Page images
PDF
EPUB

крчаник, крчаника, м. (у Србији) пут који је криењем начињен, ein burd) Robung ber Baumе u. j. w. gemachter Weg, der Rodeweg, via silvis liberata.

Крчанин, м. човјек из манастира Крке. крчање, п. 1) аз Geränjd) einer jpredjenden Menge, strepitus, susurrus loquentium. -- 2) das Rnurren (im Seibe), crepitus. 3) das Röcheln, spiritus interclusus.

крчати, чим, v. impf. 1) jumen (pon vielen Ne денден), susurrare: крчи војска у пољу: пуна механа, крчи. 2) н. п. крче му пријева од глади, fuurren, crepo. [vide мрштати]. 3) крчи н. п. прасе кад се добро не закоље, дине од негдашњега градића. roden, spiritum interclusum ducere: Полом- крчмарев, а, о, vide крчмаров. љени коњи и јунаци, Но по пољу крче ра- крчмарица, f. bic 28irthin, uxor cauponis. [ef.

њеници

крчевина, f. а loveland, terra silvis liberata, novale [cf. требежина]: Нема очевине без

крчевине.

крчеле, f. pl. vide крпеле. крчење, п. аз Noven, silvae caesio. крчидба, f. аз Кобеn, erutio silvae: хајдемо на крчидбу.

крчилац, чиоца, m. ber Кобее, qui silvam caedit. [cf. требежник]. крчити, крчим, v. impf. соben, eruo, caedo

silvam.

чекују госте; у таковом конаку може човјек бити ако хоће мјесец дана, даваће му једНако јело и занга и за коња (без динара, осим ако што поклони слугама кад пође). 2) продаје на крчму (н. п. јабуке), ffeinweije, en détail, venditio minuta. 3) на њему је остала крчма, er bat bas legte Olas ausgetrunken und muß daher frischen Wein nachholen fajjen.

крчма, f. 1) bie Edenfe, caupona. [vide гостионица]. Круме су се у Србији, у Босни и у Херцеговини до скора готово само у пјесмама споминале, а онако их није било нигдје у земљи осим гдјешто по варошима (као н. п. у Сарајеву) и у Србији поред Саве и поред Дунава, или по планинама, куд нема села. Кад ко путује преко земье он иде на конак у село, гдје га застане мрак, пред најбољу кућу, на пита може ли новити, а домаћин му, или ко други из куће, каже: „Можеш, брате, с драге воље и добро дошао!" или му каже да не може, јер нема сијена за коње, или друго што, него га упути гдје може ноћити. Кад иде много људи заједно, а они се раздијеле по кућама. Сваки ће домаћин примити радо на конак свакога путника, угостиће га као најбољег свога пријатеља и познаника, н. п. ако се догоди да домаћин нема у кући ракије или друго што, а он отиде своме сусједу, или чак у друго село, те узме у зајам и части госта. У гдјекојим газдинским кућама готово сваки дан има гостију, н. п. данас поп, сјутра калуђер, прексјутра Турчин или какав просјак и т. д. Гдје ко ноћи, оданде га у јутру не пуштају док не руча; а на ужину се свраћају путници опет тако по селима: доста пута се човјек сврати у какву кућу, да се напије воде, или да запали лулу, а жене га питају да није гладан, и нуде га да сједе мало, да му даду што да поужина. Многи бегови по Босни имају уз кућу особити конак гдје до

крчмар, крчмара, m. 1) ber Sirth, caupo. [ef. бирт 2, бирташ, конобар 2, механџија (меанција)]. - 2) [Крчмар] брдо у Лици код Госпића више Смиљана наврх њега су зи

бирташица, конобарица 2]. крчмаричин, а, о, бег 2sirthin, copae. крчмаров [крчмарев], а, о, без 28irths, cauponis. [cf. механџијин (меанџијин)]. крчмарски, ка, ко, бег Wirthe, cauponum. [cf. бирташки, механџијнски (меанџијнски), механцијски (меанџијски)].

крчмити, мим, v. impf. 1) qusjdenten, singulalim vendo vinum. [cf. механисати (меанисати)]. 2) н. п. јабуке, Heinweije vertaufen, minutim vendo poma. крчмљење, п. 1) з Vusidenten, venditio vini. [cf. механисање (меанисање)]. - 2) bas fleinweise Verkaufen, venditio minuta. крчумање, п. баs Etrauben, renisus. крчумати се, мам се, v. r. impf, као отимати се ода шта, или чупати се с киме, fid tran ben, renitor.

крца, f. (у Сријему) Art wilver Guten fteiniter Gattung, minor quaedam anas fera. [vide кржуља]. cf. кржа. крџалија[*],. крџалије су биле као Турски хајдуци, који су постали у Уруменлији послије пошљедњега Немачкога рата. Било их је много хиљада и с њима је Пасманција разбио царску војску (1796). Они су били највише Турци, али су у своје друштво примали и Хришћане, јер су слабо марили и за Rakab закон. Они су ударали на вароши и уцјењивали их да их не нале и не харају, као што су похарали и раселили знатну Цинцарску варош Воскопоље, а послије су (( наимали у пáша и у другијех Турскијех старјешина који су се били између себе, па кад им један не би могао плавати, они би отишли к другому. Тако је знатни њихов старјешина Гушанц-алија 1804 године чувши да се Срби бију е дахијама дошао у Биоград са једном хиљадом својијех храбријех другова, који су готово сви осим њега у Србији кости оставили. Које Српски рат, које Московски од године 1807 до 1812 потрошили су их готово све. Крџалије су ишле на коњма и сви су били одјевени у свилу и кадифу и оковани у сребро и у злато ; гдјекоји су водили

уза се и робиње, које су им у мирно доба играле и пјевале, а у бојевима држале им коње кад би се они пјешице тукли. крџалијнка, f. дуга пушка какове су крџалије

носиле: Узе Луко пушку крцалијнку 1. кршћење, п. vide крштење. крџалијнски, ка, ко, беи крџалије gehörig, v 2. кршћење, n. vide крштење. ктёти, оћу, vide хтети.

крџалије.

кршак, шка, шко, vide ломан [2].
кршан, шна, шно, 1) feljig, saxosus, cf. [vide]
ломан [2]: У пунице у кршно приморје
Од Косова уз кршно приморје 2) wacker,
trefflid, bonus, praeclarus: кршан је то чо-
вјек.

крш, крша, m. 1) (у Ц. г.) бег Geljen, saxum, Kьерана, f. rauenname, nomen feminae.
[vide 1]камењак [1], ef. стјењак: Месо кћерин, а, о, бег Zodter, filiae.
2) квети, ову, (у Паштр.) vide хтјети: докле
квела воља Божа (кад се наздравља).
кћи, кьёри, f. bie godter, filia. cf. hep, [ћи,] шћи.
кўба [*], f. 1) vide [труло] кубе: И црковне
кубе у висину 2) (у Барањи) свод над

при кости а земља при кршу (ваља).
(у ц. г.) ber Stein, lapis, ef. [vide 1]ка-
мен [1]: ударио га кршем ; диже крш да га
удари. 3) (у Србији) аз burd ausgetrete,
nes 2ajjer Angejdwemmte, adluvio (?) [cf. окр-
шањ, олош]: Снијела вода шушањ на начи-
нила крш (кад ко каже да је с ким род, а
не зна се по чему).

[ocr errors]

кршење, п. баз Breden, fractio, ruptio. кршијељ, m. (у Боци) некакав мали крпељ, који се укоти псима у уши.

кршкање, n. dim. v. кршење.
кршкати, кам, dim. v. кршити.
кршљав, а, о, im Dadsthum zurüdgeblieben, butt,
verfümmert, qui non juste excrevit. cf. кржав,

кржљав.

[ocr errors]

кршњак, m. 1) (у Ц. г. и у Лици) vide све-
чар. 2) (у Хрв.) крсно име (т. ј. све-
тац којега ко слави), бег Фanspatron, patro-
nus caeles. 3) (у Босни) крсни колач,
ein Kuchen so am Tage des Hauspatrones üblich,
placenta honoribus patroni coelitis dicata.
4) велики лонац у коме се кува јело о кр-
сноме имену, ein großer Zopf in weldem am Zage
des Hauspatrones gefocht wird, olla major in qua
die patrono coeliti sacro coquunt.
крштени, на, но, н. п. кум, Zauf athe, baptis-

malis.

Кршанка, f. cine comijd-fatlolijdje Gerbin, serba

romano-catholica.

крштеница, f. (у Задру) I der Taufschein, litекрштено писмо, п. (у војв.) rae baptismales. 1. крштење (кршћење], п. баз Zaufen, baptizatio.

[cf. крштавање].

кршћански, ка, ко, römijd=futbolijd), romanocatholicus.

кршина, f. augm. v. крш.

кубур,* кубура, м. пиштољ из кубура, cf. [vide] кубуре [2]: Он потрже злаћена кубура

кршити, шим, v. impf. breden, frango. cf. [vide] кубура[*], f. ber tümmerlide 3ujtanb, angustiae.

домити [1].

кубураш, кубураша, м. највише се говори pl. кубураши, т. ј. пиштољи што се носе у кубурама, Sie Gattelpijtolen. [vide кубуре 2]. cf. кубур, кубурлија.

кубуре,* кўбура, f. pl. 1) bie deibe im Gattel für die Pistolen. 2) diese Pistolen selbst. [cf. кубур, кубураш, кубурлија]. У Црној гори и онуда по околини кубуре се зову пиштољи који имају округле јабуке (а не шиљате као што су у Арнаутскијех пиштоља); у Србији су ове прве пиштоље звали Призренски пиштољи а ове друге Арнаутски. И осим јабука ови се пиштољи разликују и по табанима: у Призренскијех пиштоља табани су Њемачки (на којима су лукови и зубови изнутра), а у Арнаутскијех су табани Арнаутски или Турски (у којијех су лукови и зубови споља).

кỳбурêне, n. das kümmerliche Leben, vita angusta. [cf. комрачење].

кубурити, рим, v. impf. fümmerlid leben (jein Gejdajt treiben), anguste vivo, ago. [ef, комрачити].

2. крштење [кршћење], п. біе Danje, baptismus.
кршћавање, п. аз Zaufen, baptizatio. [ef. 1 кр- | кубурлија [*], f. vide [кубуре 2] кубураш :
штење (кршћење)].
Он потеже пушку кубурлију
кршћавати, кршћавам, v. impf. taufen, baptizo.кување, п. vide кухање.
Кршћанин, m. тако себе зову Срби закона кўвар, m. vide кухар.

Римскога (јер они мјесто Исус Христос кажу куварев, а, о, vide кухарев.
Ису Крст), а оне који су закона Грчкога куварица, f. vide кухарица.
зову хришћанима (јер ови говоре Христос), куваричин, а, о, vide кухаричин.
ein römijd-fatbolijder Gerbe, serbus romano-ca- | кўварка, f. vide кухарка.
tholicus. [cf. шокац].
кўваркин, а, о, vide кухаркин.

ВУКОВ РЈЕЧНИК

[ocr errors]

огњиштем.

кубас, у загонеци: Утече ми кубас уз брдашце низ брдапце, ко ми не ће казати, крваво му срдашце (зец).

кубе [*], бета, п. (у Сријему) vide труло. кубруз [*], m. (у Сријему) vide [шупљика ћесма.

кубрување, n. vide hесмање.

кубрувати, зам, v. impf. (у Сријему) vide heсмати. cf. шупљика.

кубуз,* m. (у Србији) біе Saubige, tormenti bellici genus. cf. [vide] обица.

21

куваров, а, о, vide кухаров.
кўвати, вам, vide кухати.
кувати се, вам се, vide кухати се.
кувач, кувача, m. vide кухач.
Кувеждин, Кувеждина, m. намастир у Фрушкој

гори.

Кувеждинац, нца, m. Ciner vоn Кувеждин.
кувеждински, ка, ко, роп Кувеждин.
кувео, ела, ело, (у Боцн) [vide] презрео, н.

п.

2. кудгод, н. п. кудгод нођеш требаће ти то, übe rall, ubique. [cf. кудагод, кудагов, 2 кудгођ]. 1. кудгођ, vide [1] кудгод.

2. кудгöђ, vide [2] кудгод.
куде, vide куд.

кудеља, f. (ист.) vide кудјеља.
кудељица, f. dim. v. кудеља.

