Page images
PDF
EPUB

једају да је у стара времена кад је Рисан котурати, рам, v. impf. rollen, volvo. [vide 1 вабио главно мјесто у Боци био тор ондје гдје

љати 1].

тати се.

је сад Котор, на пошто Рисан пропадне у котурати се, рам се, v. r. impf. vide колуморе, почне се нови град зидати код тора, и назову га Котор. Више Котора у каме- котурашан, шна, шно, т. ј. точак кад се главнитој гори види се некака велика јама, као чина изједе изнутра, на точак кламће и криво пећина: онуда се приповиједа да је ону пећину био почео копати силни цар Стефан, котуриѣ, m. dim. v. котур. да ондје гради град Котор, па му казала котурићи, m. pl. vide колотуре.

иде.

вила да то не чини, јер му ондје у оној коцеь, м. (особито по јуж. кр. а и у Србији врлети нема ни броду пристаништа, НИ у нахији Шабачкој има село Коцељева) бег коњу понгришта, већ нека га гради доље Mann, alumen. [vide] стипса, cf. типса, шап. крај залива. Цар послуша вилу, и с помоћу (Коцељева, f. cf. коцељ.]

њезином начини град Котор, и довршивши коцка, f. ber 28ürfel, tessera, talus. cf. [vide] га са свијем позове на част многу господу ждријеб.

и вилу. Кад се цар пред господом стане хва-коцкање, п. Olüdsjpiel, alea.

хити какав је лијен град начинно, вила га коцкар, in. Glüđsjpieler, aleator.

прекори да он то без ње не би могао учи- коцкати се, кам се, v. r. impf. Slidsipiel jpicнити; цару на тај укор буде тако као да len, ludere alea.

удари вилу шаком по образу, а она се на Коча, м. (ист.) vide Кочо.

то расрди, те све изворе и студенце по Ко- кочак, кочáка, m. vide кочина 2.

тору отрује и све госте цареве полуди. Кад кочан, кочана, m. (у Доброти) vide кочањ 1. цар ту освету види, он стане вилу молити кочаница, f. vide [кочан 1] кочан.

кочањ, кочања, m. 1) (у Ц. г.) и. п. у купуса, т. ј. оно од земље до главице, Etängel, Etrunt, caulis. [ef. кочан, кочаница, чокан 1]. 2) (у Сријему) vide окомак.

и једва је којекако намоли те му госте поврати од лудила и очисти му од отрова само један извор иза јужнијех врата градскијех. И од тога кажу да је остало те су и сад, особито лети кад је суша, све воде по Ко-кочење, п. 1) bas Demmen bes Nases, inhibitio. тору мало слане, Осим онога извора иза града на јужној страни. Казивали су ми у Котору да има и пјесма о овоме свему догађају, али ја нијесам могао никога наћи ко је зна. Овако се приновиједа и пјева да Котор постао ; али се мисли да су име ово ондје донијели некаки Бошњаци који су се доселили из мјеста које се звало Котор: Од Котора Совру провидура Которанин, м. Ciner von Cattaro, Cattarensis. Которка, f. Gine von Gattaro, Cattarensis mu-кочина, f. 1) vide [кострије т] кочет. Verschlag (für Hühner, Hunde, Schweine), zootheca.

је

2)

lier.

2) das Steifwerden, rigor. кочет, f. vide костријет.

которски, ка, ко, von Cattaro, Cattarensis: Није [ef. кочак; тушчак].

котрљање, п. баз Hollen, Rollern (ein Epiel), vo

lutio. [vide ваљање]. котрљати, лам, v. impf. collen, volvo. [vide 1 ваљати 1]. котрљати се, лам се, v. r. impf. collen (ipielen), volvo [vide ваљати се]: Котрља се Голотрбе

Иво

кочијаш, кочијаша, m. ber utjder, auriga. кочијашев, а, о, bes Sutjders, aurigae. кочијашење, п. 5 Sutjdieren, aurigatio. кочијашити, кочијашим, v. impf. futjdieren, aurigor.

кочијашки, ка, ко, Sutjders, aurigarius.
кочије, кочија, f. pl. ber Bauernwagen mit zwei
Wjerben, currus.

