Page images
PDF
EPUB

крастање, п. бен Svinò befommen, infectio cru

starum.

крастати, там, v. impf. mit Srins anfteđen, seabie inficio.

врастати се, там се, v. r. impf. ben stopfgrind befommen, porrigine corripi.

Rorbawa, Corbavia: Те је шаље Лици и Кр-
бави

крбањ[*], крбања, m. vide [1] врг. cf. тиква [16,
крга 2, сусак, туквањ].
крбањина, f. augm. v. крбањ.
крбањић, m. dim. v. крбањ.

дрвета (н. п. јовова, липова). [cf. лубура]. Крбуље понајвише граде дјеца за јагоде. крв, крви, f. 1) baš Blut, sanguis, cruor: попити коме крв, т. ј. убити га. 2) крв пустити, зис 2lber laffen, sanguinem mittere.

красте, краста, f. pl. велике и мале, Boden, | крбуља, f. као котарица од сирове коре с млада Blattern, variole. [vide] оспице, cf. богиње. красти, крадём, v. impf. fteblen, furor. красти се, крадем се, ѵ. г. impf. beranjdleiden, arrepo [vide докрадати се]: Лепа Нава у ковиљу спава, Њој се Раде кроз ковиље краде Те се краде од јеле до јеле врастица, f. dim. v. краста.

крастоња, m. ber Srinbige, porriginosus.
крат,* m. et arabijhen Bferbes, equi arabis ge-
nus [зелен коњ]: Кудгођ иде он крата јаше
И крата коња у копито

[ocr errors]

--

кратак, тка, тко, (кратки, ка, ко, сотр. край)
furs, brevis.

кратељ, m. некака болест, (паdh ber Zrabition)
eine Krankheit, ärger als die Pest, die in einer
Nacht tödtet. Der Todte hat einen Fuß kürzer als
ben anbern (baber ber Name, pon кратак fur).
Како се колера сад у нашијем земљама по-
јавила, многи је људи зову кратељ.
крати, ам, vide крхати.

кратити, кратим, v. impf. 1) fürsen, brevio.
2) ја не кратим, ih babe nichts bawiber, per

me licet.

краткост, краткоћа,

f. die Kürze, brevitas.

краткоуман, мна, мно, fürsjihtig (wenig Cinjicht Бабень), stultus: Краткоумна дугокоса била Кратовац, товца, m. Ciner von Кратово: У Кра

[ocr errors]

тову мјесту питомоме, Онђе бјеше Кратовац

Радоња

Кратово, п. [варош у Старој Србији]: У Кратово града бијелога - У Кратову мјесту питомоме, Онђе бјеше Кратовац Радоња кратошија, f. (у Ц. г.) некакво црно грожђе, и од њега вино, Wet Rebe uns 28ein, vitis et vini genus: Ти не пијеш млаћеницу батом бивену, Него вино кратошију куком трапљену Пијте вино, гости наши, Није вода то, није вода то, Него вино кратошија краћање, п. баš Rürzermerben, breviatio. краћати, һам, v. impf. н. п. дан краћа, fürger werden, breviari.

краћење, п. 1) baš Rürzen, breviatio.

Hindern, impeditio.

2) ба

врачање, п. baš Rurzwerben, to brevem fieri.
крачати, чам, v. impf. fur; werben, brevior.
крашан, а, о, (у Лици) dim. v. красан. [vide
лијеп].

крашење, п. bas Somücđen, ornatio.
Крбава, f. 1) вода која тече испод Удбине,
љети врло ослаби, Hame eines lußes in Sro-
atien, fluvii nomen. 2) земља од Лике к
истоку, у којој је главно мјесто Удбина, біс

3) род по крви, т. ј. по мушкој лози (а кад је по женској лози, онда се каже: по млијеку). 4) Mors, caedes; учинио крв; крв платио на свом дому (Sluh in ber Merze= gowina); пала крв, т. ј. побили се.

крвав, а, о, blutig, cruentus.

крвава кошуљица, f. vide [водењак] кошу

љица 2.

крвавац, вца, m. (у Ц. г.) јунак, убојник, бет Blutige, cruentus, sanguinolentus: Бегођ нађем злицу и крвавца Све бирани злице и крвавци

крвави залогај, m. 1) некака мала црвенкаста тичица, Mr Bogel, avis quaedam [regulus ignicapillis Brehm.]. cf. [срачка,] срачак.

2) сила сам крвавијех залогаја изио, т. j.

Доста сам муке поднио.

крвавити, крвавим, v. impf. blutig maфen, cru

ore maculo.

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

крвљење, п. баз 2lutigzanfen, rixa cruenta. крвий, на, но, blutig (blutbergießenò), cruentus :

учинио крвно ђело, bat einen Mors begangen. кровник, крвника, [крник] m. ber Norbjulbige, occisor. [ef. катил].

крвнина, f. баз Blutgels, pretium sanguinis. [cf.

крварина]. У Турској је крв Турска 1000 гроша а Српска (и свакога другог хришћанина) 1001 грош (тако приповиједају). Крвнину не плаћа само онај који је учинио крв, него све оно село (а кашто и више оближњијех села заједно) гдје је крв учињена (кад се крв учини у вароши, онда и Турци морају плаћати крвнину). Крвнипа се не плаћа само кад човјек убије човјека, него и кад човјек умре на путу од зиме, кад падне с дрвета, или с коња, те сломи врат, или ода шта му драго он умро, само кад га нађу на путу или у пољу мртва (такови се човјек не смије прије сахранити, док не дођу Турци

да га чине кеш). Турци слабо траже крв-| кревељити се, кревёљим се, v. r. impf. mit ника, него ишту крвнину: за то крвник до- verzogenem Munde weinen, fleo ore obliquo.

ста пута утече у другу нахију док људи плате | кревет, т. 1) баз Bett, lectulus (grabatus, zod

крвнину и мало позабораве, па послије опет
дође натраг, и нико му се не чини ни вјешт
осим рода онога, кога је он убио (а с ро-
дом мора да се мири: јер ће убити и они | креветић, m. dim. v. кревет.
њега).

Baros). [vide постеља]. cf. одар. - 2) око
варнице поузвишено мјесто, на које чаруг-
џије коже из варнице мећу.

[blocks in formation]

йт крвник.

креда, f. bіе &reibe, creta: пиши кредом на ду-
вару (т. ј. нема од тога ништа).
Kрéзо, m. zahnlückiger Mensch, edentulus homo.
крезуб, а, о, zabuliüfig, edentulus.
презубица, f. (ber) bie zabulüige, edentula (-lus).
Крезӯн, m. (у Ц. г.) мушки надимак.
креја, f. [Rußtnađer, Rußßeher; nucifraga cary-
ocatactes L.] vide крештелица.
крејин, а, о, без Dähers, graculi.

крека, f. baš Sejdhrei (кре кре!) бет üner,
Fröjdhe, clamor gallinae, ranae.
крекетање, п. баз Duađen, coaxatio.

Frosch).

крвно коло, п. (у Ц. г.) кад се скупе кметови те суде за крв и мире крвника с родбином крекетати, крекећем, v. impf. quađen, coaxo. убијенога, баз Blutgerimt, judicium capitis. [cf. / крекетуша, f. bіе Duađerin, coaxatrix (i. e. ber вражда]. крволија, m. Blutbergießcr, qui sanguinem facit. крекнути, крекнем, v. pf. fre freien, clamo cre [vide крвопролитник]. (ut gallina, graculus). крволок, (m. blutoüretiger enj, sanguinaкрволочник, rins. cf. [vide] крвопилац. крвометница, f. (у Сријему) женско чељаде које људе у кући завађа (као меће крв међу њих), сін Šrauenzimmer weldes bie Dausgенојен mit einander verfeindet, mulier inter domesticos inimicitias concitans.

schwere

крвонија, f. 1) (у Ц. г.) vide крвопилац: То су Турске вазда крвопије - 2) eine [here Arbeit, ingens labor. [vide крвосалија]. крвопилац, лца, m. ber Slutjonger, sanguisuga, cf. крволок, крволочник, крвопија [1]. крвопролитник, m. Blutvergießer, qui sanguinem profundit. [ef. крволија].

крвопролиће, n. bas Blutvergießen, caedes: И ту виђе Лопушина Вуче На Крново да бит ништа не ће А до злића и крвопролића крвосалија, f. тежак какав посао, eine j wierige Arbeit, labor immensus. cf. крвопија [2]. крвосер, m. Schimpfwort für einen schlechten und starken Rauchtabat, convicium in herbam nicotianam acrem.

крвоточина, f. baš Blutbarnen, minctio cruenta. крвца, f. dim. v. крв: Јер је крвца из земље проврела

Брга, f. 1) (у Подгорици) vide чокот (300 крга у једну мотику). - 2) (у Ц. г.) vide крбањ: Па заврже кргу и матару

[ocr errors]

крд (крд), m. (у Ц. г.) біе peerbe, grex [cf.
буљук, стадо, чопор, чорда, џелен; гомила]:
Ту нађоше један крд оваца
крдар, крдара, m. Sdhweintreiber, subulcus.

креља, f. понајвише pl. креље, біс ijobren,
branchise. cf. [vide] шкрге.
крёљушт, f. vide крљушт.

крем, кремена, m. (у Ц. г.) vide Бремен [1].
кремен, кремена, m. 1) ber cuerjtein, pyrites.
[cf. крем.
(Кремен)] 2) планина у Кр-
бави. 3) брдо у Слуњској регементи, и
на њему црква св. Николе.

кременчић, ш. dim. v. времен. [cf. времичак].
кремење, п. (coll.) bie Seuerjteine, pyritae.
кремечак, чка, m. (у Сријему) Ratarrhzeltel.
кремичак, чка, m. vide кременчић.
кренути, кренём, v. pf. 1) н. п. дрво, камен,
bewegen, von der Stelle bringen, moveo. cf. [vide]
покренути. 2) н. п. зеца, auftreiben, ex-
cito: кренуо сам данас три зеца, на нијед-
нога нијесам могао уловити; Завикаше по
гори хајкачи. И кренуше звијера арслана

3) н. п. војску, das Lager aufbrechen, castra movere: Крену везир силну многу војску 4) н. п. на пут, aufbrechen, fich auf ben Weg machen, proficisci, se dare in viam, [vide] кренути се, cf. поћи: Отлен крену горе уз планину 5) (у Дубр.) главом, т. ј. [vide] полудјети. 6) н. и. кренуо виноград т.ј. потјерао да листа.

кренути се, кренем се, v. r. pf. aufbrechen, proficisci, cf. кренути [4, поћи 1]: Па се везир из Косова крену

крепавање, п. баз Svepiren, interitus, mors. крепавати, крепавам, v. impf. frepiren, umfom= men, pereo.

крёнак, пка, пко, fräftig, jtart, firmus. крдисати [*], дишем, v. pf. verniditen, perdo: |крепати, пам, v. pf. frepiren, pereo. [vide] Штоно моју крдисаше војску

црћи [1], cf. липсати.

кревељење, п. баз Beinen mit verzogenem Жинбе, | крепост, крепости, f. bie Stärte, firmitas, cf. fletus genus. снага, јачина: Јо Каица, моје чедо драго!

Дико моја свагда на дивану !| Сабљо бритка свагда на мејдану ! А крепости међу вој

водама

крёшево, п. 1) баз Semebel, magna caedes: читаво крешево, cf. ограшје. - 2) (Крешево) кршћански манастир у Босни.

Брес, m. (ист.) vide кријес. 1. крешење, п. verb. v. кресити се. кресање, п. 1) bas enerjdlagen, excussio ignis. 2. крешење, п. баз Bebeiben, profectus. 2) bie Ibajtung, abscissio ramorum arboris. | крешивање, п. баз Gebeiben, incrementum. кресати, крёшем, v. impf. 1) yener colagen, excutio ignem. - 2) die Aeste abhauen, abscindo ramos.

кресиво, п. bas Neuerzeug, igniarium. [cf. cје-
цало].

кресити се, кресим се, v. r. impf. (у Барањи)
in ber Rebensart: кресе се варнице, т. ј. лете
у небо и разилазећи се једна од друге пе-
стаје их. с. кријес, кресови.
крескање, п. dim. v. кресање.
крёскати, кам, dim. v. кресати.
кресница, f. (ист.) vide кријесница.
креснути, нём, v. pf. einen Silag führen, um
Feuer aufzuschlagen, silicem tundo chalybe. [cf.
сјекнути 4].

крёсови, m. pl. неколико дана око Илијна дне,
die Zeit der Sonnenwende im Sommer, dies sol-

stitiales. Овако се н. п. у Србији зову три Дана прије и три послије Илијна дне, и жене овијех дана не ће кошуља да перу, јер кажу Да би се искресале; али ће по свој прилици ово бити pl. од кријес.

Kpècoje, m. Maunsname, nomen viri.
креста, f. vide oбep.

креста Буранова, f. vide траторак.
кретање, п. 1) bas von ber Štelle Bringen, mo-
tio. 2) das Auftreiben, excitatio. 3) das
Mufbremen, motio, profectus: Рекла ми је мајка
4) das Närrisch-werden, to mente

на кретању

capi. кретати, крећем, v. impf. 1) bon ber Stelle be wegen, moveo. - 2) auftreiben, excito [vide дизати 2]: Они крећу срне и кошуте - 3) н. п. војску, bas Yager aufbrechen, castra movere. 4) aufbreben, proficisci, cf. [vide] полазити [1]. - 5) (у Дубр.) главом, närrijdh werden, mente capi.

крешивати, крешивам, v. impf. (у Боци) [vide]
напредовати [2], расти, дебеіђen, cresco.
крешити, шим, v. impf. (у Паштр.) wadjen,
ebeiben, crescere, proficere [vide напредо-
вати 2]: Да ти креши и реуши свака твоја
работа како вода о Божићу, а лист и трава
о Ђурђеву дне! (кад дају добру молитву. У
нашијем крајевима, амо к истоку и к сје-
веру, воде се зими замрзну и ослабе, али
онамо у жупноме приморју, гдје мјесто спи-
јега пада киша, онда су нај јаче).
крешталица, f. ber Mäher [Sibelbeber], gracu-
крештелица, lus [garrulus glandarius L.]. cf.
у
[маруша, сојка ;] креја.

крештеличій, чја, чје, Maber, graculorum.
кржа, f. некака дива патка, Hrt wilbe Cute,
anatis ferae genus. [vide] кржуља, cf. крпа.
кржав, а, о, vide [кршљав] кржљав.

кржак, кржака, m. Wrt gemeinen Hauhtabafs, herbae nicotiane vilioris genus [nicotiana rustica L.].

кржица, f. dim. v. кржа.

кржљав, а, о, vide криљав.
кржуља, f. (у Боци) мала дивља патка, eine
Art wilder Ente [die Striefenente], anatis ferae
genus [querquedula crecca L.; cf, кржа, крџа].
казати, зам, v. impf. abweßen, detero.
крзати се, зâм ce, v. r. impf. 1) abgewekt wer-
den, deteror. 2) крзају се око њега дје-
војке, т. ј. отимају се, wetteifern, contendere.
крзларага,* m. Frauenhüter. Oberverjhnittene, eunu-
chorum praefectus: И својега агу крзлар-
агу

кранар, крзнара, m. (у Хрв.) ber üтнет,
pellio. [vide] кожухар, cf. Ђурчија.
кỳзнина, f. das Taufhemd, das Tauftuch, vestis
baptismalis, linteum baptismale.

кретач, кретача, т. коњ који добро креће кола. крецав, а, о, (у Вршцу) н. п. коса (ef. [vide]|крив, крива, во, (криви, ва, во, comp. кривый) коврчаст), лист у кеља, fraus, crispus. креч,* креча, m. ber Malf, calx. [vide] вапно, ef. клак.

кречана,* f. ber Ralfofen, bic Salthütte, calcaria, 1. [јаненица,] клачина.

кречање, п. баš Rre reien ber Senne, clangoris genus.

кречар, кречара, т. који креч пече или продаје, ber Ralibrenner ober Bertäufer, calearius. кречати, чим, v. impf. freschreien, clango. кречење, п. bas 2seißen mit Ralf, illitus calcis, dealbatio. [cf. клачење].

1) frunmm, curvus. [cf. eгaв, ерлав]. 2)
schuldig (eines Verbrechens), reus. 3) (може
се чути гдјешто) jcbulbig (Selb), qui debet,
debitor: ја сам теби нешто крив.

1. крива, f. 1) крива сабља, ein äbel, acina-
ces: Од бедре сам криву извадио
2) (V

Лици) некакав новац (чини ми се од 30 крај-
napa), Art Münze, numi genus.

2. крива, f. adj. некака свињска болест, од које
се свињче згури на се обрће.
кривадак, ватка, ш. баз gefrimmte Seng (з. 3.
eine schlechte Flinte, Pistole).

кречити, кречим, v. impf, mit Raft weißen, illino | Криваја, f. 1) ријека у Поцерини.
calcem, dealbo. [ef. клачити].

кречни, на, но, н. п. камен, бer stalfjtein, cal

carius.

2) на

мастир на тој ријеци. 3) ce.10 око те ријеке. 4) у Босни некака вода. cf. Baзућа.

кривак, кривака, m. ein Siebzehnerjtüd, numus кривудање, п. 1) bas hlängeln, sinuatio. septemdecim cruciferorum. 2) die Abweichung, exorbitatio. кривудати, дам, v. impf. 1) fich jolängeln, sinuor [vide вијугати се]: пут кривуда овамо онамо. 2) nicht den rechten Weg verfolgen, exorbito.

криваља, f. (у Дубр.) грожђе, којега су пуца дугуљаста и крива, Hrt Beintraube, uvae genus. кривање, п. баз Reigen auf eine Écite, incurvatio, inclinatio.

кривати, кривам, v. impf. fid) neigen auf eine Seite, inclinor: Објеси га Шарцу с десне стране, А с лијеве тешку топузину, Да не крива ни тамо ни амо

крúван, виа, m. 1) der Schuldige, Verbrecher, reus:
биједа на правога кривца. 2) (у Хрв.)
некакав вјетар, који се зове и криви вјетар.
кривача, f. baš drummjtüd (als ein Spottname für
den Säbel), curvus acinaces.

кривачки, н. п. ударио га пушком кривачки,
т. ј. као батином или кривачом, wie mit einem |
Prügel, ut fusti.

криваш, криваша, т. крив велики нож, ein
langes krummes Mejjer, culter longior curvus:
Он криваша вади иза паса, На Турчина
јуриш учинио

кривуљаст, а, o, frumm, curvus.
кридимице, (у Боци) vide кришом.
криж, крижа, m. тако зову кршћани крст [1] од
дрвета или од чега другога, али крст који чо-
вјек прекрстивши се начини на себи, не зову
криж него крет, као што говоре и крстити
се и прекрстити се и т. д. Тако и хришћани,
који не говоре криж него крст, говоре свуда
раскрижити, крижати и кришка.
1. крижак, крижака, ш. (у Хрв.) vide крстат 1.
2. крижак, кришка, m. hyp. v. криж.
крижање, п. baš neiben, scissio.
крижар, крижара, m. (у Далм.) vide крсташ [1]
(талијер).

крижати, крижам, v. impf. [фнеіден, disseco, п.
п. лубеницу, јабуку, дуван.

ничкој (између Бруснице и села Луњевице).

кривда, f. баз Unreht, injuria: ако правда не Крижевац, жевца, m. 1) поље у нахији Рудпоможе, кривда не ће помоћи. криви вјетар, (у Хрв.) vide кривац 2. кривина, f. bie Srümme, curvitas.

[blocks in formation]

2) варош у Хрватској, Štabt Rreuz in Rroatien, nomen urbis.

крижић, m. dim. v. криж.

крижна врата, п. pl. (у пјесми): Крижна Врата отворај

крижонуће, п. (у Хрв.) vide раскршће. кризма, f. (у Боци) ўicmelung, confirmatio. кризмање, п. baš virmelu, confirmatio. кризмати, мам, v. impf. (у кршћ.) firmeln, confirmo.

кријење, п. баз Berbergen, occultatio.

кривњава, f. баз Briillen (без Hinoviches), mu- кријес, m. (pl. кресови) 1) (у Хрв.) ватра што

gitus: стоји га кривњава .

криво, unret, injuria: Брате Мићо, није по те Криво

се ложи уочи Ивања дне, уочи Видова дне, Петрова дне и уочи Ђурђева дне, баз Johan= nisfeuer. 2) друга свака ватра, која се ложи по брдима о каквом весељу (н. п. уз бербу), јебез Belujtigungsfeuer. cf. кресови. кријесница, f. (у Хрв, а у Славонији свитаљка, у Дубровнику свијетњак) vide свитац 1. У Хрватској се приповиједа да су искре од кријеса оживљеле, и тако од њих постале ове бубице.

кривоврат, а, о, frummhalfig, incurvicervicus [cf.
кривоглав; кривошија]: Сви би момци криво-
врати били Гледајући у звездице сјајне
кривоглав, а, о, који главу на криво носи,
Rrummmtopf, ineurviceps, ef, кривоврат.
кривогуз, а, o, Rrummarjdi, curvi podicis.
криводршка, f. некака крушка с кривијем др-
шком, Wet Birnen, piri genus [pirus communis | кријеш, m. (у Дубр.)
L. var.].

кријешва, f. (у Дубр.) vide трешња.

кривоклетник, кривоклетника, m. ber cineibige, кријештавац, кријештавца, т. (у Боци) vide perjurus.

кривоног, а, o, frummbeinig, curvipes.
кривошија, т. ber Rrummbaljige, incurvicervicus
[cf. Кривоврат].
Кривошијанин, ш. (pl. Кривошијани) Сiner роn
Кривошије: Да није Ривињана и Кривоши-
јана, Бока би Турцима харач плавала.
Кривошије, f. pl. више Рисена на планини као
мала кнежнинца (од 250 кућа и око 1200
душа).

кривудало, m. ber nicht ben rechten 2šeg folgt,
exorbitator.

[1] иопак.

кријумчар, т. [ber Shutuggler, qui mercaturam
vetitam facit].

кријумчарење, n. ber Schleichanbel, bie mug=
gelei, mercatura vetita.
кријумчарити, кријумчарим, v. impf. (у при-
морју) трг какав проносити кријући без ца-
pиne, Schleichhandel treiben, schmuggeln, merca-
turam vetitam facere.

крикнути, крикнём, v. pf. (у Ц. г.) aufjd)reicn,
exclamo: Савић викну ка да соко крикну
Крилан, m. Hannšname, nomen viri.

мице, кридимице, кримице].

кришчица, f. dim. ein hnittchen, parvum segmentum.

криласт, а, о, н. п. свињче, говече, einen weißen | кришом, heimlid, occulte. [cf. крадом, крадиFleck (wie Fliegel) über den Bauch habend, notam (quasi alarum) habens. крилат, а, о, geflügelt, alatus. крилатица, m. 1) ber Geflügelte, alatus, Beiname без Delben Реља: Реља Крилатица. 2) (у Ц. г.) некака змија; удрила те крилатица; Или цичи змија крилатица

крилача, f. (у Ц. г.) некака мала тица, Xrt Bogel, avis genus.

1. крилаш, крилаша, m. 1) ber Wolerthaler, thalerus cum aquila (loco crucis). - 2) Wrt Schiffe an der Donau von Belgrad abwärts, navis

genus.

2. крилаш, m. vide крилоња.

крилашчић, m. Кесарски дукат, ein öfterreichijder
Dutaten, aureus austriacus. [vide 1]маџа-
рија, cf. крменција.
Криле, т. һур. . Крста.

1. крило, п. 1) ber &lügel, ala. 2) ber фов,
sinus: држи дијете у крилу; Господар го-
спођи На крилу заспао 3) (у Ц. г.) од
чадора, Borhang (ftatt ber Zhüre), velum: Ођу
њему под чадора доћи, Од чадора осјећи му
крило А кад дође шатору на врата, По-
диже му крило џеферданом

2. крило, m. [јуж.] ein криласт назимац, porcellus alarum notam gerens.

крилоња, m. ein Dos ber am Заифе weiß ift (als hätte er ein Bortuch), bovis nomen. [cf. 2 крилаш].

крилоша, f. ein am Bauhe weißes

alba circa alvum.

hwein, sus

1. Крка, f. 1) вода у Далмацији, која ниже Скрадина утјече у море. 2) намастир код

те воде.

2. крка, f. (у војв.) 1) чорба од слатка вина (док још није преврело), Xrt Noftjuppe, jus e musto. 2) болест на поодраслим гушчићима од које крче и липсују, eine Rrantheit der jungen Gänje, morbus quidam anserum. Eỳкад! Wort einen rauschenden Fall zu bezeichnen. кркача, f. н. п. носити дијете на кркаче, баз

Kind auf dem Rücken (huckepack) tragen, so daß es
seine Hände um den Hals des Tragenden schlingt,
gesto in dorso. [cf. кркачка].

кркачка, f. (у Ц. г.) vide кркача.
крклама[*], f. (у Сријему) она вуна коју ћур-
чије са шивенијех кожуха састригу. [vide
острижине].

крклеисати[*], ишем, v. pf. састрићи вуну у ко-
жуха око рукава и онаоколо, jtußen, abscindo.
кркљање, n. baš Braufen beз Пебеньен 28ajjers,
fremitus. [cf. крктање].

кркљати, љам, v. impf. н. п. лонац, купус у лонцу, branjen (im fiебенбен Zopje), fremo. [cf. крктати].

кркмета[*], кўкмета, п. pl. vide зулови. кркнути, кркнем, ѵ. . н. п. не смије од њега кркнути, er barf nicht mudjen, muttio. кркорити, рим, als dim. v. крктати. кркорење, n. dim. v. крктање. Кркота, m. (у Ц. г.) мушки надимак. кримице, (у Цет.) vide кришом, кридимице. | крктање, п. vide кркљање. крин, m. (у војв, по варошима) [lilium candidum IL.] vide богородичино цвијеће. кринчица, f. (у Дубр.) eine fleine hale, scutella.

кретати, кркем, v. impf. vide кркљати.
кркуша, f. eine Art Flußfisch [Gründling], piscis
genus [gobio fluviatilis Flem.].
кркушица, f. dim. v. кркуша.
крлетка, f. (у Хрв.) ber Räfig, cavea. cf. [шкр-
љетка,] кавез, кобача.

Крињице, f. pl. мјесто каменито у нахији Ри- | јечкој, гдје је разбијен серашћер (1712 године око Тројичина дне) од када је постао Царев | 1. крлијеши, m. pl. (у Дубр.) vide бројенице. лаз (318 Црногораца погинуло, а међу ра- | 2. врлијеши, m. pl. (у Боци) lüffelbeine, juњеницима био је владика Данило; ту су gulum.

Црногорци добили 86 барјака): Преко Сињца | крљ, m. (у Сријему) bie Saubijtel, sonchus oleи преко Крињицах

криоце, n. dim. v. крило.

raceus L. [ricinus communis L.].

1. крља, f. vide крпељ [1].

1. крис, m. (у војв.) бег Sries, glarea frumenti. | 2. крља, f. 1) ein Blod Molz, caudex. cf. крљад. 2. крис, m. (зап.) vide кријес. 2) [Крља] Ево сам ти чету подигао :| До криеница, f. (зап.) vide кријесница. бијеле Крље винограда

крити, кријем, v. impf. verbergen, occulto. [cf. | крљад, m. ein Blod Dolz, caudex. [vide 2 крља1]. верати, завирати].

крљадак, крљатка, m. dim. v. крљад.
крљадић, m. dim. v. крљад.

[крити се, у. r. impf. vide верати се.] кричање, п. баѕ Borprebigen, admonitio molesta. | крљушт, f. bіе фuppe, squama. [cf. краљушт, кричати, чим, v. impf. vorprebigen, admoneo ut

caveat.

кришка, f. н. п. јабуке, лубенице, сира, хљеба, cine Shnitte, segmentum. [cf. велија, скала 4, скришка].

кришкара, f. eine Wrt müße, mitrae clavis distinctae genus.

крељушт].

Крм, Крма, m. Stast Arim: Сави књигу, посла
Крму б'јелом

крма, f. 1) (у Хрв.) храна за марву: сијено,
слама и т. д. баš (2Binter=) Sutter, pabulum.
cf. [vide] пића. - 2) баš Steuerruber, guber-
das
naculum, cf. корман, думен: На галији сто-

« PreviousContinue »