по кудељку преља

смоква, грожђе, überreif, fracidus. кўга, f. bie ejt, pestis. Срби кажу да је куга кудељни, на, но, (ист.) vide кудјељни. жива као жена (то особито доказују они који кудецање, n. bas aumeln, titubatio. су лежали од ње). Многи кажу да су је ви- кудéцати, кўдецам, v. impf. taumeln, titubo: A ђали гдје иде завјешена бијелом марамом; а ја старац роми јарац, Кудецаћу уз улицу глјекоји приповиједају да су је и носили, т. кудије, | (у Ц. г.) vide куд: Кудијен сам зај. она нађе човјека у пољу, или срете гдје кудијен, водио Турке

на путу, а гдјеком дође и у кућу, на му | кудијер, (јуж.) vide куд: Соко ће ти кажевати каже: „ја сам куга, већ хајде да ме носиш Кудијер ћеш путовати

тамо и тамо“ (куд она хоће). Онај је упрти кудилац, диоца, m. ber asler, calumniator: на кркаче драговољно (јер већ њему и ње- Куде ми је троји кудиоци говој кући не ће ништа учинити) и однесе кудиља, f. (зап.) vide кудјеља.

је без икаке муке (јер није тешка ни мало) Кудиљево, П. у овој пословици: Идем у Кукуд му каже. Куге, имају преко мора своју Диљево да те скудим, баз Labelland, terra caземљу (гдје само оне живе), па их Бог по- lumniatorum. cf. ако.

шље амо (кад људи зло раде и много гри- кўдиљица, f. dim. v. кудиља.
јеше) и каже им колико ће људи поморити; кудиљиште, п. (зап.) vide кудјељиште.

кудељиште, п. (ист.) vide кудјељиште.

кудељка, f. (ист.) vide кудјеља 2: Свака спрела

али и Њих много пропадне од паса : за кудиљни, на, но, (зап.) vide кудјељни. то кажу да се врло боје злијех паса. Кад кудити, дим, v. impf. übel reben von einem, сакуга мори, онда јој слабо говоре куга, него кума [3] (као да би је с тим умилостивили) нити смију у вече оставити неопране судове; јер она дође ноћу у кућу те гледа јесу ли судови лијепо опрани, па ако не буду а она све кашике и чанке изгребе и отрује. (Кад куга мори гајекоји на њезино име и краду, јер плашиви људи не смију да изађу из куће и да гледају ко је и шта, кад се што чује или пси кад залају): Купи као куга ђецу. Не избива као куга из Сарајева. cf. чума, морија.

куд, 3 [cf. кудар, куде, кудије, кудијен, кудикуда,) јер, куђ, куђе, куј] 1) mohin, wo vorbei?

lumnior.

кудјеља, f. [јуж.] 1) vide конопље.

2) die Rupfe (jo viel Flachs, Hanf u. s. w., als man auf Einmal um den Rockenstock bindet (oder wickelt), der Kođen, pensum [cf. кудељка]: дај ми једну кудјељу вуне. сf. редити. 3) (по југоз. кр.) vide преслица [1]: Бе се свекри котлом бију А свекрве ваганима, А Бевери мотикама, А заове куђељама кўдјељица, f. dim. v. кудјеља. кудјељиште, п. (југоз.) vide конопљиште. кудјељни, на, но, (југоз.) vide конопљан.

11

кугла, f. (у војв.) bie Rugel, globus.
куглана, f. ber Regelplag, bie Regelbabu, ber ste- куд му драго, vide куда му драго.

gelplan, area conorum lusui destinata. куглање, n. ber Regeljdub, lusus conorum. кўглати се, кӳглам се, v. r. impf. Regel jdieben, ludo conis.

quo? qua? cf. [камо 2:] ако. 2) немам Kуд, ich kann nichts anders thun, alias agere non possum: Нема куда љуба Драгијина, Отворила деветора врата - 3) куд који, in alle 23inbe? quaqua versus? побјегоше куд који. кудагод, vide [2] кулгод. кудагöђ, vide кудгођ. куда му драго, wohin immer, quocunque, quo libuerit. [cf. куд му драго]. кудар, vide куд: Цуцу, цуцу, кобиле, Кудар

сте ми ходиле?

[ocr errors]

кудров, кудрова, m. име псету, cin Бинбенате,

nomen cani indi solitum.

кӱђ, (по јуж. кр.) vide куд: Окрену се куб
истјече сунце

кўђе, (у Ц. г.) vide куд.
куђеља, f. (јуж.) vide кудјеља.
куђељица, f. dim. v. куђеља.
куђељиште, п. (jуж.) vide кудјељиште.
куђељни, на, но, (јуж.) vide кудјељни.
куђеник, куђеника, m. ber Dadler, vituperator,
in bem pridjworte: кад дође суђеник, нек из-
једе говно куђеник.
куђење, п. баз Berleumben, calumniatio.

1. кўдгод, wolin immer, quocumque demum. [cf. кўжан, жна, жно, 1) von бег Wejt angejtect, ver

1 кудгођ].

peitet, pestilentus, pestifer. -- 2) unglüdlid.

кудрав, а, о, fraus, crispus. [cf. куждрав]. кудравац, авца, m. (у Сријему) кудрав ћилим који се у два нита тка, Mrt Zeppid, tapetum quoddam.

miser, cf. [vide] јадан: Опет кужна Рада

дозиваше

кўждрав, а, о, н. п. глава, vide кудрав.
кўжина, f. (у Ц. г. и по приморју) bie Ride,
culina, [vide кухарница] cf. куина: Тешко
оној кужини ђе госпа не улази.
кужица, f. dim. v. куга: Лијепа вас кужица
поморила!

кужник, m. ber Bejtfrante, pestilentia correptus.
Кузман, m. Пo mas, Cosmas.
кузолица, f. (у Хрв.) vide водијер.

купна, f. (у војв.) bie Rüde, culina. [vide] ку-
харница, cf. кућа, кужина.
кўински, ка, ко, Süden, culinarius.
куј, (у Ц. г.) vide [куд] куђ: Куј си дига
Пиперске просјаке

saxum.

кука, f. 1) бег aden, uncus, [ef. квака 1, кљука] н. п. кука од дрвета, којом се дохватају

до вијека), за то готово свака Српкиња којој је брат умро, и данас оплаче кад чује кукавицу гдје кука. - А једни приповиједају да је кукавица овако постала: кад је први пут умро Лазар (у Витанији, Јован. гл. XI) сестре његове Марта и Марија завјетују се да ће кукати за њим док су живе, кад пак Христос Лазара васкрсне, он онда, да би нихов завјет остао, створи тицу, која ће мјесто њих кукати до вијека. Кад кукавица изиђе рано те кука по црној шуми, онда кажу да ће бити зло (оне године) за хајдуке; али кад кукавица кука по зеленој шуми, онда су хајдуци весели: Листај, горо, кукај, кукавицо: Нек' се чини ора за ајдуке Ко први пут чује кукавицу да кука, ако је прије сунца, ваља три пута да рече: за мојим злотвором ! т. ј. кукала! У нас се мисли да је кукавицу грјехота убити, али их у Дубровнику бију и једу, и кажу да су врло добре за јело. 2) ein elender Mensch, homo nihili: иди, кукавицо једна! [— 3) (Кукавица) високо брдо (у округу крушевачком ?); види s. v. Јадовник.]

куја, f. vide кучка.

кујунџија* (кулунџија], m. vide златар. кујунџијин, а, о, без Bolò- uns Gilberarbeiters, aurificis, argentarii.

кујунџијница, f. bie (olbjd miesin, uxor argenкујунџијнка, / tarii: Ој ђевојке младе кујунџијнке

кујунџијнски, ка, ко, Goldschmied, argentarii. кујунџијски, ка, ко, кујунџилук,* m. bie Bolbjdmievetunit, aurificis ars. кўк, кўка, m. 1) das Hüftbein, os coxae. 2) кукавичја суза, f. Gier без Ringeljpinnes (öjterr. (у Далм.) велики камен (стијена), ber Geljen, Guckgudsbrot), ova neustriae.

кукавичиѣ, m. Ser junge Budgud, cuculi pullus. кукавичица, f. dim. v. кукавица.

кукавичји, чјâ, чје, без Gudguđs, cuculi. кукавичји коњиц, / m. 23ieбehopf, epops. [vide кукавички коњиц, пупавац].

муном.

кўкав, а, о, (у Ц.г.) vide [јадан] кукавни:

знам ја кукава кукавица! Кукаве биле! кўкавац, авца, m. ein armer ungli lider Menjd,

јадан.

гране од трешања; кука гвоздена на кан- кукавни, на, но, traurig, moestus. cf. [vide] тару и т. д. 2) с једне стране као поузак трнокоп, а с друге као велики кљун, öjterr. Krampe, harpaginis genus. Овакијем се кукама по каменитијем мјестима највише копа и ради; и може бити да се овака кука мисли у оној пословици: Кад устане кука и мотика ; cf. кљупа, чакља[1, објетелица, пијук 3, трнокоп 2]: Ти не пијеш млађеницу батом бивену Него вино кратошију куком трапљену - 3) (у Дубр.) понајвише pl. куке, Art Spargel, asparagi genus [asparagus officinalis L.?]. У Дубровнику се куке обаре па се хладне једу с уљем и с оцтом или ли

-

[ocr errors]

-

[ocr errors]
[ocr errors]

кўкање, n. баз Sutgu-jagen, jomoll vom Budgud, als auch von Wehklagenden, ululatus cuculi et moerentium.

кўкара, f. кука што се њом вуку навиљци, vide ојиште.

кукаст, а, о, batenförmig, uncinatus.

кўкати, кам, v. impf. 1) gud, gud idreien, clamo
си си (vom Budgu): Листај, горо, кукај, ку-
кавицо 2) webflagen, ululo: Мучи, шћерце,
у јаду кукала ! Она кука Мари чело
главе Но кукајте мене без престанка
кукац, кца, m. (у Херц.) vide ковчар.
кўкиња, f. (у Славон.) 1) vide трњина [1].
2) сачма налик на трњину, Mrt Edrott, grando
plumbea quaedam.

кукињица, f. dim. v. кукиња.

miser: што hy кукавац сини! кукавица, f. 1) ber Budgud, cuculus [canorus L..; кўкица, f. dim. v. кука. cf. [vide] кучица [1]. cf. пјевачица]: подмеће као кукавица јаје. кукљање, n. vide куљање.

Србљи приповиједају да је кукавица била жена кукати, љам, (у Сријему) vide куљати. и имала брата, на јој брат умро и она за њим кўкма[*], f. (у Славон.) vide hуба.

тако много тужила и кукала, док се није пре- кукмарка, f. тица у које је кукма на глави, творила у типу (једни кажу да се брату до- gebaubter Bogel, avis cristata.

садило њено кукање и јаукање, па је он кўкмаст, а, о, (у Сријему) vide ђубаст. проклео те се претворила у тицу, а једни кукњава, f. аз jammergejdrei (баз куку мене опет кажу да се Бог на њу расрдио што је flagen), ejulatio. тако много тужила за братом, кога је он био узео, па је претворио у кукавицу да кука

куков дан, in bem pridmorte: о кукову дне, на куково љето, nie, ad calendas graecas.

кукољ, m. iе 23iđen [sornrabe], agrostemma gi-
thago Linn.: У сваком житу има кукоља.
кўконосаст, а, o, bafennajig, naso adunco.
кукотрес, m. vide бут(?): оштети му суру бе-
девију Од крај репа до врх кукотреса
не ваља седлу ни самару
кукрика, f. (у Далм.) vide [честа] шари,
грм 2.

куковина, f. (у Дубр.) vitis nigra [bryonia | кукуруз, m. 1) ber Rufuru, türtijdes Norn, zea
alba I..].
maïs Linn. [cf. голокуд, руметин (урметин),
ферментун, Фрметин, фурметин]. - 2) клас
кукурузни са зрнима, Rufuruzfolben, spica zeae,
н. п. ударио га кукурузом.
кукурузан, зна, зно, н. п. хлеб, брашно, Rufu-
Kutu-
ruz, e zea mais. [cf. голокудни).
кукурузина, f. (у Боци) vide окомак.
кукурузиште, n. ber Mer, wo ehe Rufuruz gebaut
war, ager in quo zea mais fuit sata.
кукурузница, f. bas Rufuvuzbrot, panis e zea.
[ef. голокудница, кукурузовница, проха (проа,
проја) 3].

да

кўкрица, f. у овој загонеци: Мајка кукрица,
отац јаглика, Ђечица манита (чокот, грозд и
вино или ракија).
кукричаст, а, о, (у Боци) воћка или друго како
дрво, које се не чисти и не поткресује, него
се запусти и закржља. cf. кукрика.
кўку! н. п. куку мене! куку њему! wel mir,
hei mihi, me miserum.

кукуљ, m. (у Рисну) она гука што жене носе
наврх главе испод мараме. cf. кукуљица [2].
кукуљица, f. 1) eine Art Rappe, cucullus. - 2)
(у Рисну) на глави плетеница од косе иски-
ћена иглама, rt Saarfledte, gradus. [cf. ку-
куљ].
кукумар, m. (у Дубр.) vide краставац.
Кукуна, f.: Вино пију у Косово равно Под
Кукуном зеленом планином Код бијеле Ру-

жарице цркве

кукурек, кукурека, м. (ист.) vide кукуријек. кукурекање, п. (ист.) vide кукуријекање. кукурекати, кукурéчем, (ист.) vide кукурије

кати.

кукурекнути, кукурекнем, (ист.) vide кукури

јекнути.

нични.

кукуријек, кукуријека, m. (јуж.) 1) idmarze кулатаст[*], а, о, н. п. коњ, mausfarb, mauje

ießwurz, helleborus foetidus [helleborus L.; farbig, colore murino. [cf. кулашаст].

cf. кукурјак]: Кукуријек с брда виче: оже- кулача, f. т. j. колиба, eine zeltartige Hütte, tenните ме. Љубичица из долине: поведите ме. torii genus. cf. савридак. - 2) (у ц. г.) црвен цвијет као турчинак кулаш, кулаша, m. 1) cin mansfables 2fers, [paeonia L.?]. equus coloris murini [cf. 2 кулин]: тако се кукуријекање, n. (јуж.) баз Riferifi-jdreien, galli у пјесмама зове коњ знатнога четеџије и јуcantus. нака Тала од Орашца. - 2) [Кулашиме некакога Кулаша арамбаше. cf. Куле [1]. кулашает, а, о, vide кулатает. кулашина, f. angm. v. кулаш: Не Да Тале своје кулашине Јал' без ране, jа.1' без мртве

[ocr errors]

кукуријекати, кукуријечем, v. impf. (јуж.) fi
ferifi-fräben, cano kikeriki.
кукуријекнути, кукуријекнем, v. pf. (jуж.) ein-
mal fiferifi-jdyreien, dico hikeriki (e. g. in au-
rem).
кукурик, кукурика, m. (зап.) vide кукуријек,
кукурикање, п. (зап.) vide кукуријекање.
кукурикати, кукуричем, (зап.) vide кукурије-

кати.

кукурузовина (кукурузовина), f. bas Rufuruzitrol),
stramen zeae mais. [ef. голокудина, кукуруж-
њак 2, стркач, стрмуљика, стрњина, шашаро-
вина, шашљика, шашовина 1].
кукурузовница, f. (у Хрв.) vide кукурузница.
кукурушчић, m. dim. v. кукуруз.
кукўта (кўкута), f. [ef. гугута, трбуља, трбу-

лика] 1) велика, бег bierling, conium ma-
culatum Linn. 2) мала, aethusa cynapium
Linn. [cf. дивљи першун].
кукутање, n. dim. v. кукање.
кукутати, кукућем, dim. v. кукати: Кукавица
кукуће Радосаву виш" куће; Радосав се
обрће, Тражи жени обуће
кула,* f. (pl. куле) бег Thurm, turris. У Хер-
цеговини се свака кућа од камена зове кула,
а у пјесмама и она која није од камена зове
се кула или двор.

кўлаб, кулáба, m. (у Сријему) у воденице Дунавке некака греда која држи камен воде

,

кукурикнути, кукурикнêм, v. pf. (зап.) vide
кукуријекнути.
кукурјак, кукурjáка, m. (у Хрв. Оточк. рег.)
некаква трава (ef, кукуријек?), Art Bilanze.
herba quaedam. [ef. титра 3; vide кукуријек 1].
кукуружњак, ружњака, m. 1) крмак који је
ухрањен кукурузима (за разлику од жиров-
Haka), ein mit Kukuruz gemistetes Schwein,
zea saginatus. - 2) (у Хрв.) vide [куку-
рузовина] шашаровина.

sus

главе

кулашица, f. кулатаста млада кобила (а стара се зове кулуша), junge mausfable Stute, equula coloris murini : Истура ногама као кулащица у вршају.

66

Куле, 1) m. hyp. v. Кулаш 2: „Води Куле на копу чучати, него зао ручак ручати, казао с коца некакав Кулаш арамбаша кад су му Турци светећи се говорили: „Ори, Куле! копај, Куле!" Кулаш је арамбаша био у Боспи. Још у дјетињству слушао сам пјесму како су га Турски сватови из Подажепља затекли негдје у кући рањена, на га ухватили и поклонили некакоме Топал-паши; али га Топал-паша није смно погубити од његова

[ocr errors]
« PreviousContinue »