[котроманац, m. vide лазарет.]
котршкање, п. dim. v. котрљање.
котршкати се, кам се, v. г. impf. dim. v. ко-
трљати се. Дјеца се котршкају о васкрсе-
нију полупаним јајима (у Сријему ).
коту.кач, котуьача, м. (у Подгорици) vide

спара.

котур, m. 1) vide колут. 2) ber Vadajtod,
glomus.
котурање, п. баз Hollen, volutio. [vide ваљање].

ВУКОВ РЈЕЧНИК

зиме ни зимние До Которске трипуњице. котрљан, m. ie Selbmanuštreu, eryngium cam-Кочин

pestre Linn.

Кочина крајина, f.) тако се у Србији, осорат, m. бито по доњим крајевима зове пошљедњи Турски рат (од године 1788 до 1891) по Кочи капетану, који је био родом из Лијевча из села Пањевца; он је изнајприје трговао свињама, па се на годину Дана пред рат завади нешто с Турцима и утече у Банат; а у почетку рата пријеђе крадом опет у Србију и побуни народ на Турке; и за то му Нијемци даду капетанство у Српскијем фрајкорима. Кад су Турци продрли у Банат, он је с неколико стотина својијех фрајкора чувао Дунаво више Пореча (из Њемачке стране према Доброј). Кад војска Турска дође у Пореч и види да је Коча (које су име добро познавали) ондје с фрајкорима и да не да проћи уз Дунаво, онда га Турци стану свјетовати да се уклони с пута, јер је војска Њемачка утекла к Тeмишвару, а он се сам не може упријети цар

20

ској сили; али он то није хтио да вјерује, кӧшар, м. еіп кош zum Gijdfange, nassae majoнего се уздао у своју пређашњу срећу, и ris genus. [vide кош 3]. мислио је како стану пуцати пушке да е кошара, f. н. п. коњска, говеђа, овчија, Stall му Њемачка војска доћи у помоћ (јер је знао von Gledtwverf, stabulum vimineum. [cf. 1 клада је Њемачке војске било негдје близу), и ница]. тако с неколико стотина Српскијех фрајкора Дочека Турску силу; и док су се једни Турци с њим тукли, други зађу те га опколе, и с оне стране од куд је мислио да ће му доћи Њемачка војска у помоћ, ударе Турски пје-кошење, n. as lähen, messio. шаци. И послије многога и страшнога боја кошија,* f. vide трка [2]: Огледати на твојој и јуришања ухвате Турци Кочу жива и шез- кошији, Море ли ми узимат кошије десет фрајкора (а остали сви изгину), и од-кошина, f. augm. v. кош.

кошевина, f. eine eben abgemälte 23ieje, pratum recens desectum.

веду их на Текију (према Ршави) те их ондје понабијају на коље.

кочити, кочим, v. impf, кола, беmmеn, inhibeo. кочити се, кочим се, v. г. impf. ftcif thun, fastum exerceo.

кочић, m. 1) dim. v. козац. 2) (у Сријему) некака риба, Mrt vijd [Etreber], piscis genus [aspro vulgaris L.).

Кочо, m. (јуж.) hур. v. Коста. [cf. Коча]. кочопёран, рна, рно, lebhaft, burtig. strenuus.

[cf. чепepan].

[ocr errors]

[кошеница, f. vide ливада; види s. v. подотавити се.]

кошинчић, m. (у Дубр.) vide котарица.
кошић, m. 1) dim. v. кош. 2) (у Дубр.)
мањи дар што донесе даљи род госпођин
справљеници. cf. кош [6, справа 2].
кошин, кошица, m. (у Боци) dim. v. кош (које
онамо значи и котарица).
кошкање, n. ber Wortwedjel, altercatio.
кошкати се, кам се, v. r. impf. jid) zaufen, morts
wedjeln, altercor.

кошљив, а, о, 1) н. п. риба, (у Херц.) у којој
кошље, п. (у Рисну) vide плотина [3].
има костију осим ртенице, н. п. јегуља и па-
стрма нијесу кошљиве, а шарани су кошљиви.
Кошљива се риба ондје дијели на кошљиву
(у којој нема длака) и на длакаву.
2) (y
Дубр.) кошљиво вријеме, finjter, tribe, nu-

alt,

bilus. кошница, f. бег Bienenforb, alveare. Кошнице су у Србији и у Сријему оплетене од бијеле лозе, а с поља улијепљене говеђом балегом. cf. (2 суд 2, трмка, челац 2,] улиште. коштан, m. eine $flanze, herbae genus [sorghum halepense Pers.; cf. чешљик].

