Page images
PDF
EPUB

2. бјелов, а, о, (јуж.) рon бег бјел-ide, quercinus. | бјèснити, ним, vide бјешњети. Бјеловар, Бјеловара, m. (јуж.) Štabt in Rroa= |бјесноћа, f. (јуж.) біе 23uth, furor, rabies. [vide tien, nomen urbis.

Бјеловарац, рца, m. човјек из Бјеловара. бјеловарски, ка, ко, рон Бјеловар.

бијес 1].

бјесомучан, чна, чно, (јуж.) òämonij, daemoniacus.

tibiale. cf. [vide] чарапа. — 2) (у Хрв.) женске докољенице, Srauen докољенице, mulierum докољенице. [cf. клашња 2].

бјеловина, f. (јуж.) idmenholz, lignum quercinum. | бјёчва, f. 1) (у горњ. приморју) ber Strumpf, бјеловљев, а, о, без weißen Munbes, canis albi. бјелограб, m. (у Ц. г.) дрво некако, Wrt Bauт, arboris genus [carpinus betulus IL.]. бјелогрли, ла, ло, (јуж. ст.) weißhalfig, colli | бјешњење, п. (јуж.) баз Hajen, furor. albi: Град градила бјелогрла вила бјелогуз, m. Beißari, clunibus albis. бјелогуза, f. (у Ц. г.) некака тица као плиска, Art Vogel, avis genus [der gemeine Steinschmätser, saxicola oenanthe L.]. Кажу да ове тице зимују у земљи у реду туривши кљун једна другој у перје.

бјешњети, бјесним, v. impf. (јуж.) [cf. бјеснити]: 1) wüthens werben, rabiosus fio: нешто бјесне пси ове године. 2) rajen, toben,

furere.

блавор, блӑвора, [блаор, блавур] m. (у Ц. г.) велика змија зубата, за коју кажу да не коље људи, него змије које људе кољу, Hrt lange, serpentis genus. cf. блор.

бјелодано, adv. (у Ц. г.) fihtbarlich, offenbar, clare, manifeste: Бјелодано да се обидемо - [vide | блаворуша, f. (у Ц. г.) vide блавор. cf. блоруша.

јавно]. бјелојабука, f. (у Шумад.) Wrt Wpfel, mali ge

nus [pirus malus I.. var.].

бјелојуг, m. (у Дубр.) јужни вјетар без кише, ein trockener Südwind, auster siccus. бјелокорац, брца, m. нож бијелијех кора (камзи), Meffer mit weißem Defte, culter manubrii albi.

бјелолик, а, о, (јуж.) weißbadig, facie alba.
бјелонога, f. (јуж.) біе Beißfüßige, femina pede
albo.

Бјелопавлић, m. Einer von Бјелопавлићи.
Бјелопавлићи, m. pl. ein Stamm іn Брда беі

Montenegro: Црне горе и Бјелопавлића
Бјелопољац, ољца, m. човјек из Бијелог поља.
бјелоцрквански, ка, ко, роп Бијела црква.
Бјелош, Бјелоша, m. планина у Цуцама: Да
идемо у Бјелош планину
бјелоша, f. у загонеци, cf. толаш.
бјелошљива, f. (у Рудн. н.) vide тургуња.
бјелошљивача, f. ракија од бјелошљиве.
бјёлуг, т. (јуж.) баз weiße (männlihe)

porcus albus.

бјелуга, f. (јуж.) біе weiße

au, sus alba.

hwein,

бјелугов, а, о, (јуж.) без weißen drweins, porci albi.

бјелутак, тка, m. (јуж.) бer Duarž, quarzum Linn. [cf. соља 1].

бјелушает, а, о, weißlim, subalbus. [vide бјели-
част] cf. субјел.

бјелушина, f. (у Лици) трава, налик на ко-
питњак, rt Bflanze, herbae genus.
ьjèьa, m. ein Mannsname, nomen viri.
бјељар, бјељара, m. (у Дубр.) ber Rogenmacher,
gausaparius. cf. ћебеџија.

бјељара, 1 f. (јуж.) біe Beimerin, insolatrix.
бјељарица, cf. [vide] бјелиља.

