Page images
PDF
EPUB

крастање, n. ben Grinò betonmen, infectio cru

starum.

бави

крӑстати, тӑм, v. impf. mit Grind anfteđen, scabie inficio.

Sorbawa, Corbavia: Те је шаље Лици и Кркрбањ[*], крбања, m. vide [1] врг. cf. тиква [16, крга 2, сусак, туквањ]. крбањина, f. augm. v. крбањ. крбањић, m. dim. v. крбан. крбуља, f. као котарица од сирове коре с млада дрвета (н. п. jовова, липова). [cf. лубура]. Крбуље понајвише граде дјеца за јагоде.

крастати се, там се, v. r. impf. ben stopfgrint befommen, porrigine corripi. красте, краста, f. pl. велике и мале, Boden, Blattern, variole. [vide] спице, сf. богиње. красти, крадем, v. impf. fteblen, furor. красти се, крáдем се, v. r. impf. beranjdleidjen, крв, крви, f. 1) bas But, sanguis, cruor: поarrepo [vide докрадати се]: Лепа Нава у пити коме крв, т. j. убити га. 2) крв ковиљу спава, Њој се Раде кроз ковиље пустити, зиг Moer laffen, sanguinem mittere. краде Те се краде од јеле до јеле 3) род по крви, т. ј. по мушкој лози (а крастица, f. dim. v. краста. кад је по женској лози, онда се каже: крастона, m. ber Grindige, porriginosus. млијеку). 4) Diors, caedes; учинио крв; крат,* m. Wrt arabijden Bferbes, equi arabis ge- крв платно на свом дому (lud in ber Herze= nus [зелен коњ]: Кудгођ иде он крата јаше gowina); пала крв, т. j. побили се. И крата коња у копито крвав, а, о, blutig, cruentus. кратак, тка, тко, (кратки, ка, ко, comp. край) крвава кошуљица, f. vide [водењак кошуfurz, brevis.

по

кратељ, m. некака болест, (nad) ber rabition)
eine Krankheit, ärger als die Pest, die in einer
Nacht tödtet. Der Todte hat einen Fuß kürzer als
ben anbern (baljer ber Name, pon кратак furz).
Како се колера сад у нашијем земљама по-
јавила, многи је људи зову кратељ.
крати, ам, vide крхати.
кратити, кратим, v. impf. 1) fürzen, brevio.
2) ја не кратим, id habe nidts bawiser, per

me licet.

[ocr errors]
[ocr errors]

краткост, f. bie Stürze, brevitas.
краткоуман, мна, мно, fürzjichtig (wenig Ginjidt

labens), stultus: Краткоумна дугокоса била Кратовац, товца, m. Ciner von Кратово : У Кратову мјесту питомоме, Онђе бјеше кратовац

Радоња

Кратово, п. [варош у Старој Србији]: У Кратово града бијелога - У Кратову мјесту питомоме, Онђе бјеше кратовац Радоња кратошија, f. (у Ц. г.) некакво црно грожђе,

и од њега вино, Mrt Rebe uns Wein, vitis et vini genus: Ти не пијеш млађеницу батом бивену, Него вино кратошију куком трапљену Пијте вино, гости наши, Није вода то, није вода то, Него вино кратошија краћање, п. баз Rürzerwerben, breviatio. краћати, ам, v. impf. н. п. дан крака, fürzer werden, breviari.

краћење, п. 1) баз sürzen, breviatio.

2) ба

Hindern, impeditio.

крачање, п. bas Murzmerben, to brevem fieri. крачати, чам, v. impf. furs werben, brevior. крашан, а, о, (у Лици) dim. v. красан. [vide лијеп].

[ocr errors]

крашење, п. bas dmitđen, ornatio.
Крбава, f. 1) вода која тече испод Удбине,
љети врло ослаби, Name eines Glußes in Rro-
atien, fluvii nomen. 2) земља од Лике к
истоку, у којој је главно мјесто Удбина, біс

[ocr errors]

љица 2.

крвавац, вца, m. (у Ц. г.) јунак, убојник, бег

Blutige, cruentus, sanguinolentus: Тегођ на-
ђем злицу и крвавца Све бирани злице
и крвавии

крвави залогаj, m. 1) некака мала црвенкаста
тичица, Mrt Bogel, avis quaedam [regulus ig-
nicapillis Brehm.]. cf. [срачка,] срачак.-
2) сила сам крвавијех залогаја изно, т. j.

ј.

доста сам муке поднио.

крвавити, крвавим, v. impf. blutig maden, eru

ore maculo.

крвавити се, крвавим се, v. r. impf. blutig werben, крвавица, f. 1) bien en eine Blutbeule, cruore maculor: Крвави се сва вода Морава

tuber cruentum. 2) die Blutwurst, botulus cruore farctus. [vide дјевеница]. крвављење, п. баз lutigmaфen, adspersio cru

oris, cruentatio.

крварина, f. vide крвнина.
крвити се, вим се, v. r. impf. blutig zaufen,

[ocr errors]

cruentor.

крвљење, п. аз 3lutiggaufen, rixa cruenta. крвни, на, но, blutig (blutvergießens), cruentus :

учинио крвно ђело, bat einen Mors begangen. крвник, крвника, [крник] m. er Morbidulbige.

occisor. [ef. катил].

крвнина, f. баз Blutgels, pretium sanguinis. [cf. крварина]. У Турској је крв Турска 1000 гроша а Српска (и свакога другог хришћанина) 1001 грош (тако приповиједају). Крвнину не плаћа само онај који је учинио крв, него све оно село (а кашто и више оближњијех села заједно) гдје је крв учињена (кад се крв учини у вароши, онда и Турци морају плаћати крвнину). Крвнина се не плаћа само кад човјек убије човјека, него и кад човјек умре на путу од зиме, кад падне с дрвета, или с коња, те сломи врат, или ода шта му драго он умро, само кад га нађу на путу или у пољу мртва (такови се човјек не емије прије сахранити, док не дођу Турци

да га чине Кеш). Турци слабо траже крв-кревељити се, кревêљим се, v. r. impf. mit ника, него ишту крвнину: за то крвник до- verzogenem Munde weinen, fleo ore obliquo. ста пута утече у другу нахију док људи плате кревет, m. 1) das Bett, lectulus (grabatus, zodкрвнину и мало позабораве, па послије опет Buros). [vide постеља]. сf. одар. - 2) око дође натраг, и нико му се не чини ни вјешт варнице поузвишено мјесто, на које чаругосим рода онога, кога је он убио (а с ро- џије коже из варнице међу. дом мора да се мири: јер ће убити и они креветић, m. dim. v. кревет. њега). креда, f. bie streibe, creta: пиши кредом на дувару (т. ј. нема од тога ништа). 2) крезо, m. zabulüdiger Dienjd, edentulus homo. крезуб, а, о, zabulüdig, edentulus. презубица, f. (ber) bie zabuliftige, edentula (-lus). Крезун, m. (у Ц. г.) мушки надимак. креја, f. [upfnađer, Nußieber; nucifraga caryocatactes L.] vide крештелица. Брејин, а, о, без Sabers, graculi.

крвничити, крвничим, v. impf. (у Ц. г.) кога (т. ј. дужити кога за крв), einen без тогбез beschuldigen, caedis accusare.

(крвнички (крнички), а, о, Mörber-, occisoris.] крвнов, крвнова, m. (у Ц. г.) als Edimpfwort крека, f. bas Gejdrei (кре кре!) ber Mübner, Frösche, clamor gallinae, ranae.

für крвник.

крвница, f. 1) bie Dörberin, interfectrix.
(у Ц. г.) пушка из које ко кога убије.
крвничење, п. Sie Bejdulbigung без Morbes, To

caedis accusare.

[ocr errors]

крвно коло, п. (у Ц. г.) кад се скупе кметови крекетање, п. аз Duađen, coaxatio. те суде за крв и мире крвника с родбином крекетати, крекећем, v. impf. quađen, coaxo. убијенога, даš Blutgerint, judicium capitis. [cf. крекетуша, f. bic Quađerin, coaxatrix (i. e. ber вражда].

Urojd)). крекнути, крекнем, v. pf. fre jdreien, clamo cre (ut gallina, graculus).

креља, f. понајвише pl. креље, іс žijdobren, branchiae. cf. [vide] mкpre.