1.

Art

кочоперење, n. bas Etränben, fastus. кочоперити се, кочонерим се, v. r. impf. fid fträuben, insolentius se efferre. коџамити човјек, н. п. нијеси ти дијете, него du bist kein Kind, sondern erwachsen, gejdeut (матор човјек), homo adultus. кош, коша, т. 1) за кукурузе, Mrt Edeuer von šledtmert für Rufurus, horrei genus. Оваки се кошеви плету од љескова прућа округли, и у дну су ужи него у врху, и високи су око два човјечија боја, одозго се покрију сијеном или напраћу; кад се кукурузи (у кли-2. коштан, а, о, beinern, osseus. повима) из њих стану вадити, онда се доље коштањ, м. (у Барањи) некаква трава, просијеку. 2) н. п. за пасу.ь, за еьду или Wflange, herba quaedam. Од жиле ове траве за обијене кукурузе, Mrt Rorb, corbis genus. Оваки су кошеви понајвише од бијеле лозе или од ракитова прућица, пак се улијене балегом говеђом, и могу се премјештати. за рибу, Mrt Rorb Sijde au fangen, nassae genus. [cf. кошар]. И ови су кошеви од бијеле лозе или од ракитовине. 4) у каруца острат гдје се пртљаг спрема, Sie dogteife. cf. [vide] закошак. - 5) (у Србији) оно гдје се жито засипа кад се меље. [сf. грот 2]. Овај је кош од дасака и горе је врло широк а доље узак. Одоздо је привезано или намјештено као мало корице, које се у Јадру зове чанак, на жито из коша само иде у чанак, а из чанка га чекало изгони у камен. 6) (у Дубр.) дар справљеници од госпођина рода. еf. справа [2]. коша, f. [1] hyp. v. кошуља. [-2) hyp. v. кокош; види s. v. варица]. кошава, f. у Србији око Дунава вјетар неки који одоздо уз Дунаво душе, еin inb, ventus quidam.

3)

кошак, шка, m. (у Барањи) vide закошак.

[ocr errors]

дјеца праве луле те пуше.

коштац, 1) in er Reben art: ухватили се у ко-
штац, т. ј. у кости (кад се рву). 2) [Ko-
штаʌ] gen. Кошца, м. планина близу Црне
горе: Често гледа на Коштаи планину
коштица, f. vide кошчица 2.
коштреба, f. (у Пожешкој нахији) некака риба
(смуђ?), cin wijd), piscis quidam.
коштрике, f. pl. (у Кот.) некака трава шТО

[ocr errors]

се једе као у Дубровнику куке, rt Вранze. herba quaedam [asparagus L..?]. коштуница копље, n. (ст.): Занска му копље

коштуницу

милла

коштуњ (орах), m. (ст.) vide коштуњавац: Виш’
куће ми коштуњ ора, Те сам зубе поло-
коштував, а, o, bart (3. 9. bie Diuk, aber aud
der Mensch), durus.
коштуњавац, авца, т. т. j. орах, arte up, nux
dura. [cf. коштуњ, коштуњак].
коштуњак, њка, m. (opax) vide коштуњавац.
коштурница, f. bas Beinbaus, ossarium.

кошьела, f. (у ц. г.) некако дрво и род, Wrt/крављак, m. (у Дубр.) Ebermur, chamaeleon Baum und Frucht davon, arboris genus [celtis [carlina acaulis L.; cf. кравачац(?), краљевац]. australis L.; cf. костиља]. крављача, f. bie Belte, ber Diefftübel, muleta. cf. кошћелица, f. (у Ц. г.) 1) dim. v. кошћела. [vide] музлица.

