Page images
PDF
EPUB

жеге.

тина Турака од стотина Турскије градова, крмењаци, haкa, m. pl. (jersbajt) опанци од А на крми Кичић Усеине

крмеће коже. крмад, f. (coll.) бie Сфwеine, sues, porci. Kpmehi, hå, hê, Schweinss, suillus. [vide couhкрмак, мка, m. (voc. комче) ба8 (männliфе) скн]. ефmein, porcus. [cf. вепар].

криеншце, цета, п. dim. Sag Choeimbet, sucula, крмар, крмара, m. Ser Cteuermann, gubernator. suculus. cf. корманош, думeнциjа.

крмити, крийм, v. impf. 1) хранити стоку, futкрмаўкање, п. vіdе маукање.

tern, pabulo. 2) steuern, guberno. [cf. Ayкрмаўкати, маучём, у. impf. vіdе маукати. менисати, корманити). 3) чим, Іenten, reкрмача, f. (pl. gen. крмача) 1) sie Ca, porca.

gieren, rego, cf. [vide] управљати. [ef. гуда, прасица 2]. – 2) ein birtешірісі крмица, f. dim. p. крма. (Trainiјф ашф свињка), ludi genus. У овој игри крмљенье, п. 1) баз бiittern, pabulatio. — 2) ба? крмача се зове око три прста дугачко и по

Steuern, gubernatio. 3) das Lenken, Regieren, дебело дрво (од прилике као повратак врањ).

Leiten, rectio. Играчи ископају у земљи повелику јаму, па крмски, кa, кo, (у Ц. г.) vide свињски, кроко њe унаоколо (око два три корака од ње)

мећи: какав Влах, крмска потурице ! толико мањијех јамица колико је њих [мање

Нека бјежи крмска потурица један]. Велика она јама у сриједи зове се ка- крмци, крмака, m. pl. Sіе с фреine, sues, porci. ған, а оне мање унаоколо зову се куће. Кад кричић, т. dim. p. крмак. се стану играти, сваки играч стане код једне кридија, f. 1) [*] велика гомила чега без реда, куће (обрнувши се на казану) и метне у њу

großer Haufen übereinander geworfener Gegenstände, крај од свога штапа; један споља крмачу

cumulus: цијела крндија по соби. 2) тјера штапом и хоће да је сатјера у казан,

[Крн дија] планина између Напица и Поа остали сви ваља то да бране и својијем штаповима да је одбијају. Онај који тјера | врник, крника, т. (у Боци) vidе крвник: На крмачу зове се крмачар. Кад који дигне свој

снаги ти главе није, Крници је осјекоше штап да одбије крмачу онда крмачар гледа | Ернӣчки, а, о, (у Боци) vidе крвнички. не би ли прије њега метнуо свој шта у ње-Крново, п.: Долазио у равно Крново тову кућу, па ако то учини онда он остане | крнути, нём, v. pf. 1) jcblage, percutiо. 2) на кући а онај који је остао без куће иде крнуо га о земљу, піеѕеrmеrfеп, projicio. те гони крмачу. Ако крмача кад је крмачар крњ, крња, ње, (крњй, ња, ње) vidе крњав : удари штапом погоди кога од играча уногу

Корава жена и крю лонац, IIітета готова ; од кољена доље, онда кажу да га је онарио,

Ко најпрви дође јели крњој и у један пут сви повикавши: олара мијена, 11. крња, т. (ист.) vidе крњо. брже боље мијењају куће, у којему мијењању 12. крња, f. (у Хрв.) коре од ножа или од саи крмачар гледа не би ли свој шташ метнуо

бље, бie eфeise, vagina. [vidе ножнице). гдје у кућу прије другога, па који остане | крњав, а, о, н. п. лонац, јplitterіg, fissilis. [ef. без куће онај гони крмачу. Ако би крмачар

крю, крњаст]. сатјерао крмачу указан, и онда куће ми

крњага, f. комад од чега разбијенога (тикве, јењају као и прије. У Шумадији гдјешто

cyga), ein abgebrochenes Stück, fragmentum. cf. крмача се у овој игри зове и бўya [2] a

[vide] рбина. гдјето и гўца.

крњадак, атка, т. (у Боци) комад од зуба који крмaчap, m. који гони крмачу кiлд се игра кр

остане у вилици (н. ш. кад се зуб вади на маче. cf. крмача [2].

се сломи), Ber tummel, mutilum. крмачётина, f. augm. p. крмача. [vidе крма- | крња укање, п. vide [ма укање) крмаукање.

крњаст, а, о, vidе крњав. чина). крмачин, а, о, беr Cai, porcae.

крњаукати, крњаучём, vide [маукати) крма

укати. крмачина (крмачина), f. augm. p. крмача. [cf. | Брњача, f. (у банији) кукурузан хљеб у кикрмачетина].

ce.10, gejäuertes Kukuruzbrot, panis fermentatus крмачица, f. dim. p. крмача. крме, мета, п. баз ефіреіn, sus. [vide свињче). | Крњево, т. [село у округу Подунавском ?]: крмегуша, f. (у Ц. г.) некаква тида, 24rt 23ogel, Док Крњево клето уминуте avis quaedam.

крњење, т. 518 Зеrjplittern, lіffіѕѕіо. KÖMêxb, f. 1) die Augenbutter, gramiae. 2) у крњити, крюйм, y, impf. seriplittern, dіffіndо. лозе. cf. [vide] око н крме.

крњо, т. (јуж.) [1)] н. п. човјек (без уха), во крме.љање, п. Stis Briefeit, lippitulo oculorum. (без рога), суд (окріњен), јplitterіg, dіffіѕѕus, крмељати, љам, у. impf. friefen, lippio.

nicht ganz, mutilus, š. V. Menjd) mit abgeschuitкрмељив, а, о, po 24ugenbutter, gramiosus. tenet Obr, I. Sgt. Некакав Крњо арамбаша крменција (крменција), f. vide [1] мацарија. ОІІ коли ујутру са својијем друштвом кућу крметина, f. Sa Stmeinfleije, caro suilla. некакога човјека, да ударе на њу. У тај исти

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

мах човјек се у кући обувало не знајући ни Скочи Турчин аа" да се придрну, Једном ІІта за хајдуке, и обуви једну ногу, рече: крочи, до коња докpочи, Другом крочи, „пет све311x, још нет, на крња за уши“ (т. коња појахо ј. пет је иста свезао, још да свеже нет, иак крошња, f. (5 Дубр. и даъс к jyry) vilе коће он,да за крњавин бардак да није јакије). тар:1. Крњо чу він тo cІІЮ.ba, IIомисли да је његово кроншњаст, а, о, (у (ријему), н. п. дрво, т. Друштво од негуд уш. 10 у кућу, и да их је кроншњат, а, о,

ј. Нироко (горе Домаћин по..а повезао, ОІІ. 1: Ши се и побјегне. утралнама), @jtig, ramosus. [vidе гранат). Па ово налик у Тірној Гори приповије да се крошње, f. р. (у Сријему иу Бачк.) на два сада је човјек обувai jу се рекао:

„Да се не вијена дрвета испреплетно у замаа, те 3, 4а мо“ (В1.bi да оlli IIIма 1. и об у вачама) се у њему носи с. ама (једни говоре трае [1, а они који су споља хтје. Я ніж у дарити, 10 car, mpevare]), cine Art Deutrage, feretrum. мисле да он у кући има друштва и да њему крошто, (кроз што) (у војв.) vidіе зашто [1; cf. то говори; тако се iOII.1e и објегну.

кроз ]. [ — 2) име тоңу; види ѕ. у. Маргета и 1. кріпа, f. (pl. gen. Kpirâ) 1) ein Fleck (Jud), Імба 1].

Leinwand), lacinia. [vide upobal}. 2) крlа KjIbopor, i, o, horngestimmelt, mutilus cornu. latha, ein Stück Leinwand von 20 Ellen, massa Kuopora, f. eine horngestiimmelte Siege, capra cornu lintea.

5) крпа гуњска, 24rt vоllеnеr bеіg mutila.

für гую, panni genius: ова је припа као докров, прова, Ш. (loc. крову) Niss Tact), tесtіт. маће оварањено сукно, а. и изнутра им: ресе, | ef. Погрив 2, потривіац. уртија].

и тоІІ. ија је од сукні. 1) (у 1. ?.) :))иа Kpobuna, f. schlechtes, mgenießbares Dell (as zim c.tанине, т. . велики комад као н. Dadderfen nur zu gebrauchen ware).

или четвртина читаве сине. Kpobhat, a, 0, H. H. Ky hit, mit Stroh. Den bedeckt, 2. Epira, m. der Fliifer, sartor verdlo. (cf. kpletertus stramnine.

ција). кровњача, f. Clot) butte, catsi.

Kpuca, m. das Flicwert, die Flickerei, consarcinatio крову.ьнна, f. augm. p. крові:.

[cf. огіріп 2]: Трпеж и криес по свијета држе. кроз, | (nіt асс.) бired), per: кроз во Ду; кроза криеле, киелі , f. pl. This perbiмшig-sperf her кроза, ме, кроза те, ef. [проз (проза):] кро Jobpaare Odijen am Pfluge, jugi pars. [cf. kpІІІто: Кроза те hе огијгати сунце

Чале, крче.те). кроза,

крпељ, криеља, т. 1) eine chajlants5, [ixoles) крозага, Т. ј. кроз њега.

ricinus (L.; cf. 1 к.ља, крпије.і, кінуші:1]. — крој, кроја, т. Sеr cchnitt, sectum.

2) vilе кригуз. кројач, којача, т. 1) Беr conteiner, sartor, ve- I крнета, f. (у Доброти) шарена поњава, као һи

stificus. cf. терзија, шавліц. — 2) уһучија лим, што стојн на сто.1 (Талијански carpetta), нір атак и широк нож којим кожу кроje, ein der Tischteppid), tapetum in mensa ponendum. Schneidewerfjeug der Kürchner, culter quidam pel cf. [vile] трliежњак. lionum.

криетина, f. augm. p. крпа. [cf. кри урина]. Kpojárieb, a, 0, des Schneiders, sartoris. криеција [*], m. vide [2] кріпа. кројачки, кa, кo, Cotoneider, sartoram.

puurya, m. quirlförmiger Fennid) (Quirlblütige Bor кројење, п. За: Зиjtneideн дes Sttein-1, sectio ad stenhirje, Boritengras). panicum verticillatum formulam.

[setaria verticillata Р. В.; cf. крпељ 2]. кројити, jiм, y, impf. jujhneide, seco ad for- крпијел, т. (у І. г.) vilе крпељ [1].

mulam: Двапут мјери, трећом крој. кјнитн, пії м, v. impf. 1) flicteti, paimum аdѕио. кромид, т. (у Подгорици) | црни лук, бie Зmiebel, | ef. пешнати]. — 2) когi, jchelteit, increpo. кромнти лук, т. (у Гоци)сера. vide (11ук 2). крпица, f. dim. p. крпа. | кромпир, пn. vіdе кртола. ]

кри.љаник, күпільганика, т. пут или прутина од кропити, ім, v. impf. јpriltsei, aspergo. [cf. Kalabil, eine mittelit der kpl.be gemachte Schneeшкрошити, штраитати).

bahn, via per nives instrumento kpse dicto кроін.љење, п. За: Сprugен, aspersio. [ef. никојI facta. .љење].

кри.ље, кішіља, f. р. (у Херц.) као обручи, кросна, f. 1) (у Хрв. у кришћана) vilе разбој 1. се испријечају (искрие) дретвом нан кроерёд, тitten orct) per.

опутом, те чобани и 10вці по Херцеговини кротак, тка, тко, 3ab, janjtmiitbig. mansletus: обувају на ноге, да се може иһи поврх снііпротак као јагње.

jera, der Schneejdub, calceatus quidam per nives кротко, janjt, mastlete: Ал' му Богдан кротко Vidаntium: Mа да видиш Радовић ІШћепана, ОДГОваја

Врбове је кри. направио, Па разгазии снійKPOTOCT, kpöTOCTII, f. die Zahmheit, der Sanftmuth, јег у ІІ.1анну mansuetudo.

кіри.љење, п. 515 listen, reparatio. [cf. пешњање). крочити, крочім, v. pf. einen chritt thип, gri- кри урина, f. vіdе кретина.

lum facio: болестан је, не може крочити; | криунша, f. (у Тоци) vilе крпељ [1].

IIITO

[ocr errors]

за то

Крсман, т. 21апnsitате, поmеn viri.

гостима вино и ракију). Тако славе три дана креме,* мета, п. (у Србији) vilе мртвина. (само што не устају вішне у с.Лаву; други крсни, на, но, н. п. колач [vilе кршњак 3], се дaн крсног имена зове Іној утарје, а

Cohjeha, zum Dauspatron gehörig, pertinens ail трећи уставці), а пријатељи од.1азе чак

diem patrono coeliti sacrum, laralis (?). четврти дан. У Херцеговини по гдјекојијем крснице, f. р. у сабље или у мача оно гдје се мјестима гости сједе док. Јегод у домаћина

држи руком, Ser (Briff am cibel, captis, cf. има шћа, ака, он пош.љедње изнесе на со| бал.лча, збаоч, 1 балчак: Док.1е им се сабље по фру, изнесе с њиме и празне савијене мје

10мине До крсницах и рукіх десницах ІІІнне (у којима се пhе из другијех мјеста крено име, п. Сваки Србин има по један дан доноси). Кад то гости виде онда како попију у години кога он с. 11ви, и то се зове крено

што је на софри, узима сваки своју име, свети, свето, и благ дан [1, кршњак 2, пушку и о.д.азії. и најгорії спроміх треба служба 3]. Домаћин се стара и приправ.ha 311 да прослави своје крено име макар продао ције. Ту годину како ће ис: чим һе прос.11 какво живинче, І. и друго што из куће, те вити крсно име. Кад буде уочи крснога имена купно ракије (ако своје нема) и оста.10 што пред ноћ, онда зађе један из куће (обично му ваља. Понајвише с. Паве Нико.ь дані, Јовањ м.1ађи) по се. 1у те зовне (на крсно име) све дан, Турђевдан, Аранђе. 10в дан, и т. д. и се.љаке, који оно крсно име не с. Паве; тај То се не мијења, него остаје од Коста на пред сваком кућом скине кашу и облично овако КО.љено:

се сматрају као рођаци Почне: „Божја куһа и ва ша! Поздравио је сви који славе једнога свеца. [Маргиналија у отац (и. и брат) да дођете довече на чашу I издану: Видајићи су Ђурђевигаци, ІШаинракије; да се разговоримо и да маа. 10 ноћи пашиһи Мратинитаци, Сијерчиһи КлименІІоткратимо; ІІто буде свети Никола (и. 11 штаци.) існа слави мужевье крсно име који буде) донно, не ћемо сакрити: дођите, (баш ако би јој мужп умро): Помоз”, Боже немојте да не дођете. “ Кад буде увече, онда и светII Борђије ! Крсно име господарі моги неком отиде домаћин, неком ПОТll.be cІІІa,

Бугари сви око Тимока с.1аве Никољ да јІ, неком најамника (жене увече слабо иду) или и осим крснога колача, који се сијече као и другога кога из куће. Каад званице 40.1азе у Срба, сваки умијеси по један велики сомун, свечарима у кућу, обично овако говоре: „До у који се метне Но читав наран. Кад пOII бар вече и честито ти свето! с.1: Во га много дође да прекади, он сомун овај пресијече hета и година у здрављу ну весељу !“ Гаје поlo.1а, на једну полу узме себул, а друга који понесу и јабуку, Н.Jн (по варошима) .III остане домаћину; и будући да по г.педа мун, те да,ду домаћину кад му назову добар свагда да узме ону половину у којој је шавече. А пријатељи из другијех се. 1а дођу ран, за то се домаћща стара, и.ти сомун таlio незвани, па ту сви вечерају, нију, разгова да умијеси, да се не познаје, гдје је наран, рају се и пјевају до неко доба ноћи; ІІ о том всh но нека га сијсче на срећу, И. и на сељаци отиду сваки својој кући (домаћин каже оној страни да га извиси, гдје шарана нема, свакоме на походу: „Дођите и сјутра на чашу и тако да би поlа преварила, ракије.“ и тако их сваки дан позива од ве често и догађа, и домаћица се оваком ІІІчере на доручак, а од доручка на ручак), а јеваром поноси, а и ног јој се смије. cf. пријатељи већ ондје и остану. Сјутрадан прис.1ављати. дођу рано на доручак, на мало доцније на крст, кіста, т. 1) баз Streus, crux [cf. криж], ручак. ІІрије ручка или на ручак, треба да н. II. крст од дрвета Н.1и од 3.1ата; крст ІІІто дође и ног да прекади и да очати кољиво. човјек начини на себiн кад се прекрсти; крст Кад већ буде око 10.1а ручка, онда зале ІІто код својега Потинсанога Имена начи воштану свијећу, донесу тамјана и вина, те Онај који не зна пнеати. 2) нема га у устану у славу [cf. с.лава 2 и 3):

kpety, seines Gleichen gibt's nicht in der Christenсе Богу, једу ко.љиво, обреде се вином (на heit, non invenies parem in christianis. 3) пијајући: „За с. Паве небеске, која може да крст на небу, ein (83ejtiri, astrum. 4) гонам поможе“) и 10ме (домаћин соном И. И мила (у наорији, гдје се да је десетак) од 20 с ким другим кад нема пона) крсни колач (а украјини од 18) снопа жита; а кретина (који мора бити од енична брашна у клее. 10 је мања од крста (у порији од 10 снопа, умијеншен и нашаран носкурња Ком; једну чет Украјини може бити и од 18, и онда се кате вртину од тога којача Даду попу, је, ну 20 да је у крстини читав прет): „Десет крста маћици а двије они једу; пјевају (два и два ) насадио на гувну. cf. крстина 2. 5) (у у славу : Ко није вино за с.Лаве Божје, По {a.i.м.) четири спице уточна. I. гобл.ba. моз” му, Боже и с. Паво Божја! А шта је љетіне 1. крста, крста, п. р. [cf. крсти). 1) да; од славе Божје, и од вечере с правом сте Kreuz, als ein Theil des Körpers, regio sacra, чене? По том сједу онет, инјући и једући lumbus. 2) носити крста Н. и крсте, cf. разговарају се и пјевају до мрака (домаћин [vide] завјетина [2]: Од тада су крста нitне сједа за сто, него стоји гологлав и служи стану.1а

Kilo IIIто се

ПОМОЛе

[ocr errors]
[ocr errors]

кало.

2. Крста, m. Diangname, nomen viri.

крт, а, о, 1) крто месо, das Fleijd allein mit врстат, а, о, 1) н. п. барјак, орао, #reиз ўabine, Ausschluß des Fettes, carnes excepto adipe. cf.

signatum cruce, vexillum cruciatum : Aa 3a кртина [1]. — 2) н. п. дрво, гвожђе, јprӧде, стрелим орла крстатога 2) крстат пут,

unbiegjam, durus. fragilis. [cf. љут 5]. vidе раскршће: Када дође на крстате путе

кртан, т. (у Сријему) vide [крцан) сукало. Крста, сца, т. 1) у Гацку караула с не кртина, f. i) (кртина) баз бleijk, mit dugjlii

лика топа: Од паланке Крсца крвавога des Fettes, carnes, excepto adipe. [cf. kpr 1]. 2) брдо између Црмнице и IIаштровића, ein 2) vidе кртица: Кртина испод земље иде Berg, montis nomen.

на опет не може да се сакрије. крстача, f. 1) Статті, сtіmmel eines Strеизя, кртица, f. Sеr lau Inpurf, talpa [europaea L.; trunca crux.

. 2) (у Рисну) рече се за вје cf. кртина 2). Птицу, као да јој се име пред дјецом не би кртичњак, т. Sеr aulinurfebiigel, Raulinurjsbal

споменуло. [vidе вјештица). cf. рогуља. fen, cumulus terrae a talpa aggeratus. cf. крстаче, f. р.: Ту Осману јадну запануе На [мргию 1,1 кВторовина. Крстаче, на дебеле доце

крто, кртола, т. (у Хрв.) 21rt #orb, corbis geкрсташ, крсташта, т. 1) крсташ талијер, Ser nus. [vidе котарица]. cf. [2]pў дњак, сенет. Sfrontbaler, thаlеruѕ. [cf. 1 крижак, крижар]. кртог, m. Sеr lurath int Simmer, ѕоrdеѕ in cu

2) крстан орао, беr rеизабler (?), aquilae bili sparsae. [cf. антрешељ 2]. genus. . 3) крсташ барјак , Sie #reuzfakte, кртожење, т. Иuratb-maфen in Sinner, confusio vexillum cruciatum: Крстаи га је барјак supellectilis in cubili.

кртожити, жім, y, impf. Иurath mафен іn 3inter, крсташина, f. (у ц. т.) augm. p. крсташ : Док ѕоrdеѕ ѕраrgеrе per cubiculum. [cf. стрвити].

долеће крсташина орле То не беше кртола, f. (у ц. г.) #artojjel, Crbapfel, solanum крсташина орле. Но то бјеше Миконићу tuberosum (L.). cf. [1 рашак 2,) кромпир. Марко

Кртоле, f. рі, општина између Котора и мора. крсташица, f. Sеr balbe frontbaler, au) беr pierte | кртолиште, п. (у Ц. г.) Drt mo Hartojjеl gebaut

Theil desjelben, thaleri cruciati dimidia, et vel worden, locus ubi solanum turebosum fuit inquarta pars.

situm. крсти, крста, m. pl. vide [1] крста.

кртопрђа, т. (у Сријему) vide [крцан) сукрсти куме дёте, (у Сријему) frіеdеnsеr ilee, trifolium reptans [tr. repens) Linn.

врторовина, f. (у Барањи) vidе крутичњак. крстина, f. 1) augm. p. крст. — 2) etlite (Bar- кру, крӯа, 1

vidе крух. ben, die auf dem Felde beijammen liegen, mergi- EPÙB, (y Cab.) tum cumulus. cf. [кладња, складња, склад 1;1 круг, т. 1) eine & theihe, discus. 2) онај текрст [4]. 3) у самара стражњи крај који мељ од дрвета IIто се на дно бу нара метне, је горе у накрст састављен :

Свака штица

те се назида. cf. колач [5]. 3) (у Далм.) свата ударила, Акрстена кума по преима округло мјесто, н. п. главица или њива.

4) [Kpctura] Frauenname, nomen feminae. 4) (у Ц. г.) кад се змија савије у круг: Kpctuha, f. ein Frauenname, nomen feminae : Сјекни ка” змија из круга. Но Крстиња кнежева љубовца -

кружат, кружата, т. (у Рисну) чохана кратка крстионица, f. [Xaujjteint].

хаљина без рукава, која се пресамити и по Крститељ Јован, m. Sobant Ser Tufer, Joannes њој се опаше; многи имају на кружату спри

baptista: Једно јесте царе Дуклијане, А јед сребрна пуца с обје стране: Неки броји друго је крститељ Јоване

пуца на кружату крстити, тим, v. pf. и. impf. (part. pass. крш- кружић, m. dim. p. круг. heu 11. Kureu) taufen, baptizo.

Крујанин, т.: Уз кољено паше Крујанина крстити се, тим се, v. r. 1) impf. и. pf. gеtаit Крума, f. вода која тече кроз Дукађин и утјече

werden, baptizari. 2) impf. Kreuz machen , у Дрим. Украј ове воде близу Дрима стоје «ligito crucis figuram imitor. Кажу да се не зидине од града за који се приповиједа да Bit.bа крстити кад грми, јер веле да онда је у њему сједио Лека капетан. свети Илија бије ђаволе, па би ђаво могао | 1. круна, f. Sie stroite, corona. cf. коруна [1]. побјећи под крст знајући да гром у крст не 2. Круна, f. hyp. р. Крунија. he. 3) [impf.] кога, чега, од кога, од чега, крунаст, а, о, н. п. кокошi, gefrünt, coronatus. Nrenz machen vor etwas, abominari: kpcru ce Tu [vide hyбаст]. cf. канораст.

Іњега, т. ј. бјежи од њега, чувај га се. Крунија, f. Trаiнепатс, поmеn feminae. крсти, т. dim. p. крст.

Крунијца, f. dim. p. Крунија. Крсто, m. hyp. p. крста.

kpỳhucâie, n. die Krönung, coronatio. Крстов дан, ва дне, т. баз теjt Se #reuges , крунисати, крўнишём, у. impf. и. pf. (у војв.)

deren es zwei gibt, den 5. Jän. [cf. BOARTU krönen, coronare.

пост) и. ден 14. Cept., festum St. crucis. крунити, крунiм, v. impf. brotelit, piltet, carpo крстоноше, f. p. cf. [vide] завјетина [2]. [cf. вријећи 2, комити 2, рунити), н. п. ку

[ocr errors]

курузе, сухо цвијеће (н. ш. да се из њега крушити, крушим, v. impf. britelnt, carpo, н. п. со. сјеме извади): Бул се круни те ђевојку буди Крушица, f. у Лици ријека која утјече у БаДа не круним бијела бедена

Huy, Name eines Flußes, fluvii nomen. [крунити се, у. е. р. крунити; cf. рунити се.] крушка, f. (рі. gen, крӯ шака) 1) bеr birnbaum, круница, f. 1) dim. p. круна. 2) (у Спљету) die Birn, pirus [communis L.]. — 2) die Birn

vidе бројенице. 3) (у ц. г.) vidе шева. (Frucht), pirum. круњење, п. Тfludеn, carptio.

крушков, а, о, Birns, piracius, epiro.
1. крупа, f. 1) беr pagel, Braupeit, grando; крушковац, овца, т. 23irnitab, baculus piracius.

крупа се разликује од града по томе што је крушковача, f. Der Birjtott, fustis piracins.
ситнија и мека и пада највише у зимно крушковина, f. Das 23irnbols, lіgnum piri.
доба а град само љети ; [vide] цигани, cf. | крушковица, f. Birnbranntmein, vinm ustam e
сугpaдица: Снијег паде около Мостара, Ситна piris.

.
крупа около клобука — 2) (Крушај нама- крушни, на, но, н. п. неh, Brot, panis. cf.
стир у Далмацији.

[vide] xљебни. 2. Крупа, f. град у Турској Хрватској на Уни, 1. крушчић, m. dim. p. крушац.

од којега се у смијептијем пословицама спо- 1 2. крушчић, m. dim. ein fleiner Birnba, pirus миње и Круиа капетан.

parva. крўпан, ина, пно, (крупній, на, но) 1) н. п.

крушчица, f. dim. p. крушка. со, брашно, grоb, crassus. — 2) човјек, риба, Крф, т. [Coreyra, Corfu]. коњ, вo, grоb, mobtbeleibt, corpulentus. [cf. крxање [крање), п. 1) баз 3erbrechen, fractio. тренат, крут). 3) ў крупно: У ситно се

2) das Husten des Pjerdes, tussitio equi. не десило, а у крупно немам, веgеntheil poи крхати, хам, (крати) v. impf. 1) bredjet, frango, fleinem Gelde.

3. 3. врат.

2) husten (vom Pferde), tussio.

Крца, m. (у ц. г.) надимак. Крупањ, пња, m. Ctast in Ser Рађевина.

крцан, m. (у Сријему) сват који од младокрупањски, кa, кo, pon Крупањ. крупатица,, f. Гrt vijcb (Bieben, Blattjij1) 1, piscis

жење дјевојачкој кући носи уочи свадбе месо

и друго којешта за јело. Он ваља да је пакрупатка, f genus [blicca argyroleuca Heck.].

љив и смијешан, и једва та чекају да се крупица, f. т. і. соли, Sie (3rape, Sas Ctüt, frustum, fragmentum.

врати од дјевојачке куће да каже надају ли KpŅIIÊK, m. eine Art Getreidepflanze, triticum po

се сватовима, је ли здрава и весела дјевојка lonicum [trit. dicoccum Schreb.; cf. 2 iup,

и т. д. с. варимесо, кртан, кртопрђа, крц

ка.10, [2] сукало, [рани сват,) дебели сват. пир нокта).

1. крцање, п. vіdе товарење. kpyahina, f. grobe, große Sachen, crassitudo. крупски, кa, кo, ppm Крупа.

2. крцање, п. Stus #naten (tuffnaten), fractio,

elisio. крусовољ, m. (у Ц. г.) 6 brnjоbulle: Поп 3.10- | крцат, а, о, 1) раrt. pаss. pоп крцати. 2) воља чита крусовоља

(у Боци и у Сријему) пуно крцато, т. ј. крут, крута, то, (крӯтӣ, та, то, comp. круһи),

увршно, набијено, роllаuf, affatim; у Боци се Sit, crassus [cf. трснат, крупан 2]: Вода мутна а дјевојка крута, Те потону Филип 1. крцати, цам, v. impf. (у приморју) н. п. лађу

каже и: крцата кућа жена. и Анета

vidе товарити (italien. caricare). крутуљав, а, о, бitli, subcrassus.

2. крцати, цам, v. impf. fnaten (з. 2. 2kujje), врућина, f. Sie Oite, crassіtіеѕ.

dentibus frango. крух [кру, крув], m. (по зап. кр.) vide xљеб [1]: крцета, т. (у Ц. г.) надимак муніки.

Стрбухом за крухом; ІІто је руха на мені крцкало, т. (у Сријему) vidе крцан. је, што је круха у мени је.

Крцун, т. (у ц. г.) надимак мушки. 1. крушац, шца, m. hyp. p. крух.

Крчава, f. вароі у Скопаљском пашалуку, у 2. крушац, пща, т. т. і. соли, ein Procter Cali.

којој је око једне трећине Хришћана, а остали frustum salis. .

су Турскога закона, али сви говоре Српски, Крушевац, ёвца, m. Ctast (uns Auinen) in Cer истина заносећи мало на Бугарски, али их bien, urbs Serbiae.

прави Бугари опет не разумију. крушевачки, кa, кo, poit Крушевац.

крчаг, крчага, m. Sеr fring, urсеnѕ. [cf. корпов, Крушевица, f. кнежина у Требињском кади тестија). луку.

Крчагово, п. ио.ье код У.жица. Крушедол, т. 1) намастир у Фрушкој гори. [Брчажи, т. dim, y. крчаг; yile умулица. | 2) село Код тог на мастира.

нрчале, f. pl. vide [крпеле] крче.te. Развали Крушедолац, лца, m, finer point Крушедол. вилице као крале (кад ко много говори). крушедолски, кa, кo, pon Крушедол.

крчало, п. као палица или заворањ, за који крушење, n. Sag 23röteln, carptio.

се ухвати кад се ілуг отискује или привлачи, крӯшӣк, крушйка, m. Birtgarten, locus in quo am Pfluge ein hölzerner Verbindungsnagel, clavus piri sunt consitae. [cf. башта 2].

ligneus аrаtri: Узе Марко рало за крчало

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »