Page images
PDF
EPUB

2)

крчаник, крчаніка, т. (у Србији) цут који је чекују госте; у таковом конаку може човјек

криењем начињен, еіn оurd) Подшg per dinne бити ако хоће мјесец дана, даваће му јед11. 1. w. gemachter Weg, der Rodeweg, via silvis нако је.10 и знања и 31 коња (без динара, осим liberata.

ако што нок.10ши с.1угама пад нође). Кірчанин, т. човјек из манастира iрке. продаје на крчму (н. п. јабуке), tteinbeije, крчање, п. 1) баs (Seriijh) einer jprechenbert 2?енде, en détail, venditio minuta. 3) на њему

strepitus, susurrus loquentium. 2) да је оста.1а крчма, er bat SaTeste (Sla ail:gca finurren (im Leibe), crepitus. 3) das Höcheln, trunken und musi daher frischen Wein nachholen spiritus interclusus.

lajen. крчати, чім, v. impf. 1) јштитен (ppir pielen iсе крчмар, крчмара, п. 1) Ser 245irt) , сиро. [cf.

Sense), stuѕurrare: крчи војскіл у пољу; пуна бирт 2, борташ, конобар 2, механција. (меМехана, 12чи. 2) н. ін. куче му цријева анција)]. — 2) (Крчмар) брдо улицин 0,1 од г.11,ди, furren, crepo. [vidе мрштатн]. Госпића вине Смиљана; наврх њега су Зli3) крчи н. п. прасе кад се добро не закоље, дине од негдашњега градића. robe In, spiritum intеrеlіnѕum (Iucere: Io.10м- крчмарев, а, о, vidе крчмаров. љени коњи и јунации, но по пољу крче ра- крчмарица , f. Die 245irtbin, uxor camponis. [«f. њеници

биртаа Іница, конобарица 2). крчевина, f. Sa: :prelano, terra silvis liberata, крчмајричин, а, о, Ser 2 irthіп, сорае.

поvаle [cf. требелина): Нема очевине без крчмаров | крчмарев, а, о, де 2irtly:, сирокрчезне.

nis. [cf. механцијин (менцији)]. Брчеле, f. р. vilе крие.е.

крчмарски, кa, кo, Ser 2 irtbe, сиропит. [cf. крчење, п. Заз :) psen, silvae caesio.

биртганини, механілијнски (меанијнски), мекрчидба, f. Нобен, erutio silvae: xaij,демо ханијски (меншијски)). на крчи дбу.

кірчмити, мім, v. impf. 1) alt=jcienten, singulaкрчилац, чиоца, т. Sеr :}ірдеr, qui silvom caie lim venlo vinum. [cf. механнеати (меанисати)]. lіt. [cf. требежник ).

2) н. п. јабуке, fleinweije реrtаufet, miniкрчити, крчим, у. impf. rpoet, eruo , caedo

tim vendo poma. silvam.

крчмљење, п. 1) Sats 21 usictjenfen, venlіtіo vini. крчма, f. 1) Sіе ефеnfe, cauроnа. [vidе гости [cf. механиеање (меннеање)]. — 2аѕ fісіне

ница). Крчме су се у Србији, у Босни и у weije Verkaufen, venditio minuta. Херцеговини до скора готово само у пјесмама | крчумање, п. 13 сtrіbеп, renistis. СПІОМИЊ. 10, а онако их није би.10 нигдје у крчумати се, мам се, . r. impf. као оТИм:11 и земљи осим г, тјешто но варошима (као н. п. се ода шта, І. и чупати се с киме, fist jtrill: у Сарајеву) и у Србији поред Саве и по ben, renitor. рез Дунава, И. и по 11.1анинама, куд нема крца, f. (у (ријему) 21rt wіloer (€ntеn fleitter се. Ја. Кад ко путује преко земље он иде на Gattung, minor quaedam anas fera. [vide kpКонак у се. 10, гдје га застане мрак, пред Жуља]. cf. кра. најбољу кућу, на гта може и ноћити, а кралија[*], т. круја. Шје су биле као Турски Домашн му, И. и ко друти из куће, каже: MO хајдуци, који су носта. Ти у Урумен.ији 10якені, брате, с драге воље и добро дошао !“ с. Тије ОІІ.љедњега Њемачкога рата. Би. 10 Их II. III му каже да не може, јер нема сијена је много хII.Бада и с њима је Пасманција за конње, Н. и друго што, него га унути гдје разбно царску војску (1796). Они су били може но), нити. Кад иде много људи заједно, највише Турци, али су у своје друштво піріна они се раз, дијеле по кућама. Сві ки ће до мал. 1 и Хришћане, јер су слабо мірі.н и за маћин примити радо на кон к свакога пут

Они су удара. 1н на вiljoll и ника, угостиће га као најбољеr" свога прија уцјењивал.1 их да их не нале и не харају, Теља и ІІОЗІника, н. п. ако се дого и да као што су похар:1. 1и и расе.И. и знатну ЦінДомаһин нема у кући ракије Н.1и друго ІІІто, цареку варон Воско10.be, а пос.ије су а он отиде своме сусједу, И. І чак у друго нима..и унална ну другијех Турскијех стісе. 10, те узме узајам и части госта. У гдје рјенинна који су се бI. 10 између себе, на кі, којим га:3, ДІнским кућама готово сваІІІ дін им један не би могао п.1аһати, они би отиш. има гостију, н. п. данас поп, сјутра lia.1уер, к другоме. Тако је знатни њихов старјентина ијекејутра Турчин или какав просјак и т. Туша НЦ-а. Шја 1804 године цувин да се Срби 1. Тје ко ноћи, оданде га ујутру не пу бију с дахијама дошао у Биоград са једном штају док не руча; а на ужину се свраћају Хилъа,дом својијех храбријех другова, који су ПТИЦИ оllет тако по се. Има ; доста пута се готово сви осим њега у Србији кости остачовјек сврати укакву кућу, да се напије BII.1. Піоје (риски рат, које Московски од воде, И. и да запази лу.1у, а жене га питају Године 1807 до 1812 потрошили су их года није г.1адан, ину де га да сједе мало, да тово све. Кранје су иш.1е на коњма и сви му дау што да поужина. Многи бегови по су били одјевени у свију и кадифу и окоБосни имају уз кућу особити конак гдје до вани у сребро иу злато; гдјекоји су водили

[ocr errors]

огЊИІІІтем.

уза се и робиње, које су им у мирно доба кршћанка, f. eine rönijdj-tatbolije Cerbi, serba играле и пјевале, а у бојевима држале им romano-catholica.

коње кад би се они пјешице тукли. кршћански, кa, кo, tənzij-fatholijd) , romanoкралијнка, f. дуга пушка какове су крцалије catholicus.

носиле: Узе Луко пушку крцалијнку 1, кршћење, п. vіdе крштење. крцалијн еки, кa, кo, де крцалијe geborig, toy 2. кршћење, п. vіdе крштење. кралије.

ктёти, оћу, yilе хтети. крш, крша, т. 1) (у Ц. г.) беr fеlјеn, saxum, кћерана, f. Ўraнeпaтe, nomen feminae.

[vide 1]камењак [1], cf. стјењак: Месо кћерин, а, о, Ser xoditer, filiae. при кости а земља при кршу (в:ља). 2) кѣёти, оћу, (у Паштр.) vide хтјети: докле (у ц. г.) Оer Steint, lapis, cf. [vide 2] кал

кћела воља Божа (кад се наздравља). мен [1]: ударио га кршем; диже кри да га књи, кһёри, f. Die locyter, filia. cf. ћер, [ћи, ] шћи. удари. — 3) (у Србији) ба бие аllеgеtrete- куба [*], f. 1) vide [труло] кубе: й црковне nes Wasser Angeschwemmte, adluvio (?) [cf. orp

кубе у висину 2) (у Барањи) свод над шањ, олош]: Снијела вода Шушањ на начинила крш (кад ко каже да је с ким род, а кўбас, у загонеци: Утече ми кубас уз брдашце не зна се по чему).

