Page images
PDF
EPUB

тати се.

Коllати

НИ

[ocr errors]

једају да је у стара времена кад је Рисан | котурати, рам, у. impf. roller, volvo. [vide 1 пабно главно мјесто у Боци био тор он,дје гдје љіти 1]. је сад Котор, па понто Рисан пропадне у котурати се, рам се, т. impf. vіdе колуморе, почне се нови гра, зидати код тора, и назову га Котор. Више lіотора у каме- котуранган, ина, шно, т. ј. точак кад се главнитој гори види се некака велика јама, као чна изједе изнутра, па точак к.дамће и криво иећина: ону да се приповиједа да је он у пе Иде. ћину био почео

силни цар Стефан, котурић, m. dim. p. коту. да ондје гради град Котор, па му каза.за котурићи, m. pl. vide кo.10туре. ви. а да то не чини, јер му он, дје у оној које.ь, т. (особито по јужж. к. аиу Србији в.меті нема ни броду пристаништа,

у нахији IIl: бачкој има село Коцељева) беr коњу конгрешта, већ нека rai гради 40.he Plann, alumen. [vide] CTill ca, cf. tmica, Mall. крај залива. Цар пос. Луна вилу, ис помоћу | Коцељевii, f. cf. коце...] њезином начини град Кіотор, и довршивши којка, f. Sеr tіrfel, tessera, talus. cf. [vitle] гал са свијем позове на част многу господу , дијсб. и вилу. Гіад се цар пред господом стане хва- | коцкање, п. (liits jpiel, ale. хитн какав је лијен град начинио, вила га коцкар, in. $$lii tt :jpieler, aleator. прекорн да он то без ње не би могао учи- коцкаати се, нам се, v. r. impf. Silictsjpiel jpicнити; цару на тај укор буде тако као да Іent, ludеrе аlеа. удари ві1.jу таком по образу, а она се на Коча, п. (нст.) vitle Кочо. то расрди, те све изворе и студенце іно Ко- кочак, кочака, m. vilе кочина 2. тору отру је и све rоcте цареве полудн. Кад кочан, кочана , т. (у Доброти) vilе кочань 1. цар ту освету ви, дін, он стане ви. у молити кочаница, f. vide [ко чаю 1) кочан. и је два је којекако намози те му госте по- кочань, кочања, т. 1) (у Ц. г.) н. п. у купуса, врати од лу, дила и очисти му од отрова само т. б. оно од земље до главще, сtängel, Ctrint, један извор иза јужнијех врата традскијех. caulis. [cf. кочан, кочаница, Чокан. 1]. --- 2) и од тога кажу да је оста.10 те су и сад, (y Cpujemy) videokomak. особито љетн кад је супа, све воде но Кіо- і кочење, п. 1) St: SOеттеп бе? :) ales, inhibitio. 10ly Mail.10 слане ,

Olloгa извора за 2) das Steifwerden, rigor. града на јужној страни. Тазивали су ми у кочет, f. vіdе костријет. Котору да има и пјесма о овоме свему До- кочијані, кочијашта, m. Ser Rutjcher, airigi. гађају, али ја нијесам могао никога наћи ко кочијашев, а, 4), бе? ?articher's, aurigac. је зна. Овако се приповиједа и пјева да је кочијашење, т. баз Stutjbiere, aurіgаtіо. Котор постао ; али се мисли да су име ово | кочијашити, кочијаннім, v. impf. futjttiereit, aон је донијели некаки Бошњаци који су се rigor. досели. И из мјеста које се зва.10 Котор : ()д кочијашки, кі, ніб, Rutickers, aurigarius. Котора Совру провндура

кочије, койja, f. pl. Ser Batternmаgен тit sinci Кіторанин, m. Cinter pon Gattaro, Cattarensis. Pferden, currus. Которка, f. Cinte pon Gattaro, Cattarensis mu- кочнна, f. 1) vide [костријет) кочет. 2) lier.

Berichlag (für Hühner, Dunde, Schweine), zootheca. которски, кa, кo, pon Gattaro, Cattarensis: Није [ef. кочак; гушча:].

ЗII ме ни зимице До Которске трипуњице. , Кочина крајина , f., тако се у Србији, осокотрљан, m. Sіе SelSatistreit, eryngium cam- Кочин рат, т. бито по доњим крајевима pestre Linn.

зове појІІ.љедњи Турски рат (0,1 године 1788 котр.љање, п. Ong tоllеnt, fоllеrn (ein epiel), yo „40 1891) но Кочи капетану, који је био 120lutio. [ville вa.bање).

Дом из Лијевна из села Пањевца; он је котрљати, љам, v. impf. rоllеnt, volvo. [vide изнајније тргово свињама, па се на годину 1 ваъати 1].

„111а 11pe, puT завади нешто с Турцима и котрљати се, њам се, у. r. impf. rollet (jpielen), утече у Танат; а у почетку рата пријеђе

volvo [vidе ваљати се): Котрља се Голорбе кра, 40м опет у Србију и обуни народ па Иво

Typire; и за то му Нијемци 4а,ду капетан[котроманац, m. vіdе лазарет. ]

ство у Српскијем рајкорим:. 14 су Турци котрішкање, р. lim. p. котрљање.

нро, ури у Банат, он је снек0.1K0 стотина котрішкати се, кам се, у. г. impf. din. p. F() својијех фрајкоја чувіtо Дунаво ви HIe Ilоречі!

тр.љат се. Дјеца се котрпи кају о васкрсе (из Ibемачке стране према Доброј). Кад војнију полупаним јајима (у (ријему ).

ска Турсна дође у орен и ві, Ди да је lіоча коту.hач, коту.љача, т. (у Ilo,4горци) vide ( које су име добро познавали) ондје с фрајспра.

коримга и да не да проћи уз Дунаво, онда котур, m. 1) vidе олут. 2) Леr abajtot, та Турци стану свјетовати да се уклони с glomus.

нута, јер је војска Њемачка утекла к Текотурање, n. Sag tоllеnt, volutio. [vidе ваљање]. мишвару, а он се сам не може унијети цар

20

ВХ Ков РЈЕЧНИК

ској сили; али он то није хтио да вјерује, кошар, m. ein кош зит ijffange, nassae majoнего се уз,дао у своју пређању срећу, и ris genus. [vidе кош 3]. мислио је како стану пуцати пушке да ће кошара, f. н. п. коњска, говеђа, овчиja, Stall му Њемачка војска доћи у помоћ (јер је знао von Flechtwerk, stabulum vimineum. (cf. 1 6.1aда је Њемачке војске било негдје близу), и

ница]. тако е неколико стотина Српскијех фрајкора кошевина, f. eine eben abgentibte 2Bieje, pratum дочека Турску силу; и док су се једни Турци recens desectum. с њим тук.Jн, други 3:ђу те га олколе, и с [кошеница, f. vіdе ливади; види ѕ. у. Інодооне стране од куд је мислио да ће му доћи тавити се.] Њемачка војска упомоћ, уларе Турски пје- кошење, п. Заз 9іаbеr, mеѕѕiо. шпаци. и послије многога и страннота боја кошија ,* f. vilе трка [2]: Огледати на твојој и јуришана ухвате Турци Кочу жива и нез кошији, Море ли ми узмат” компје десет Трајкора (а оста. В сви нзгину), и 0,1- кошина, f. augm. p. коІІ. веду их на Текију (према Pшави) те их ондје | кошинчић, т. (у Дубр.) vide котарица. понабијају на коље.

кошні , m. 1) dim. p. који. 2) (у Дубр.) көчити, коч і м, v. impf. ко.la, beniнен, inhibeo. мањи дар што донесе даљи род госпођин KOUTH ce, KO'Um ce, v. r. impf. steif thun, fa справљеници. cf. кош [6, справа 2]. stum exerceo.

кошид, коийца, т. (у Боци) dim. p. коп (које кочи, т. 1) din. р. Колац. 2) (у (ријему)

онамо значи и котарица). нека ка риба, 2lrt ijt) [etreber), piscis genus

Kòmukake, n. der Wortwechsel, altercatio. (aspro vulgaris L.).

кошкати се, кам се, v. r. impf, jih sanifeit, port: Кочо, т. (ју к.) һур. р. Коста. [cf. Iіоча].

wechjeln, altercor. кочоперан, pнa, pнo, Tebbajt, burtig, strepaus. кошље, п. (у Рисну) vide плотина [3]. [cf. Чеперан).

кошљив, а, о, 1) н. п. риба, (у Херц.) у којој кочоперење, п. 1 сträube, faustus.

има костију осим ртенице, н. п. jегуља и пакочопёрити се, кочоёрiм се, ч. r. impf, jid)

стрма нијесу кошљиве, а шарани су кошљиви.

КонІ.Бива се риба ондје дијели на кошљиву träuben, insolentius se cfferre.

(у којој нема длака) и на д.1акаву. 2) (у коџамити човјек, н. п. нијеси ти дијете, него

Дубр.) кошљиво вријеме, finjtеr, tribe, nudu bist fein Hind, sondern erwachjen, alt,

bilus. gejteut (матор човјек), homo adultus.

кошница, f. Ser Bieпentorb, alveare. Кошнице кош, кәппа, т. 1) за кукурузе, 2{rt © celer port

су у Србији и у Сријему оплетене од биFlechtwert für Hukuruz, horrei genus. Obaku ce

јеле нозе, а споља улијепљене говеђом баКошев 1.1сту од љескова пруһа округли, и

егом, cf. (2 суд 2, трмка, челац 2,) улиште. у дну су уаки него у врху, и висоти су око | 1. коштан, т. cine 2+jlаnje, herbae genus (sor1ва човјечија боја, одозго се покрију сије

glium halepense Pers.; cf. чешљик]. ном и. и напрађу; кад се кукурузії (у К. Ти- | 2. копитан, а, о, beineri, osseus. новим:1) из њих стану вадитн, онда се 10.ље | контањ, т. (у Барањн) некаква трава,

Art просијеку. 2) н. п. за пасу.ь, за е.ьду или

flange, herba quaedam. Од жиле ове траве за обијене кукурузе, 21rt Storb, cor:bis genus.

дјеца праве луле те пуне. Оваки су кошеви понајвише од бијеле лозе коштац, i) in Ser !Лебеn=art: ухватили се у коили од ракитова прућица, пак се улијепе ба

штајц, т. і. у кости (кад се рву). 2) ( Колегом говећом, и могу се премјештати. 3)

шгац] gen. Кошца, т. планина близу Црне 3a póy, Art Norb Fische zil fangen, nassae ge

горе: Често гледа на Коштац планину nus. [cf. кошар). И ови су кошеви од бијеле коштица, f. vіdе кончица 2. 103e И.н од растовине. 4) у каруца острат коштреба, f. (у Пожешкој нахији) некака риба гдје се пртљаг спрема, Sie doostelle. cf. [vile]

(cmyh?), ein Fisch, piscis quidam. 5) (у Србији) оно гдје се анто коштрике, f. р. (у Кот.) некака трава што засипа Кад се меље. [cf. грот 2]. Овај је кош

се једе као у Дубровнику куке, 20rt flаnje, од дасака и горе је врло ні про а доље узак.

herba quaedam [asparagus L.?). О) 403 до је привезано н. и намјештено као мл.20 контуница копље, п. (ст.): Занска му копље корицце, које се у Јадру зове чанак, на жито

коштуницу из коа само иде у чанак, а из чанка га коштую (орах), т. (ст.) vilе коштуњавајц: 1 Виш” Чека. 10 изгон у кіл мен. 6) (у Дубр.) дар

гуће ми конту, ора, Те сам зубе 10.10справљеници од госпођина рода. ef. справі [2]. кола, f. [1)] hyp. p. копіума. [- 2) hyp. p. коштуњав, а, о, bart (з. 23. Sie stup, aber and) БокоІІ ; види s. v. варица].

der Mensc), durus. конia вa, f. у Србији око Дунава вјетар неки коштуњавац, авца, т. т. ј. ораx, barte )из, пих

који одоздо уз Дунаво дунie, ein kino, ven dura. [cf. коштую, коштуњак). tus quidam.

коштуњак, њка, т. (орах) vidе коштуњавац. Бошак, шка, т. (у Бараньи) vidе закопак. ROMTŷphana, f. das Beinhans, ossarium.

заKOIIIак.

[ocr errors]
[ocr errors]

кошћела, f. (у Ц. г.) некако дрво и род, 24rt | крављак, т. (у Дубр.) &bermurj, chamaeleon

Baum und Frucht davon, arboris genus (celtis {carlina acaulis L.; cf. кравачац(?), краљевац). australis L.; cf. костиља).

kpäBhaya, f. die Gelte, der Melflübel, mulcta. cf. кошћелица, f. (у ц. г.) i) dim. p. кошћела. [vide] музлица.

— 2) [Кошћелица) главица више Црноје- крављење, п. За 24ujtbaнeп, rеgеlаtiо.
вића ријеке, гдје су двије велике кошћеле, крављи, ља, ље, и)-, vaccarum.
ein 23erg іn 2Rontenegro, mоntіѕ nomen: Не би кравосицца, f. (у ц. г.) vidе краосица.
знао наше Кошћелице

Бравурина, f. vіdе краветина. кошуља, f. (рі. gen. кошуља) 1) баз фето, in- крагуј, крагуја, т. 1) некака тица која се при

«lusium. [cf. рубача, рубина). 2) pl. ко Питоми на хвата друге тице као соко [врста Illy.be, die Wäsche, albae vestes [vide pyóbe]: сокола, 28iirgjalf, falco feldeggi Schleg.), cf. јуче смо прали коII уље (т. ј. и кошуље и акмица, журица : Сва господа соколе понела, гаће, и скуте, и оплећке, прегаче, и пешкире, АДрагија шарена крагуја Крагуј птица и чаршаве).

утве не увати 2) (Крагуј] Лаплате, кошуљац, љца, m. (у Сријему) 1) женска кратка nomen viri.

. кошуља по којој се скути припасују, 24rt furs крагујак, јка, m. (voc. крагујче) hyp. 2. краzen Frauenhemdes, tunicae genus. [cf. omehak 2, гуі: (

оти вуче, мој крагујче оп.леће, скаблица). -- 2) мушка кратка ко- Крагујевац, јевца, т. вароші у Србији, сіне Ішуља, коју тежащи, н. п. кад жању, облаче Stadt in Serbiei, urbs Serbiae. сврх осталога одијела, Ser Rittel, amiculum крагујевачки, кa, кo, poiн Крагујевац. linteum. Женски је кошуљац од љепшега Крагујевчанин, т. Ciner ppm Крагујевац.

платна него скути, а мушки је од дебелога. Брадикоза, т. (у 14. г.) Зіеgендieb, qui capras кошуљётина, f. augm. p. кошуља.

furatur. кошуљица, f. dim. 1) Sag феткфен, іnduѕiоlum. крадимицв, [vidе кришом].

2) das Schafhäutchen (beim foetus), amnion. Epåbnb, a, o, siebisch, furax. cf. [vide) водењак. Које се дијете роди у крадљивац, явца, m. biebijber 2Xenj), furax. [vile кошуљици, за оно се мисли да је видовито. лупеж ]. cf. вједогоња.

крадљивица, f. die Stelleriп, бiebijkes 243eib, fur, кошута, f. 1) бie birjdtub, Siinvit, cerva. [cf. femina furax. [vidе лунежица].

гейка]. — 2) ( Кошути] sraeтнaтe, nomen крадом, beimli, occulte. [vide] кри шом, ср.

feminae. 3) ein Kuhname, nomen vaccae. градимице. кошутина брада, f. vide [ср чења к] срчаник 1. крађа, f. Der Biebjtabt, furtuum. [cf. лупештина, кошутица, f. 1) dim. p. кошута.

тадбина, рсузлук). Pflanzenart, genus plantae (fritillaria melea- Epaucab, m. Mannsname, nomen viri. gris L.]. – 3) [Кошутица] планина у Дал- Крансава, f. Ўraнeтaтe, nomen feminae. мaциjи с лијеве стране Цетине изнад мана- 1. крај, краја, т. (pl. крајеви, крајеві) 1) ber CTHpa Iparobuha, ein Berg in Dalmatien, mons Nand, das Ende, der Saum, finis, margo, limes

Dalmatiae: cКошутице високе планине [cf. ћенар 1]: крај од мараме; отишао на кошутњак, m. мјесто (заграђено) гдје кошуте крај свијета; од краја до конца. и јелени стоје, Sex Pirjcbgarten, vivarium cer (Begens, regio: у нашему крају тога нема.

3) из прва краја, т. ј. исирва, аnjаng, initio. кошчица, f. 1) dim. Sas Deinbet, ossiculum. — 2. крај, (mit. gen.) перен, bеі, ат, аd: "Бевојка

2) der Kern (in der Pflaume u. dgl.), nucleus. сједи крај мора "Бевојка је крај горе [cf. кост 4, коштица, пица).

стајала 1. крава, f. (рі. gen. крава) Sie Rub, vacca. Kpája, f. Frauenname, nomen feminae. 2. крава, f. hyp. p. крёва.

крајац, крајца, т. баз Спбе (рои Інф), latus кравајноша, f. (у Бачкој) она која кравам из panni. cf. ивица [2, дизга, ћенар 2]. носи: Дарујдете вашу кравајношу

крајина, f. 1) бie Brenje, finis, cf. [vide] мela [1]: крава, краваља, т. (у Сријему и у Бачк.) Којино је био десно крило Ц'je.jе Босне и

част ІІто сватови и званице носе на свадбу. њене крајине 2) Крајина Неготинска: крава», m. који чува краве, беr sRubbirt, bu један комад земље између Тимока, Дунава, bulcus.

liључа и Поречкијех планина. У Крајини кравачац, чца, т. (у Дубр.) 21rt flange, herba (онуда људи не кажу Крајина Пехотинска,

quaedam [carlina acaulis L.(?); cf. крављак(?)]. него само Крајина: јер они и не чују да има краветина, f. augm. p. крава. [cf. кравурина]. Крајина и у Босни, као ни Бошњаци што не кравин, а, о, беr Rub, vaccae.

чују за ову Крајину) има око педесет села, кравина, f, sie Rubbaut, corium vaccae.

a.iн нијесу сва Српска, него има и Влашкикравити, кравим, y, impf, aufthatten, regelo. јех. Срб.љи у Крајини говоре: зајац, оцат, кравити се, кравім се, v. r. impf. aufthaten, жеље30, грнац, дрее (хаљине), грајати (мјеregelari: крави се на пољу.

сто говорити), кожина (мјесто кожа), кравица, f. dim. p. крава.

мјесто нам, н. п. да ни си ти жив, госно

2) eine

2) Sie

yorum.

HU

[ocr errors]

дару (мјесто да си нам жив) нт. д. У Кра- і крајичник, (у ц. г.) т. бer 21ngrenjer, contiјини је варош (и мали градић, што је зи, дао крајипінік, j nis [cf. граничар, сератПасманција) Неготин (два сахата од Дунава лија): Како бране крајичнике Турке и од Тимока), старе 31, Дине Праово (на „Ду- крајишнички, кa, кo, ben (tiirtiјфелі) (Brenjern наву), извор Царичина (од прилике сахат деbіrіg, continis. [cf. серат. Тијнски (серат.лиjи по 0,4 Дунава, има. 10 мање од Неготина), ски)). ријека Замна, ма. 1а варошица (са старим крајни, нa, нo, vidе крајњи. 3И, Динама) Брза паланка (на Дунаву, на међін крајний, крајника, т. у кошници крајни сат. Крајине и ..ључа), и два намастира: Вратна крајници, ника, m. pl. Sie (9ejchmiljt Ser Obroriи Букова (Букова је мали на мастири, баш jen, tumor parotidum. Код Неготина). Од 1Царичине до Прова на- крајњи, ња, не, йиреrjt, extremus. [cf. крајни). .1азе се прокоши исло 1 земље, куда је н“над крајобер, т. деr сhnіttеr аn :Raise, messor ab вођена вода на Праово ; људи онуда прино extremo latere. виједају, да су до скора на.азiІ. и и чункове крајобера, f. die enіttеrіn a ?анде, mulier ОД (0.10ва и растана. 1 на таllета II IILчна. metens ab extremo latere. Ниже Царшине имају зидине 0,4 некакве крајцара, f. (gen. pl. крäјцарі) ein #re jer (бiterстаре цркве: онуда људи приповије, дају да reichische Münze), mmi genus [cf. kapahraul: је ондје погинуо Краљевић Марко (кад су се Није наргал четрест крајцара Турци били с B. асима), и да му је она црква крајцара, т. који ради што на крајцару, сіп би. 1а начШЊена на гробу. (),д југозападне

Strümer der freuzerieije handelt, caupo. стране ме и Крајина с liључем (Кладовеком Крајчин, m. Jiannate, nomen viri. нахијом). У Кључу има око тридесет се.1а, крак, m. ein lаngе Bein (ojterr. Sie Tattjen), crius a. и данас нема ни једнога Српског, него су longum. Однијели је краци (у шали варају све Влашка, а имена села сва су Српска, дијете кад запита гдје му је мати). н. II. Грабовица, Каменица, Врбина, Остров кракало, п. (у Ц. г.) vide скака.10[1]. гол и т. д. У К.ључу је варош и ман гра, дић кракање, п. vilе корачање. fi.ba,дово на Дунаву : с горњу страну f.jадова кракат, а, о, Tangbeinig, longis cruribus. заду се до воде некакве старе зидине, а | кракати, крачём, v. impf. (у Ц. г.) vidе корания:e Кладова (око но сахата далеко) знад, чати: Ко краче више него може докрочити, се на суху (особито из Влашке стране) зи пребиће гњатове. Хитро краче, а дине од Трајанова моста, окојему људи сматра ону да још приовиједају којени га. Оба,двије кракач, кракача, т. (у Ц. г.) који добро краче, су ове кнежине би. Те су.тганијине, и за то су der gut schreiten fam, qui bene graditur: KOJK некако од старине остале те уюма нијесу је он кракач! суди. Турци, него (риски кнезови (припо- | кралијеш, т. (у Дубр.) vidе бројенице. вије да се да су такови ферман 0,1 цара имали краљ, краља, т. [1)] sеr ѕkіnіg, rex. |-- 2) cf. „Да не смије Турчин с ноткованим коњем на краљице). ступити на ту земљу). Крајински је кнез сје- краљача, г. (у Да.м.) дрвен суд (као ната Дно у Неготину, а од К.ључа у Кі.задову крављача), којим се захвата и вади вода из (нигдје у Србији, ни у Босни, ни у Херце бунара (а наша крав.љача и муз.лица онамо говини под владом Турском нијесу кнезова.н се зове каба'). варонани сељацима, до ту). Крајински је кнез краљев, а, о, Seg Riнigs, regis. бивао од кољена liарапанцића, а од Кі.ључа Краљева Гора, f. І.Ланина у Босни, ein erg in се мијењао често. Ти су кнезови куши. Ти по Bosnien, montis nomen. резе и оста. Не данке, па су новіце (ко.Hко краљевање, n. Sie Servjetiaft eine: SR Üniv13, regimen. је било одређено да се даје су.1танији) да- краљевати, краљујем, v. impf. Stiнig jcii, regno. ва. Ти бегу, који је 10.лазио из Цариграда и краљевац, bевца, т. (у Дробњ.) трава [carlina сједио у lіла,дову, а бег је с.1ао у 1Цариград. К асаulis L.: cf. крављак) у које је лист бод

3) Крајина у Босни на Хрватској тра .hикав на усриједи израсте као мa.ta г.taници, Tiirfijch-Rrpatient. 4) у Гоци Повска вичица из које, кад се лист очене , удари lipajuua. -- 5) der Krieg, belluun (vide 1 par): м.ијеко ; и ова је г.tавичица добра за јело. Ој крајино! крвава амино! Курвав бло, ко Кад ова трава сазіри, из главичице изјасс "те завргао

као сунцокрет. крајинити, ній м, y. impf. Skrieg julyrен, bel- краљевина, f. без Яніg]: ?анд, баз өнigrcid),

lun gero [vidе војеватн]: и краљеви с ца regnum. рем умирине . Те се ки че крајн- кра. hевид., m. der tonigjob, filius regis. [cf.

1 кра.љић 2, 2 краљиһ). крајињење, n. Sie kriegfibring, t) bellum ge- Краљевна Скакала, п. pl. cf. Мрњавчева граrere.

дина. [cf. скака.10 2]. крајинак, чка, т. dim. p. крај, пізеrjtes (Спле, краљевица, f. vіdе краљица 1: Ја һу тебе краpars extrema.

љевицу

Hema (

нити

краљевка, f. (у Шумадији) овца у које се нађу је ми удамо и т. д. Будући да у сваком селу четири бубрега.

нема толико одабранијех дјевојака за то оне Краљево, п. вароші у Караваникој (#rajova). и,ду и из једнога села у друго; и да би им краљевски, кa, кo, tonigli, regius, regalis. с.10бо, није било, прате их два или три орукраљевство, п. 1) За Ronigtbum (Sürpe без жана момка. Краљице играју у данашње ври

Königs), regnum. 2) das Königreich, regnum. јеме по Србији од Цера и од Међедника до 1. краљић, m. 1) dim, p. краљ, Honigleit, regulus. Тимока, и по Славонији код Срба Римскога

- 2) der Königsjohn, regis filius, cf. [vide] закона; по Сријему, по Бачкој и по Банату краљевић: Краљица ти удовица. А краљићи игра.jе су до скора, па су нови свештеници сирочићи

забранили и искоријенін. и (приповиједају жене 2. Краљић (Марко), m. (ст.) vide Краљевића : које су bевојкама бii. е украљицама, да су дели Краљић Марко

их с батинама тјера. ни разгонили по селу). краљица, f. і) бie königini, rеgіnа. [cf. краље- краљичин, а, о, беr türigin, rеginae.

вица]. — 2) (у IIумад.) у бравчета оно из Краљичина Врата, п. р. на Велебиту између чега се цријева извуку. cf. опорњак. 3) камења тијесно мјесто, кроз које се пролази (v H. H.) Art Apfel, pomi genus [pirus ma из Хрватске у Далмацију и одак.1е се виде lus L. var. 4) cf. кралице].

