Page images
PDF
EPUB

крмеће коже.

тина Турака Од стотина Турскије градова, | крмећаци, háка, m. pl. (jderzhaft) опанци од
А на крми Кичић Усеине
крмад, f. (coll.) bie Edmeine, sues, porci.
крмак, мка, m. (voc. крмче) баз (männlice)
Ed mein, porcus. [cf. вепар].

крмеки, на, ће, Edweing, suillus. [vide свињ-
ски].

крмешце, дета, n. dim. 3 Edweinden, sucula,
suculus.
крмити, крмим, v. impf. 1) хранити стоку, fut-
füt-
tern, pabulo. - 2) fteuern, guberno. [cf. ду-
Менисати, корманити]. 3) чим, lenten, re-
gieren, rego. cf. [vide] управљати.

крмар, крмара, m. ber Eteuermann, gubernator.
cf. корманош, думенџија.
крмаўкање, п. vide маукање.
крмаўкати, мàучем, v. impf. vide маукати.
крмача, f. (pl. gen. крмача) 1) bie Gau, porca.
[ef. гуда, прасица 2].
(frainijd) aud) свињка), ludi genus. У овој игри
крмача се зове око три прста дугачко и по-
дебело дрво (од прилике као пократак врањ).
Играчи ископају у земљи повелику јаму, на
око ње унаоколо (око два три корака од ње)
толико мањијех јамица колико је њих [мање
један]. Велика она јама у сриједи зове се ка- крмци, крмака, m. pl. Sie Edweine, sues, porci.

2) cin Sirtenjpict крмица, f. dim. v. крма.
крмљење, п. 1) аз бüttern, pabulatio.
2) баз
Steuern, gubernatio. 3) das Lenken, Regieren,
Leiten, rectio.

крмски, ка, ко, (у Ц. г.) vide свињски, кр-
мећи: какав Влах, крмска потурице!
Нека бјежи крмска потурица

крмчић, m. dim. v. крмак.

крндија, f. 1) [*] велика гомила чега без реда,
großer Haufen übereinander geworfener Gegenstände,
cumulus: цијела крндија по соби. 2)
[Крндија] планина између Нашица и По-

жеге.

зан, а оне мање унаоколо зову се куће. Кад
се стану играти, сваки играч стане код једне
куће (обрнувши се ка казану) и метне у њу
крај од свога штапа; један споља крмачу
тјера штапом и хоће да је сатјера у казан,
а остали сви ваља то да бране и својијем
штаповима да је одбијају. Онај који тјера крник, крника, m. (у Боци) vide крвник : На
крмачу зове се крмачар. Кад који дигне свој снаги ти главе није, Крници је осјекоше
штап да одбије крмачу онда крмачар гледа крнички, а, о, (у Боци) vide крвнички.
не би ли прије њега метнуо свој штап у ње- Крново, п.: Долазио у равно Крново
гову кућу, па ако то учини онда он остане крнути, нем, v. pf. 1) jdlagen, percutio.
на кући а онај који је остао без куће иде крнуо га о земљу, nieberwerfen, projicio.
те гони крмачу. Ако крмача кад је крмачар крњ, крња, ње, (крњи, ња, ње) vide крњав:
Корава жена и крњ донац, штета готова ;

[ocr errors]

крмачица, f. dim. v. крмача.
крме, мета, п. баз фwein, sus. [vide свињче].
крмегуша, f. (у Ц. г.) некаква тица, Mrt Bogel,
avis quaedam.

2)

крме.ь, f. 1) bic Mugenbutter, gramine.
лозе. cf. [vide] око и крмељ.
крмељање, п. bas Eriejen, lippitudo oculorum.
крмељати, лам, v impf. cijen, lippio.
крмељив, а, о, voll Mugenbutter, gramiosus.
крменција (крменција), f. vide [1] мäцарија.
крметина, 1. аз Edweinfleijd), caro suilla.

[ocr errors]
[ocr errors]

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

удари штапом погоди кога од играча у ногу

од кољена доље, онда кажу да га је опарио, Ко најпрви дође јели крњој

крња, m. (ист.) vide крњо.

крњ, крњаст].

и у један пут сви повикавши: опара мијена, |1.
брже боље мијењају куће, у којему мијењању 2. крња, f. (у Хрв.) коре од ножа или од са-
и крмачар гледа не би ли свој штап метнуо бље, bie deive, vagina. [vide ножнице].
гдје у кућу прије другога, на који остане крњав, а, о, н. п. лонац, iplitterig, fissilis. [cf.
без куће онај гони крмачу. Ако би крмачар
сатјерао крмачу у казан, и онда куће ми-
јењају као и прије. У Шумадији гдјешто
крмача се у овој игри зове и буџа [2] a
гајешто и гума.
крмачар, т. који гони крмачу кад се игра кр-
маче. сf. крмача [2].
крмачетина, f. augm. v. крмача. [vide крма- крњаўкање, n. vide [маукање] крмаукање.
крњаўкати, крњаучем, vide [маука ти] крма-

крњага, f. комад од чега разбијенога (тикве,
cуда), ein abgebrochenes Stück, fragmentum. cf.
[vide] рбина.

крњадак, áтка, m. (у Боци) комад од зуба који
остане у вилици (н. п. кад се зуб вади па
се сломи), бег Etummel, mutilum.
крњаст, а, о, vide крњав.

чина].

укати.

крмачин, а, о, ber Gau, porcae.
крмачина (крмӑчина), f. augm. v. крмача. [cf. крњача, f. (у банији) кукурузан хљеб у ки-
крмачетина].
село, gefäuerte3 Rufuruzbrot, panis fermentatus

2)

e zea.

Крњево, м. [село у округу подунавском ?] :
Док Крњево клето уминуше
крњење, п. аз 3erjplittern, diffissio.
укрњити, крњим, v. impf. zerjplittern, diffindo.
крњо, т. (јуж.) [1)] н. п. човјек (без уха), во
(без рога), суд (окриен), iplitterig, diffissus,
nicht ganz, mutilus, z. B. Mensch mit abgeschnit-
tenem Chr, u. bgl. Некакав Крњо арамбаша
опколи ујутру са својијем друштвом кућу
некакога човјека, да ударе на њу. У тај исти

[ocr errors]

Скочи Турчин как да се придрну, Једном крочи, до коња докрочи, Другом крочи, коња појахао

тарица.

T.

мах човјек се у кући обувао не знајући ништа за хајдуке, и обувши једну ногу, рече: „нет свезах, још нет, на крња за уши“ (т. ј. пет је прета свезао, још да свеже нет, пак крошња, f. (у Дубр. и даље к југу) vide коће онда за крњави бардак да није ракије). Крњо чувши то споља, помисли да је његово крошњает, а, о, (у Сријему), н. п. дрво, друштво од некуд ушло у кућу, и да их је крошњат, а, о, 1. широко (горе домаћин пола повезао, поплаши се и побјегне. у гранама), ajtig, ramosus. [vi] На ово налик у Црној гори приповједа се крошње, f. pl. (у Сријему и у Бачк.) на два сада је човјек обувајући се рекао : „Да се не вијена дрвета испреплетано узицама, те издамо" (ваља да онанцима или обувачама се у њему носи слама (једни говоре траље [1, а они који су споља хтјели нањ ударити, по- сак, мрежаге]), cine Art Seutrage, feretrum. мисле да он у кући има друштва и да њему крошто, (кроз што) (у војв.) vide зашто [1; ef. то говори; и тако се поплаше и побјегну. кроз]. - 2) име топу; види s. v. Маргета и шиба 4].

крњорог, а, о, borngejtümmelt, mutilus cornu. крњорога, f. eine borngejtimmelte Siege, capra cornu

mutila.

1. крпа, f. (pl. gen. крпа) 1) ein flee (Sud),
Ycinwans), lacinia. [vide дроњак]. - 2) крпа
HaтHа, ein Stück Leinwand von 20 Ellen, massa
lintea. 3) крпа гуњска, Art wollener Beng
für гуњ, panni gennus: ова је крпа као до-
маће оврањено сукно, али изнутра има ресе,
и топлија је од сукна. 4) (у Ц. г.) крпа
еланине, т. ј. велики комад као н. и. по-
ловина или четвртина читаве сланине.
2. Брна, m. ver lider, sartor cerdo. [cf. крие-
unja].

кров, крова, m. (loc. крову) bas Cad), tectum.
|ef. покрив 2, покривац, уртија].
кровина, f. schlechtes, ungenießbares Hen (was zum

Dachdecken nur zu gebrauchen wäre).

кровнат, а, о, н. п. кућа, mit Etrob, Men bebest,

tectus stramine.

кровњача, f. Etonbutte, casa.

кровуљина, f. augm. v. кровина.
кроз, ( (mit acc.) burd), per: кроз воду; кроза
кроза, ме, кроза те, ef. [проз (проза);] кро-
што: Кроза те ће огријати сунце
крозањ,
крозан.га, т. ј. кроз њега.
крој, кроја, m. Ner Ednitt, sectum.
кројач, кројача, m. 1) ber dueiver, sartor, ve-
stificus. cf. терзија, шавац. 2) у Ћурчија
кратак и широк нож којим кожу кроје, еin
Schneidewerkzeug der Kürschner, culter quidam pel-
lionum.

кројачев, а, о, bes Edneiders, sartoris.
кројачки, ка, ко, dueider, sartorum.
крojêже, п. das Zuschneiden des Kleids, sectio ad
formulam.

кројити, јим, v. impf. zuideiben, seco ad for-
mulam : двапут мјери, трећом крој.
кромид, т. (у Подгорици)) црни лук, біе Зwiebel,
кромити лук, m. (у Боци) сеpa. vide [1.лук 2].
кромпир, m. vide кртола.]
кропити, пйм, v. impf, jprigen, aspergo. [ef.
шкропити, штрантати].
кроаљење, п. bas Epriigen, aspersio. [ef. шкроп-
љење].

кросна, f. 1) (у Хрв. у кршћана) vide разбој 1.
кроерёд, mitten burd) per.
кротак, тка, тко, zabm, janftmüthig, mansuetus:
кротак као јагње.

кротко, janit, mansuete: A1 му Богдан кротко

криеж, m. das Flickwerk, die Flickerei, consarcinatio

[cf. окpи 2]: Трпеж и крлеж по свијета држе. криеле, криела, f. pl. bas Serbindungswert ver

Sodpaare Vdjen am fluge, jugi pars. [еf. крчале, крчеле].

криел, криеља, т. 1) cine Edajlans, [ixodes] ricinus [L.; ef. 1 крља, крнијел, криуша]. 2) vide крнигуз.

криета, f. (у Доброти) шарена поњава, као ћилим, што стоји на столу (Талијански carpetta), der Tischteppich, tapetum in mensa ponendum. cf. [vide] трежњак.

кристина, f. augm. v. крпа. [cf. криурина]. криеџија [*], m. vide [2] крпа. крнигуз, m, quirlformiger Yennid [Cuirlblütige Borstenhirje, Borstengras], panicum verticillatum [setaria verticillata P. B.; ef. криел 2]. крпијел, m. (y Ц. г.) vide крпељ[1]. крпити, пим, v. impf. 1) fliden, pannum adsuo. [ef. пешнати]. - 2) кога, jdelten, inerepo. крница, f. dim. v. крпа.

криљаник, криљаника, m. пут или пртина од

крпаља, eine mittelit ber криље gemaфte neebabu, via per nives instrumento криље dicto

facta.

криље, крпаља, f. pl. (у Херц.) као обручи, ШТО се испријечају (искрпе) дретвом или опутом, те чобани и ловци по Херцеговини обувају на ноге, да се може ићи поврх сниjera, der Schneeschuh, calceatus quidam per nives vadantium: Ma да видиш Радовић Шенана, Врбове је криље направио на разгази снијег у планину

криљење, п. баs liđen, reparatio. [ef. пешњање].

одговара

кротост, кротости, f. bie 3abmheit, ber Canitmutl),
mansuetudo.
крочити, крочим, v. pf, einen Edritt thun, gra- криурина, f. vide кристина.
dum facio: болестан је, не може крочити; криума, f. (у Боци) vide криел [1].

Крсман, m. annsname, nomen viri. креме,* мета, n. (у Србији) vide мртвина. крени, на, но, н. п. колач [vide кршњак 3], свијећа, зим Фanspatron gehörig, pertinens ad diem patrono coeliti sacrum, laralis (?). крснице, f. pl. у сабље или у мача оно гдје се држи руком, ber Oriff am äbel, capus, cf. [балча, збаоч,] балчак: Докле им се сабље подомише до крсницах и руках десницах крено име, п. Сваки Србин има по један дан у години кога он слави, и то се зове крено име, свети, свето, и благ дан[1, кршњак 2, служба 3]. Домаћин се стара и приправља за цијелу годину како ће и е чим не прославити крсно име. Кад буде уочи кренога имена пред ноћ, онда зађе један из куће (обично млађи) по селу те зовне (на крено име) све сељаке, који оно крсно име не славе; тај пред сваком кућом скине капу и обично овако почне: „Божја кућа и ваша! поздравио је отац (или брат) да дођете довече на чашу ракије; да се разговоримо и да мало ноћи поткратимо; што буде свети Никола (или који буде) донио, не ћемо сакрити: дођите, немојте да не дођете." Кад буде увече, онда неком отиде домаћин, неком пошље сина, неком најамника (жене увече слабо иду) или другога кога из куће. Кад званице долазе свечарима у кућу, обично овако говоре: „Добар вече и честито ти свето! славно га много ьета и година у здрављу и у весељу!“ Гдјекоји понесу и јабуку, или (по варошима) лимун, те даду домаћину кад му назову добар вече. А пријатељи из другијех села дођу и незвани, на ту сви вечерају, нију, разговарају се и пјевају до неко доба ноћи; по том сељаци отиду сваки својој кући (домаћин каже свакоме на походу: „Дођите и сјутра на чашу ракије.“ И тако их сваки дан позива од вечере на доручак, а од доручка на ручак), а пријатељи већ ондје и остану. Сјутрадан дођу рано на доручак, на мало доцније на ручак. Прије ручка или на ручак, треба да дође и поп да прекади и да очати кољиво. Кад већ буде око пола ручка, онда запале воштану свијећу, донесу тамјана и вина, те устану у славу [cf. слава 2 и 3]: помоле се Богу, једу кољиво, обреде се вином (напијајући: „За славе небеске, која може да нам поможе“) и ломе (домаћин с поном или с ким другим кад нема пона) крени колач (који мора бити од шенична брашна у кисело умијешен и нашаран носкурњаком : једну четвртину од тога колача даду попу, једну домаћици а двије они једу; пјевају (два и два) у славу: Ко није вино за славе Божје, Помоз' му, Боже и славо Божја! А шта је љепше од славе Божје, И од вечере с правдом стечене? По том сједу опет, и нијући и једући разговарају се и пјевају до мрака (домаћин не сједа за сто, него стоји гологлав и служи

[ocr errors]

гостима вино и ракију). Тако славе три дана (само што не устају више у славу; други се дан крсног имена зове појутарје, а трећи уставци), а пријатељи одлазе чак четврти дан. У Херцеговини по гдјекојијем мјестима гости сједе доклегод у домаћина има пића, а кад он пош.љедње изнесе на софру, изнесе с њиме и празне савијене мјешине (у којима се пие из другијех мјеста доноси). Кад то гости виде онда како попију оно што је на софри, узима сваки своју пушку и одлази. И најгори сиромах треба да прослави своје крено име макар продао какво живинче, или друго што из куће, те купио ракије (ако своје нема) и остало што му ваља. Понајвише славе Никољ дан, Јовањ дан, Ђурђев дан, Аранђелов дан, и т. д. и то се не мијења, него остаје од кољена на кољено: за то се сматрају као рођаци сви који славе једнога свеца. [Маргиналија у I издању: Видајићи су Ђурђевштаци, Шаинпашићи Мратинштаци, Сијерчићи Клименштаци.] Жена слави мужевље крсно име (баш ако би јој муж и умро): Помоз’, Боже и свети Ђорђије! Крсно име господара мога

Бугари сви око Тимока славе Никољ дан, и осим кренога колача, који се сијече као и у Срба, сваки умијеси по један велики сомун, у који се метне по читав шаран. Кад пон дође да прекади, он сомун овај пресијече попола, на једну полу узме себи, а друга остане домаћину; и будући да пон гледа свагда да узме ону половину у којој је шаран, за то се домаћица стара, или сомун тако да умијеси, да се не познаје, гдје је шаран, већ пои нека га сијече на срећу, или на оној страни да га извиси, гдје шарана нема, и тако да би попа преварила, као што се често и догађа, и домаћица се оваком пријеваром поноси, а и нон јој се смије. cf.

прислављати.

крст, крста, т. 1) bas Sirenz, crux [cf. криж],

в о

н. п. крст од дрвета или од злата; крст што човјек начини на себи кад се прекрсти; крет што код својега потписанога имена начини онај који не зна писати. 2) нема га у крсту, feines Gleiden gibt's nicht in ber Chrijten= beit, non invenies parem in christianis. 3) крст на небу, ein Gejtirn, astrum. 4) roмила (у наорији, гдје се даје десетак) од 20 (а у крајини од 18) снопа жита; а кретина је мања од крста (у наорији од 10 свопа, У крајини може бити и од 18, и онда се каже да је у кретини читав крет): десет крета насадно на гувну. cf. кретина 2. 5) (9 Далм.) четири спице у точка. of. гобеља. 1. крста, крста, n. pl. [cf. крсти). 1) а Kreuz, als ein Theil des Körpers, regio sacra, lumbus. 2) носити крста или крете, cf. [vide] завјетина [2]: Од тада су крета настанула

[ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors]

крт, а, о, 1) крто месо, баз Gleijd) allein mit
Ausschluß des Fettes, carnes excepto adipe. cf.
кртина [1]. 2) н. п. дрво, гвожђе, fpröбе,
unbiegjam, durus. fragilis. [ef. љут 5].
кртан, m. (у Сријему) vide [крцан] сукало.
кртина, f. 1) (котина) 3 lei, mit uslu
без Jettes, carnes, excepto adipe. [cf. крт 1].
2) vide кртица: Кртина испод земље иде
па опет не може да се сакрије.
кртица, f. ber Maulwurf, talpa [europaea L.;
cf. кртина 2].

кртичњак, т. бer Daulwurfsbiigel, Daulwurishan-
fen, cumulus terrae a talpa aggeratus. cf.
[мргињ 1,] крторовина.

крто, кртола, м. (у Хрв.) 2rt Rorb, corbis genus. [vide котарица]. сf. [2]рудњак, сепет. кртог, m. ber Unrath im Simmer, sordes in cubili sparsae. [cf. антрешељ 2]. кртожење, n. lnrat-maфen im Žimmer, confusio supellectilis in cubili.

кртожити, жим, v. impf. Unrath maden im Bimmer,

sordes spargere per cubiculum. [cf. стрвити]. кртола, f. (у ц. г.) Startoffel, Erbapfel, solanum

tuberosum [L.]. cf. [1 рашак 2,] кромпир. Кртоле, f. pl. општина између Котора и мора. кртолиште, п. (у Ц. г.) Drt wo Rartoffel gebaut worden, locus ubi solanum turebosum fuit insitum.

кртопрђа, m. (у Сријему) vide крцан су

кало.

крсти, крста, m. pl. vide [1] крста.
крсти куме дете, (у Сријему) friedjender Rfee,
trifolium reptans [tr. repens] Linn.
кретина, f. 1) augm. v. крст. 2) etlide at-кру, крӱа,
ben, bie auf bem Selbe beijammen liegen, mergi-крув, (у Слав.)]

крторовина, f. (у Барањи) vide кртичњак.
m. vide крух.

tum cumulus. cf. [кладња, складња, склад 1;] круг, т. 1) eine Scheibe, discus. 2) Онај текрст [4]. 3) у самара стражњи крај који мељ од дрвета што се на дно бунара метне, је горе у накрст састављен: Свака штица те се назида. cf. колач [5]. 3) (у Далм.) свата ударила, А кретина кума по преима округло мјесто, н. п. главица или њива. 4) [Крстина] êrauenname, nomen feminae. 4) (у ц. г.) кад се змија савије у круг: Кретиња, f. ein Frauenname, nomen feminae: Сјекни ка' змија из круга. Но Крстиња кнежева љубовца кружат, кружата, m. (у Рисну) чохана кратка крстионица, Г. [gaufitein]. хаљина без рукава, која се пресамити и по Крститељ Јован, m. Johann ber Däufer. Joannes њој се опаше; многи имају на кружату сприbaptista: Једно јесте царе Дуклијане, А јед сребрна пуца с обје стране: Неки броји друго је крститељ Јоване пуца на кружату кретити, тим, v. pf. u. impf. (part. pass. крш- кружић, m. dim. v. круг. фен и. крштен) taufen, baptizo. Крујанин, m.: Уз кољено паше Крујанина крстити се, тим се, v. r. 1) impf. u. pf. getauft Крума, f. вода која тече кроз Дукађин и утјече werden, baptizari. 2) impf. Kreuz machen, у Дрим. Украј ове воде близу Дрима стоје digito crucis figuram imitor. Кажу да се не зидине од града за који се приповиједа да ваљља крстити кад грми, јер веле да онда је у њему сједио Лека капетан. свети Илија бије ђаволе, на би ђаво могао 1. круна, f. iе Srone, corona. cf. коруна[1]. побјећи под крет знајући да гром у крст не / 2. Круна, f. hyp. v. Крунија. he. 3) [impf.] кога, чега, од кога, од чега, крунает, а, о, н. п. кокош, gefrönt, coronatus. Sirens maden por etmas, abominari: крсти се ти њега, т. ј. бјежи од њега, чувај га се. крстић, m. dim. v. крст.

2. Крета, m. Manu name, nomen viri.
крстат, а, о, 1) н. п. барјак, оpao, Rreuz-anne,
signatum cruce, vexillum cruciatum: Да за-
стрелим орла крстатога 2) крстат пут,
vide packpmhe: Када дође на крстате путе-
Крстап, сца, m. 1) у Гацку караула с неко-
лика топа: Од паланке Креца крвавога
2) брдо између Црмнице и Паштровића, ein
Berg, montis nomen.

trunca crux.

кретача, f. 1) Etamm, Etümmel eines streues,
2) (у Рисну) рече се за все-
штипу, као да јој се име пред дјецом не би
споменуло. [vide вјештица]. cf. рогуља.
кретаче, f. pl.: Ту Осману јадну запануше На
Крстаче, на дебеле доце
крсташ, крсташа, м. 1) крсташ талијер, бег
Sronthaler, thalerus. [cf. 1 крижак, крижар].
- 2) крсташ opao, ber Rreuzabler (?), aquilae
genus. 3) крсташ барјак, bie Sreuzfaьне,
vexillum cruciatum: Крсташ га је барјак

[ocr errors]

поклопио

крсташина, f. (у Ц. г.) augm. v. крсташ: Док
долеће крсташина орле
То не бјеше
крсташина орле Но то бјеше Миконићу
Марко
креташица, f. ber balbe Rronthaler, aud) ber vierte
Theil desselben, thaleri cruciati dimidia, et vel
quarta pars.

[ocr errors]

Крето, m. hyp. 5. Крста.
Крстов дан, ва дне, m. a3 Seit bes Rreuzes,
beren es zwei gibt, ben 5. 3än. [cf. водични
пост] u. беи 14. Sept., festum St. crucis.
крстоноше, f. pl. cf. [vide] завјетина [2].

[ocr errors]
[ocr errors]

[vide убаст]. cf. капораст. Крунија, f. Srauenname, nomen feminae. Крунијца, f. dim. v. Крунија. крунисање, n. bie Érönung, coronatio. крунисати, крунишем, v. impf. u. pf. (у војв.)

frönen, coronare.

крунити, круним, v. impf. brödeln, pflüden, carpo [cf. вријећи 2, комити 2, рунити], н. п. ку

курузе, сухо цвијеће (н. п. да се из њега / крушити, крушим, v. impf. bröđeln, carpo, н. п. со. сјеме извади): Бул се круни те ђевојку буди Крушица, f. у Лици ријека која утјече у БаДа не круним бијела бедена ницу, Name eines Slußes, fluvii nomen. (крунити се, v. r. v. крунити; cf. рунити се.] крушка, f. (pl. gen. крушака) 1) ber Birnbaum, круница, f. 1) dim. v. круна. 2) (у Сиљету) die Birn, pirus [communis L.]. 2) die Birn vide бројенице. 3) (у Ц. г.) vide шева. (Frucht), pirum. круњење, п. Bflüden, carptio. крушков, а, о, Birn, piracius, e piro.

1. крупа, f. 1) ber Pagel, Oraupen, grando; Крушкова, овца, m. Birnjtab, baculus piracius. крупа се разликује од града по томе што је крушковача, f. ber Birnjtod, fustis piracius. ситнија и мекша и пада највише у зимно крушковина, f. ba3 Birnholz, lignum piri. доба а град само љети; [vide] цигани, cf. Брушковица, f. Birnbrauntmein, vinum ustum e суградица: Снијег паде около Мостара, Ситна piris.

крупа около Клобука - 2) Крупа] нама- круший, на, но, н. п. неh, Brot, panis. cf. weh, стир у Далмацији. [vide] хљебни.

-

2. Крупа, f. град у Турској Хрватској на Уни, 1. крушчић, m. dim. v. крушац. од којега се у смијешнијем пословицама спо-2. крушчић, m. dim. ein Heiner Birnbaum, pirus миње и Крупа капетан.

крупан, пна, пно, (крупни, на, нó) 1) н. п.

со, брашно, grob, crassus. 2) човјек, риба, Крф, m. [Corcyra, Corfu].

коњ, во, groß, wohlbeleibt, corpulentus. [cf. крхање [крање], п. 1) аз 3erbreфen, fractio. тренат, крут]. 3) ў крупно: У ситно се не десило, а у крупно немам, беgentbcil von fleinem Gelbe.

2) das Husten des Pferdes, tussitio equi. крхати, хам, [кратн] v. impf. 1) breden, frango, 3. 33. врат. 2) bujten (vom Bferbe), tussio. Крца, m. (у Ц. г.) надимак. крцан, m. (у Сријему) сват који од младожење дјевојачкој кући носи уочи свадбе месо и друго којешта за јело. Он ваља да је шаљив и смијешан, и једва га чекају да се врати од дјевојачке куће да каже надају ли се сватовима, је ли здрава и весела дјевојка и т. д. cf. варимесо, кртан, кртопрђа, крцкало, [2] сукало, [рани сват,] дебели сват. 1. крцање, п. vide товарење.

2. крцање, п. bas Rnađen Qluffnađen), fractio,

elisio.

Крупањ, пња, m. Stast in Бег Рађевина.
крупањски, ка, ко, поп Крупањ.
крупатица, f. Wrt Bijd [Gieben, $lattjijd], piscis
крупатка, genus [blicca argyroleuca Heck.].
крупица, f. т. с. соли, ie Graupe, bas Etüd,
frustum, fragmentum.

крупник, m. eine urt Getreibepflange, triticum polonicum [trit. dicoccum Schreb.; cf. 2 пир, пир нокташ].

крупнина, f. grobe, große Gadjen, crassitudo. крупски, ка, ко, гоп Крупа.

крусовољ, м. (у Ц. г.) (prnjobulle: Пои Зло

воља чита крусовоља

крут, крута, то, (крути, та, то, comp. круки),
dick,
crassus [cf. трснат, крупан 2]: Вода
мутна а дјевојка крута, Те потону Филип
и Анета

[ocr errors]

крутуљав, а, o, bidlid), subcrassus.
круѣйна, f. bie Diđe, crassities.
крух [кру, крув], m. (по зап. кр.) vide хљеб [1]:
С трбухом за крухом; Што је руха на мени
је, што је круха у мени је.

1. крушац, шца, m. hyp. v. крух.
2. крушац, пщца, m. т. j. соли, ein Brođen Galt.
frustum salis.

Крушевац, ёвца, m. Etact (uns Ruinen) in Ger bien, urbs Serbiae.

крушевачки, ка, ко, vоп Крушевац. Крушевица, f. кнежина у Требињском кади

parva.

крушчица, f. dim. v. крушка.

уку.

Крушедол, м. 1) намастир у Фрушкој гори.
2) село код тог намастира.
Крушедолац, лца, m. Giner vон Крушедол.
крушедолски, ка, ко, роп Крушедол.
крушење, п. баз Bröđeln, carptio.
крушик, крушика, m. Birngarten, locus in quo
piri sunt consitae. [cf. башта 2].

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]
« PreviousContinue »