низ брдаше, ко ми не ће казати, крваво му крак, шка, шко, vidе ломан [2].

срдашце (зец). кршан, шна, шно, 1) jeljig, saxosus, cf. [vide] кўбе [*], бета, п. (у Сријему) vidе труло. ломан [2]: У пунице у кршно приморје

кўбруз (*), m. (у Сријему) vide [шупљика] Од Косова уз кршно приморје - 2) water,

фесма. trejjlib, bonus, praeclarus: кршан је то чо- кубрузање, п. vіdе bесмање. вјек.

кубрузати, зам, v. impf. (у Сријему) vide hekpurêke, n. das Brechen, fractio, ruptio.

смати. cf. шупљика. кршијељ, т. (у Боци) некакав мали крпељ,

кубуз,* m. (у Србији) Sie Paubige, tormenti belкоји се укоти псима у уши.

lici genus. cf. [vide) обица. вршина, f. augm. p. кріп.

кубур, кубўра, m. пиштољ из кубура, cf. [vide] EDUTI, mim, v. impf. brechen, frango. cf. (vide) Kyöypa[*], . der fümmerliche Zustand, angustiae

.

кубуре [2]: Он потрже злаћена кубура ломити [1].

кубуранг, кубураша, т. највише се говори pl. кршвање, т. dim. б. кршење.

кубураши, т. ј. пиштољи ІІто се носе укукрикати, кам, dim. p. кришити.

бурама, бie Cattelpijtolen. [vidе кубуре 2]. cf. Kommab, a, o, im Wachsthum zurücfgeblieben, butt,

кубур, кубурлија. perfimmert, qui non јuste еxеrеvіt. cf. кржів, кубуре,“ кўбура, f. pi. 1) bie ефеivе im Cattel крЖ.Бав.

für die Pistolen. --- 2) diese Pistolen selbst. [cf. кршњак, m. 1) (у ц. т. и у Лици) vide све

кубур, кубуран, кубурлија]. у Црној Гори и чар. 2) (у Хрв.) крсно име (т. ј. све

онуда по околини кубуре се зову ништољи тац којега ко с.лави), беr аllpatroit, patro

који имају округле јабуке (а не шиљате као nus caeles.

3) (у Босни) крсни колач, што су у Арнаутскијех пиштоља); у Србији ein Kuchen so am Tage des Vauspatrones üblich,

су ове прве пиштоље зв. и Призренски пиplacenta honoribus patroni coelitis dicata.

штољи а ове друге Арнаутски. Иосим ја4) велики лонац у коме се кува јело о кр

бука ови се пиштољи разликују и по табасноме имену, ein groser Xopf in melchem it 3 age

Шма: у Призренскијех пиштоља табани су des Bauspatrones gekocht wird, olla major in qua Ibемачки (на којима су лукови и зубови изdie patrono coeliti sacro coquunt.

нутра), а у Арнаутскијех су табани Арнакрштени, на, но, н. п. кум, аfe Fatbe, baptis утски или Турски (у којијех су лукови и malis.

зубови споља). крштеница, f. (у Здіру) | der Taufschein, lite- kyóypêke, n. das fümmerliche Leben, vita angusta. крштено писмо, п. (у војв.), rate baptismаlеѕ.

[cf. комрачење). 1. крштење (кршћење), п. Зай ханђени, baptizatio. кубурити, рім, v. impf. fіnnеrlіth leben (jein [cf. крштавање].

Geschäjt treiben), anguste vivo, ago. [cf. kompa2. крштење [кршћење), п. Sie Laufe, baptism us. чити). кршћавање, п. Заз Заиjеni, baptizatio. [cf. 1 кро- кубўрлија [*], f. vitle [кубуре 2) кубураші : Іштење (кришћење)].

Он потеже пушку кубурлију кршћавати, кршћавам, v. imрt. taufen, baptizo. | кўвање, п. vіdе куxање. Кршћанин, m. тако себе зову Срби закона | кувар, т. vіdе кухар.

Римскога (јер они мјесто Исус Христос кажу куварев, а, о, vide кухарев.
Ису Крст), а оне који су закона Грчкога куварица, f. vіdе кухарица.
зову хришћанима (јер ови говоре Христос), куваричин, а, о, vide кухаричин.
ein römisch-katholischer Serbe, serbus romano-ca- kỳbâpra, f. vide kyxapka.
tholicus. [cf. шокац].

куваркин, а, о, уide кухаркин.

21

Вуков РЈЕЧНИК

али

и

ЊИХ

[ocr errors]

за

кўваров, а, о, vide кухаров.

2. Будгӧд, н. п. кудгод пођеш требаће ти то, übe вувати, вам, vide кухати.

rall, ubique. [cf. кудaгoд, кудагођ, 2 кудго,]. кувати се, вам се, vide кухати се.

1. кудго, vide [1] кўдгод. кувач, кувача, т. vіdе кухач.

2. кудгө, vide [2] кудгӧд. Кувеждин, Кувеждина, m. намастир у Фрупкој кӯде, vide куд. гори.

кудеља, f. (ист.) vide кудјеља. Кувеждинац, нца, m. Giner pon Кувеждин. кудељица, f. dim. p. кудеља. ку веждински, кa, кo, pon Кувеждин.

кудељиште, п. (ист.) vide кудјељиште. кўвео, ела, ело, (у Боци) [vide) презрео, н. п. кудељка, f. (ист.) vide кудјеља 2: Свака спрела смоква, грожђе, überreif, fracidus.

по ку дељку преља кўга, f. die ejt, pestis. Срби кажу да је куга кудељни, на, но, (ист.) vide кудјељни.

кива као жена (то особито доказују они који кудéцање, п. За Хаитеlаt, tіtubаtiо. су лежали од ње). Многи кажу да су је ви- кудецати, кӯдецам, v. impf. tameln, tіtubo: A фали гдје иде завјешена бијелом марамом; а ја старац роми јарац, Кудецаћу уз улицу гдјекоји приповиједају да су је и носили, т. кудије, (у ц. г.) vide куд: Кудијен сам зај. она нађе човјека у пољу, или cрете гдје кудијен, водио Турке -— на уту, а гдјеком дође и у кућу, па му | кудијер, (јуж.) vide куд: Соко ће ти кажевати каже: „ја сам куга, већ хајде да ме носишI Кудијер ћеш путовісти — тамо и тамо“ (куд она хоће). Онај је упрти кудилац, диоца, m. Sеr galler, calumniator : на кркаче драговољно (јер већ њему и ње

Куде ми је троји кудиоци говој кући не ће ништа учинити) и однесе кудиља, f. (зап.) vide кудјеља. је без икаке муке (јер није тешка ни мало) Будиљево, п. у овој пословици : Идем у Кукуд му каже. Kyre" имају преко мора своју

диљево да те скудiм, аз табеllano, terra caземљу (гдје само оне живе), па их Бог по

lumniatorum. cf. ако. ВІље амо (кад људи зло раде и много гри- кудиљица, f. dim. p. кудиља. јеше) и каже им колико ће људи поморити; кудиљиште, п. (зап.) vide кудјељиште. много проіlадне од

кудиљни, на, но, (зап.) vide кудјељни. то кажу да се врло боје злијех паса. Кад кудити, дим, v. impf. übel reben pon еіnепті, сакуга мори, онда јој слабо говоре куга, него

lumnior. кума (3ј (као да би је с тим умилостиви. Ли) кудјеља, f. [јуж.) 1) vide конопље. 2) біe нити смију у вече оставити неопране судове;

Rupje (jo viel slachs, Hanf 11. 1. w., als man auf јер она дође ноћу у кућу те гледа јесу ли

Einmal um den Rockenstock bindet (oder wickelt), der судови лијепо опрани, па ако не буду а она

toctet, pensum [cf. кудељкал]: дај ми једну све канике и чанке изгребе и отрује. (Кад

кудјељу вуне. cf. редити. 3) (по југоз. куга мори гдјекојн на њезино име и краду, јер плашиви људи не смију да изађу из куће

кр.) vide прeслица (1): Бе се свекри котлом

бију А свекрве ваганима, Ађевери мотии да гледају ко је и шта, кад се што чује

кама, А заове куђељама или пси кад залају): Купи као куга ћецу. Не избива као куга из Сарајева. cf. чума,

кудјељица, f. dim. p. кудјеља. морија.

кудјељиште, п. (југоз.) vide конопљиште. кўгла, f. (у војв.) Sie s?ugel, globus.

кўдјељни, на, но, (југоз.) vide конопљан. куглана, f. Der Regelplas, bie Regelbaki, Jer Ste. куд му драго, vide куда му драго. gelplan, area conorum lusui destinata.

кудрав, а, о, frail, crispus. [cf. куждрав]. kýraâbe, n. der liegelschub, lusus conorum.

кудравац, авца, in. (у Сријему) кудрав Жилим кўглати се, куглам се, v. r. impf. Siegel jhiebe,

који се у два нита тка, Дrt 2 eppich, tapetum ludo conis.

quoddamn. кӯд, 1 [cf. кудар, куде, кудије, кудијен, куди- кулров, кудрова, т. име псету, еіn фиденате, куда, јер, ку), куће, куј] 1) mobini, mo porbei ?

nomen cani indi solitum. quo? qua? cf. [камо 2;) ако. 2) немам кў,, (по јуж. кр.) vide куд: Окрену се куб ky1, ich kann nichts anders thun, alias agere non

истјече сунце possum: Нема куда љуба Драгијина, Отво- куће, (у ц. г.) vide куд. рила деветора врата — 3) куд који, іn alle куђеља, f. (јуж.) vide кудјеља.

24ine? quaqua versus ? побјегоше куд који. | ку, ељица, f. dim. p. кућеља. Будагӧд, vide [2] кудгод.

куће.љиште, п. (јуж.) vide кудјељиште. кудагон), vide кудго).

куђељни, на, но, (јуж.) vide кудјељни. куда му драго, mobiн imnier, quocanque, quo куђеник, куђеника, m. Ser Casler, vitaperator, libuerit. [cf. куд му драго].

in бет Сpridporte: кад дође суђеник, нек изкўдар, vide куд: Цуцу, цуцу, кобиле, Кудар једе говно куђеник. сте ми ходиле ?

Kýhere, n. das Verleumden, calumniatio. 1. кӯдгод, bobin inter, quocumque dетит. [cf. кужан, жна, жно, 1) pon Ser 23ejt angejtесtt, per1 кудго)].

pestet, pestilentus, pestifer. -- 2) unglüdlich

Saxum. .

miser, cf. [vide) јадан: Опет кужна Рада до вијека), за то готово свака Српкиња којој дозиваше

је брат умјо, и данас оплаче кад чује кукўждрав, а, о, н. п. глава, vide кудрав. кавицу гдје кука. — А једни приповиједају кужина , f. (у ц. г. и по приморју) бie Wй сфе, да је кукавица овако постала: кад је први

culina, [vidе кухарница] cf. куина: Тепко пут умііо Лазар (у Витанији, Јован. гл. XI) оној кужини ће госіна не улази.

сестре његове Марта и Марија завјетују се Бужица, f. dim. p. куга: Лијепа вас кужица да ће кукати за њим док су живе, кад пак поморила!

Христос Лазара васкрсне, он онда, да би њиKỳZHûk, m. der Bestfranke, pestilentia correptus. хов завјет остао, створи тицу, која ће мјесто Кузман, m. Rogas, Cosmаs.