Котари и остало приморје. Идући од Алана краљице, крі.hйца, f. р. Десет, до петнаест, к вратима Iіраљичинијем познаје се слијеве

ијепо обученијех и накићенијех дјевојака, стране пута некакав стари пут, за који ми које и, {y о Тројичину дне од куће до куће кочијани одговори да га је градила црна крате играју и пјевају. Једна се дјевојка (која митца. віља да је лијепа и средњега раста) међу краљички, кі, ко, н. п. пјесме, беr Riнiginеп, њима зове краљица, друга краю, трећа бар reginarum. јактар, а четврта дворкиња. Краљица се краљўшт, f. vіdе крљу шт. покрије бије. Јм пешкиром по глави и но | крамар, граміра, m. Ser Saptjrасtter, Ser Sie

цу; ка» има на Т.1ави клобук искиһен Fradt für sich und seine Gesellschafter bedingt, vecЦвијећем и у руци мач, а барјактар носи на turarius primarius. којІ.љу барјачић бије.1 и црвен. Кад дођу пред крањац, њца, т. дer Strainer, Carniolanus. чију кућу, онда краљица сједе на малу сто- крање, п. vіdе крxање.

нчицу (какове су обично по Србији и по крањица, f. Die #rainerini, Carniоlаnа. С. 1авошји) а Дворкиња стане више ње, a Kpâbcrâ, f. adj. Irain , Krainland, Carniolia, остале дјевојке ухвате око ње ко.10 као срп, Carnia. на се окрећу на лијево ступајући по двије краљски, кa, кo, frainijch, carniolanus. стопе унапредак и пјевајући. Краљ стоји краосица [кравосица], f. у пјесми, ?lrt Cblange, на тијевом крају кола, а барјактар на дес serpens quidam: Ова има 3.1аторука сина,

не хватају за коло, него А баница змију краосицу краљ сам за себе (с.:ицем окренутим коло- крап, т. (по југоз. кр.) vidе шаран [1]. во,п) једнако трa узмахујући мачем и из- краса, f. Срби приповиједају да се змија звала мичући се натрашке, а барјактар (с лицем краса док није била Јеву превари. 1а. [vide окренутим заврћколи) с барјаком у руци игра змија). пред колом. Поигравши тако мало, окрену красан (красан), сна, сно, (красні, на, но) јфілі, се lipaь и барјактар по једном сваки на своме pulcher. cf. [vide] лијеп. мјесту, па онда оптрче око свега кола, и дођу красити, красим, v. impf. јфnittet, orno. опет сваки на своје мјесто и почну наново красни, іn. adj. (у Котару) зову жене дјевера. играти. Најприје започну од краљеве куће; cf. [vide] 3.1aтoје. и прва пјесма што пред сваком кућом пје- красник, красника, т. .ијен човјек, ein jcbier вају, заповиједа домаћину н. и домаћици да Diat, vir venustus: Погибоllіе онака два краизнесу краљици столицу, Па онда залочну пјевати редом свима (мушкoме и женском, красоје, т. 2)lanislate, nomen viri. маломе и великом) који се Ha.naze y kyhul kpacóra, f. die Schönheit, puleritudo. cf. [vide (ако ће их колико бити, оне ће свакоме осо 1]љепота. бито и према њему пришјевати). Кра.љичке краста, f. (pl. gen. краста) 1) бie !!!atter, puсу пјесме све од шест слогова, иу пјевању stula. [vide ocunde]. cf. kpacre. ---, 2) der се свака врста (осим прве и пони.љедње) по Grind, crusta. трипут говори, и други се пут додаје на крастав, а, о, qаrinsig, porriginosus. крају лељо! н. ін. (дјевојци) Овде нама кажу, крастава каба, f. (у Сријему) sie strite, rana Овде нама кажу, јељо! Мому не удату, bufo. cf. [vide] губавица [2]. Мому не удату, Мому не у дату, ељо! Ја.л краставац, краставица, т. бie Surfe, cucumis је ви удајте, дал' је ви удајте, Јал' је ви [sativa L.; cf. краставица, кукмар): Продаје удајте, лељо! Јал' је нама дајте, Ја.л' је бостанији краставце. нама дајте, Јал' је нама дајте, лемо ! Да краставица, f. vіdе краставац.

Ном,

али се они

сника.

« PreviousContinue »