2) [Кошћелица] главица више Црноје- крављење, п. баз Muit auen, regelatio. вића ријеке, гдје су двије велике кошћеле, крављи, ља, љé, Sub, vaccarum. ein Berg in Montenegro, montis nomen: Не би кравденца, f. (у Ц. г.) vide краосица. знао наше Кошћелице кравурина, f. vide краветина. кошуља, f. (pl. gen. кошуља) 1) аз емò, in- крагуј, крагýjа, m. 1) некака тица која се приdusium. [cf. рубача, рубина]. -- 2) pl. ко- питоми на хвата друге тице као соко [врста шуље, біе Тајфe, albae vestes [vide рубље]: сокола, 28urgfalf, falco feldeggi Schleg.], cf. јуче смо прали кошуље (т. ј. и кошуље и акмана, журица: Сва господа соколе понела, гађе, и скуте, и оплећке, прегаче, и пешкире, А Драгија шарена крагуја Крагуј птица и чаршаве). утве не увати 2) [Крагуј] Жannšname, кошуљац, љца, m. (у Сријему) 1) женска кратка nomen viri. кошуља по којој се скути припасују, Wrt furzen Srauenbembes, tunicae genus. [cf. оплећак 2, оплеье, скаблица]. 2) мушка кратка кошуља, коју тежащи, н. п. кад жању, облаче сврх осталога одијела, бег Rittel, amiculum linteum. Женски је кошуљац од љепшега платна него скути, а мушки је од дебелога. крадикоза, m. (у Ц. г.) 3iegendieb, qui capras кошуљетина, f. augm. v. кошуља. кошуљица, f. dim. 1) bas emòden, indusiolum. крадимице, [vide кришом].

cine

крагујак, јка, m. (voc. крагујче) hyp. v. кра-
гуј: О ти вуче, мој крагујче
Крагујевац, јевца, m. варош у Србији, сiне
Stadt in Serbien, urbs Serbiae.
крагујевачки, ка, ко, vоп Крагујевац.
Крагујевчанин, m. Ciner von Крагујевац.

furatur.

2) bas Edjafläutden (beim foetus), amnion. крадљив, а, о, ijd), furax.

cf. [vide] водењак. Које се дијете роди у крадљивац, йвца, m. iebijder Menjd), furax. [vide кошуљици, за оно се мисли да је видовито. cf. вједогоња.

лупеж].

крадљивица, f. bie Stellerin, biebijdes 2seib, fur,
femina furax. [vide лупежица].
крадом, heimlid), occulte. [vide] кришом, cf.
крадимице.

крађа, f. ber Diebjtabl, furtum. [ef. лупештина,
тадбина, реузлук].

кошута, f. 1) бie Miridiub, Sünbin, cerva. [ef.
геика]. 2) [Кошута] Srauenname, nomen
feminae. 3) ein Kuhname, nomen vaccae.
кошутина брада, f. vide [срчењак] срчаник 1.
кошутица, f. 1) dim. v. кошута.
2) eine
flanzenart, genus plantae [fritillaria melea-
gris L.]. - 3) [Кошути] планина у Дал-
мацији с лијеве стране Цетине изнад мана- 1.
стира Драговића, ein Berg in Dalmatien, mons
Dalmatiae: C Кошутице високе планине
кошутњак, м. мјесто (заграђено) гдје кошуте

Краисав, м. Жаnn name, nomen viri.
Крансава, f. ranenname, nomen feminae.
крај, краја, m. (pl. крајеви, крајева) 1) бег
Rand, das Ende, der Saum, finis, margo, limes
[cf. hенар 1]: крај од мараме; отишао на
крај свијета; од краја до конца.
2) die
Gegend, regio: у нашему крају тога нема.
3) из прва краја, т. ј. испрва, anjangs, initio.
2. крај, (mit. gen.) neben, bei, am, ad: Бевојка
сједи крај мора Бевојка је крај горе
стајала

и јелени стоје, бес Siri garten, vivarium cer

-

[ocr errors]

vorum.

кошчица, f. 1) dim. bas Beinden, ossiculum.

2) ber Rern (in ber $flaume u. Sgl.), nucleus.
[cf. кост 4, коштица, пица].

1. крава, f. (pl. gen. крава) bie Rub), vacca.
2. крава, f. hyp. v. крӑва.
кравајноша, f. (у Бачкој) она која краваљ из-

носи: Дарујдете вашу кравајношу краваљ, краваља, м. (у Сријему и у Бачк.)

част што сватови и званице носе на свадбу. кравар, ш. који чува краве, бer Rubhirt, bu

bulcus.

кравачац, чца, m. (у Дубр.) art $flanze, herba

quaedam [carlina acaulis L.(?); cf. крављак(?)]. краветина, f. augm. v. крава. [cf. кравурина]. крӑвин, а, о, ber Rub, vaccae. кравина, f, ie Rubnaut, corium vaccae. кравити, кравим, v. impf. aufthauen, regelo. кравити се, кравим се, v. r. impf. auftlauen, regelari: крави се на пољу. кравица, f. dim. v. крава.

[ocr errors]

Kpája, f. Frauenname, nomen feminae.
крајац, крајца, м. баз Сnde (von Tud), latus
Panni. cf. ивица [2, дизга, Ћенар 2].
крајина, f. 1) bie Orenje, finis, cf. [vide] mela [1]:
Којино је био десно крило Цјеле Босне и
њене крајине 2) Крајина Неготинска:
један комад земље између Тимока, Дунава,
Кључа и Поречкијех планина. У Крајини
(онуда људи не кажу Крајина Неготинска,
него само Крајина: јер они и не чују да има
Крајина и у Босни, као ни Бошњаци што пе
чују за ову Крајину) има око педесет села,
али нијесу сва Српска, него има и Влашки-
јех. Србљи у Крајини говоре: зајац, оцат,
жељезо, грнац, дрее (хаљине), грајати (мје-
сто говорити), кожина (мјесто кожа), ни
мјесто нам, н. п. да ни си ти жив, госпо-

дару (мјесто да си нам жив) и т. д. У Кра- крајичник, (у Ц. г.)) m. ber Mugrenger, confiјини је варош (и мали градић, што је зидао крајишник, nis [cf. граничар, сератПасманција) Неготин (два сахата од Дунава лија]: Како бране крајичнике Турке и од Тимока), старе зидине Праово (на Ду- крајишнички, ка, ко, en (türijen) Grenzern gebörig, confinis. [ef. сератлијнски (сератлијски)].

r

а

наву), извор Царичина (од прилике сахат
и по од Дунава, и мало мање од Неготина),
ријека Замна, мала варошица (са старим
зидинама) Брза паланка (на Дунаву, на међи
Крајине и Кључа), и два намастира: Вратна
и Букова (Букова је мали намастирин баш
код Неготина). Од Царичине до Праова на-
лазе се прокони испод земље, куда је некад
вођена вода на Праово; људи онуда припо-
виједају, да су до скора налазили и чункове, крајобера, f. bie Ednitterin am Hanbe, mulier
од олова и растанали на тапета пушчана. metens ab extremo latere.
Ниже Царичине имају зидине од некакве
старе цркве: онуда људи приновиједају да
је ондје погинуо Краљевић Марко (кад су се
Турци били с Власима), и да му је она црква
била начињена на гробу. Од југозападне
стране међи Крајина е Кључем (Кладовском
нахијом). У Кључу има око тридесет села,
али данас нема ни једнога Српског, него су
све Влашка, а имена села сва су Српска,
н. п. Грабовица, Каменица, Врбица, Остров
гол и т. д. У Кључу је варош и мали градић
Кладово на Дунаву : с горњу страну Кладова
знаду се до воде некакве старе зидине,
ниже Кладова (око по сахата далеко) знаду
се на суху (особито из Влашке стране) зи-
Дине од Трајанова моста, о којему људи
онуда још приновиједају којешта. Обадвије
су ове кнежине биле султанијине, и за то су
некако од старине остале те у њима нијесу
судили Турци, него Српски кнезови (припо-
виједа се да су такови ферман од цара имали краљ, краља, т. [1] Бег sönig, rex. [- 2) cf.
да не смије Турчин с поткованим коњем на-
ступити на ту земљу). Крајински је кнез сје-
дио у Неготину, а од Кључа у Кладову
(нигдје у Србији, ни у Босни, ни у Херце-
говини под владом Турском нијесу кнезовали
варошани сељацима, до ту). Крајински је кнез
бивао од кољена Карапанџића, а од Кључа
се мијењао често. Ти су кнезови купили по-
резе и остале данке, па су новце (колико
је било одређено да се даје султанији) да-
вали бегу, који је долазио из Цариграда и
сједио у Кладову, а бег је слао у Цариград.
- 3) Крајина у Босни на Хрватској гра-
ници, irfijd-Rroatien. 4) у Боци Новска
Крајина. - 5) ber &rieg, bellum [vide 1 par]:
Ој крајино! крвава аљино! Крвав био, ко
те завргао
крајинити, ним, v. impf. strieg jübren, bel-

кракач, кракача, м. (у Ц. г.) који добро краче,
ber gut idreiten fann, qui bene graditur: колик
је он кракач !
кралијеш, m. (у Дубр.) vide бројенице.

lum gero [vide војевати]: И краљеви с ца-
рем умирише. Те се нема с киме краји-

HUTU

крајињење, п. біe Rriegführung, o bellum ge

rere.

крајичак, чка, m. dim. v. крај, außerjtes Gne,

pars extrema.

крајни, на, но, vide крајњи.
крајник, крајника, m. y кошници крајни сат.
крајници, ника, m. pl. bie ejdmulit ber Vlrbrü=
fen, tumor parotidum.

крајњи, ња, ње, äußerit, extremus. [cf. крајни]. крајобер, m. ber Ednitter am Жанбе, messor ab extremo latere.

крајцара, f. (gen. pl. крајцара) ein Sreuzer (ojter=
reidijde Dünge), numi genus [cf. карантан]:
Није паргал четрест крајцара
крајцараш, т. који ради што на крајцару, сін
Krämer der kreuzerweise handelt, caupo.
Крајчин, m. Mannsname, nomen viri.
крак, m. ein langes Bein (öfterr. bie Madjen), crus
longum. Однијели је краци (у шали варају
дијете кад запита гдје му је мати).
кракало, п. (у 1. г.) vide скакало [1].
кракање, n. vide корачање.

кракат, а, о, langbeinig, longis cruribus.
кракати, крачем, v. impf. (у Ц. г.) vide кора-
чати: Ко краче више него може докрочити,
пребиће гњатове. Хитро краче, а очима
сматра

[ocr errors]

кралице.

краљача, Г. (у Далм.) дрвен суд (као наша
крављача), којим се захвата и вади вода из
бунара (а наша крављача и музлица онамо
се зове каба').
краљев, а, o, bes Rönigs, regis.

Краљева Гора, f. планина у Босни, ein Berg in

Bosnien, montis nomen.

краљевање, n. bie Merridaft eines Nönigs, regimen. краљевати, краљујем, v. impf. Ronig jcin, regno. краљевац, Бевца, m. (у Дробњ.) трава [carlina

acaulis L.: cf. крављак] у које је лист бодликав на у сриједи израсте као мала главичица из које, кад се лист очене, удари млијеко; и ова је главичица добра за јело. Кад ова трава сазри, из главичице израсте као сунцокрет.

краљевина, f. bes Rönigs Yans, bas Rönigrcid.

regnum.

краљевић, m. ber Rönigsjohn, filius regis. [cf.
1 краљић 2, 2 краљљић ].
Краљевића Скакала, n. pl. cf. Мрњавчева гра-
дина. [cf. скака.10 2].
краљевица, f. vide краљица 1 : Ја ћу тебе кра-

љевицу

[ocr errors]

краљевка, f. (у Шумадији) овца у које се нађу четири бубрега.

Краљево, п. варош у Каравлашкој (Sirajowa). краљевски, ка, ко, foniglid, regius, regalis. краљевство, п. 1) baz Ronigthum (Surbe bes Königs), regnum. 2) das Königreich, regnum. 1. краљић, m. 1) dim. v. краb, Röniglein, regulus. - 2) ber Rönigsjobn, regis filius, cf. [vide] краљевић: Краљица ти удовица. А краљики Сирочићи

је ми удамо и т. д. Будући да у сваком селу нема толико одабранијех дјевојака за то оне иду и из једнога села у друго; и да би им слободније било, прате их два или три оружана момка. Краљице играју у данашње вријеме по Србији од Цера и од Међедника до Тимока, и по Славонији код Срба Римскога закона; по Сријему, по Бачкој и по Банату играле су до скора, па су нови свештеници забранили и искоријенили (приповиједају жене које су ђевојкама биле у краљицама, да су их е батинама тјерали и разгонили по селу). краљичин, а, о, ber Sönigin, reginae.