њих кукати до вијека. Кад кукавица изиђе кузолица, f. (у Хрв.) vidе водијер.

рано те кука по црној шуми, онда кажу да куина, f. (у војв.) бie Ribe, culina. [vide] ку ће бити зло (оне године) за хајдуке; али харница, cf. кућа, ку жина.

кад кукавица кука по зеленој шуми, онда куински, кa, кo, fії сфеnѕ, culinarius.

су хајдуци весели: Листај, горо, кукај, кукўј, (у ц. г.) vide [куд) кућ: Куј си дига? кавицо: Нек” се чини ора за ајдуке Ko Пиперске просјаке

први пут чује кукавицу да кука, ако је прије кујa, f. vіdе кучка.

сунца, ваља три пута да рече: за мојим кујунџија“ [кулунџија), m. vіdе златар.

злотвором! т. ј. кукала! У нас се мисли да кујунџијин, а, о, без Gol. што Cilberarbeiters, је кукавицу грјехота убити, али их у Дуauriticis, argentarii.

бровнику бију и једу, и кажу да су врло кујунџијница, f. die (9015јфniebiir, uxor argen добре за јело. — 2) ein elenber kenjb, homo кујунџијнка, j tarii: Oј ћевојке младе кујун nihili: иди, кукавицо једна ! [— 3) (Кукацијнке

вица) високо брдо (у округу крушевачком ?); кујунџијнски, кa, кo,

види s. v. Јадовник.] кујунџијски, кa, кo, Goldschmied-, argentarii.

кукавичић, m. Sеr junge Butgut, cuculi pullus. кујунџилук,* m. Sіе (Sof5jdoniesetinjt, aurifiсiѕ аrѕ. кукавичица, f. dim. p. кукавица. кук, кўка, т. 1) ба фuftbein, os coxae. — 2) кукавичја суза, f. Cier Ses Ringeljpinnes (@jterr. (у Далм.) велики камен (стијена), беr teljen, Gudgudsbrot), ova neustriae.

кукавичји, чја, чје, Seg Gutguts, cuculi. кўка, f. 1) Ser paten, uncus, [ef. квака 1, кљука] кукавичји коњиц, і т. 28iesehopf, epops. [vide

н. п. кука од дрвета, којом се дохватају | кўкавички коњиц, пупавац). гране 0,1 третања; кука гвоздена на кан- кукавни, нa, нo, traurig, moestus. cf. [vide] тару и т. д. 2) с једне стране као по јадан. узак трнокоії, а с друге као велики кљун, кукање, п. Ваз (Suttgu-jagen, jorpohl ppm Guttgut, бiterr. Stranipe, harpaginis genus. Овакијем се

als auch von Webklagenden, ululatus cuculi et кукама по каменитијем мјестима највише копа

moerentium. и ради; и може бити да се овака кука ми

кўкара, f. кука што се њом вуку навиљци, vide сли у оној пословици: Кад устане кука и

ојиште. мотика; cf. кљупа, чакља [1, објетелица, ии- кўкаст, а, о, batenjörmig, unсinatus. јук 3, трнокоп 2]: Ти не пијеш млаћеницу кукати, кам, v. impf. 1) girt, gut јфreien, clamo батом бивену Него вино кратошију куком

си си (pot Guctgut): Листај, горо, кукај, кутрапљену — 3) (у Дубр.) понајвише pl. куке,

кавицо Art Spargel, asparagi genus Casparagus offi

2) реbflagen, ululo: Mучи, шћерце, cinalis L.?). У Дубровнику се куке обаре на

у јаду кукала ! Она кука Мари че.10

Но кукајте мене без престанка се хладне једу с уљем и с оцтом или ли

кўвац, кца, m. (у Херц.) vide ковчар. муном. кўкав, а, о, (у Ц. г.) vide [јадан) кукавни: кўкиња, f. (у Славон.) 1) vidе трњина [1]. знам ја кукава кукавица! Кукаве биле!

2) сачма налик на трњину, 21rt Chrott, grando кўкавац, авца, m. ein armer шglittliber 20tеnjch,

plumbea quaedam. miser: што ћу кукавац сињи !

кукињица, f. dim. p. кукиња. кўкавица, f. 1) Ser (Butgut, cuculus [canorus I..; кукица, f. dim. p. кука. cf. [vide] кучица [1].

cf. пјевачица]: подмеће као кукавица јаје. кукљање, п. vіdе куљање. Србљи приповиједају да је кукавица била жена кукъати, љам, (у Сријему) vidе куљати. и имала брата, па јој брат умро и она за њим | кукма[*], f. (у Славон.) vidе уба. тако много тужила и кукала, док се није пре- кукмарка, f. тица у које је кукма на глави, творила у типу (једни кажу да се брату до

gehaubter Vogel, avis cristata. садило њено кукање и јаукање, па је он кўкмаст, а, о, (у Сријему) vide hу баст. проклео те се претворила у тицу, а једни кукњава, f. Sаз заттergejchrei (Jacз куку опет кажу да се Бог на њу расрдно што је flagen), ejulatio. тако много тужила за братом, кога је он био кўков дан, іn ѕет Сpricfmрrte: окукову дне, узео, па је претворио укукавицу да кука на куково љето, пie, ad calendas graecas.

главе

мене

гр.м 2.

куковина, f. (у Дубр.) Vitis nigra [bryonia | кукуруз, т. 1) беr ѕtufurus, türtijcbes Stor, zea alba L..].

maЇs Linn. [cf. головуд, руметни (урметии), Kýko.b, m. die Wicfen [Kornrade), agrostemma gi ферментун, фрметни, фурметин]. – 2) клас

thago Linn.: У сваком житу има ку?to.а. кукурузни са зренима, Rufuristolben, spica zeae, кўконосаст, а, о, bufennajig, naso adunco.

н. п. ударио га" кукурузом. кўкотрее, т. vilе бут(?): Оштети му суру бе- кукурузан, зна, зно, н. п. xљеб, брашно, Rufil =

девију од крај репа до врх кукотреса Да r13*, e zea mais. [cf. го.Токудни). не ваља седлу ни самару

кукурузина, f. (у Боци) vide oкoмaк. кўкрина, г. (у Дал.м.) vide (честа] шeвapufi, кукурузи ште, n. Ser 20tter, po ebe futurus gebaut

war, ager in quo zea maïs fuit sata. кўкрицца, f. у овој загонеңі: Мајка кукреца, кукурузница, f. S3 SRufurit;lirot, panis e zei.

отац јаглика, ђечица минта (чокот, грозд и [cf. гoлoку дина, кукурузовница, проха (проп, вино или ракија).

проја) 3]. кўкричаст, а, о, (у Боци) воћка или друго како кукурузовина (кукурузовина), f. Sas futurujitro),

дрво, које се не чисти и не поткресује, него ѕtrаmеn zeae mais. [cf. гoлoку дина, кукуружсе запусти и закрж.ља. cf. кукрила.

њак 2, стркач, стрмуљика, стрњина, нашарокўку ! н. п. куку мене! куку њему! web mir, вина, шаънка, на шовина 1]. hei mihi, me miserum.

кукурузівница, f. (у Хрв.) vide кукурузница. кўкуљ, т. (у Рисну) она гука нито ясене носе кукурушчић, m. dim. p. кукуруз.

наврх главе испод марaмe. cf. куку.љица [2]. кукута (кукутал), f. [cf. гугута, трбуља, трбукукуљица, f. 1) eine 24rt Rappe, сисullus. — 2) љика] 1) велика, деr e bierling, conium ma

(у Рисну) на глави плетеница од косе иски culatum Linn. 2) мала, аеthusa cynapium ћена иглама, 2lrt aarflectite, gralius. ["f. ку Linn. [cf. дивљи перпун). куљ].

Букутање, n. dim. p. кукање. кукумар, m. (у Дубр.) vidе краставацц. кукутати, кукуһём, dim. p. кукати: Кукавица Кукуна, f.: Вино инју у Косово равно од кукуће Радосаву виш" куће ; Радосав се

Кукуном зеленом планином Код бпје.le Py обрће, Тражи жени обуће — жарице цркве

кула,* f. (pl. куле) беr burnt, turris. У Херкукурек, кукурёка, т. (нет.) vide кукуријек. цеговини се свака кућа од камена зове кула, кукурекање, п. (ист.) vide кукуријек:ње. а у пјесмама и она која није од камена зове кукурёкати, кукурёчём, (ист.) vilе кукурије се кула или двор.

кўлаб, куліба, т. (у Сријему) у воденице Дукукурёкнути, кукурёкнём, (ист.) vide кукури навке некака греда која држи камен воде

јекнути. кукуријек, кукуријека, т. (јуж.) 1) jcboarse кулатаст [*], а, о, н. п. конь, пiafarb, таије:

Nießwurz, helleborus foetidus [helleborus L.; farbia, colore murino. [cf. кулапшаст]. cf. кукурјак): Кукуријек с брда виче: оже- кулача, f. т. ј. колиба, eine jeftartige butte, tenните ме. Љубичица из долине : поведите ме. torii genus. cf. саврндак.

2) (у Ц. г.) црвен цвијет као турчинак кулалі, куліша, іn. 1) ein mansfаblе fero, [paeonia L.?].

equus coloris nurini [cf. 2 кулни): тако се кукуријекање, п. (јуж.) Sas Riferifi-jctreien, galli у пјесмама зове конь знатнога четеције и јуcantus.

нака Таала од Ораща. 2) [Кулаш) име кукуријекати, кук у ријечём, у. impf. (јуж.) fi. некакога Куланша арамбане. cf. Куле 1]. kerifi-Frähen, cano kikeriki.

кула наст, а, о, vide кулатаст. кукуријекнути, кукуријекнём, у. pf. (јуж.) ein - кулашина, f. augm. p. кулан: Не да Тале своје

mal fiferifi-schreien, dico kikeriki (e. g. in au кулашине Ја.' без ране, ја..' без мртве

rem). кукурик, кукурйка, m. (зал.) vide кукуријек. кулін да, f. кулатаста млада кобила (а стара кукурикање, п. (зап.) ville кукуријекање. ce 300€ kynyrua), junge mausfahle Stute, equula кукурикати, кукурӣчём, (зап.) vide кукурпје coloris murini: Истура ногама као куллашица кати.

у віршају. кукурикнути, кукі рікиём, v. pf. (зап.) vide Куле, 1) m. hyp. р. Кузні 2: „Воли Кулна кукуријекнути.

Коцу чучати, него зло ручак ручати,“ казао кукурјак, кукурјака, т. (у Хрв. Оточк. рег.) с коца некакав Куліш арамбаша кад су му

некаква трава (cf. кукуријек ?), 2(rt 23 flatје, Турци светећи се говорили: „Ори, Куле !

herba quaelam. [cf. титра 3; vitle кукуријек 1). Іконај. Куле!“ Кулан је арамбана био у БоБукуружњак, ружњака, т. 1) крмак који је спи. Још у дјетињству слушао сам пјесму

ухрањен кукурузима (за раз.тику 0,4 жиров како су га Турски сватови из Подаже има ibaka), ein mit Rufuruz gemistetes Schwein, sus загек. и негдје у кул рањена, па га ухваzea saginatus. — 2) (y Xpr.) vide (kyky THIJ и нок.1они. Ти некакоме Топа.1-інании; али рузовина] шашаровина.

га Топал-аша није смо погу бити од његова

кати.

НІЧНИ.

[ocr errors]
« PreviousContinue »