крволок, I m. blutbürjtiger Wienjd, sanguinaкрволочник, rius. cf. [vide] крвопилац. крвометница, f. (у Сријему) женско чељаде крељушт, f. vide крљушт. које људе у кући завађа (као меће крв међу крем, кремена, m. (у Ц. г.) vide кремен [1]. њих), cin Frauenzimmer weldes bie Gausgeno jen кремен, кремена, m. 1) бег euerjtein, pyrites.

mit einander verfeindet, mulier inter domesticos inimicitias concitans.

крвонија, f. 1) (у Ц. г.) vide крвопилал: То су Турске вазда крвопије — 2) eine jdwere 2rbeit, ingens labor. [vide крвосалија]. крвопйлац, лца, m. ber Blutjauger, sanguisuga. ber lutjanger, sanguisuga, cf. крволок, крволочник, крвопија [1]. крвопролитник, m. Blutvergießer, qui sanguinem

[cf. крем. (Кремен)] 2) планина у Крбави. 3) брдо у Слуњској регементи, и кременчић, m. dim. v. кремен. [cf. кремичак]. на њему црква св. Николе. кремење, n. (coll.) bie Feuerjteine, pyritae. кремйчак, чка, m. vide кременчић. крем чак, чка, m. (у Сријему) Ratarrhzeltel.

profundit. [ef. крволија]. крвопролиће, n. bas Blutvergießen, caedes: И ту виђе Лопушина Вуче На Крново да бит ништа не ће А до злива и крвопролића крвосалија, f. тежак какав посао, eine jdmierige

кренути, кренем, v. pf. 1) н. п. дрво, камен, bewegen, von der Stelle bringen, moveo. cf. [vide] покренути. 2) н. п. зеца, auftreiben, excito: кренуо сам данас три зеца, на ниједнога нијесам могао уловити; Завикаше по гори хајкачи . И кренуше звијера арслана

Mrbeit, labor immensus. cf. крвопија [2]. крвосер, m. Edimpjwort für einen jd)ledten uнд starken Rauchtabak, convicium in herbam nicotianam acrem.

крвоточина, f. ba3 Blutbarnen, minctio cruenta. крвца, f. dim. v. крв: Jep је крвца из земље проврела

3) н. п. војску, баз lager aufbreden, ca-
stra movere: Крену везир силну многу вој-
ску 4) н. п. на пут, aufbreden, fid) auf ben
Weg machen, proficisci, se dare in viam, [vide]
кренути се, cf. поћи: Отлен крену горе уз
планину 5) (у Дубр.) главом, т. к. [vide
полудјети. 6) н. и. кренуо виноград т. j.
потјерао да листа.
кренути се, кренем се, v. r. pf. aufbredjen, pro-
ficisci, cf. кренути [4, поћи 1]: Па се везир
из Косова крену

крга, f. 1) (у Подгорици) vide чокот (300 крга
у једну мотику). - 2) (у Ц. г.) vide крбањ:
Па заврже кргу и матару
крд (крд), m. (у Ц. г.) bie Seerbe, grex [cf.
буљук, стадо, чопор, чорда, целен; гомила]:
Ту нађоше један крд оваца
крдар, крдара, m. d)meintreiber, subuleus.
крдисати [*], дишем, v. pf. vernidten, perdo:
Штоно моју крдисаше војску -
кревељење, п. баз Weinen mit verzogenem

крепавање, п. аз Nrepiren, interitus, mors.
кренавати, крепавам, v. impf. Irepiren, umfom=

Munбе,

fletus genus.

крволија, m. Blutvergießer, qui sanguinem facit. [vide крвопролитник].

[ocr errors]

men, pereo.

крепак, пка, пко, fräftig, jtart, firmus.
кренати, пам, v. pf. frepiren, pereo. [vide]
ци[1], с липсати.

крепост, крепости, f. bie Stärfe, firmitas, cf. снага, јачина: Јо Каица, моје чедо драго!

крёшево, п. 1) баз Gemegel, magna caedes: читаво крешево. cf. ограшје. - 2) (Крушево) кршћански манастир у Босни. крес, m. (ист.) vide кријес. 1. крешење, п. verb. v. кресити се. кресање, п. 1) ба Generjdlagen, excussio ignis. 2. крешење, п. баз Оebeiben, profectus. 2) die Abästung, abscissio ramorum arboris. «peшúвâшe, n. das Gedeihen, incrementum. кресати, крешем, v. impf. 1) бўeuer iclagen,крешивати, крешавам, v. impf. (у Боци) [vide] 2) die Aeste abhauen, abs

excutio ignem.
cindo ramos.
кресиво, п. до Neuerzeug, igniarium. [ef. cje-
цало].

кресити се, кресйм се, v. г. impf. (у Барањи)
in ber hebensart: креме се варнице, т. 1. лете
у небо и разилазећи се једна од друге не-
стаје их. cf. кријес, кресови.
крескање, n. dim. v. кресање.
крёскати, кам, dim. v. кресати.
кресница, f. (ист.) vide кријесница.
креснути, нем, v. pf. einen Edlag füren, um
Feuer aufzuschlagen, silicem tundo chalybe. [cf.
сјекнути 4].

напредовати [2], расти, gebeiben, cresco. крешити, шим, v. impf. (у Паштр.) шафjen, gebeiben, crescere, proficere vide напредо вати 2]: Да ти креми и реуши свака твоја работа како вода о Божићу, а лист и трава о Ђурђеву дне! (кад дају добру молитву. У нашијем крајевима, амо к истоку и к сјеверу, воде се зими замрзну и ослабе, али онамо у жупноме приморју, гдје мјесто спијега пада киша, онда су нај јаче). крешталица, f. ber Saber [eidelbeber], gracuкрештелина, lus [garrulus glandarius L.]. ef.

[маруша, сојка ;] креја.

кресови, m. pl. неколико дана око Илијна дне,

die Zeit der Sonnenwende im Sommer, dies sol

stitiales. Овако се н. п. у Србији зову три
дана прије и три послије Илијна дне, и жене
овијех дана не ће кошуља да неру, јер кажу
Да би се искресале; али ће по свој прилици
ово бити pl. од кријес.
Kpecoje, m. Maunsname, nomen viri.
креста, f. vide обер.

креста Ћуранова, f. vide траторак.
кретање, п. 1) ба von ber Stelle Bringen, mo-
tio. 2) das Auftreiben, excitatio. 3) das
Mujbreden, motio, profectus: Рекла ми је мајка
на кретању
4) bas ävrijd-merben, zo mente
capi.
кретати, крê em, v. impf. 1) von ber Etelle be
wegen, moveo. -2) auftreiben, excito [vide
дизати 2]: Они крећу срне и кошуте 3)
н. п. војску, bas Cager aufbredjen, castra mo-
4) aujbrechen, proficisci. et. [vide
cf.
полазити [1]. 5) (у Дубр.) главом, näreijd
werben, mente capi.

vere.

кретач, кретача, m, кон који добро креће кола.
крецав, а, о, (у Вршцу) н. п. коса (ef. [vide||
коврчает), лист у кеља, fraus, crispus.
креч,* креча, m. ber Staff, calx. [vide] вапно,
ef. клак.

Дико моја свагда на дивану! Сабљо бритка свагда на мејдану! А крепости међу вој

водама

крештеличји, чја, чје, Säber, graculorum. кожа, f. некака дива патка, rt wile Cute,

anatis ferae genus. [vide] кржуља, ef. крца. кржав, а, о, vide [кржљав] кржљав. кржак, кржака, m. Mrt gemeinen Nandiabats, herbae nicotiane vilioris genus [nicotiana rustica L.].

кржица, f. dim. v. кржа. кржљав, а, о, vide крљав. кржуља, f. (у Боци) мала дивља патка, cine Art wilder Ente [die Strickenente], anatis ferae genus [querquedula erecca L.; ef. кржа, крца]. крзати, зам, v. impf. bwegen, detero. крзати се, зам се, v. r. impf. 1) abgemegt werden, deteror. 2) крзају се око њега дјевојке, т. 1. отимају cе, wetteifern, contendere. pзлâpara,* m. Frauenhüter. Oberverschnittene, eunuchorum praefectus: И својега агу крзларazy

крзнар, крзнáра, m. (у Хрв.) ber sürjuer,

pellio. [vide] кожухар, cf. Ћурчија. кỳзнина, f. das Taufhemd, das Tauftuch, vestis baptismalis, linteam baptismale. крив, крива, во, (криви, ва, во, comp. кривыі) 1) frunum, curvus. [ef. егав, ерлав]. 2) 3) (може schuldig (eines Verbrechens), reus. се чути гдјешro) jdutoig (Selò), qui debet, debitor: ја сам теби нешто крив.

1. крива, f. 1) крива сабља, ein Gabel, acina-
ces: Од бедре сам криву извадио 2) (y
Лици) некакав новац (чини ми се од 30 крај-
цара), rt Dünge, numi genus.

2. крива, f. adj. некака свињска болест, од које
се свињче згури на се обрће.
кривадак, ватка, m. bas gefrümmte Seng (3. 8.
eine schlechte Flinte, Pistole).
Криваја, f. 1) ријека у Полерини.
мастир на тој ријеци. 3) ce.10
ријеке. 4) у Босни некака вода. cf. Ba-
зyha.

2) наоко те

кречана,* f. ber Raltofen, bic Salthiitte, calcaria. cf. [јаиненица,] клачица.

кречање, п. дas Are Edreien ber Menue, clangoris

genus.

кречар, кречáра, m. који креч нече или про-
даје, ber Salfbrenner ober Bertäufer, calcarius.
кречати, чим, v. impf. frejdreien, clango.
кречење, п. да Weißen mit Ralf, illitus calcis,
dealbatio. [е. клачење].
кречити, крочим, v. impf, mit staft weifen, illino
calcem, dealbo. [ef. клачити].
кречни, на, но, н. п. камен, Ser Salfitein, cal-

carius.

[ocr errors]

кривак, кривака, m. ein Giebgeneritid, numus septemdecim cruciferorum.

крива.ља, f. (у Дубр.) грожђе, којега су пуца дугуљаста и крива, Xrt Weintraube, uvae genus. кривање, п. да Deigen auf eine Scite, incurva

tio, inclinatio.

кривачки, н. п. ударио га пушком кривачки, т. ј. као батином или кривачом, wie mit einem Prügel, ut fusti.

кривати, кривам, v. impf. fid) neigen auf eine кривуљаст, а, о, frumm, curvus. Geite, inclinor: Објеси га Шарцу с десне крйдимице, (у Боци) vide кришом. стране, А с лијеве тешку топузину, Да не криж, крижа, m. тако зову кршћани крст [1] од крива ни тамо ни амо кривац, вца, m. 1) ber culbige, Serbreder, reus: биједа на правога кривца. 2) (у Хрв.) некакав вјетар, који се зове и криви вјетар. кривача, f. баз Rrummjtiid (als ein Spottname für den Säbel), curvus acinaces.

дрвета или од чега другога, али крст који човјек прекрстивши се начини на себи, не зову криж него крст, као што говоре и крстити се и прекретити се и т. д. Тако и хришћани, који не говоре криж него крст, говоре свуда раскрижити, крижати и кришка. 1. крижак, крижака, т. (у Хрв.) vide креташ 1. 2. крижак, кришка, m. hyp. v. криж. крижање, п. bas Educiben, scissio. крижар, крижара, т. (у Далм.) vide крсташ [1] (талијер).

|

поможе, кривда не ће помоћи. криви вјетар, (у хрв.) vide кривац 2. кривина, f. bie strümme, curvitas.

криваш, кривáша, ш. крив велики нож, cin tanges frummes Mejjer, culter longior curvus: Он криваша вади иза паса, На Турчина јуриш учинио

кривда, f. az Ulmredt, injuria: ако правда не | Крижевац, жевца, m. 1) поље у нахији Рудничкој (између Бруснице и села Луњевице). 2) варош у Хрватској, Etact reuz in Rro

atien, nomen urbis.

curvo.

кривити, кривим, v. impf. 1) што, frümmen,
2) кога, bejdulbigen, accuso, incuso.
кривити се, кривим се, v. г. impf. brillen (mie
der Lchs), auch vom Knde, clamo.
кривица (и кривица), f. З фuts [eulpa; ef.
бает].

ка

кривљење, n. 1) bas Srümmen, curvatio. 2)
das Beschuldigen, accusatio.
3) Brüllen, cla-
matio.

кривнава, f. bas Prüllen (5 Kinovicles), mu-
gitus: стоји га кривњава .
криво, uuredt, injuria: Брате Мићо, није по те

криво

кривоврат, а, o, frummhalfig, incurvicervicus | cf. кривоглав ; кривошија]: Сви би момци кривоврати били Гледајући у звездице сјајне кривоглав, а, о, који главу на криво носи,

Nrummtopi, ineurviceps, ef, кривоврат. кривогуз, а, o, Brummarjd), curvi podicis. криводршка, f. некака крушка е кривијем дршком, Mirt Sirnen, piri genus [pirus communis L. var.]. кривоклетник, кривоклетника, m. ser Meineicige,

perjurus.

кривудање, п. 1) bas dlängeln, sinuatio.
2) die Abweichung, exorbitatio.
кривудати, дам, v. impf. 1) jid jdlängeln, si-
nuor [vide вијугати се]: пут кривуда овамо
онамо. 2) nicht den rechten Weg verfolgen,
exorbito.

кривоног, а, o, frummbeinig, curvipes. кривошија, m. ber Nrummbaljige, incurvicervicns

[ef. кривоврат].

Кривошијанин, m. (pl. Кривошијани) Ciner von Кривошије: Да није Ришњана и Кривощиjана, Бока би Турцима харач плавала. Кривошије, f. pl. више Рисна на планини као мала кнеживица (од 250 кућа и око 1200 душа).

кривудало, m. ber nidt ben redten Dreg jolgt,

exorbitator.

[ocr errors]

крижати, крижам, v. impf. j neiben, disseco, n. п. лубеницу, јабуку, дуван.

[blocks in formation]

кријење, п. баз Berbergen, occultatio. кријес, m. (pl. кресови) 1) (у Хрв.) ватра што се ложи уочи Ивања дне, уочи Видова дне, Петрова дне и уочи Ђурђева дне, баз зоbannistener. 2) друга свака ватра, која се ложи по брдима о каквом весељу (н. п. уз бербу), јебез Helujtigungsfeuer. cf. кресови. кријесница, f. (у Хрв. а у Славонији свитаљка, у Дубровнику свијетњак) vide свитац 1. У Хрватској се приповиједа да су искре од кријеса оживљеле, и тако од њих постале ове бубице. кријеш, m. (у Дубр.) кријешва, f. (у Дубр.) vide трешња. кријештавац, кријештавца, м. (у Боци) vide [1] ионак.

[ocr errors]

кријумчар, м. [ber Edmuggler, qui mercaturam vetitam facit].

кријумчарење, п. бег 3dleidbanbel, bie dmug-
gelei, mercatura vetita.
кријумчарити, кријумчарим, v. impf. (у при-
морју) трг какав проносити кријући без ца-
pune, Schleichhandel treiben, schmuggeln, merca-
turam vetitam facere.

крикнути, крикнем, v. pf. (у 1. г.) aufidreien. exclamo: Савић викну ка да соко крикну Крилан, m. Dann name, nomen viri.

криласт, а, о, н. п. свињче, говече, cinen weißen/ кришом, Geimlid), occulte. [ef. крадом, крадиFleck (wie Fliegel) über den Bauch habend, notam (quasi alarum) habens.

мице, крилимице, кримице].

кришчица, f. dim. ein dnitten, parvum segmentum.

-

крилат, а, о, geflügelt, alatus. крилатица, m. 1) ber Geflügelte, alatus, Beiname 1. Крка, f. 1) вода у Далмацији, која ниже без elben Реља: Реља Крилатица. - 2) (у Скрадина утјече у море. (y 2) намастир код Ц. г.) некака змија; удрила те крилатица; Или цичи змија крилатица крйлача, f. (у Ц. г.) некака мала тица, Art Bogel, avis genus.

те воде.

2. крка, f. (у војв.) 1) чорба од слатка вина
(док још није преврело), иrt Mojtjuppe, jus
e musto. 2) болест на поодраслим гу-
шчићима од које крче и липсују, eine Pranfheit
der jungen Gänje, morbus quidam anserum.
KPRаn! Wort einen rauschenden Fall zu bezeichnen.
кркача, f. н. п. носити дијете на кркаче, аз
Kind auf dem Rücken (huckepack) tragen, so daß es
jeine Hände um den Hals des Tragenden schlingt,
gesto in dorso. [cf. кркачка].
кркачка, f. (у Ц. г.) vide кркача.
крклама[*], f. (у Сријему) она вуна коју ћур-
чије са шивенијех кожуха састриту. [vide
острижине].

крклеисати[*], ишем, v. pf. састрићи вуну у ко-
жуха око рукава и онаоколо, jtužen, abscindo.
кркљање, п. bas Branjen bes fiebenben Bajjers,
fremitus. [cf. крктање].

кркљати, љам, v. impf. н. п. донац, купус у лонну, branjen (im fiebenben Zopje), fremo. [ef. крктати].

1. крилаш, крилáша, m. 1) ber Molerthaler, tha-
lerus cum aquila (loco crucis).
2) Art
Schiffe an der Donau von Belgrad abwärts, navis

genus.

2. крилӑш, m. vide крилоња.
крилашчић, m. ћесарски дукат, ein öjterreidijder
Dufaten, aureus austriacus. [vide 1] мана-
рија, cf. крменција.

Криле, m. hyp. v. Крета.
1. крило, п. 1) ber Slügel, ala.

2) ber фоß. sinus: држи дијете у крилу; Господар госпођи На крилу заспао - 3) (у Ц. г.) од чадора, Borbang (jtaft ber Zhure), velum: Ohy њему под чадора доћи, од чадора осјећи му крило А кад дође шатору на врата, Подиже му крило неферданом

2. крило, m. [јуж.] ein криласт назимац, рогcellus alarum notam gerens.

крилоња, m. ein Оф3 ber am Haude weiß ift (als bätte er ein Bortud)), bovis nomen. [cf. 2 крилаш].

крилоша, f. ein am Baude weißeg Edwein, sus

alba circa alvum.

кримице, (у Цет.) vide кришом, кридимице. крин, m. (у војв. но варошима) [lilium candidum L..] vide богородичино цвијеће. кринчица, f. (у Дубр.) eine fleine dale, scu

tella.

Крињице, f. pl. мјесто каменито у нахији Ријечкој, гдје је разбијен серашћер (1712 године око Тројичина дне) од када је постао Царев лаз (318 Црногораца погинуло, а међу рањеницима био је владика Данило ; ту су Црногорци добили 86 барјака): Преко Синца и преко Криницах

gulum.

кр.ь, m. (у Сријему) bie ausijtel, sonchus ole-
raceus L. [ricinus communis L.).
1. крља, f. vide криел [1].

криоце, n. dim. v. крило.
1. крис, m. (у војв.) бег (ries, glarea frumenti.
2. крис, m. (зап.) vide кријес.
криеница, f. (зап.) vide кријесница.
крити, кријем, v. impf. verbergen, occulto. [ef. крљад, m. ein blod Dolz, caudex. [vide 2 крља1].
Верати, завирати].
крљадак, крљáтка, m. dim. v. крљад.
кр.љадић, m. dim. v. крљад.

2. крља, f. 1) ein Blod Holz, caudex. cf. крљад. 2) [Крља] Ево сам ти чету подигао : До бијеле Крље винограда

крљушт, f. bie Eduppe, squama. [cf. краљушт,
крељушт].

Крм, Крма, м. Stant Rrim: Сави књигу, посла
Крму бјелом

крма, f. 1) (у Хрв.) храна за марву: сијено,
слама и т. д. аз (2inter-) Sutter, pabulum.
cf. [vide] пића. - 2) bas Steuerruber, guber-
баз
naculum, cf. корман, думен: На галији сто-

[крити се, v. r. impf. vide верати се.] кричање, п. аs Borprebigen, admonitio molesta. кричати, чйм, v. impf. vorprebigen, admoneo ut

caveat.

кркмета[*], кркмêта, n. pl. vide зулови.

кркнути, кркнем, v. р. н. п. не смије од њега
кркнути, ег barf nicht mudjen, muttio.
кркорење, n. dim. v. крктање.

кркорити, рим, als dim. v. крктати.
крктање, n. vide кркљање.
Кркота, m. (у Ц. г.) мушки надимак.

крктати, кркћем, v. impf. vide кркљати.
кркуша, f. eine Mrt &lusfiid [Brünbling], piscis
genus [gobio fluviatilis Flem.).
кркушица, f. dim. v. кркуша.
крлетка, f. (у Хрв.) ber Räfig, cavea. cf. [шкр-
љетка,] кавез, кобача.

1. крлијеши, m. pl. (у Дубр.) vide бројенице.
2. крлијеши, m. pl. (у Боци) Edlüjjelbeine, ju-

кришка, f. н. п. јабуке, лубенице, сира, хљеба,
cine Eduitte, segmentum. [cf. велија, скала 4,
скришка].
кришкара, f. eine et üge, mitrae clavis di-
stinctae genus.

« PreviousContinue »