Краљљичина Врата, n. pl. на Велебиту између камења тијесно мјесто, кроз које се пролази из Хрватске у Далмацију и одакле се виде Котари и остало приморје. Идући од Алана к вратима Краљичинијем познаје се с лијеве стране пута некакав стари пут, за који ми кочијаш одговори да га је градила црна кра

2. Краљик (Марко), m. (ст.) vide Краљевић: дели Крали Марко

3)

краљица, f. 1) bie Rönigin, regina. [ef. краље-
вица]. - 2) (у Шумад.) у бравчета оно из
чега се цријева извуку. cf. опорњак.
(у Уж. н.) Art Xpfel, pomi genus [pirus ma-
lus L. var. 4) cf. краљице].
краљице, краљица, f. pl. Десет, до петнаест,
лијепо обученијех и пакићенијех дјевојака,
које иду о Тројичину дне од куће до куће
те играју и пјевају. Једна се дјевојка (која
ваља да је лијена и средњега раста) међу
њима зове краљица, друга краљ, трећа бар-
јактар, а четврта дворкиња. Краљица се
покрије бијелим пешкиром по глави и по
лицу; крал има на глави клобук искићен
цвијећем и у руци мач, а барјактар носи на
копљу барјачић бијел и црвен. Кад дођу пред.
чију кућу, онда краљица сједе на малу сто-
личицу (какове су обично по Србији и по

краљушт, f. vide крљушт.
крамар, крамара, m. ber Mauptjradter, ber bie
Fracht für sich und seine Gesellschafter bedingt, vee-
turarius primarius.

Крањац, њца, m. per Strainer, Carniolanus.
крање, n. vide крхање.
Крањица, f. bic strainerin, Carniolana.

Carnia.

Славонији) а дворкиња стане више ње, а Крањска, f. adj. Srain, Prainians, Carniolia, остале дјевојке ухвате око ње коло као сри, на се окрећу на лијево ступајући но двије крањски, ка, ко, frainijd, carniolanus. стопе у напредак и пјевајући. Краљ стоји краосица [кравосица], f. у пјесми, Art Eolange, на лијевом крају кола, а барјактар на дес- serpens quidam: Ова има златорука сина,

[ocr errors]

Љица.

краљички, ка, ко, н. п. пјесме, бer Roniginen,

reginarum.

ном,

краса, f. Срби приновиједају да се змија звала краса док није била Јеву преварила. [vide змија].

красан (красан), сна, сно, (красни, на, нó) фон, pulcher. ef. [vide] лијеп.

красник, красника, m. лијен човјек, ein jdoner Dann, vir venustus: погибоше онака два кра

сника.

али се они не хватају за коло, него А баница змију краосицу краљ сам за себе (с лицем окренутим коло- кран, m. (по југоз. кр.) vide шаран [1]. вођи) једнако игра узмахујући мачем и измичући се натрашке, а барјактар (е лицем окренутим заврѣколи) с барјаком у руци игра пред колом. Поигравши тако мало, окрену се краљ и барјактар по једном сваки на своме мјесту, па онда оптрче око свега кола, и дођу красити, красим, v. impf. jdmiden, orno. опет сваки на своје мјесто и очну наново красни, m. adj. (у Котару) зову жене дјевера. играти. Најприје започну од краљеве куће ; cf. [vide] златоје. и прва пјесма што пред сваком кућом пјевају, заповиједа домаћину или домаћици да изнесу краљици столицу, па онда започну пјевати редом свима (мушкоме и женском, маломе и великом) који се налазе у кући (ако ће их колико бити, оне ће свакоме особито и према њему припјевати). Краљичке су пјесме све од шест слогова, и у пјевању се свака врста (осим прве и пошљедње) по трипут говори, и други се пут додаје на крају лељо! н. п. (дјевојци) Овде нама кажу, Овде нама кажу, лељо! Мому не удату, Мому не удату, Мому не удату, лељо! Јаг' је ви удајте, ал' је ви удајте, ал' је ви удајте, дело! Јал' је нама дајте, Jал' је нама дајте, Jал' је нама дајте, Лељо! Да,

Красоје, m. Mannsname, nomen viri.
красота, f. Die Edenheit, puleritudo. cf. [vide
1]. енота.

краста, f. (pl. gen. краста) 1) bie Batter, pu-
stula. [vide оспице]. сf, красте. --. 2) bo
der
Grind, crusta.
крастав, а, о, grindig, porriginosus.
крастава жаба, f. (у Сријему) bie Rröte, rana
bufo. cf. [vide] губавица [2].
краставац, крӑставца, m. bie Surfe, cucumis
[sativa L.; cf. краставица, кукмар]: Продаје
бостанцији краставце.
краставица, f. vide краставац.

[ocr errors]
« PreviousContinue »