Page images
PDF

крчаник, крчаника, m. (у Србији) пут који је крчењем начињен, ein burd) Јtobung ber Saunte t. j. m. gemaфter leg, ber ltoberbeg, via silvis liberata. Крчанин, m. човјек из манастира Крке. крчање, n. 1) buš (Serdutjd, einer i predbenben lenge, strepitus, susurrus loquentium. — 2) baš struirren (in Yeibe), crepitus. – 3) baš li odjelu, spiritus interclusus. крчати, чим, v. impf. 1) junimeu (pon bielen liebenben), susurrare : крчи војска у пољу: пуна механа, крчи. 2) н. п. крче му цријева од глади, titurren, crepo. I vide мрштати). — 3) крчи н. п. прасе кад се добро не закоље, rodjelim, spiritum interclusum ducere: Поломљени коњи и јунаци, Но по пољу крче рањен НЦИ крчевина, f. bus hotelanto, terra silvis liberata, novale (cf. требежина |: Нема очевине без крчевине. крчеле, f. pl. vide крпеле. крчење, n. bas Roben, silvae caesio. крчидба, f. baš lioben, erutio silvaе: хајдемо на крчидбу. крчилац, чиоца, m. her Rober, qui silvam caedit. (сf. требежник). крчити, крчим, v. impf. roben, eruo, caelo silvam. крчма, f. 1) bio zdjelile, caupona. | vide rocгионица || Крчме су се у Србији, у Босни и у Херцеговини до скора готово само у пјесмама спомињале, а онако их није било нигдје у земљи осим гдјешто по варошима (као н. п. у Сарајеву) и у Србији поред Саве и поред Дунава, или по планинама, куд нема села. Кад ко путује преко земље он иде на конак у село, гдје га застане мрак, пред најбољу кућу, па пита може ли ноћити , а домаћин му, или ко други из куће, каже: „Можеш, брате, с драге воље и добро дошао!“ или му каже да не може, јер нема сијена за коње, или друго што, него га упути гдје може ноћити. Кад иде много људи заједно, а они се раздијеле по кућама. Сваки ће домаћин примити радо на конак свакога путника, у гостиће га као најбољег свога пријаТеља и 1103На НИКа , Н. Ш. ако се ДОГОДи да домаћин пема у кући ракије или друго што, а он отиде своме сусједу, или чак у друго село, те узме у зајам и части госта. У гдјекојим газдинским кућама готово сваки дан има гостију, н. п. данас поп, сјутра калуђер, прексјутра Турчин или какав просјак и т. д. Гдје ко ноћи, оданде га у јутру не пуштају док не руча , а на ужину се свраћају путници опет тако по селима: доста пута се човјек сврати у какву кућу, да се напије воде, или да запали лулу, а жене га питају да није гладан, и нуде га да сједе мало, да му даду што да поужина. Многи бегови по Босни имају уз кућу особити конак гдје до

[ocr errors]
[ocr errors][merged small][ocr errors][subsumed][merged small]

куваров, а, о, vide кухаров.
кувати, вам, vide кухати.
кувати се, вам се, vide кухати се.
кувач, кувача, m. vide кухач.
Кувеждин, Кувеждина, m. намастир у Фрушкој
Гори.
Кувеждинац, нца, m. (Simer pon Кувеждин.
кувеждински, ка, ко, роп Кувеждин.
кувео, ела, ело, (у Боци) (vide) презрео, н. п.
смоква, грожђе, liberreif, fracidus.
куга, f. bie Bejt, pestis. Срби кажу да је куга
жива као жена (то особито доказују они који
су лежали од ње). Многи кажу да су је ви-
ђали гдје иде завјешена бијелом марамом , а
гдјекojи приповиједају, да су је и носили, т.
ј. она нађе човјека у пољу, или срете гдје
на путу, а гдјеком дође и у кућу, па му
каже: „ја сам куга, већ хајде да ме носиш
тамо и тамо“ (куд она хоће). Онај је упрти
ша кркаче драговољно (јер већ њему и ње-
говој кући не ће ништа учинити) и однесе
је без икаке муке (јер није тешка ни мало)
куд му каже. Куге имају преко мора своју
земљу (гдје само оне живе), па их Бог по-
шље амо (кад људи зло раде и много гри-
јеше) и каже им колико ће људи поморити;
али и њих много пропадне од паса : за
то кажу да се врло боје злијех паса. Кад
куга мори, онда јој слабо говоре куга, него
кума (3) (као да би је с тим умилостивили)
нити смију у вече оставити неопране судове;
јер она дође ноћу у кућу те гледа јесу ли
судови лијепо опрани, па ако не буду а она
све кашике и чанке изгребе и отрује. (Кад
куга мори гдјекojи на њезино име и краду,
јер плашиви људи не смију да изађу из куће
и да гледају ко је и шта, кад се што чује
или пси кад залају): Купи као куга ђецу. —
Не избива као куга из Сарајева. сf. чума,
морија.
кугла, f. (у војв.) bie Stuge!, globus.
куглана, f. ber Stegelplog, bie Stegelbabu, ber Ste-
getplan, area conorum lusui destinata.
куглање, n. ber Stegeljdub, lusus conorum.
куглати се, куглам се, v. r. impf. Stegel jфteben,
ludo conis.

[ocr errors][ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors][subsumed][ocr errors][subsumed]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »