крастање, п. бен Svinò befommen, infectio cru starum. крастати, там, v. impf. mit Srins anfteđen, seabie inficio. врастати се, там се, v. r. impf. ben stopfgrind befommen, porrigine corripi. Rorbawa, Corbavia: Те је шаље Лици и Кр- крбањ[*], крбања, m. vide [1] врг. cf. тиква [16, дрвета (н. п. јовова, липова). [cf. лубура]. Крбуље понајвише граде дјеца за јагоде. крв, крви, f. 1) baš Blut, sanguis, cruor: попити коме крв, т. ј. убити га. 2) крв пустити, зис 2lber laffen, sanguinem mittere. красте, краста, f. pl. велике и мале, Boden, | крбуља, f. као котарица од сирове коре с млада Blattern, variole. [vide] оспице, cf. богиње. красти, крадём, v. impf. fteblen, furor. красти се, крадем се, ѵ. г. impf. beranjdleiden, arrepo [vide докрадати се]: Лепа Нава у ковиљу спава, Њој се Раде кроз ковиље краде Те се краде од јеле до јеле врастица, f. dim. v. краста. крастоња, m. ber Srinbige, porriginosus. -- кратак, тка, тко, (кратки, ка, ко, сотр. край) кратељ, m. некака болест, (паdh ber Zrabition) кратити, кратим, v. impf. 1) fürsen, brevio. me licet. краткост, краткоћа, f. die Kürze, brevitas. краткоуман, мна, мно, fürsjihtig (wenig Cinjicht Бабень), stultus: Краткоумна дугокоса била Кратовац, товца, m. Ciner von Кратово: У Кра тову мјесту питомоме, Онђе бјеше Кратовац Радоња Кратово, п. [варош у Старој Србији]: У Кратово града бијелога - У Кратову мјесту питомоме, Онђе бјеше Кратовац Радоња кратошија, f. (у Ц. г.) некакво црно грожђе, и од њега вино, Wet Rebe uns 28ein, vitis et vini genus: Ти не пијеш млаћеницу батом бивену, Него вино кратошију куком трапљену Пијте вино, гости наши, Није вода то, није вода то, Него вино кратошија краћање, п. баš Rürzermerben, breviatio. краћати, һам, v. impf. н. п. дан краћа, fürger werden, breviari. краћење, п. 1) baš Rürzen, breviatio. Hindern, impeditio. 2) ба врачање, п. baš Rurzwerben, to brevem fieri. крашење, п. bas Somücđen, ornatio. 3) род по крви, т. ј. по мушкој лози (а кад је по женској лози, онда се каже: по млијеку). 4) Mors, caedes; учинио крв; крв платио на свом дому (Sluh in ber Merze= gowina); пала крв, т. ј. побили се. крвав, а, о, blutig, cruentus. крвава кошуљица, f. vide [водењак] кошу љица 2. крвавац, вца, m. (у Ц. г.) јунак, убојник, бет Blutige, cruentus, sanguinolentus: Бегођ нађем злицу и крвавца Све бирани злице и крвавци крвави залогај, m. 1) некака мала црвенкаста тичица, Mr Bogel, avis quaedam [regulus ignicapillis Brehm.]. cf. [срачка,] срачак. 2) сила сам крвавијех залогаја изио, т. j. Доста сам муке поднио. крвавити, крвавим, v. impf. blutig maфen, cru ore maculo. крвљење, п. баз 2lutigzanfen, rixa cruenta. крвий, на, но, blutig (blutbergießenò), cruentus : учинио крвно ђело, bat einen Mors begangen. кровник, крвника, [крник] m. ber Norbjulbige, occisor. [ef. катил]. крвнина, f. баз Blutgels, pretium sanguinis. [cf. крварина]. У Турској је крв Турска 1000 гроша а Српска (и свакога другог хришћанина) 1001 грош (тако приповиједају). Крвнину не плаћа само онај који је учинио крв, него све оно село (а кашто и више оближњијех села заједно) гдје је крв учињена (кад се крв учини у вароши, онда и Турци морају плаћати крвнину). Крвнипа се не плаћа само кад човјек убије човјека, него и кад човјек умре на путу од зиме, кад падне с дрвета, или с коња, те сломи врат, или ода шта му драго он умро, само кад га нађу на путу или у пољу мртва (такови се човјек не смије прије сахранити, док не дођу Турци да га чине кеш). Турци слабо траже крв-| кревељити се, кревёљим се, v. r. impf. mit ника, него ишту крвнину: за то крвник до- verzogenem Munde weinen, fleo ore obliquo. ста пута утече у другу нахију док људи плате | кревет, т. 1) баз Bett, lectulus (grabatus, zod крвнину и мало позабораве, па послије опет Baros). [vide постеља]. cf. одар. - 2) око йт крвник. креда, f. bіе &reibe, creta: пиши кредом на ду- крека, f. baš Sejdhrei (кре кре!) бет üner, Frosch). крвно коло, п. (у Ц. г.) кад се скупе кметови те суде за крв и мире крвника с родбином крекетати, крекећем, v. impf. quađen, coaxo. убијенога, баз Blutgerimt, judicium capitis. [cf. / крекетуша, f. bіе Duađerin, coaxatrix (i. e. ber вражда]. крволија, m. Blutbergießcr, qui sanguinem facit. крекнути, крекнем, v. pf. fre freien, clamo cre [vide крвопролитник]. (ut gallina, graculus). крволок, (m. blutoüretiger enj, sanguinaкрволочник, rins. cf. [vide] крвопилац. крвометница, f. (у Сријему) женско чељаде које људе у кући завађа (као меће крв међу њих), сін Šrauenzimmer weldes bie Dausgенојен mit einander verfeindet, mulier inter domesticos inimicitias concitans. schwere крвонија, f. 1) (у Ц. г.) vide крвопилац: То су Турске вазда крвопије - 2) eine [here Arbeit, ingens labor. [vide крвосалија]. крвопилац, лца, m. ber Slutjonger, sanguisuga, cf. крволок, крволочник, крвопија [1]. крвопролитник, m. Blutvergießer, qui sanguinem profundit. [ef. крволија]. крвопролиће, n. bas Blutvergießen, caedes: И ту виђе Лопушина Вуче На Крново да бит ништа не ће А до злића и крвопролића крвосалија, f. тежак какав посао, eine j wierige Arbeit, labor immensus. cf. крвопија [2]. крвосер, m. Schimpfwort für einen schlechten und starken Rauchtabat, convicium in herbam nicotianam acrem. крвоточина, f. baš Blutbarnen, minctio cruenta. крвца, f. dim. v. крв: Јер је крвца из земље проврела Брга, f. 1) (у Подгорици) vide чокот (300 крга у једну мотику). - 2) (у Ц. г.) vide крбањ: Па заврже кргу и матару крд (крд), m. (у Ц. г.) біе peerbe, grex [cf. креља, f. понајвише pl. креље, біс ijobren, крем, кремена, m. (у Ц. г.) vide Бремен [1]. кременчић, ш. dim. v. времен. [cf. времичак]. 3) н. п. војску, das Lager aufbrechen, castra movere: Крену везир силну многу војску 4) н. п. на пут, aufbrechen, fich auf ben Weg machen, proficisci, se dare in viam, [vide] кренути се, cf. поћи: Отлен крену горе уз планину 5) (у Дубр.) главом, т. ј. [vide] полудјети. 6) н. и. кренуо виноград т.ј. потјерао да листа. кренути се, кренем се, v. r. pf. aufbrechen, proficisci, cf. кренути [4, поћи 1]: Па се везир из Косова крену крепавање, п. баз Svepiren, interitus, mors. крепавати, крепавам, v. impf. frepiren, umfom= men, pereo. крёнак, пка, пко, fräftig, jtart, firmus. крдисати [*], дишем, v. pf. verniditen, perdo: |крепати, пам, v. pf. frepiren, pereo. [vide] Штоно моју крдисаше војску црћи [1], cf. липсати. кревељење, п. баз Beinen mit verzogenem Жинбе, | крепост, крепости, f. bie Stärte, firmitas, cf. fletus genus. снага, јачина: Јо Каица, моје чедо драго! Дико моја свагда на дивану !| Сабљо бритка свагда на мејдану ! А крепости међу вој водама крёшево, п. 1) баз Semebel, magna caedes: читаво крешево, cf. ограшје. - 2) (Крешево) кршћански манастир у Босни. Брес, m. (ист.) vide кријес. 1. крешење, п. verb. v. кресити се. кресање, п. 1) bas enerjdlagen, excussio ignis. 2. крешење, п. баз Bebeiben, profectus. 2) bie Ibajtung, abscissio ramorum arboris. | крешивање, п. баз Gebeiben, incrementum. кресати, крёшем, v. impf. 1) yener colagen, excutio ignem. - 2) die Aeste abhauen, abscindo ramos. кресиво, п. bas Neuerzeug, igniarium. [cf. cје- кресити се, кресим се, v. r. impf. (у Барањи) крёсови, m. pl. неколико дана око Илијна дне, stitiales. Овако се н. п. у Србији зову три Дана прије и три послије Илијна дне, и жене овијех дана не ће кошуља да перу, јер кажу Да би се искресале; али ће по свој прилици ово бити pl. од кријес. Kpècoje, m. Maunsname, nomen viri. креста Буранова, f. vide траторак. на кретању capi. кретати, крећем, v. impf. 1) bon ber Stelle be wegen, moveo. - 2) auftreiben, excito [vide дизати 2]: Они крећу срне и кошуте - 3) н. п. војску, bas Yager aufbrechen, castra movere. 4) aufbreben, proficisci, cf. [vide] полазити [1]. - 5) (у Дубр.) главом, närrijdh werden, mente capi. крешивати, крешивам, v. impf. (у Боци) [vide] крештеличій, чја, чје, Maber, graculorum. кржак, кржака, m. Wrt gemeinen Hauhtabafs, herbae nicotiane vilioris genus [nicotiana rustica L.]. кржица, f. dim. v. кржа. кржљав, а, о, vide криљав. кранар, крзнара, m. (у Хрв.) ber üтнет, кретач, кретача, т. коњ који добро креће кола. крецав, а, о, (у Вршцу) н. п. коса (ef. [vide]|крив, крива, во, (криви, ва, во, comp. кривый) коврчаст), лист у кеља, fraus, crispus. креч,* креча, m. ber Malf, calx. [vide] вапно, ef. клак. кречана,* f. ber Ralfofen, bic Salthütte, calcaria, 1. [јаненица,] клачина. кречање, п. баš Rre reien ber Senne, clangoris genus. кречар, кречара, т. који креч пече или продаје, ber Ralibrenner ober Bertäufer, calearius. кречати, чим, v. impf. freschreien, clango. кречење, п. bas 2seißen mit Ralf, illitus calcis, dealbatio. [cf. клачење]. 1) frunmm, curvus. [cf. eгaв, ерлав]. 2) 1. крива, f. 1) крива сабља, ein äbel, acina- Лици) некакав новац (чини ми се од 30 крај- 2. крива, f. adj. некака свињска болест, од које кречити, кречим, v. impf, mit Raft weißen, illino | Криваја, f. 1) ријека у Поцерини. кречни, на, но, н. п. камен, бer stalfjtein, cal carius. 2) на мастир на тој ријеци. 3) ce.10 око те ријеке. 4) у Босни некака вода. cf. Baзућа. кривак, кривака, m. ein Siebzehnerjtüd, numus кривудање, п. 1) bas hlängeln, sinuatio. septemdecim cruciferorum. 2) die Abweichung, exorbitatio. кривудати, дам, v. impf. 1) fich jolängeln, sinuor [vide вијугати се]: пут кривуда овамо онамо. 2) nicht den rechten Weg verfolgen, exorbito. криваља, f. (у Дубр.) грожђе, којега су пуца дугуљаста и крива, Hrt Beintraube, uvae genus. кривање, п. баз Reigen auf eine Écite, incurvatio, inclinatio. кривати, кривам, v. impf. fid) neigen auf eine Seite, inclinor: Објеси га Шарцу с десне стране, А с лијеве тешку топузину, Да не крива ни тамо ни амо крúван, виа, m. 1) der Schuldige, Verbrecher, reus: кривачки, н. п. ударио га пушком кривачки, криваш, криваша, т. крив велики нож, ein кривуљаст, а, o, frumm, curvus. крижати, крижам, v. impf. [фнеіден, disseco, п. ничкој (између Бруснице и села Луњевице). кривда, f. баз Unreht, injuria: ако правда не Крижевац, жевца, m. 1) поље у нахији Рудпоможе, кривда не ће помоћи. криви вјетар, (у Хрв.) vide кривац 2. кривина, f. bie Srümme, curvitas. 2) варош у Хрватској, Štabt Rreuz in Rroatien, nomen urbis. крижић, m. dim. v. криж. крижна врата, п. pl. (у пјесми): Крижна Врата отворај крижонуће, п. (у Хрв.) vide раскршће. кризма, f. (у Боци) ўicmelung, confirmatio. кризмање, п. baš virmelu, confirmatio. кризмати, мам, v. impf. (у кршћ.) firmeln, confirmo. кријење, п. баз Berbergen, occultatio. кривњава, f. баз Briillen (без Hinoviches), mu- кријес, m. (pl. кресови) 1) (у Хрв.) ватра што gitus: стоји га кривњава . криво, unret, injuria: Брате Мићо, није по те Криво се ложи уочи Ивања дне, уочи Видова дне, Петрова дне и уочи Ђурђева дне, баз Johan= nisfeuer. 2) друга свака ватра, која се ложи по брдима о каквом весељу (н. п. уз бербу), јебез Belujtigungsfeuer. cf. кресови. кријесница, f. (у Хрв, а у Славонији свитаљка, у Дубровнику свијетњак) vide свитац 1. У Хрватској се приповиједа да су искре од кријеса оживљеле, и тако од њих постале ове бубице. кривоврат, а, о, frummhalfig, incurvicervicus [cf. кријешва, f. (у Дубр.) vide трешња. кривоклетник, кривоклетника, m. ber cineibige, кријештавац, кријештавца, т. (у Боци) vide perjurus. кривоног, а, o, frummbeinig, curvipes. кривудало, m. ber nicht ben rechten 2šeg folgt, [1] иопак. кријумчар, т. [ber Shutuggler, qui mercaturam кријумчарење, n. ber Schleichanbel, bie mug= крикнути, крикнём, v. pf. (у Ц. г.) aufjd)reicn, мице, кридимице, кримице]. кришчица, f. dim. ein hnittchen, parvum segmentum. криласт, а, о, н. п. свињче, говече, einen weißen | кришом, heimlid, occulte. [cf. крадом, крадиFleck (wie Fliegel) über den Bauch habend, notam (quasi alarum) habens. крилат, а, о, geflügelt, alatus. крилатица, m. 1) ber Geflügelte, alatus, Beiname без Delben Реља: Реља Крилатица. 2) (у Ц. г.) некака змија; удрила те крилатица; Или цичи змија крилатица крилача, f. (у Ц. г.) некака мала тица, Xrt Bogel, avis genus. 1. крилаш, крилаша, m. 1) ber Wolerthaler, thalerus cum aquila (loco crucis). - 2) Wrt Schiffe an der Donau von Belgrad abwärts, navis genus. 2. крилаш, m. vide крилоња. крилашчић, m. Кесарски дукат, ein öfterreichijder 1. крило, п. 1) ber &lügel, ala. 2) ber фов, 2. крило, m. [јуж.] ein криласт назимац, porcellus alarum notam gerens. крилоња, m. ein Dos ber am Заифе weiß ift (als hätte er ein Bortuch), bovis nomen. [cf. 2 крилаш]. крилоша, f. ein am Bauhe weißes alba circa alvum. hwein, sus 1. Крка, f. 1) вода у Далмацији, која ниже Скрадина утјече у море. 2) намастир код те воде. 2. крка, f. (у војв.) 1) чорба од слатка вина (док још није преврело), Xrt Noftjuppe, jus e musto. 2) болест на поодраслим гушчићима од које крче и липсују, eine Rrantheit der jungen Gänje, morbus quidam anserum. Eỳкад! Wort einen rauschenden Fall zu bezeichnen. кркача, f. н. п. носити дијете на кркаче, баз Kind auf dem Rücken (huckepack) tragen, so daß es кркачка, f. (у Ц. г.) vide кркача. крклеисати[*], ишем, v. pf. састрићи вуну у ко- кркљати, љам, v. impf. н. п. лонац, купус у лонцу, branjen (im fiебенбен Zopje), fremo. [cf. крктати]. кркмета[*], кўкмета, п. pl. vide зулови. кркнути, кркнем, ѵ. . н. п. не смије од њега кркнути, er barf nicht mudjen, muttio. кркорити, рим, als dim. v. крктати. кркорење, n. dim. v. крктање. Кркота, m. (у Ц. г.) мушки надимак. кримице, (у Цет.) vide кришом, кридимице. | крктање, п. vide кркљање. крин, m. (у војв, по варошима) [lilium candidum IL.] vide богородичино цвијеће. кринчица, f. (у Дубр.) eine fleine hale, scutella. кретати, кркем, v. impf. vide кркљати. Крињице, f. pl. мјесто каменито у нахији Ри- | јечкој, гдје је разбијен серашћер (1712 године око Тројичина дне) од када је постао Царев | 1. крлијеши, m. pl. (у Дубр.) vide бројенице. лаз (318 Црногораца погинуло, а међу ра- | 2. врлијеши, m. pl. (у Боци) lüffelbeine, juњеницима био је владика Данило; ту су gulum. Црногорци добили 86 барјака): Преко Сињца | крљ, m. (у Сријему) bie Saubijtel, sonchus oleи преко Крињицах криоце, n. dim. v. крило. raceus L. [ricinus communis L.]. 1. крља, f. vide крпељ [1]. 1. крис, m. (у војв.) бег Sries, glarea frumenti. | 2. крља, f. 1) ein Blod Molz, caudex. cf. крљад. 2. крис, m. (зап.) vide кријес. 2) [Крља] Ево сам ти чету подигао :| До криеница, f. (зап.) vide кријесница. бијеле Крље винограда крити, кријем, v. impf. verbergen, occulto. [cf. | крљад, m. ein Blod Dolz, caudex. [vide 2 крља1]. верати, завирати]. крљадак, крљатка, m. dim. v. крљад. [крити се, у. r. impf. vide верати се.] кричање, п. баѕ Borprebigen, admonitio molesta. | крљушт, f. bіе фuppe, squama. [cf. краљушт, кричати, чим, v. impf. vorprebigen, admoneo ut caveat. кришка, f. н. п. јабуке, лубенице, сира, хљеба, cine Shnitte, segmentum. [cf. велија, скала 4, скришка]. кришкара, f. eine Wrt müße, mitrae clavis distinctae genus. крељушт]. Крм, Крма, m. Stast Arim: Сави књигу, посла крма, f. 1) (у Хрв.) храна за марву: сијено, |