бјељег, m. (у Ц. г.) vide [биљега] биљег:
Сваки носи бјељег од Турчина
бјељина, f. (als augm.) vide бијељ: Ко пружа
ноге изван бјељине, озепшће му.
бјеснило, п. (јуж.) vide [бијес 1 и 2] бјесноћа.

|

благ, блага, го, (благи, га, го, comp. блажи) блӑвур, m. (у Дубр.) vide блавор.

н. п. млијеко, ü, gut, bonus, dulcis: Погибе им оџа из Стамбола, Који благе рјечи говораше, Ког је царе био опремио Да по земљи благе збори р’јечи; Не бил како земљу умирно

Благај, Благаја, m. варошица и град у Херцеговини близу Мостара, столица Херцега Шћепана.

име.

[ocr errors]

благајски, ка, ко, von Благај.
благдан, блага дне, m. 1) і. q. [vide] крсно
2) großer Feiertag, dies festus.
благо, п. 1) фak, Bels, pecunia [vide но-
вац 3]: благо небројено; три товара блага;
Није благо ни сребро ни злато (Ни су благо
гроши ни дукати), Већ је благо што је коме
Драго 2) (у Хрв.) жива стока [cf. божје
благо, житак 3, *имање 2, 1 стока 1]: ситно
благо: козе и овце; а крупно: говеда, баз
Vieh, pecudes.

благо мени! благо теби! благо њему, wohl mir!
beatum me! [cf. благош, блашко, пуно 3]:
благо ли си мени!

благовати, благујем, v. impf. f maufen, epulor: Или ћемо враговати, или ћемо благовати (у приповијеци); Ајте сада пијте и благујте благовест, f. (ист.) vide благовијест. благовијест (говори се и благовијести pl.), f. (jyx.) das Fest Mariä Verkündigung (den 25.

är), annunciatio B. V. M. [cf. благовјештеније]: Благовијест приповијест (што се тиче зиме). Да човјек убије гују прије благовијести, па да усади у њезину главу чесно бијелога лука да никне до благовијести, па да га задјене за капу на благовијест кад пође к цркви, онда би познао све жене које су вјештице; све би се купиле око њега да му отму или украду оно чесно (тако приповиједају).

благовист, f. (зап.) vide благовијест.

благовјештеније, п. (по манастирима) vide бла- | Блажена Марија, f. ben 17. Žuli aften tyl3, говијест. Огњена Марија: Њим долази блажена Марија

благовоње, п. (по зап. кр.) бer Boblgerum, odor suavis. cf. [vide] мирис.

благодат, f. ber Gegen, favor, salus, incremen

блажена палица, f. (у Ц. г.) vide бадњачица: Наложише блажене палице

благодет, tum: благодат Божја пада на земљу | блажени чкаљ, m. bie Harbobenebifte, centaurea (кад иде киша).

benedicta [1..].

благодетан, тна, тно, jegenšreich, salutaris, блаженство, n. bie Seligfeit, beatitudo.

prosper.

Благоје, т. Mannšname, nomen viri. благосиљање [благосливљање], п. баз едnen, benedictio.

благосиљати, благосиљам, [благосливљати] . impf. jegnen, benedicere: Краљ га куне, Урош благосиља

благосливљање, n. vide благосиљање. благосливљати, благосливљам, vide благоси

љати.

благослов, благослова, [благосов] m. Gegen benedictio.

|

блажење, п. 1) баš jen von guten (б. i. leifd)=)
Speijen, im Segenjaße beš šajtens, epulatio. -
2) das Besänftigen, mitigatio.

блажити, блажим, v. impf. 1) доље преко Мо-
раве) o viel als мрсити 1. 2) кога, Бе=
jänftigen, mitigo [cf. тетошити (?)].
блажњење, п. Siebfojen, Streiheln, blanditiae.
блазина, f. (у Хрв.) vide перина.

блазиња, f. (у Кастелима) vide узглавље,
јастук.

блазнити, блазним, v. impf. (у прим.) миловати (н. п. руком кога), liebfofen, ftreicheln, blandior [vide миловати 1].

благословен, благословена, но, [благосовен] (благословени, на, но) gejegnet, benedictus. благословина, f. у приповијеци, како је некакав хотећи уставити таљиге ухватио за чатлов, па | блӑор, m. (у Ц. г.) vide блавор. се чатлов скинуо и онај на таљигама побјегао, | блатан, тна, тно, fothig, morajtig, lutosus. а он с чатловом пао натрашке: Еј тужан! | блӑтанце, n. dim. v. блато.

бланда, f. (у Бан. и у Бачк.) као шклопац, н. и. кад уједе комарац.

где не увати за осовину и за благословину, Блатишта, п. pl. у Ловћену ниже Ивановијех него за оно што се смиче и намиче!

корита њиве или долине.

блато (језеро), Drt wo einft ein See gewejен, locus ubi lacus fuit.

благословити, гословим, [благосовити] v. pf. | 1. блатиште, п. (у Боци) мјесто гдје је било [1)] fenen, benedico. [- 2) vide халалити]. благословити се, гословим се, v. r. pf. у кога, vide благосовити се.

благословно, у пјесми мјесто благословено: Од мене ти просто благословно

благосов, благосова, m. vide благослов. благосовен, совёна, но, vide благословен. благосовити, госовим, vide благословити.

2. блатиште, n. augm. v. блато.

блато, п. 1) ber Roth, lutum. cf. [2] као [(кал), глиб, тресет 3]. - 2) (y II. r.) der See, lacus. cf. [vide] језеро. [- 3) Блато, vide Скадарско Језеро; види s. v. Балтова Градина]. блатовит, а, o, voll Roth, lutosus.

благосовити се, госовим се [благословити се], | блатушина, f. Sumpfwajer, aqua palustris: Наv. r. pf. у кога, т. ј. рећи свештенику: бла- пише се воде блатушине, Попадаше ка' и госови! као што Србин говори свагда кад

Орлушине

[ocr errors]

се с њим састане, а он му на то одговори: | Блашко, m. ein Mannšname, nomen viri.
да си благосовен, или: Бог да благосови! | блашко ли си мени! һур. о. благо, mohl mir!
sich segnen lassen, Segen nehmen: y oбa ce aj- beatum me! cf. [vide] благо [мени]: Мене
дук благосови
веле да ожене, Блашко ли си мене! Али
жена љеба оће, Тешко ли си мене!
блашце, п. һуp. v. благо.
блебетало, m. vide блебеташ.
блебетање, п. баз lappern, blateratio [cf. брб-
лање 1 (брбљање), фрфљање, шандарање].
блебетати, блèбећем, v. impf. plappern, blate-
rare [cf. брблати 1 (брбљати), фрфљати, шан-
дарати].

благост, благости, f. біе Süte, Sutmüthigfeit, bo-
nitas [vide доброта].
благочастивӣ Рим, m. (nadh Evø¿ßns) fromm,
reditgläubig, Sott recht verebrens, pius, orthodo-
xus. Срби кажу: први је Рим био благоча-
стиви, па ће бити и пошљедњи.

благом! (у Ц. г.) vide благо [мени]: благош

мени!

Блаж, m. Маius, S. Blasius (3. fevr.): Канделора зима фора; вели Блаж да је лаж (или: за њом иде Блаж, који вели да је лаж). ef. Влахо [2 и 3].

[blocks in formation]

блебеташ, блебеташа, m. (у Рисну) који блебеће којешта, ber Blauberer, blaterator [cf. блебетало].

блебетуша, f. baš Blaubermant, blaterator, bla-
teratrix.

блед, бледа, до, (бледӣ, да, до, comp. блей)
(ист.) vide блијед
бледети, дим, (ист.)

бледити, дим, (у Сријему)) vide блиједјети.

бледица, f. (у Србији) Bleißjut [chlorosis]. | блијати, блијам, v. impf. Sünn miften, ben Durch= бледоћа, f. (ист.) vide бљедоћа. fall baben, fluit alvus (pecori) [cf. 1 литати]. блёђан, а, о, dim. v. блед: Трећа је мана на блијед, блиједа, до, (блиједи, да, дӧ, comp. теби, Што си ми блеђан преблеђан блéjâже, n. 1) das Blöken, balatus. 2) баз

Sajjen, hiatus.

блејати, јйм, v. impf. 1) blöfen, balo. - 2) gaffen, Maulaffen feil haben, hio [vide зијати 1].

блёк, m. ber Blöflaut без hafeš, balatus: макар блек не остао, т. ј. да би ни једна овца

не остала.

1. блёка, f. 1) баз Blöten, balatio: стоји блека | оваца. 2) (у Боци) будала, бег Дитmbart, stultus. [vide лудак] cf. блесан.

2. блека, f. (у Боци) vide [лудак, 1] блёка 2. блекнути, блекнём, v. pf. blöfen, balare. блесан, m. Диummbart, stultus [vide лудак]. блёсаст, а, о, bumm, stultus [vide сулуд]. блёска, f. (у Боци) vide [лудак] блесан. блёшњак, п. (ист.) vide блијешњак. блид, блида, до, (блиди, да, до, comp. блйй) (зап.) vide блијед.

блидити, дим, (зап.) vide блиједјети. блидоћа, f. (зап.) vide бљедова.

ближњаив [близнаив], а, о, н. п. платно, т. по којему су близни.

j.

ближњење, п. bie Seburt von Swillingen, partus geminorum.

близанак, нка, m. Swilling, geminus [cf. блиблизанац, нца, знак 1, близне, двоњак 1]: Причувај ми два близанка сина

близаница, f. bie willingsjchwefter, gemella. близанка, f. [име овци]: Свака овца двоје јагањаца, А близанка троје ојагњила близна, f. (у Сријему) cf. [vide] близни. близнад, f. (coll.) vide близнови. близнаив, а, о, vide ближњаив.

близнак, близнака, m. (у Ц. г.) [1)] vide близанац [-2)] (у пјесми мјесто синџирлије): Уњ сам врга два брата близнака близне, близнета, n. ber Swilling, geminus (sine discrimine sexus) [vide близанац]. близни, f. pl. прије је било наштампано (ко

лико сам се ја опомињао из Тршића) да се близни зову оно кад се у брдо уведу двије жице мјесто једне и тако остане у платну; у Сријему пак близни или близне и једно близна зове се оно кад се у ткању прекине једна жица (било од потке или од основе) и тако се оче те се у платну познаје; жене послије увлаче иглом конце у близне да се не би познавале. cf. [поредници,] попуњавати. близнити се, близним се, v. impf. Smillinge gebären, geminos pario.

близнови, близнова, m. pl. (dat. близновима) | 3willinge, gemini [cf. близнад].

близу, (comp. ближе) пађе, pгope [cf. наблизу, ублизу].

бљеђи) (јуж.) blei, pallidus.

блиједити, [југоз.] блиједим, v. impf. bleidý блиједјети, (југоз.)

блијеђети, (јуж.) werben, pallesco. блијеска, f. (у Рисну)) свјетлица испред очиблијешњак, т. (у Ц. г.) ју (н. п. од ударца), das Blinken vor den Augen, scintillatio oculorum: полећеше му блијешњаци. cf. свијетњак [2, свјетлац].

блијештити, штим, v. impf. блијеште му очи, geblendet werden, praestringuntur oculi splendore.

блијун, а, о, [һур. о. близанац]: Те му закла два блијуна сина

блистање, п. баз längen, fulgor [vide 2 сијање]. блистати, там, v. impf. 1 glängen, fulgeo блистати се, там се, v. r. impf. [vide 2 сијати]:

[blocks in formation]

блишњак, т. (зап.) vide блијешњак.

блӧр, m. (у Ц. г.) велика шарена змија плосне главе, за коју се приповиједа да може до 15 стопа бити дугачка и говече удавити. Овакијех блорова кажу да је било до скора у језеру Скадарскоме, а сад се слабо који налази, и то мали, као и друге змије по нашијем земљама. Кажу, кад велики блор опази човјека на чамцу, он дигнувши главу изнад воде са звиздом иде управо нањ. Црногорци приповиједају да се за времена Махмут-паше Бушатлије (који је погинуо 1796 г.) између Хотскога хума и језера Скадарскога појавио тако велики блор, да је друмом, који је онуда ишао, карван прекинут док се није некакав Турчин зарекао и отишао те га убио; али ни он кажу да га на ату није смио шчекати, него кад му се поприкучи, опали нањ двије пушке мале, у којима су биле синџирлије, па окрене ата и побјегне без обзира не знајући јели га погодио или није; по том опет нико није смио онамо отићи док нијесу чобани из планина по смраду познали да је убијен. cf. [блавор,] блаор.

блоруша, f. (у Ц. г.) некака змија, Wrt hlange, serpentis genus. Она је дуља и тања од блаора [cf. блаворуша].

блудити, блудим, v. impf. (у Дубр.) н. п. ди

јете, т. j. [vide] мазити, hätfcheln, corrumpo nimia indulgentia.

блудити се, блудим се, v. r. impf. (у Дубр.) sich verhätschelt betragen, nimie sibi indulgere: блуди се дијете. [vide] мазити се, cf. пе

чити се.

блијање, п. ber Purifall, profusio alvi [cf. ли- блудник, m. (по зап. кр.) ber Bagabuns, erro. јавица, литање 1].

[vide скитач] cf. скитница.

блудий син, m. ber verlorne Sohn, filius prodi-| Бобија, f. 1) мала и велика, два брда у Раgus (Лук. XV, 11).

блуђење, п. 1) baš Dätjeln, corruptio per nimiam indulgentiam. 2) das verhätschelte Betragen, nimia indulgentia.

блуна, f. (у Хрв.) eine einfältige Berfon, simplex frater.

блутити, блутим, v. impf. (у Рисну) говорити којешта без прилике, ungereimt, unpafjeno fpre| фен, ineptire. cf. будалити [будалисати, махнитати (манитати), батинати, баљезгати]. блутиш, блутиша, m. (у Рисну) који много говори којешта, ber ungereimt, unpajfenb fpricht, qui ineptit.

блућење, п. baš ungereimte Reben, ineptia. [cf. баљезгање].

бљедоћа, f. (јуж.) бie bleiche Barbe, Bläfje, pallor. | бьёђан, а, о, dim. v. блијед.

бљеснути, нем, v. pf. (у Боци), cf. синути. бљёчве [-чва], f. (по југоз. кр.) vide бјечва. бљечкавица, f. (у Дубр.) vide брчкавица. бљечкање, п. баз Duatjen, strepitus. бљечкати се, бљёчка се, v. r. impf. quatchen (vom Rothe u. bergl.), strepere. бљувањак, њка, m. vide бљувотина. бљување, п. баз Bremen, vomitus. бљувати, бљујем, v. impf. bremen, vomo. бљувотина, f. баз Beggebromene, vomitus (aud д.). [cf. бљувањак].

бљуда, f.) (у Паштровићима) земљан суд за бљудо, п.( јело, irbene hüffel, patina. cf. чинија, каленица [паница, поралија, һаса]. бљунути, нём, v. pf. brechen, evomo. бљутав, а, о, 1 abge[mat (von peifen), faбљутак, тка, тко,/ stidii plenus, nullius saporis [cf. лутав, млакав 2].

бљушт, m. некака трава, која горе расте као лоза, а коријен јој је као ротква, Wrt Sewächs, herbae genus [tamus communis L.]. бљуштити, тим, v. impf. fid eđeln, fastidio: бљушти ми срце (н. п. кад човјек једе много грожђа).

60, (у Дубр.) benn, enim, cf. [vide] јер [2]: он

бо је знао; а особито се говори послије за што (за што бо је знао), као и у војводству по варошима што се додаје послије јер, те се говори јербо.

боб, боба, м. bie Bobne, [vicia] faba [L..]. боба, f. т. ј. рачја, Srebšroggen, ova cancri. Бобани, Бобана, m. pl. кнежина у нахији Требињској.

бобање, п. verb. v. бобати се. бобара, f. бобарац, рца, m. der Roggenkrebs, cancer femiбобарица, f. na, ova gestans. бобати се, бобам се, v. r. impf. бобају се ћуpиhи, junge Truthühner bekommen ihnen eingenthümliche rothe und bläuliche Fleischlappen am Kopfe. Многи Ђурићи поцркају кад се бобају. бобац, бопца, m. у пјесми als hyp. v. боб: Навади се пипац врабац у бобац

ВУКОВ РЈЕЧНИК

ђевини. Мала је Бобија на путу кад се иде од намастира Троноше к Дрини и Лозници; и ту се свраћају црквари о великим годовима (љети кад је лијепо вријеме), те се одмарају, пију и играју. 2) два брда више Жабљака зову се мала и велика Бобија. - 3) и у нахији Рудничкој има Бобија. 1. бобица, f. (у Дубр.) ситни боб, Xrt Bобие, fabae genus [vicia faba L. var. equina]. 2. бобица, f. (највише се говори pl. 6обице) као мале красте које излазе у ћурића по глави кад се бобају, &leijlappen ber Trut= hühner.

боблија, f. (у Сријему) eine Menge, copia: читаву боблију меса поједе.

бобња, f. (у Биогр.) као зелена паприка,

И

кува се за јело, 2rt Bemüje, oleris genus [зелен плод од hibuscus esculentus L.]. бобов, а, о, Bohnen, fabaginus: Боља је и бобова слама него празне јасли.

бобова кўга, f. (у Дубр.) Sommerwurz, orobanche [spec.].

бобовина, f. baš Dobnenftroh, culmi fabae. бобовник, бобовника, m. (у Дубр.) Wrt Rraut, herbae genus [sedum maximum Sut.]. бобовњак, м. трава, fette Бение, sedum [maximum Sut.] telephium.

боболице, adv. vide [изобила] бозболице. бобота, f. у загонеци, cf. Ђућерица. боботање, n. vide цокотање.

боботати, бобоћем, v. impf. (у Боци) vide цо

котати.

бӧбук, т. клобук на води, біе Bafferblaje, bulla [vide 1 клобук].

бобут, m. (у Дубр.) Wrt flanze, herbae genus [viburnum opulus L.].

cens.

Бог, Бога, m. Soft, Deus. [cf. халах]. 1) На права (правцита) Бога, за права Бога, на правди Бога, umjonjt, unjchulbigermeije, inno2) Дај за Бога! Удијели за Бога! Немој за Бога! um Sotteświllen! per deum. 3) Бога ми, bei Sott, medius: Бога ти; у пјесмама и: Богу ти: Богу тебе, Краљевићу Марко Ој Богу ти, мили Синко Марко Ој Богу ти, наша арамбашо Ој Богу ви, кићени сватови Мјесто овога гдјекоји побожни људи (као да имена Божијега не помињу узалуд) говоре: бора ми, и брода ми, и глога ми! 4) На Бога (н. п. не удари киша, дође он)! zum Ölüd! 5) Јао мени до Бога милога! тешко мени до Бога милога! 6) Ако Бог да, wenn's Bott will, si deo placuerit. Ово Срби говоре кад год што уговарају да раде или се чему надају или што желе: ако Бог да, ићи ћемо на прољеће тамо и тамо; биће кише, ако Бог да; не ће тако бити, ако Бог да; И то, пашо, Сријем не расели, А ти ћеш га, пашо, раселити, Али не ћеш, пашо, ако Бог да 7) Ако Бог да, каже се мјесто: куда

3

Кеш? куд си пошао? куд си наумио? јер | богме! [боме, борме] bei Sott! (etwas weniger веле да са ријечи куд не ваља запитати; 13 Бога ми) me dius fidius! [cf. неборе]. ако ли би ко заборавивши се или навалице богобојазан, зна, зно, gottesfür tig, pius [vide запитао кога са куд, онај му кашто одго- побожан].

вори: Идем у кудиљево да те скудим; wo | Богов, а, о, (у Грбљу) Gottes, dei: Тако ми hin? quorsum? 8) Тешко до зла Бога, Богова дома!

-

скупо до зла Бога, verteufelt [djwer, theuer, | Боговађа, f. намастир у Ваљевској нахији. nimie. 9) Ништа под (јаким) Богом, н. п. нема, не зна, gar nichts, prorsus nihil. Бога, m. hyp. ѵ. Бог: кара се Бога (кажу Дјеци кад грми); мили Бого! богаз, * m. (gen. pl. богаза) 1) бет Сидраß, fauces, [vide] ждријело, cf. кланац : Друштва мало, а и то невјешто, Не познаје стаза ни богаза - 2) (у војв.) пређа у коју се риба хвата, Wrt Bijchernes, retis genus. богазлук, * m. у лисице оно бијело испод грла, der Theil des Fuchsbalges unter dem Halse, faux pellis vulpis.

боговање, п. баз Sott-fein, zo deum esse. боговати, богујем, v. impf. Sott jein, deum esse: Бог богује (т. ј. Бог све чини и уређује, а људи су ништа).

боговетни, на, но, іn бег Жебenšart: сваки боговетни дан, јeben Zag, sen ber liebe Sott ge geben, omnis omnino.

богодаван, вна, вно, (у Славонији) anbätig, pius. cf. [vide] побожан.

богодан, а, о, што је од Бога дано, von Sott gegeben, a deo datus.

богодушан, шна, шно, (у Рисну) који често иде у цркву и Богу се моли, anòätig, pius. [vide] побожан, cf. душеван.

богаљ, m. ber &rüppel, saucius, mutilus. [cf. богац 1]. богаљаст, а, о, früppelhaft, mutilatus. [cf. сакат]. | Богојављеније, vide Богојављење. богаство [богатаство, богатство], m. ber Reich | богојављенска водица, f. ein 2Beibwaffer, баš ат thum, divitiae. [cf. зенђилук]. Feste der h. drei Könige (auf ein Jahr lang) ge= богат, а, о, rei, dives. [cf. зенђил]. weihet wirs, aquae lustralis genus. [cf. водица 2, богатство, п. (у Ц. г.) vide [богаство] 60- велика водица].

гатство.

богаташ, богаташа, m. (у Боци) vide богатун. богатити, тим, v. impf. bereichern, ditare: то нас богати; стока људе богати овдје. богатити се, тим се, v. r. impf. reid) werben, ditesco.

[ocr errors]

богатош, m. (у војв.) vide богатун.
богатство, n. vide богаство.
богатун, богатӳна, m. (у Ц. г.) богат човјек,
ber Reiche, dives. cf. богаташ [богатош, газда 2,
иматник, госа, господар, чорбаџија].
богаћење, п. 1) баš Bereichern, vo ditare.
2) das reich-werden, to ditescere.
богац, бокца, m. (у Хрв.) 1) ber Rrüppel, sa-
ucius, mutilus. cf. [vide] богаљ.
2) ber
Bettler, mendicus, [vide] просјак, cf. бож-
јак: Нема већег бокца од попа удовца.
Богдан, Богдана, m. (voc. Богдане) Mann name,
nomen viri.

Богојављење [Богојављеније], n. (баß Ñeft ber 5. brei Rönige) epiphania domini. [cf. водокршће]. Срби приповиједају да се ноћу уочи Богојављења сваке године отвора небо, и да ће онда Бог дати свакоме који што заиште (само да не иште више него једно). Гдјекоји стоје на пољу по цијелу ноћ не би ли видјели кад се небо отвори, али то сваки не може видјети. Тако се некакав догодио у соби кад се небо отворило, и не имајући кад изићи на поље (да се у том не би затворило), промоли главу кроз прозор да рече: дај ми, Боже, осмак блага; па у ономе страху и у хитњи мјесто тога рече: „дај ми Боже од осмак главу." У тај час постане му глава колико осмак, тако да је није могао кроз онај прозор увући у собу док нијесу људи дошли са сјекирама и начинили прозор већи. Многи се на Богојављење ујутру прије сунца купају у потоку или у ријеци (ако је вода смрзла, а они пробију лед). Bòroje, m. ein Mannsname, nomen viri.

Богдана, f. ein Srauenname, nomen feminae. Богданић, m. у Лици брдо са зидинама. богдице! бар бо! hätte Sott gegeben! utinam! | Богојно, п. варош у Херцеговини близу Дувна. да је богдице он дошао! да сам ја богдице | Богољуб (Богољуб), m. Жаниšname nomen viri. то онда знао !

Богељ, m. ein Mann name, nomen viri.

богињав, а, о, vide оспичав.

богиње, богиња, f. pl. vide оснице.
богиша, f. (у Дубр.) біе wertlilie, iris ger-
manica Linn. cf. [vide] перуника [1].
Богић, m. ein Mannšname, nomen viri.
богмање, п. баз Бог ме! jagen, testatio deorum,
juratio per deos.

богмати се, мам се, v. r. impf. mit Богме бе
theuern, deum testor: шта се богмаш! немој
се богмати.

[ocr errors]

богомојство, п. vide богомољство: Који нигђе богомојства немаш До џамије од камена градиш, И оне ти само празне трубе богомоља, f. 1) црква, Botteshaus, Bethaus, Rire, templum. [cf. мољница, намастир (манастир)]. - 2) молитве што уче дјеца у школи, das Gebet, preces.

богомољац, богомољца (богомољац, љца), т. der Beter (z. B. vom Mönche), precator. богомоље, п. баз Beten, preces: Страшно твоје богомоље, апостоле!

богомољство [богомојство], п. біе Инбаф, pietas.

« PreviousContinue »