крчаник, крчаника, m. (у Србији) пут који је крчењем начињен, ein burd Robung ber Bаите u. j. w. gemachter Weg, der Rodeweg, via silvis liberata. Крчанин, m. човјек из манастира Крке. крчање, п. 1) baš Geräujh einer jprehenben Menge, strepitus, susurrus loquentium. -- 2) das Knurren (im Leibe), crepitus. 3) das Röcheln, spiritus interclusus. 2) чекују госте; у таковом конаку може човјек бити ако хоће мјесец дана, даваће му једнако јело и зањга и за коња (без динара, осим ако што поклони слугама кад пође). продаје на крчму (н. п. јабуке), ffeinweije, en détail, venditio minuta. 3) на њему је остала крчма, er hat baš leste Slas ausgetrunken und muß daher frischen Wein nachholen lajjen. бирт 2, бирташ, конобар 2, механџија (меанџија)]. 2) [Крчмар] брдо у Лици код Госпића више Смиљана; наврх њега су зидине од негдашњега градића. крчати, чим, v. impf. 1) fummen (bon pielen He= | крчмар, крчмара, m. 1) ber 25irth, caupo. [ef. бенбен), susurrare: крчи војска у пољу; пуна механа, крчи. 2) н. п. крче му пријева од глади, fnurren, crepo. [vide мрштати]. 3) крчи н. п. прасе кад се добро не закоље, rodeln, spiritum interelusum ducere: Полом- |крчмарев, а, о, vide крчмаров. љени коњи и јунаци, Но по пољу крче ра-| крчмарица, f. bie 28irthin, uxor cauponis. [ef. бирташица, конобарица 2]. њеници крчевина, f. баš Nobelans, terra silvis liberata, | крчмаричин, а, о, ber 2širthin, copae. Брчеле, f. pl. vide криеле. крчење, п. баз Кобец, silvae caesio. крчидба, f. баś Нобен, erutio silvae: хајдемо на крчидбу. крчилац, чиоца, m. ber Hober, qui silvam cаеdit. [ef. требежник]. крчити, крчим, v. impf, roben, eruo, caedo silvam. крчма, f. 1) біс фenfe, caupona. [vide гостионица]. Круме су се у Србији, у Босни и у Херцеговини до скора готово само у пјесмама | спомињале, а онако их није било нигдје у земљи осим гдјешто по варошима (као н. п. у Сарајеву) и у Србији поред Саве и поред Дунава, или по планинама, куд нема села. Кад ко путује преко земље он иде на конак у село, гдје га застане мрак, пред најбољу кућу, на пита може ли ноћити, а домаћин му, или ко други из куће, каже:" Можеш, брате, с драге воље и добро дошао !“ или му каже да не може, јер нема сијена за коње, или друго што, него га упути гдје може ноћити. Кад иде много људи заједно, а они се раздијеле по кућама. Сваки ће домаћин примити радо на конак свакога путника, угостиће га као најбољег свога пријатеља и познаника, н. п. ако се догоди да Домаћин нема у кући ракије или друго што, а он отиде своме сусједу, или чак у друго село, те узме у зајам и части госта. У гдјекојим газдинским кућама готово сваки дан има гостију, н. п. данас поп, сјутра калуђер, прексјутра Турчин или какав просјак и т. д. Гдје ко ноћи, оданде га у јутру не пуштају док не руча; а на ужину се свраћају путници опет тако по селима; доста пута се човјек сврати у какву кућу, да се напије воде, или да запали лулу, а жене га питају да није гладан, и нуде га да сједе мало, да му даду што да поужина. Многи бегови по Босни имају уз кућу особити конак гдје до- 1 крчмаров [крчмарев], а, о, без 2širths, caпpоnis. [cf. механџијин (меанџијин)]. крчмарски, ка, ко, ber 28irthe, cauponum. fcf. бирташки, механџијнски (меанџијиски), механџијски (меанџијски)]. крумити, мим, v. impf. 1) qushenfen, singulalim vendo vinum. [cf. механисати (меанисати)]. 2) н. п. јабуке, Heinmcije perfaufen, mintim vendo poma. крчмљење, п. 1) bas Husjmenten, venditio vini. [cf. механисање (меанисање)]. 2) das kleinweise Verkaufen, venditio minuta. крчумање, п. bas Strauben, renisus. крчумати се, мам сe, v. r. impf, као отимати се ода шта, или чупати се с киме, fifthan ben, renitor. крца, f. (у Сријему) Wrt wilber Enten fleiniter Sattung, minor quaedam anas fera. [vide кржуља]. cf. кржа. врџалија[*], m. крџалије су биле као Турски хајдуци, који су постали у Уруменлији послије пошљедњега Њемачкога рата. Било их је много хиљада и с њима је Пасманџија разбио царску војску (1796). Они су били највише Турци, али су у своје друштво примали и Хришћане, јер су слабо марили и за какав закон. Они су ударали на вароши и уцјењивали их да их не нале и не харају, као што су похарали и раселили знатну Цинцарску варош Воскопоље, а послије су се наимали у паша и у другијех Турскијех старјешина који су се били између себе, па кад им један не би могао плаћати, они би отишли к другоме. Тако је знатни њихов старјешина Гушанц-алија 1804 године чувши да се Срби бију с дахијама дошао у Биоград са једном хиљадом својијех храбријех другова, који су готово сви осим њега у Србији кости оставили. Које Српски рат, које Московски од године 1807 до 1812 потрошили су их готово све. Крџалије су ишле на коњма и сви су били одјевени у свилу и кадифу и оковани у сребро и у злато; гдјекоји су водили уза се и робиње, које су им у мирно доба играле и пјевале, а у бојевима држале им коње кад би се они пјешице тукли. крџалијнка, f. дуга пушка какове су крџалије носиле: Узе Луко пушку крџалијнку крџалијнски, ка, ко, бен крџалије gehörig, Tor крџалије. крш, крша, m. 1) (у Ц. г.) ber veljen, saxum, [vide 1] камењак [1], cf. стјењак: Месо при кости а земља при кршу (ваља). 2) (у Ц. г.) ber Stein, lapis, cf. [vide 1]камен [1]: ударио га кршем; диже крш да га удари. - 3) (у Србији) баз burh ausgetretenes Wasser Angejchwemmte, adluvio (?) [cf. oкpшањ, олош]: Снијела вода шушањ на начинила крш (кад ко каже да је с ким род, а не зна се по чему). кршак, шка, шко, vide ломан [2]. кршење, п. баš Breden, fractio, ruptio. кршина, f. augm. v. крш. мали крпељ, Кршћанка, f. сine römij-fatholijhe Serbin, serba romano-catholica. кршћански, ка, ко, römijd=fatholijd), romanocatholicus. 1. кршћење, п. vide крштење. 