Page images
PDF

једају да је у стара времена кад је Рисан био главно мјесто у Боци био тор ондје гдје је сад Котор, па пошто Рисан пропадне у море, почне се нови град зидати код Тора, и назову га Котор. Више Котора у каменитој гори види се некака велика јама, као пећина : онуда се приповиједа да је ону пећину био почео копати силни цар Стефан, да ондје гради град Котор , па му казала вила да то не чини, јер му ондје у оној врлети нема ни броду пристаништа, ни коњу поигришта, већ нека га гради доље крај залива. Цар послуша вилу, и с помоћу њезином начини град Котор , и довршивши га са свијем позове на част многу господу и вилу. Кад се цар пред господом стане хвахити какав је лијеп град начинио, вила га прекори да он то без ње не би могао учинити: цару на тај укор буде тако жао да удари вилу шаком по образу, а она се на то расpди, те све изворе и студенице по Котору отрује и све госте цареве полуди. Кад цар ту освету види, он стане вилу молити и једва је којекако намоли те му госте шоврати од лудила и очисти му од отрова само један извор иза јужнијех врата градскијех. И од тога кажу да је остало те су и сад, особито љети кад је суша, све воде по Котору мало сланс , осим онога извора иза града на јужној страни. Казивали су ми у Котору да има и пјесма о овоме свему догађају, али ја нијесам могао никога наћи ко је зна. Овако се приповиједа и пјева да је Котор постао : али се мисли да су име ово ондје донијели некаки Бошњаци који су се доселили из мјеста које се звало Котор: Од Котора Совру провидура — Которанин, m. (čiter pon (Sattaro, Cattarensis. Которка, f. (čime pon (Sattaro, Cattarensis mulier. которски, ка, ко, роu (Sattaro, Cattarensis: Није зиме ни зимице! До Которске трипуњице. котрљан, m. bie Netomantištteu, eryngium campestre Linn. котрљање, n. baš Rollen, Stoltern (ein Spiel), volutio. (vide ваљање). котрљати, љам, v. impf. rollen , volvo. (vide 1 ваљати 1). котрљати се, љам се, v. r. impf. rolleu (jрiefen), volvo (vide ваљати се): Котрља се Голотрбе Иво (котроманац, m. vide naЗарет.) котршкање, n. dim. p. котрљање. котршкати се, кам се, у, r. impf. dim. p. котрљати се. Дјеца се котршкају о васкрсенију полупаним јајима (у Сријему). котуљач, котуљача , m. (у Подгорици) vide спара.

[merged small][ocr errors]
[ocr errors][subsumed]

и за то му Нијемци даду капетанство у Српскијем фрајкорима. Кад су Турци продрли у Банат, он је с неколико стотина својијех фрајкора чувао Дунаво више Пореча (из Њемачке стране према Доброј). Кад војска Турска дође у Пореч и види да је Коча (које су име добро познавали) ондје с фрајкорима и да не да проћи уз Дунаво, онда га Турци стану свјетовати да се уклони с пута, јер је војска Њемачка утекла к Темишвару, а он се сам не може упријети цар20

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors]

дару (мјесто да си нам жив) и т. д. У Крајини је варош (и мали градић, што је зидао Пасманџија) Неготин (два сахата од Дунава и од Тимока), старе зидине Праово (на Дунаву), извор Царичина (од прилике сахат и по од Дунава, и мало мање од Неготина), ријека Замна, мала варошица (са старим зидинама) Брза паланка (на Дунаву, на међи Крајине и Кључа), и два намастира: Вратна и Букова (Букова је мали намастирић баш код Неготина). Од Царичине до Праова налазе се прокоши испод земље, куда је некад вођена вода на Праово: људи онуда приповиједају, да су до скора налазили и чункове од олова и растана, 1и на танета пушчана. Ниже Царичине имају зидине од некакве старе цркве: онуда људи приповиједају да је ондје погинуо Краљевић Марко (кад су се Турци били с Власима), и да му је она црква била начињена на гробу. Од југозападне стране међи Крајина с Кључем (Кладовском нахијом). У Кључу има око тридесет села, али данас нема ни једнога Српског, него су све Влашка, а имена села сва су Српска, н. п. Грабовица, Каменица, Врбица, Остров гол и т. д. У Кључу је варош и мали градић Кладово на Дунаву: с горњу страну Кладова знаду се до воде некакве старе зидине, а ниже Кладова (око по сахата далеко) знаду се на суху (особито из Влашке стране) зидине од Трајанова моста, о којему људи онуда још приповиједају којешта. Обадвије су ове кнежине биле султанијине, и за то су некако од старине остале те у њима нијесу судили Турци, него Српски кнезови (приповиједа се да су такови ферман од цара имали да не смије Турчин с поткованим коњем наступити на ту земљу). Крајински је кнез сједио у Неготину, а од Кључа у Кладову (нигдје у Србији, ни у Босни, ни у Херцеговини под владом Турском нијесу кнезовали варошани сељацима, до ту). Крајински је кнез бивао од кољена Карапанџића, а од Кључа се мијењао често. Ти су кнезови купили порезе и остале данке, па су новце (колико је било одређено да се даје султанији) давали бегу, који је долазио из Цариграда и сједио у Кладову, а бег је слао у Цариград. — 3) Крајина у Босни на Хрватској гра

[ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

краљевка, f. (у Шумадији) овца у које се нађу четири бубрега. Краљево, n. варош у Каравлашкој (strajona). краљевски, ка, ко, foniglid, regius, regalis. краљевство, n. 1) baš stoniglbum (Surbe beš Stönigs), regnum. — 2) baš Stonigreid), regnum. 1. краљић, m. 1) dim. p. краљ, stoniglein, regulus. — 2) ber Stónidsjobu, regis filius, cf. (vide) краљевић: Краљица ти удовица. А краљићи сирочићи 2. Краљић (Марко), m. (ст.) vide Rраљевић: — дели Краљић Марко — краљица, f. 1) bie Stönigin, regima. (cf. краљевица). — 2) (у Шумад.) у бравчета оно из чега се цријева извуку. сf. ошорњак. — 3) (у Уж. н.) \rt \pjel, pomi genus (pirus malus L. var. — 4) cf. краљице). краљице, краљица, f. pl. Десет, до петнаест, лијепо обученијех и накићенијех дјевојака, које иду о Тројичину дне од куће до куће те играју и пјевају. Једна се дјевојка (која Ваља да је лијепа и средњега раста) међу њима зове краљица, друга краљ, трећа барјактар, а четврта дворкиња. Краљица се покрије бијелим пешкиром по глави и по лицу; краљ има на глави клобук искићен цвијећем и у руци мач, а барјактар носи на копљу барјачић бијел и црвен. Кад дођу пред чију кућу, онда краљица сједе на малу столичицу (какове су обично по Србији и по Славонији) а дворкиња стане више ње, а остале дјевојке ухвате око ње коло као срп, па се окрећу на лијево стушајући по двије стопе у напредак и пјевајући. Краљ стоји на лијевом крају кола, а барјактар на десном, али се они не хватају за коло, него краљ сам за себе (с лицем окренутим коловођи) једнако игра узмахујући мачем и измичући се натрашке, а барјактар (с лицем окренутим заврћколи) с барјаком у руци игра

пред колом. Поигравши тако мало, окрену

се краљ и барјактар по једном сваки на своме мјесту, па онда оптрче око свега кола, и дођу опет сваки на своје мјесто и почну наново играти. Најприје започну од краљеве куће: и прва пјесма што пред сваком кућом пјевају, заповиједа домаћину или домаћици да изнесу краљици столицу, па онда започну пјевати редом свима (мушкоме и женском, маломе и великом) који се налазе у кући (ако ће их колико бити, оне ће свакоме особито и према њему припјевати). Краљичке су пјесме све од шест слогoвa, и у пјевању се свака врста (осим прве и пошљедње) по

је ми удамо и т. д. Будући да у сваком селу нема толико одабранијех дјевојака за то оне иду и из једнога села у друго, и да би им слободније било, прате их два или три оружана момка. Краљице играју у данашње вријеме по Србији од Цера и од Међедника до Тимока, и по Славонији код Срба Римскога закона; по Сријему, по Бачкој и по Банату Играле су до скора, па су нови свештеници забранили и искоријенили (приповиједају жене које су ђевојкама биле у краљицама, да су их с батинама тјерали и разгонили по селу). краљичин, а, о, bet stönigin, reginae. | Краљичина Врата, n. pl. на Велебиту између камења тијесно мјесто, кроз које се пролази из Хрватске у Далмацију и одакле се виде Котари и остало приморје. Идући бд Алана к вратима Краљичинијем познаје се с лијеве стране пута некакав стари шут, за који ми кочијаш одговори да га је градила ирна краЉlf 1000. краљички, ка, ко, н. п. пјесме , bet stoniuinen, reginarum. краљушт, f. vide крљушт. крамар, крамара, m. oer Wauptiraditer, ber bie lyrdd, fur fid, unt jeine (Šejellidajter bebinat, vecturarius primarius. Крањац, њца, m. Set Atrainer, крање, n. vide крхање. Крањица, f. bie Strainerin, Carniolana. Крањска, f. adj. Strain, Strainlano, Carniolia, Carnia. крањски, ка, ко, frainijd), carniolanus. крао сица (кравосица), f. у пјесми, Nrt 2 dlange, serpens quidam: Она има златорука сина, А баница змију краосину крап, m. (по југоз. кр.) vide паран [1]. краса, f. Срби приповиједају да се змија звала краса док није била Јеву преварила. (vide змија). красан (красан), сна, сно, (красни, на, но) јфон, pulcher. cf. (vide] лијеп. красити, красим, v. impf. idnuiten, orno. красни, m. adj. (у Котару) зову жене дјевера. cf. I vide] златоје. красник, красника, m. лијеп човјек, ein identer Nium, vir venustus: погибоше онака два краСНИК (I. Красоје, m. Ulannstame, nomen viri. красота, f. bie &tbombeit, pulcritudo, cf. (vide 1) њепота. краста, f. (pl. gen. краста) 1) bio “tatter, pustula. (vide ocнице). сf. красте. — 2) осr (Syrino, crusta.

Varniolanus.

[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »