љати 1]. котурати се, рам се, у. r. impf. vide колу тати се. иде. једају да је у стара времена кад је Рисан | котурати, рам, v. impf. rollen, volvo. [vide 1 ва- котурић, m. dim. v. котур. коцка, f. ber 23ücfel, tessera, talus, cf. [vide] коцкање, п. Slüdspiel, alea. Коча, m. (ист.) vide Кочо. trunt, 2) т. ј. оно од земље до главице, Stängel, caulis. [cf. кочан, кочаница, чокањ 1]. (у Сријему) vide окомак. кочење, п. 1) баз Феmmen без Набеѕ, inhibitio. 2) das Steifwerden, rigor. кочёт, f. vide костријет. и једва је којекако намоли те му госте по-кочањ, кочања, m. 1) (у Ц. г.) н. п. у купуса, врати од лудила и очисти му од отрова само један извор иза јужнијех врата градскијех. И од тога кажу да је остало те су и сад, особито љети кад је суша, све воде по Котору мало слане, осим онога извора иза града на јужној страни. Казивали су ми у Котору да има и пјесма о овоме свему до- кочијаш, кочијаша, m. ber Rutjßer, auriga. гађају, али ја нијесам могао никога наћи ко кочијашев, а, o, beš Rutjhers, aurigae. је зна. Овако се приповиједа и пјева да је кочијашење, n. baš Ruthieren, aurigatio. Котор постао; али се мисли да су име ово | кочијашити, кочијашим, v. impf. futjdhieren, auондје донијели некаки Бошњаци који су се Доселили из мјеста које се звало Котор: Од Котора Совру провидура — Которанин, m. Ciner von Cattaro, Cattarensis. Которка, f. Cine von Cattaro, Cattarensis mulier. которски, ка, ко, von Cattaro, Cattarensis: Није зиме ни зимице До Которске трипуњице. котрљан, т. біе Selomannštren, eryngium campestre Linn. котрљање, п. baš Rollen, Rollern (ein Epiel), volutio. [vide ваљање]. котрљати, љам, v. impf. rollen, volvo. [vide 1 ваљати 1]. котрљати се, љам се, v. r. impf. rollen (fpielen), volvo [vide ваљати се]: Котрља се Голотрбе Иво [котроманац, m. vide лазарет.] трљати се. Дјеца се котршкају о васкрсе- котур, m. 1) vide колут. 2) der Wachsstock, glomus. котурање, п. baš Rolfen, volutio. [vide ваљање]. | ВУКОВ РЈЕЧНИК rigor. кочијашки, ка, ко, Mutjder=, aurigarius. кочина, f. 1) vide [костријет] кочет. 2) Verschlag (für Hühner, Hunde, Schweine), zootheca. Кочина крајина, f.) тако се у Србији, осо- зове пошљедњи Турски рат (од године 1788 20 ској сили; али он то није хтио да вјерује, | кошар, m. ein кош zum Sififange, nassae majoнего се уздао у своју пређашњу срећу, и ris genus. [vide кош 3]. мислио је како стану пуцати пушке да ће | кошара, f. н. п. коњска, говеђа, овчија, Štall му Њемачка војска доћи у помоћ (јер је знао von lechtwert, stabulum vimineum. [cf. 1 кла да је Њемачке војске било негдје близу), и ница]. [кошеница, f. vide ливада; види s. v. подотавити се.] кошење, п. баз Maben, messio. тако с неколико стотина Српскијех фрајкора | кошевина, f. eine cben abgemäßte Bieje, pratum Дочека Турску силу; и док су се једни Турци recens desectum. с њим тукли, други зађу те га опколе, и с оне стране од куд је мислио да ће му доћи Њемачка војска у помоћ, ударе Турски пјешаци. И послије иногога и страшнога боја и јуришања ухвате Турци Кочу жива и шездесет фрајкора (а остали сви изгину), и од- кошина, f. augm. v. кош. веду их на Текију (према Ршави) те их ондје | кошинчић, m. (у Дубр.) vide котарица. понабијају на коље. кошић, m. 1) dim. v. кош. кочити, кочим, v. impf, кола, бemmen, inhibeo. кочити се, кочим се, v. r. impf. fteif thun, fa Кочо, т. (јуж.) һур. . Коста. [cf. Коча]. кошија,* f. vide трка [2]: Огледати на твојој кошији, Море ли ми узимат кошије 2) (у Дубр.) мањи дар што донесе даљи род госпођин справљеници. cf. кош [6, справа 2]. кошиц, кошица, m. (у Боци) dim. v. кош (које онамо значи и котарица). кошкање, п. бer Bortwebjel, altercatio. кошкати се, кам се, ѵ. г. impf. sich zanken, wortwechseln, altercor. кошље, п. (у Рисну) vide плотина [3]. кочопёран, рна, рно, lebboft, burtig, strenuus. | кошљив, а, о, 1) н. п. риба, (у Херц.) у којој [cf. чеперан]. кочоперење, п. bas Etränben, fastus. кочоперити се, кочонерим се, v. r. impf. fid) sträuben, insolentius se efferre. 1. коштањ, m. (у Барањи) некаква трава, Art има костију осим ртенице, н. п. јегуља и пастрма нијесу кошљиве, а шарани су кошљиви. Кошљива се риба ондје дијели на кошљиву (у којој нема длака) и на длакаву. 2) (у коџамити човјек, н. п. нијеси ти дијете, него Дубр.) кошљиво вријеме, finjter, triübe, nu-, du bist kein Kind, sondern erwachsen, alt, bilus. gement (матор човјек), homo adultus. кошница, f. ber Bienenforb, alveare. Кошнице кош, коша, m. 1) за кукурузе, Wrt Scheuer pon су у Србији и у Сријему оплетене од биleitmert für Rufurus, horrei genus. Оваки се јеле лозе, а с поља улијепљене говеђом бакошеви плету од љескова прућа округли, и легом. cf. [2 суд 2, трмка, челац 2,] улиште. у дну су ужи него у врху, и високи су око | коштан, m. eine flanze, herbae genus [sorдва човјечија боја, одозго се покрију сијеghum halepense Pers.; cf. чешљик]. ном или напраћу; кад се кукурузи (у кли-| 2. коштан, а, о, beinern, osseus. повима) из њих стану вадити, онда се доље просијеку. 2) н. п. за пасуљ, за ељду или за обијене кукурузе, Xrt Rorb, corbis genus. Оваки су кошеви понајвише од бијеле лозе или од ракитова прућица, пак се улијепе балегом говеђом, и могу се премјештати. 3) за рибу, Irt Rorb Bifhe zu fangen, nassae genus. [ef. кошар]. И ови су кошеви од бијеле | лозе или од ракитовине. - 4) у каруца остраг гдје се пртљаг спрема, біе hoßtelfe, cf. [vide] закошак. 5) (у Србији) оно гдје се жито засипа кад се меље. [cf. грот 2]. Овај је кош од дасака и горе је врло широк а доље узак. Одоздо је привезано или намјештено као мало | корице, које се у Јадру зове чанак, на жито из коша само иде у чанак, а из чанка га коштуњ (орах), m. (ст.) vide коштуњавац: Виш 6) (у Дубр.) дар куће ми коштуњ ора, Те сам зубе полосправљеници од госпођина рода. ef. справа [2]. коша, f. [1] һур. v. кошуља. [- 2) hyp. v. кокош; види s. v. варица]. кошава, f. у Србији око Дунава вјетар неки који одоздо уз Дунаво душе, ein Sins, ventus quidam. чекало изгони у камен. кошак, шка, m. (у Барањи) vide закошак. flanze, herba quaedam. Од жиле ове траве коштрике, f. pl. (у Кот.) некака трава што коштуницу Мила - коштуњав, а, о, bart (3. 3. біс ìuß, aber and коштуњавац, авца, m. т.ј. орах, barte Жив, пих кошћела, f. (у Ц. г.) некако дрво и род, Wrt | врављак, m. (у Дубр.) Ebermur;, chamaeleon Baum und Frucht davon, arboris genus [celtis fcarlina acaulis L.; cf. кравачац(?), краљевац]. australis I..; cf. костиља]. крављача, f. bie Selte, Ser Diefffübel, muleta. cf. [vide] музлица. Бошћелица, f. (у Ц. г.) 1) dim. v. кошћела. 2) [Кошћелица] главица више Црноје- | крављење, п. баз Muftђauen, regelatio. вића ријеке, гдје су двије велике кошћеле, крављи, ља, љê, Ruh, vaccarum. ein Berg in Montenegro, montis nomen: Не би | Бравосица, f. (у Ц. г.) vide краосица. знао наше Кошћелице Бравурина, f. vide краветина. кошуља, f. (pl. gen. кӧшуља) 1) баз Фетò, indusium. [cf. рубача, рубина]. 2) р1. кошуље, біе Вајфе, albae vestes [vide рубље]: јуче смо прали кошуље (т. ј. и кошуље и гаће, и скуте, и оплећке, прегаче, и пешкире, и чаршаве). крагуј, крагуја, m. 1) некака тица која се припитоми на хвата друге тице као соко [врста сокола, 28ürgfalf, falco feldeggi Schleg.], cf. акмаџа, журица: Сва господа соколе понела, А Драгија шарена крагуја Крагуј птица утве не увати 2) [Kpazyj] Mannsname, nomen viri. крагујак, јка, m. (voc. крагујче) һур. ѵ. кра- кошуљац, љца, m. (у Сријему) 1) женска кратка кошуља по којој се скути припасују, Wet furzen Frauenhemdes, tunicae genus. [cf. on.1ehak 2, оплеће, скаблица]. — 2) мушка кратка кошуља, коју тежаци, н. п. кад жању, облаче сврх осталога одијела, бer Rittel, amiculum крагујевачки, ка, ко, von Крагујевац. linteum. Женски је кошуљац од љепшега | Крагујевчании, m. Giner von Крагујевац. платна него скути, а мушки је од дебелога. крадикоза, m. (у Ц. г.) Biegendieb, qui capras кошуљетина, f. augm. v. кошуља. кошуљица, f. dim. 1) баз Бетбфеn, indusiolum. - 2) баз Edhafhäuthen (beim foetus), amnion. cf. [vide] водењак. Које се дијете роди у кошуљици, за оно се мисли да је видовито. cf. вједогоња. кошута, f. 1) bіе iu, Sünbin, cerva. [cf. геика]. 2) [Кошута] õrаменнате, nomen | feminae. 3) ein Kuhname, nomen vaccae. кошутина брада, f. vide [срчењак] срчаник 1. кошутица, f. 1) dim. v. кошута. - 2) einе Pflanzenart, genus plantae [fritillaria meleagris L.]. 3) [Кошутица] планина у Далмацији с лијеве стране Цетине изнад манастира Драговића, ein Berg in Dalmatien, mons Dalmatiae: С Кошутице високе планине кошутњак, т. мјесто (заграђено) гдје кошуте и јелени стоје, ber pirgarten, vivarium cer vorum. кошчица, f. 1) dim. baš Beinhen, ossiculum. 2) der Kern (in der Pflaume u. dgl.), nucleus. [cf. кост 4, коштица, пица]. 1. Брава, f. (pl. gen. крава) bie Rub, vacca. 2. крава, f. hyp. v. крава. кравајноша, f. (у Бачкој) она која краваљ из носи: Дарујдете вашу кравајношу краваљ, краваља, m. (у Сријему и у Бачк.) част што сватови и званице носе на свадбу. кравар, т. који чува краве, ber Rubhirt, bubulcus. кравачац, чца, m. (у Дубр.) 2rt flanze, herba quaedam [carlina acaulis L. (?); cf. крављак (?)]. краветина, f. augm. v. крава. [cf. кравурина]. кравин, а, о, ber Ruh, vaccae. кравина, f, біe Rubbaut, corium vaccae. furatur. крӑдимице, [vide кришом]. крадљивица, f. bie Steblevin, biebijes 2seib, fur, крађа, f. ber Diebjtabt, furtum. [cf. лупештина, Краисав, ш. Жannsname, nomen viri. стајала Kpája, f. Frauenname, nomen feminae. panni. cf. ивица [2, дизга, ћенар 2]. дару (мјесто да си нам жив) и т. д. У Кра-|крајичник, (у Ц. г.)) m. ber Ingrenger, confiјини је варош (и мали градић, што је зидао | крајишник, / nis [cf. граничар, сератПасманџија) Неготин (два сахата од Дунава лија]: Како бране крајичнике Турке и од Тимока), старе зидине Праово (на Ду- крајишнички, ка, ко, ben (türfijßen) Srenzern наву), извор Царичина (од прилике сахат gehörig, confinis. [cf. сератлијнски (сератлијски)]. крајњи, ња, ње, äußerit, extremus. [cf. крајни]. крајобер, m. ber hnitter am Жанбе, messor ab extremo latere. dhnitterin am Hanbe, mulier и по од Дунава, и мало мање од Неготина), ријека Замна, мала варошица (са старим | крајни, на, но, vide крајњи. зидинама) Брза паланка (на Дунаву, на међи | крајник, крајника, m. у кошници крајни сат. Крајине и Кључа), и два намастира: Вратна крајници, ника, m. pl. bie Bejdhwulit ber Drbrü= и Букова (Букова је мали намастирић баш fen, tumor parotidum. код Неготина). Од Царичине до Праова налазе се прокопи испод земље, куда је некад вођена вода на Праово; људи онуда приповиједају, да су до скора налазили и чункове, крајобера, f. bie од олова и растанали на танета пушчана. metens ab extremo latere. Ниже Царичине имају зидине од некакве старе цркве: онуда људи приновиједају да је ондје погинуо Краљевић Марко (кад су се Турци били с Власима), и да му је она црква била начињена на гробу. Од југозападне стране међи Крајина с Кључем (Кладовском | Крајчин, m. Жани наme, nomen viri. нахијом). У Кључу има око тридесет села, крак, m. ein langes Bein (öfterr. bi jen), crus али данас нема ни једнога Сриског, него су longum. Однијели је краци (у шали варају све Влашка, а имена села сва су Српска, дијете кад запита гдје му је мати). крајцара, f. (gen. pl. крајдара) ein reuzer (ößter= reichische Münze), numi genus [ef. караnтan]: Није паргал четрест крајцара крајцараш, т. који ради што на крајцару, сін Krämer der kreuzerweise handelt, caupo. н. п. Грабовица, Каменица, Врбица, Остров | кракало, п. (у Ц. г.) vide скакало [1]. гол и т. д. У Кључу је варош и мали градић | кракање, п. vide корачање. Кладово на Дунаву : с горњу страну Кладова | кракат, а, о, langbeinig, longis cruribus. знаду се до воде некакве старе зидине, а кракати, крачём, v. impf. (у Ц. г.) vide кораниже Кладова (око по сахата далеко) знаду чати: Ко краче више него може докрочити, се на суху (особито из Влашке стране) зи- пребиће гњатове. Хитро краче, а дине од Трајанова моста, о којему људи сматра онуда још приповиједају којешга. Обадвије | кракач, кракача, m. (у Ц. г.) који добро краче, су ове кнежине биле султанијине, и за то су ber gut jchreiten fann, qui bene graditur: колик некако од старине остале те у њима нијесу је он кракач! краљице]. очима судили Турци, него Сриски кнезови (припо- | кралијеш, m. (у Дубр.) vide бројенице. виједа се да су такови ферман од цара имали | краљ, краља, m. [1)] ber Mönig, rex. [-- 2) cf. да не смије Турчин с поткованим коњем наступити на ту земљу). Крајински је кнез сједио у Неготину, а од Кључа у Кладову (нигдје у Србији, ни у Босни, ни у Херцеговини под владом Турском нијесу кнезовали варошани сељацима, до ту). Крајински је кнез бивао од кољена Карапанџића, а од Кључа | Краљева Гора, f. планина у Босни, ein Berg in се мијењао често. Ти су кнезови купили по- Bosnien, montis nomen. краљача, f (у Далм.) дрвен суд (као наша крављача), којим се захвата и вади вода из бунара (а наша крављача и музлица онамо се зове каба'). краљев, а, о, без Rönigs, regis. резе и остале данке, па су новце (колико | краљевање, п. біе Merrjhaft eines Rönigs, regimen. је било одређено да се даје султанији) да- краљевати, краљујем, v. impf. Rönig jcin, regno. вали бегу, који је долазио из Цариграда и сједно у Кладову, а бег је слао у Цариград. - 3) Крајина у Босни на Хрватској граници, Zürtijh-roatien. 4) у Боци Новска Крајина. - 5) ber Arieg, bellum [vide 1 рат]: Ој крајино! крвава аљино! Крвав био, ко те завргао краљевац, љевца, т. (у Дробњ.) трава [carlina acaulis L.: cf. крављак] у које је лист водљикав на у сриједи израсте као мала главичица из које, кад се лист очене, удари млијеко; и ова је главичица добра за јело. Кад ова трава сазри, из главичице израсте као сунцокрет. крајинити, ним, v. impf. Rrieg führen, bel- | краљевина, f. beš Rönigs Ханд, баš Mönigrcih, lum gero [vide војевати]: И краљеви с ца- regnum. рем умирише. Те се нема с киме краји- краљевић, m. ber Rönigsjobn, filius regis. [ef. 1 краљић 2, 2 краљић]. HUTU крајињење, п. bie Rriegführung, To bellum ge- | Краљевића Скакала, п. pl. cf. Мрњавчева градина. [cf. скака. 10 2]. rere. крајичак, чка, m. dim. v. крај, äußerjtes Сибе, | краљевица, f. vide краљица 1: Ја ћу тебе краpars extrema. љевицу краљевка, f. (у Шумадији) овца у које се нађу | четири бубрега. Краљево, п. варош у Каравлашкој (Rrajowa). краљевски, ка, ко, föniglich, regius, regalis. краљевство, п. 1) baš Rönigthum (23ürbe без Königs), regnum. 2) das Königreich, regnum. 1. краљић, m. 1) dim. v. краљ, Röniglein, regulus. 2) ber Rönigsjohn, regis filius, cf. [vide] краљевић: Краљица ти удовица. А краљићи сирочићи 2. Краљић (Марко), m. (ст.) vide Краљевић: дели Краљић Марко је ми удамо и т. д. Будући да у сваком селу нема толико одабранијех дјевојака за то оне иду и из једнога села у друго; и да би им слободније било, прате их два или три оружана момка. Краљице играју у данашње вријеме по Србији од Цера и од Међедника до Тимока, и по Славонији код Срба Римскога закона; по Сријему, по Бачкој и по Банату играле су до скора, па су нови свештеници забранили и искоријенили (приповиједају жене које су ђевојкама биле у краљицама, да су их с батинама тјерали и разгонили по селу). камења тијесно мјесто, кроз које се пролази из Хрватске у Далмацију и одакле се виде Котари и остало приморје. Идући од Алана к вратима Краљичинијем познаје се с лијеве стране пута некакав стари пут, за који ми кочијаш одговори да га је градила црна кра краљица, f. 1) bie Rönigin, regina. [cf. краље- краљичин, а, о, ber Hönigin, reginae. вица]. 2) (у Шумад.) у бравчета оно из | Краљичина Врата, n. pl. на Велебиту између чега се пријева извуку. cf. опорњак. 3) (у Уж. н.) Wet Xpfel, pomi genus [pirus malus L. var. 4) cf. краљице]. краљице, краљица, f. pl. Десет, до петнаест, лијепо обученијех и накићенијех дјевојака, које иду о Тројичину дне од куће до куће те играју и пјевају. Једна се дјевојка (која ваља да је лијена и средњега раста) међу њима зове краљица, друга краљ, трећа барјактар, а четврта дворкиња. Краљица се покрије бијелим пешкиром по глави и по лицу; краљ има на глави клобук искићен цвијећем и у руци мач, а барјактар носи на копљу барјачић бијел и црвен. Кад дођу пред | Крањац, њца, m. ber Rrainer, Carniolanus. чију кућу, онда краљица сједе на малу сто- крање, п. vide крхање. љица. краљички, ка, ко, н. п. пјесме, ber Königinen, reginarum. краљушт, f. vide крљушт. крамар, крамара, m. ber Mauptjrahter, ber bie Fracht für sich und seine Gesellschafter bedingt, vecturarius primarius. личицу (какове су обично по Србији и по | Крањица, f. bіс Srainerin, Carniolana. Славонији) а дворкиња стане више ње, а Крањска, f. adj. Srain, rainlans, Carniolia, остале дјевојке ухвате око ње коло као сри, Carnia. на се окрећу на лијево ступајући по двије крањски, ка, ко, frainijф, carniolanus. крап, m. (по југоз. кр.) vide шаран [1]. красан (красан), сна, сно, (красни, на, но) [фон, красити, красим, v. impf. jchmücfen, orno. красни, m. adj. (у Котару) зову жене дјевера. cf. [vide] златоје. красник, красника, m. лијеп човјек, еіп фонет Mann, vir venustus: погибоше онака два кра сника. Красоје, m. Hannsname, nomen viri. крастав, а, о, grinsig, porriginosus. |