zegowina, mons Hercegovinac. копкање, n. dim. v. копање. копкати, кам, v. impf. dim. v. копати.

копљаник, m. Sanzenträger (Yangier), hastatus. [cf. копљеник, миздраклија].

копљача, f. 1) біс уаhnenlange, lancea signifera. [ef. катариште]. - 2) (у Ц. г.) штап с пан

ганетом.

копље, п. 1) bic Cange, lancea, hasta. [ef, миздрак, рида; жажалица]. Послије боја коиљем у трње. Одскочило (или искочило) сунце с коиља. 2) [Коиље] планина у Херцеговини, ein Berg in ber Merzegovina, mons Hercegovinae: Нека бјежи уз Коиље планину Копљевић, т. зидине од намастира негдје у нахији Шабачкој.

копилад, f. (coll.) bie Bajtarbe, spurii. [cf. му- копљеник, m. vide копљаник: Кучајинска бојна лад].

копљеника

копилан, m. [cf. копиљан] 1) сіn Gobu außer | копнети, ним, (ист.) vide копьети.

Che, filins spurius. [cf. копиле 1, курвић 1, копнина, f. jhucelojer la, locus nivibus va-
спурјанин]. - 2) cin tü tiger Rerl, nebulo. cuus.
cf. [копиле 2,] курвић [2].

копилача, f. дјевојка која роди копиле, біе
außer Ehe schwanger wird, quae extra matri-
monium gravida fit. cf. грјешница [2, копи-
Бача].
копиле, копилета, m. 1) ein Rinó außer ber Che,
spurius, spuria. [vide конилан 1|. 2) сін
tüchtiger Rerl, nebulo [vide копилан 2]: И од-
вести косу Смиљанића За копиле од Задра
Тодора

копилити се, копилим се, v. r. impf. trätig

копнити, ним, (зап.) vide копњети.

копња, f. баз Umgraben, Umbauen bes 28einbergs, des Kukuruzackers, fossio.

копњети, копним, v. impf. (јуж.) ichmelzen, liquesco (vom Schnee, aber auch vom Abliegen der reifen Wassermelone).

копоран,* m. eine Art leibes mit Hermeln, vestis manicatae genus. У Србији по селима, н. п. у Јадру, копоран се зове од плаветне чохе хаљина с рукавима до ниже појаса, која се облачи врх вечерме, по којој се опасује, а

--

у Биограду гдјекоји зову копоран велики гуњ који се и поставља кожом. копрена, f. 1) (по зап. кр.) vide махрама: Не удри јелу по грани, Her' младу Јану по глави, Мудра је Јана ђевојка, Копреном рану покрила И скиде јој копрену са главе 2) (у Дубр.) бber lor, panni genus. коприва, f. (pl. gen. коприва) [1] bie Refjel, urtica [..], cf. жара: Не ће гром у коприве (Untraut verbirbt niht); Трње боде, а коприве жаре [2)] мртва коприва, біе Хан nejjel, lamium purpureum [L.]. копривица, f. dim. baš Refjelmen, urticela. Копривњак, т. извор у Јадру (између села Тршића и Пасковца); мислим да би се тако звало мјесто гдје расту коприве, али ја нијесам чуо: Коњ до коња, јунак до јунака, Од Медњака те до Копривњака копрцање, п. baš Зappeln, palpitatio. копрцати се, цам се, ѵ. г. impf. zappeln, palpito, н. п. кад се што закоље оно се копрца док са свијем не издахне. кӧпун, m. ber Rapaun, capo.

копунити се, копуним се, v. r. impf. jtolzieren, superbio, efferor. [cf. кокотити се]. копуњење, п. baš tolzieren, superbitio. конца, f. dim. v. коб: Добра га је коица сукобила

копча[*], f. vide ковча.

копче[*], f. pl. vide ковче.

корачити, корачим, v. pf. jhreiten, gradior. корба, f. Восmurf, exprobratio, cf. [vide] укор: Није умрла баба од корбе, већ од празне торбе; Е је њојзи корба додијала И од оца и од старе мајке

корбач, корбача, m. (по Хрватској и по Славонији) vide [бич] камџија.

корда, f. у пјесми, vide [сабља 1] һорда: И дај мени корду зарђалу

кордијал, кордијала, m. (ital. cordiale) љековито пиће што се особито даје ономе који падне у несвијест, да би дошао к себи, біе Herzstärkung, laxamentum.

кордован, т. баз Gorbuan-Reber, aluta Cordu

bensis.

кордованџија, m. ber Gorbuan Gabrifant, aluta

rius.

коре, кора, f. pl. 1) н. п. од ножа, біс феіде, vagina. cf. [vide] ножнице. 2) у бритве, bas peft bes Zajhenmejjers. [ef, камзе]. - 3) у књиге, ber Cinbans, tegumentum. [vide корица 2].

корен, т. 1) (ист.) vide коријен. --- 2) [Ко

рен] брдо које раздваја Оточку регементу од Лике, ein Berg in Sroatien, mons Croatiae. коренак, нка, m. hyp. v. корен [cf. коречак]: Заспала девојка дренку на коренку Коренита, f. luß инò Dorf im abar (cf. Гричара).

копчање, n. Wrt Rinberipieles mit Rnöpjen, ludi корење, п. 1) (ист.) vide коријење. - 2) бі

genus.

копчати се, чам се, v. r. impf. (у Хрв.) бацати пуце (дугме) или койчу у јамицу, Knöpfenspielen (ein Kinderspiel mit Knöpfen), nodulis ludere.

копчица, f. dim. v. копча.

кора, f. 1) н. п. на дрвету, біе Mіnbe, cortex. 2) н. п. хљеба, біе Жінbe, crusta. - 3) die Rinde, (у Ресави) vide јуфка [1]. кораб, 1 m. bas корабаљ, бља, лађа.

diff, navis. cf. [vide]

Корава, f. Жаme eines Stujjes, fluvii nomen: На саставак Саве и Кораве

коравица, f. (у Сињу) squalius Turskyi Heckel.

Borwürfe, exprobratio. [cf. прекоравање]. корет, m. (у Ц. г.) 1) зубун женски (био од чохе или од сукна), Wrt langes Sranenfleis onие Hermel, vestis genus. 2) као ћурче дугачкијех тијеснијех рукава с капцима, Wrt furses Kleid mit langen engen Aermeln, vestis quaedam manuleata.

коречак, чка, m. (у Сријему) һур. . корен. [vide коренак].

коризма, f. (у прим.) 1) bie großen vajten vor Djtern, jejunium quadragesimale. cf. [vide] часни пост. 2) баба коризма: овијем именом у Црмници плаше малу дјецу кад уз пост заишту што мрсно. cf. покоризмић,

Корављица, f. село у Херцеговини: Имам кмете | коријен, m. (јуж.) 1) біе 2Burzel, radix. 2)

села Корављице

корак, т.

Ser Ghritt, passus. cf. шкрок.

коракљај, m. коран[*], корана, m. vide алкуран. [ef. Һитап, мусаф].

Корана, f. вода у Хрватској, Rame eines lußes, fluvii nomen.

вораћ, кораћа, m. (у Ц. г.) чекић што се коњи kуjy, Art Hammer Pferde zu beschlagen, malleus calceando equo.

кораћић, m. dim. v. кора.

у купуса, ber &rautftrunf, stirps. 3) (у Боци и по околини) vide дрво 1, н. п. десет коријена маслина.

коријенак, нка, m. һур. ѵ. коријен. коријење, п. (јуж.) coll. 1) біе 28urzelu, radices. 2) Srautjtrünfe, stirpes: С кебом у коријење, т. ј. пропало све, нити се има чим Другим хранити, него да се иде у купусиште, гдје је купус посјечен, да се тражи коријења.

корисан, сна, сно, vide користан.

корачање, п. баз Ehreiten, gressus. [ef. кра-|корист, f. ber Rußen, баз ебеен, utilitas: Mp

кање].

корачати, чам, v. impf. foreiten, gradior. [cf. кракати].

зост на страну, а корист преда се. [cf. хасна (асна), вајда (фајда)].

користан [корисан], сна, сно, gebeinlich, salvus:

Користан ти во, крава! [ef. хасновит (асновит)].

користовати, тујем, v. [im]pf. (по јужн. кр.)

mugen, prodesse.

користовати се, тујем се, v. r. [im]pf. (у Боци)

Nuzen ziehen von etwas, fructum capere ex re: не ћеш се користовати. Kopuтa, Köpira, n. pl. Wald in der Herzegowina, saltus in Hercegovina : Ударисмо кроз Корита равна, Сва Корита притиснула тама коритает, а, o, ausgebölt, trogartig, alveatus. кориташце, п. baš Zröglein, alveolus.

Ни од корова, ваља да као псето кад се ваби на изиђе откуд из корова). Корона, f. уврх Овчара више намастира Сретенија једна долина зове се мала Корона, а више ове долине један затаванак, на коме има и мали извор, велика Корона, а испод њих зове се Корунски до. Приповиједа се да су у стара времена, кад су овај намастир најприје хтјели градити, бацали круну у небо, да гледају на коме ће се мјесту уставити, па ондје да граде цркву; и од тога остало име Корона.

корити, рим, у. impf. кога, einem Borwurje ma» корот, m. (у Дубр.)) жалост за мртвим,

en, exprobro. [cf. прекоравати].

корити се, рим се, v. r. impf. einanber Borwürfe machen, exprobrare sibi invicem.

die

корота, f. (у Ц. г.) Zrauer, luctus: у короти
смо. cf. [vide] жалост.
коротовање, п. baš Zrauern, luctus.

корито, п. (gen. pl. кӧрита) ber Zrog, alveus. коротовати, тујем, v. impf. (по западн. кр.)

[сf. текне, валов].

корица, f. 1) dim. v. кора.

2) од књиге,

ber Sinbans, tegumentum. cf. коре [3]. 1. корице, f. pl. dim. v. коре.

2. корице, п. 1) dim. v. корито. -2) (у Хрв.) надно грота, одакле жито пада у камен (грот у Србији се зове кош, а ово корице чанак [3]).

Корјенићи, m. pl. у Херцеговини, у Никшићком кадилику, као кнежина, у којој има и Хришћана и Турака. У Корјенићима је на стијени градић Клобук.

корјенићки, ка, ко, von Корјенићи. корјенчић, m. dim. v. коријен.

корман, кормана, т. баз Éteuerruber, gubernaculum. cf. [vide] крма [2].

frauern, lugere, cf. [vide] жалити [1]: Жена
мужа коротује толико колико ври земљана
нињата кад се с огња дигне.

корпа, f. (у војв. по варошима) vide котарица.
корсем, vide [тобоже] токорсе.
корубање, п. баз Muslöjen (bon Rufuruz), excor-
ticatio.

корубати, бам, v. impf. (по југоз. кр.) љу-
штити кукуруз, auslöfen (ben Rufuruz), solvo
cortice. [vide] комити [1], cf. сужбати.
коруна, f. 1) vide [1] круна: На глави јој круна
и коруна Цар коруну врже под капицу
2) [Коруна] Хame eines lußes, nomen
fluvii: Да почува чардак на Коруни Да не
прође од Карловца бане
Корунски до, m. cf. Корона.

корманити, корманим, v. impf. fteuern, guberno. | Корчула, f. bіе Ýnfel Gurzola, Corcyra.

cf. [vide] крмити [2].

корчулански, ка, ко, von Корчула.

корманош, m. ber Steuermann, gubernator. ef. коршов, коршова, m. (у војв.) vide крчаг, [vide] крмар.

корманошев, а, о, без Steuermann, guberna-
toris.

кормањење, n. baš Steuern, gubernatio.
кормош, m. (у Бачкој) некака буба, Xrt Snjeft,
insectum quoddam: Мути као кормош по
сирку.

кос, m. (pl. косови, косова) bie mjel, [turdus] merula [L.; cf. косовац 1, 2 косовица].

1. Коса, f. hyp. v. Косана.

2. коса, f. (асс. кӧсу) 1) bie Genje, falx foena-
ria. 2) Ћурчијнска коса,
das Abzieheisen.

--

3) біе Maare, capilli [cf. власи 1; перчин]; би ми уз косу, zumiber. 4) eine Art Berge, montis genus: отишао уз косу, косом; Како вију по косама вуци [cf. 2 била, било 1].

корњача, f. bie Shilofröte, testudo. [cf. чан-
чара]. Србљи приповиједају да је човјек
(прије него је корњача на свијету била) уми-
јесно погачу и испекао кокош, па сјео да |
једе, а у тај час рупи кум његов на врата,
а он онда брже боље метне кокош на по- Косајчић, m. cf. Косајница.
гачу на поклопи чанком, и тако сакрије од | Косана, f. Grauenname, nomen feminae.
кума. Кад кум отиде, а он устане опет да косањица, f. dim. v. коса 4.
дохвати кокош и погачу да једе, али се оно | косат, а, о, langhaarig, comatus.

Косајница, f.: А на оној равној Косајници,|
Онђе бјеше Косајчић Иване

све (кокош, погача и чанак) претворило у | Косатица, f. вода недалеко манастира Миљекорњачу (што је сакрио од свога кума). И

тако постане корњача. корњачин, а, о, ber hilòfröte, testudinis. корњачина трава, f. Wrt flanze, herbae genus. корњачица, f. dim. v. корњача.

шеве.

косац, сца, m. 1) ber Mìäber. Dìäber, foeniseca. [cf. косач]. 2) (у Сријему) онолико ливаде колико један косац за дан може покосити, Mayo, falcastrum. 3) eine Art Insekt, коров, т. баз Untraut, herba inutilis [cf. тра- insecti genus [phalangium opilio IL.]. вуљина, травурина, халуга (алуга) 2]: Нема косач, косача, m. vide косац 1. га ни од корова (кад кога не могу да нађу. | косидба, f. біе Жабò, foenisectio.

косијер, косијера, m. [јуж.] баз Жевентејjer, falx | косор, ш. (у Далм.) на великој моци као коvinitoria. [cf. вагов, косор, кучен]. Косијерево, п. намастир у Херцеговини (може бити да је сад и пуст?) ein Slojter in ber Herzegowina, monasterium Hercegovinae. коейр, косира, m. ([ист. и] зап.) vide косијер. Боситер, m. (zuraltsoos) баз Зinn, stannum. [ef. калај, ции].

коситеран, рна, рно, зіппеси, stanneus: Сакуј
нама шајку коситерну

косити, косим, v. impf. mäßen, meto, foenum
seco: Кадгођ коси рукавице носи
коенти се, косим се, v. r. impf. 1) н. п. сукно,
sich abreiben, deteri. 2) косе се нерастови,
челе, raufen (von Ebern und Bienen), rixari.
косица, f. 1) dim. v. коса. 2) она узичица,
којом је бич за држаље привезан, fleine фин
mittelst welcher die Peitsche an den Etiel angebun-
den wird, resticula scuticam cum manubrio
conjungens.

косиште, п. бer Eenjenjtiel, manubrium falcis. Космај, Космаја, m. Berg in ber Belgrader нахија: Пала магла по голом Космају, Са Космаја на Јанкове дворе Од Космаја

гнезда соколова

космат, а, о, baarig, pillosus [vide коснат]: Кроз космате горње трепавице

косматица, f. у загонеци, cf. висјелица.

сијер, чиме се драча сијече, Art Meer Dorn zu schneiden, culter secandis vepribus. кост, кӧсти, f. (loc. кости, gen. pl. кӧстију и кости) 1) баз Bein, os: то му је кост у грлу (т. ј. то га врло мрзи и мучи). 2) ухватити се, или порвати се с киме у кости, т. j. обухватити један другога рукама па гледати ко ће кога оборити, ringen, luctari. Рвачи се кашто, по погодби, не рву у кости него у појас, т. ј. не обухватају један другога рукама, него се ухвате за појас, на онако један другога омахују и гледају да обале. Рвући се овако и нејачи се може с вјештином дуго бранити, али кад се ухвате у кости слабо вјештина помаже, него снага: Од добријех коња одскочише, Іченаше се у кости јуначке

3) од рибе, біe Sräte, spina piscis.

- 4) (у Дубр.) vide кошчица [2] (н. п. од
шљиве).

1. Коста, m. (contr.) Konftantin, Constantinus.
2. Коста, m. (ист.) vide Косто.
Костадин, m. Ronftantin, Constantinus. [ef. Ко-
стантин, Костатин].

Костајница, f. варош у Хрватској (код воде
Уне).

Костајничанин, m. Giner poи Костајница.
костајнички, ка, ко, von Костајница.

космов, космова, т. име псету, ein Dunósname, | Костантин, m. vide Костадин.

nomen cani indi solitum.

костањ, m. (у Боци) vide кестен.

космура, f. (у Дубр.) некака трава, Wrt flange, | Костатин, m. н. п. цар Костатин (у приповиherbae genus.

коснат, а, о, langhaarig, pilosus, cf. космат: И твојега косната мркова Јаши брате, ко

сната дората

косий, на, но, н. п. ков, гладилица, Єenjen, falcis messoriae.

јеткама), vide Костадин.

костило, п. ein 2Serfzeug ber Hiemer, instrumen-
tum. [vide шикало].

костиља, f. (у Боци) vide кошћела.
Косто, m. (јуж.) һур. v. Коста. [cf. 2 Коста].
костобоља, f. chronijhe Siht, arthritis.

косник, косника, т. дирек (у куће од плетера), Костово, m. некако мјесто у Косову: У плакоји у дувару косо стоји.

[blocks in formation]

нину на Костово равно

Костолац, Костоца, m. зидине од старога града

на десној страни Млаве гдје она утјече у Дунаво.

костолом, m. eine erbiditete flange (wörtl. Bein

brecher), herba ficta (q. d. ossifragus): Кад набрала костолома, Костолома, вратолома костоломити, мим, v. impf. plagen, maltraitiren, vexare. cf. [vide] мучити [1] (н. п. какијем послом).

костоломљење, n. baš Blagen, vexatio.
кострет, f. (ист.) vide костријет.

genmode, e lana caprina: 0 рамену костретли торбицу

Косово, п. 1) (mit инб обне поље) baš mjelfels | костретли[*], adj. indecl, од костријети, von Bie (berühmt durch die Schlacht, die anno 1389 на Видов дан (15. Yuni) Serbiens hidjal entjies), Campus merularum. Sn einem Viebe abjettimij: | Није, побро, даждиц Косовијем - 2) у Далмацији долина опкољена каменитијем планинама, у којој је девет села.

[blocks in formation]

Костреш, т. 1) име некакога хајдука који се у пјесмама спомиње: Костреш харамбаша. — 2) [костро] (у Хрв.) некака риба, може бити пеш, Wrt vijd, piscis genus. [vide бијељка]. кострешење, п. (ист.) vide костријешење. кострешити се, кострешим се, (ист.) vide костријешити се.

кӧстријет, f. (јуж.) Biegenwolle, lana caprina.

cf. козина [1, козјевина 2, козлина 1, кочина 1],

кочет.

шинчић, крошња, крто, 2 рудњак, сепет, сепетка, спртва].

котаричица, f. dim. baš Rörbфen, corbula. котарка, f. (у Банату) као амбар, Wrt Eheuer, horrei genus.

костријешење, п. (јуж.) баз ftruppige Инјеђен, hirsutus aspectus. [cf. ремежење]. костријешити се, костријешим се, v. r. impf. (јуж.) баз Maar jträuben, arrigo comam. [cf. | котарнина, f. (у Србији) новци што су се пларемежити се].

кострика, f. (у Ц. г.) некака трава, Art Hanze,
herba quaedam [ruscus aculeatus L.].
Костриковица, f. манастир у Ровцима, Каше
cines slojters, nomen monasterii.
кострит, f. (зап.) vide костријет

кострижење, п. (зап.) vide костријешење.
костришити се, кострішим се, (зан.) vide ко-
стријешити се.

ћали спахијама у име десетка од сијена, бег
Henzehnte, decumae feni.

котац, коца, m. 1) ein fleiner Stall, 3. 23. für
Lämmer, Zieglein u. dgl., stabulum parvum :
Плети котац, као ти и отац. 2) (у Сри-
јему) у барама заграда у коју се риба хвата,
Art Fischfang, piscina. [cf. 1 KOT 2].
котач, кота́ча, m. (у Хрв.) vide точак [1].
котило, п. мјесто гдје се ко окотно, Beburt3ort
(ichimpflich), locus natalis.

Костур, Костура, m. nom. propr. 1) einer Stabt ін Жазебоніен: У завади с Мином од Костура котити, тим, v. impf. werfen (von ber Müнбін, 2) Жuinen am Berge Кличевац (на лијевој Kate), pario. страни Дрине ниже Зворника): Са Кличевца | котити се, тим се, v. r. impf. wcrfen, pario. од града Костура

костурски, ка, ко, рон Костур: Окаљао се да га ни Костурско језеро опрати не може. 1.кот, кота, m. 1) (у Ц. г.) bic Brut, progenies. cf. скот [2], подсад, вријежа [2], накот. 2) (у Осијеку) vide котац.

2. кот, ein 26ort Sanje zu treiben, vox pellentis anseres. [vide ryc].

коталац, лца (котаоца), [котлац] m. 1) біе Höhlung des Schlüßelbeins, jugulum. 2) у

котла, f. (у горњ. прим.) као што је у плуга
цимер, тако је у рала котла: само што је
она од дрвета, и није одоздо провучена
кроз лемеш, него кроз ралицу пред њим. [cf.
котља].

котлар, котлара, m. ber Rejjeljomies, ahenarius.
[cf. казанџија].
котларев,

котларов, а, о, без Reßlers, ahenarii.
котлац, m. vide коталац.

нитима, т. ј. жица у сриједи за другу за- котлача, f. vide гвоздењак (котао). копчана што се око даске омота, и на чу- | Котленик, т. планина у Србији [у округу крагувалдузу намакне, и обрвка начини. јевачком], cin Berg in Serbien, nomen montis. котали, m. pl. (у Боци) камене плоче које се | котлина, f. augm. v. котао. мећу поврх зида да би од њега одбијале воду | котлић, m. dim. v. котао. која капље са стреха.

котао, тла, m. 1) ber Reffel, cacabus. [cf. бакрач; котлача, гвоздењак 1]. 2) (у Ц. г.) ракијнски котао. vide казан [1].

котлокри, m. ber Rejjeliliđer, ahenorum refector. котлокрнов, а, о, Reffelfliders, refectoris ahenorum: Назимац кус копа бус под котлокриовом кућом (ово је некаква загонетка, али не знам шта значи).

1. KOтap, m. der Zaun um den Heuschober (um das 23ich abzuhaften), sepimentum circum metam | котлоноше, ноша, f. pl. прве оспице које се foeni.

2. Котар, Котара, m. vide Котари; у пјесмама

се Котар узима и као град какав: Бјежи

појаве у каквоме мјесту. Кажу да се котлоноше ласно преболијевају, и слабо ко умире од њих. сf. потрагуше [1].

млада бијелу Котару Котару се врата | котлуша, f. (у Имоск., а у Сињу бакра, у прим.

отворила, Из Котара изишли сватови Котаранин, 2 m. човјек из Котара: Доке Котарац, рца, твоји Котарани дођу Ал не гледа Котарац Јоване

котарача, f. (у Грбљу) пут кроз који протјече
вода из какве локве, ber lbfluß, emissarium.
котареса, п. pl. у приновијеци: Седи, бако, у
котареса, да те вучем на небеса.
Котари, m. pl. eine Begens in Dalmatien zwijchen
ben ußen Зрмања инб Крка, бет Жeere инб |
Sem Gebiete Буковица. Котари од сјевера гра-
ниче Зрмањом, од југа Крком, од истока Бу-
ковицом а од запада морем, cf. [Равни Котар,
2] Котар: Је си л' чуо Латинско приморје,
Код приморја Ришћанске Котаре - Стојан
оде у равне Котаре

лочижа) земљан суд који се наставља на ватру као котао, Wrt irsenes Bejhirr, vas quoddam fictile. [cf. пињата].

котла, f. (у Хрв.) од дрвета што се пред цимером од оне даске на коју се натиче лемеш провуче горе кроз гредељ (као и цимер). cf.

котла.

котобанити се, котобаним сеe, v. r. impf. (у Ц. г.) vide банити се.

котобања, f. 1) (у Србији) бer Süßnerforb, gal

linarium (ad ova ponenda). Такове се котобање оплету од бијеле лозе, па се објесе испод стрехе. 2) (у Сријему) кукурузни кош налик на чардак, eine Wet чардак зит Rufuruz, horrei genus.

котобањење, п. (у Ц. г.) vide бањење. котарица, f. ber Rorb, corbis. [ef. корпа, ко-|Котор, m. Cattaro, Cattaro. Ришњани припови

« PreviousContinue »