2. кршћење, п. vide крштење. ктёти, оћу, vide хтети. Кьерана, f. ўтauenname, nomen feminae. кћерин, а, о, бer Zooter, filine. кћёти, оћу, (у Паштр.) vide хтјети: докле квела воља Божа (кад се наздравља). кѣй, къёри, f. bie Zohter, filia, cf. heр, [и,] шћи. куба [*], f. 1) vide [труло] кубе: И црковне кубе у висину 2) (у Барањи) свод над кубрување, п. vide һесмање. кубрузати, зам, v. impf. (у Сријему) vide heсмати. сf. шупљика. кубуз,* m. (у Србији) біе Даніße, tormenti bellici genus. cf. [vide] обица. кубур,* кубура, m. пиштољ из кубура, cf. [vide] кубуре [2]: Он потрже злаћена кубура кршити, шим, v. impf. breden, frango, cf. [vide] кубура [*], f. ber fümmertime Bujtans, angustiae. ломити [1]. кршњак, т. 1) (у Ц. г. и у Лици) vide свечар. 2) (у Хрв.) крсно име (т. ј. светац којега ко слави), ber auspatron, patronus caeles. 3) (у Босни) крсни колач, ein Kuchen so am Tage des Hauspatrones üblich, placenta honoribus patroni coelitis dicata. 4) велики лонац у коме се кува јело о крсноме имену, ein großer Zopf in welchem am Zage des Hauspatrones gefocht wird, olla major in qua die patrono coeliti sacro coquunt. крштени, на, но, н. п. кум, Zauf-Bathe, baptismalis. крштеница, f. (у Задру) 2 ber Zaufjchein, liteкрштено писмо, п. (у војв.) re baptismales. 1. крштење [кршћење], n. baš Zaufen, baptizatio. [cf. крштавање]. кубураш, кубураша, m. највише се говори pl. кубураши, т. ј. пиштољи што се носе у кубурама, біе Sattelpijtolen. [vide кубуре 2]. cf. кубур, кубурлија. кубуре,* кўбура, f. pl. 1) bie heibe im Sattel für die Pistolen. 2) diese Pistolen selbst. [cf. кубур, кубураш, кубурлија]. У Црној гори и онуда по околини кубуре се зову пиштољи који имају округле јабуке (а не шиљате као што су у Арнаутскијех пиштоља);, у Србији су ове прве пиштоље звали Призренски пиштољи а ове друге Арнаутски. И осим јабука ови се пиштољи разликују и по табанима: у Призренскијех пиштоља табани су Њемачки (на којима су лукови и зубови изнутра), а у Арнаутскијех су табани Арнаутски или Турски (у којијех су лукови и зубови споља). кубурење, п. baš fümmerliche Leben, vita angusta. [cf. комрачење]. кубурити, рим, v. impf. fümmerlich leben (jein Sejchäjt treiben), anguste vivo, ago. [cf. комрачити]. 2. крштење [кршћење], п. біс Zanje, baptismus. кршћавање, п. baš Zaufen, baptizatio. [ef. 1 кр- кубурлија [*], f. vide [кубуре 2] кубураш: штење (кршћење)]. Он потеже пушку кубурлију кршћавати, кршћавам, v. impf. taufen, baptizo. кување, n. vide кухање. Кршћанин, m. тако себе зову Срби закона | кувар, m. vide кухар. Римскога (јер они мјесто Исус Христос кажу куварев, а, о, vide кухарев. Ису Крст), а оне који су закона Грчкога кўварица, f. vide кухарица. зову хришћанима (јер ови говоре Христос), кўваричин, а, о, vide кухаричин. ein römijh=fatholifcher Serbe, serbus romano-ca- куварка, f. vide кухарка. tholicus. [cf. шокац]. куваркин, а, о, vide кухаркин. ВУКОВ РЈЕЧНИК 21 куваров, а, о, vide кухаров. кувати, вам, vide кухати. кувати се, вам се, vide кухати се. кувач, кувача, m. vide кухач. 2. Будгод, н. п. кудгод пођеш требаће ти то, übе= rall, ubique. [cf. кудагод, кудагов, 2 кудгов]. 1. кудгођ, vide [1] кудгод. 2. кудго, vide [2] Будгод. Кувеждин, Кувеждина, m. намастир у Фрушкој куде, vide куд. гори. кудеља, f. (ист.) vide кудјеља. Кувеждинац, нца, m. Ciner von Кувеждин. кувеждински, ка, ко, von Кувеждин. кувео, ела, ело, (у Боци) [vide] презрео, н. п. смоква, грожђе, überreif, fracidus. куга, f. біе Феft, pestis. Срби кажу да је куга кудељни, на, но, (ист.) vide кудјељни. жива као жена (то особито доказују они који кудецање, n. baš Zaumeln, titulatio. су лежали од ње). Многи кажу да су је ви- кудецати, кўдецам, v. impf. taumelu, titubo: A ђали гдје иде завјешена бијелом марамом; а ја старац роми јарац, Кудецаћу уз улицу гдјекоји приповиједају да су је и носили, т. | кудије, | (у Ц. г.) vide куд: Кудијен сам зај. она нађе човјека у пољу, или срете гдје | кудијен, водио Турке на путу, а гдјеком дође и у кућу, па му кудијер, (јуж.) vide куд: Соко ће ти кажевати каже: „ја сам куга, већ хајде да ме носиш Кудијер ћеш путовати тамо и тамо“ (куд она хоће). Онај је упрти | кудилац, диоца, m. ber Zabler, calumniator: на кркаче драговољно (јер већ њему и ње- Куде ми је троји кудиоци говој кући не ће ништа учинити) и однесе | кудиља, f. (зап.) vide кудјеља. је без икаке муке (јер није тешка ни мало) | Кудиљево, п. у овој пословици: Идем у Кукуд му каже. Куге, имају преко мора своју Диљево да те скудим, баз abellans, terra ca земљу (гдје само оне живе), па их Бог по- lumniatorum. ef. ако. шље амо (кад људи зло раде и много гри- | кудиљица, f. dim. v. кудиља. lumnior. кудјеља, f. [јуж.] 1) vide конопље. 2) bie јеше) и каже им колико ће људи поморити; кудиљиште, п. (зап.) vide кудјељиште. али И њих много пропадне од паса : за кудиљни, на, но, (зап.) vide кудјељни. то кажу да се врло боје злијех паса. Кад | кудити, дим, v. impf. ûbel reben von einem, сакуга мори, онда јој слабо говоре куга, него кума [3] (као да би је с тим умилостивили) нити смију у вече оставити неопране судове; јер она дође ноћу у кућу те гледа јесу ли судови лијепо опрани, па ако не буду а она све кашике и чанке изгребе и отрује. (Кад куга мори глјекоји на њезино име и краду, јер плашиви људи не смију да изађу из куће и да гледају ко је и шта, кад се што чује или пси кад залају): Купи као куга ђепу. Не избива као куга из Сарајева. cf. чума, морија. -- Rupfe (so viel Flachs, Hanf u. s. w., als man auf Einmal um den Rockenstock bindet (oder wickelt), der Rođen, pensum [cf. кудељка]: дај ми једну кудјељу вуне. cf. редити. 3) (по југоз. кр.) vide преслица [1]: Бе се свекри котлом бију А свекрве ваганима, А ђевери мотикама, А заове куђељама кудјељица, f. dim. v. кудјеља. кудјељиште, п. (југоз.) vide конопљиште. кудјељни, на, но, (југоз.) vide конопљан. кугла, f. (у војв.) bie Rugel, globus. кудрав, а, о, fraus, crispus. [cf. куждрав]. куд, ( [cf. кудар, куде, кудије, кудијен, куди- кудров, кудрова, т. име псету, ein Финбенате, nomen cani indi solitum. куђ, (по јуж. кр.) vide куд: Окрену се куђ истјече сунце кудагов, vide кудгођ. куђељиште, п. (јуж.) vide кудјељиште. куда му драго, wohin immer, quocunque, quo | куђеник, куђеника, m. ber Zabler, vituperator, libuerit. [cf. куд му драго]. кудар, vide куд: Цуцу, цуцу, кобиле, Кудар сте ми ходиле? 1. кўдгод, wohin immer, quocumque demum. [cf. 1 кудгов]. in bem prichworte: кад дође суђеник, нек из- куђење, п. баз Berleumben, calumniatio. кујунџијница, f. bіе Bolojchmiebin, uxor argen- Kö, Goldschmied, argentarii. до вијека), за то готово свака Српкиња којој des кукавичић, m. ber junge Budgud, cuculi pullus. кујунџилук,* m. bie Solòjmiebefunjt, aurificis ars. | кукавичица, f. dim. v. кукавица. кук, кука, т. 1) баз üftbein, os сохае. - 2) кукавичја суза, f. Gier beš Ringelipinnes (öfterr. (у Далм.) велики камен (стијена), бer Selfen, Budgudsbrot), ova neustriae. кукавичји, чја, чје, без Suđud, cuculi. кука, f. 1) ber Mađen, uncus, [cf. квака 1, кљука] кукавичји коњиц, m. Siebebopf, epops. [vide н. п. кука од дрвета, којом се дохватају кукавички коњиц, пупавац]. saxum. јадан. гране од трешања; кука гвоздена на кан- | кукавни, на, но, traurig, moestus. cf. [vide] тару и т. д. 2) с једне стране као поузак трнокоп, а с друге као велики кљун, öfterr. Srampe, harpaginis genus. Овакијем се кукама по каменитијем мјестима највише копа и ради; и може бити да се овака кука мисли у оној пословици: Кад устане кука и мотика; сf. кљупа, чакља [1, објетелица, пијук 3, трнокоп 2]: Ти не пијеш млаћеницу батом бивену Него вино кратошију куком трапљену - 3) (у Дубр.) понајвише pl. куке, Art Spargel, asparagi genus [asparagus officinalis L.?]. У Дубровнику се куке обаре па се хладне једу с уљем и с оцтом или лимуном. кукање, п. баз Sudgu jagen, jomohl vom Budgud, als auch von Wehklagenden, ululatus cuculi et moerentium. кукара, f. кука што се њом вуку навиљци, vide ојиште. кукав, а, о, (у Ц. г.) vide [јадан] кукавни: знам ја кукава кукавица! Кукаве биле! кукавац, авца, m. ein armer unglüdlicher Menjch, miser: што ћу кукавац сињи ! кукаст, а, о, hatenjörmig, uncinatus. кукињица, f. dim. v. кукиња. кукавица, f. 1) ber Budgud, cuculus [canorus I..; кўкица, f. dim. v. кука. cf. [vide] кучица [1]. cf. пјевачица]: подмеће као кукавица јаје. | кукљање, n. vide куљање. Србљи приповиједају да је кукавица била жена кукљати, љам, (у Сријему) vide куљати. кўкмарка, f. тица у које је кукма на глави, мене куковина, f. (у Дубр.) vitis nigra [bryonia | кукуруз, m. 1) ber Rufuruz, türfijßes Rorn, zea alba L.]. кукољ, т. біе 2Biđen [Rorurabe], agrostemma githago Linn.: У сваком житу има кукоља. куконосаст, а, о, bafennajig, naso adunco. кукотрес, m. vide бут(?): Оштети му суру бедевију. Од крај репа до врх кукотреса Да не ваља седлу ни самару кукрика, 1. (у Далм.) vide [честа шеварић, грм 2. кукрица, f. у овој загонеци: Мајка кукрица, отац јаглика, ђечица манита (чокот, грозд и вино или ракија). кукричаст, а, о, (у Боци) воћка или друго како дрво, које се не чисти и не поткресује, него се запусти и закржља. cf. кукрика. куку! н. п. куку мене! куку њему! weh mir, hei mihi, me miserum. кукуљ, m. (у Рисну) она гука што жене носе наврх главе испод мараме. cf. кукуљица [2]. | кукуљица, f. 1) eine Wrt Rappe, cucullus. - 2) (у Рисну) на глави плетеница од косе искићена иглама, Irt Maarflechte, gradus. [cf. кукуљ]. кукумар, m. (у Дубр.) vide краставац. Кукуна, f.: Вино пију у Косово равно. Под Кукуном зеленом планином, Код бијеле Ружарице цркве кукурек, кукурека, m. (ист.) vide кукуријек. кукурекање, п. (ист.) vide кукуријекање. кукурекати, кукурёчём, (ист.) vide кукурије кати. mais Linn. [cf. голокуд, руметин (урметин), ферментун, фрметин, фурметин]. — 2) клас кукурузни са зрнима, Rufuruztolben, spica zeae, н. п. ударио га кукурузом. кукурузан, зна, зно, н. п. хљеб, брашно, Rutu ruz, e zea mais. [cf. голокудни]. кукурузина, f. (у Боци) vide окомак. кукурузиште, п. ber Wfer, wo ehe Rufuruz gebaut war, ager in quo zea mais fuit sata. кукурузница, f. баз Rufuvuzbrot, panis e zea. [ef. голокудница, кукурузовница, проха (проа, проја) 3]. кукурузовина (кукурузовина), f. baš Rufuruzjtrob, stramen zeae mais. [cf. голокудина, кукуружњак 2, стркач, стрмуљика, стрњина, шашаровина, шашљика, шашовина 1]. кукурузовница, f. (у Хрв.) vide кукурузница. кукурушчић, m. dim. v. кукуруз. кукута (кукута), f. [ef. гугута, трбуља, трбуљика] 1) велика, ber chierling, conium maculatum Linn. 2) мала, aethusa cynapium Linn. [cf. дивљи першун]. кукутање, n. dim. v. кукање. кукутати, кукућем, dim. v. кукати: Кукавица кукуће Радосаву виш куће; Радосав се обрће, Тражи жени обуће кула,* f. (pl. куле) ber Thurm, turris. У Херцеговини се свака кућа од камена зове кула, а у пјесмама и она која није од камена зове се кула или двор. кулаб, кулаба, m. (у Сријему) у воденице Дунавке некака греда која држи камен воде нични. кукурекнути, кукурекнем, (ист.) vide кукуријекнути. кукуријек, кукуријека, m. (јуж.) 1) jhmarge | кулатает [*], а, о, н. п. коњ, mausfarb, manjeNießwurz, helleborus foetidus [helleborus L.; farbig, colore murino. [cf. кулашаст]. cf. кукурјак]: Кукуријек с брда виче: оже-кулача, f. т. ј. колиба, eine zeltartige Sütte, tenните ме. Љубичица из долине: поведите ме. torii genus. cf. савридак. - 2) (у Ц. г.) црвен цвијет као турчинак кулаш, * куліша, m. 1) cin mausfables fers. [paeonia L.?]. кукуријекање, п. (јуж.) bas Riferifi-freien, galli cantus. кукуријекати, кукуријечем, v. impf. (јуж.) fi ferifi-fräben, cano kikeriki. кукуријекнути, кукуријекнем, v. pf. (јуж.) ein mal kikeriki-schreien, dico kikeriki (e. g. in aurem). кукурик, кукурика, m. (зап.) vide кукуријек, кукурикање, п. (зап.) vide кукуријекање. кукурикати, кукуричём, (зап.) vide кукурије кати. кукурикнути, кукурикнём, v. pf. (зап.) vide| кукуријекнути. кукурјак, кукурјака, m. (у Хрв. Оточк. рег.) некаква трава (cf. кукуријек ?), Wrt flanze, herba quaedam. [cf. титра 3; vide кукуријек 1]. кукуружњак, ружњака, т. 1) крмак који је ухрањен кукурузима (за разлику од жировњака), ein mit Rufurug gemijteteš Schwein, sus zea saginatus. — 2) (у Хрв.) vide [кукурузовина] шашаровина. | equus coloris murini [cf. 2 кулин]: тако се у пјесмама зове коњ знатнога четеџије и јунака Тала од Орашца. - 2) [Кулаш] име некакога Кулаша арамбаше. cf. Куле [1]. кулашаст, а, о, vide кулатает. кулашина, f. augm. v. кулаш: Не да Тале своје кулашине Јал без ране, јал без мртве |