Page images
PDF
EPUB

ника

кўцкање, n. dim. p. [1] кўцање.

кучкодер, т. $unsejinser, excoriator canum : кўцкати, кам, dim. p. куцати. [cf. кудукати]. Кад се жени кучкодере Арсо kỳluytu, nêm, v. pf. einmal flopfen, pulso semel. Kýrnula, f. der Baufe õunde die einer läufigen куцов, куцдва, m, vide [1] пас.

Hündin folgen, turba canum persequentium caкупукање (кущ кање), п. dim. p. [1] кўцање. tulientem. . кудукати (куцукати), кім, v. impf. dim. p. ку- | 1. куши, (у војв.) Тијф ! (@jterr. für balf'g tanil), цати. [vidе куцкати).

tace canis. Кўч, т. највише се говори pl. vide Кучи: Ломна 2. куш, m. (у Хрв. око Перушића) некаква Куча и Братоножића

трава, бијела или жута цвијета, Хrt flаnje, кучад, f. (coll.) vidе интенад.

herba quaedam. Кўчаја (планина), f. пот. prop. eine Bergез іn кушак,* кушака, m. Sas Cuerbols (з. 23. bei дет

Cerbiet, mons Serbiae. [cf. Кучај-планина]. 3ije), lіgnum transversum. кучајински, на, ко: Кучајинска бојна копље- кушама,* f. (у Сарајеву и у осталим варошима

ITO Bochu) die Sunftgala, bei Empfang des Mes Кучај-планина, f. у пјесмама, vide Кучаја. firs, pompa collegiorum. кучак, чка, т. 1) особито по зап. кр.) vidе кушање, n. Sаз 23erjuben, periculum, experientia, [1] uic. 2) (у Дубр.) некака морска риба,

tentatio. [cf. искушавање]. Art Seefisch, piscis quidam marinus.

кўшати, шам, Ү. impf. 1) vеrjuteri, tеnto. [cf. кўче, чета, п. Заз фіпофеп, саtulus. cf. [vide] искушавати]. 2) ко слуша, он и куша, штене [1].

т. ј. дају му те једс. Кучевкиња, f. ein frauenjimmer pon Кучево : кушач, кушача, т. бer Berjirber, tentator. Кучевкиње бело платно беле

Купни-ўйдија, f.: Сусрио их Кутии-қидија Кучево, п. [сада варошица у округу поясіре- купилат, т. Durg ѕmijdben Зворник ип Сара

вачком]: Кад су били код Кучева града, Код јево : Oј ђевојко, у Купилату граду ! Бог зна Кучева и код Браничева

јеси у голему јаду. Кириција! ти си угокучен, т. (у Боци) vidе косијер (на, а у рему, Преносећи рану на самару Преко Бо

њих косијер има много дужи држак, и име сне на Ерцеговину. Купілат је у великој

се сијече драча и сасијеца се грање стоци). врлети и каку да у њему нема више до само кучётина, f. augm. p. кучка.

једна кућа, Диздарева. Кўчи, Кўча, m. pl. ein &tаnt аn bеr ijtlikеп күшља, 1) f. н. п. жена која је ку піљава, Sie Grenze von Montenegro. cf. Kyy.

das Haar verworren hat, mulier capillis perturкўчине, кўчійна, f. р. Ваз 21erg, stuppa. cf. batis. 2) т. (ист.) vide кунљо. редити, [ступа 5,] повјесмо.

кушлав, а, о, реrроrrеп, зеrrіttеt, perturbatus. кўчићи, m. pl. vіdе штепци 1.

купљање, п. Жаз 23ermirren, perturbatio. кўчица, f. 1) dim. p. кука. cf. кукица. 2) кўшљати, љам, v. impf. (беn lates) permirrеп, dim, p. кучка.

3) некака морска риба (или perturbo. школька ?).

күшљо, т. (јуж.) беr Sag Saar permorren yat, кучји, ја, је, vide сећи.

capillіs turbatis. [cf. кушма 2). Кушљо је био кучка, f. Sіе Türsit, canis femina. [cf. куја]. конь у Хајдук-Вељка Петровића. 1. кӯчнӣ, а, о, ppt Кучи.

куштрав, а, о, gefrajt, crispus, н. п. кокоші, 2. кӯчки, а, о, vide паски.

која је најежена перја.

[ocr errors]

Jâ, in der Redensart: RO INTO Aa, nach Belieben, Јован од земље на ноге и лабу да свога узplacet. [cf. ко 2].

јахао Лабуд биjе jaму контима Лаб, liбi, m. luр іn [?lit ] Cerbien, fluvius лабудина, f. (у Бјелопавл.) vide комушина [1]. Serbiae: Уватио и Лаб и Ситницу

naójauh, m. dim. junger Schwan, pullus olorinus. Лабарденик, денйка, т. брдо у Велебитy, ein лабудица, f. Sa3 23eibфеп рот Сфтап, оlоr fe

mina. 23erg, mоntіѕ nomen.

лабудов, а, о, Seg Сфранз, cygni. Лабин, Лабина, т. 211botta (Clast in Dalmatient). аав, m. bеr five. [felis] leo [L.; cf. арслан). лабрда, f. pl. vіdе усна (jchinipflich): сад ћу те лавек, т. sag Sebelle, latratus: стоји лавеж лаборна, f. У по лабрњи. лабрцнути, нём (лабіцнути, лабрцнём), v. pf. лави, m. ein junger Söme, catulus leoninus. vide чaлaбрцнути.

лавица, f. Römin, leaena. лабуд, m. Sеr cman, olor, cygnus (Bechst.], у лавов, а, о, беҙ göpen, leonis.

пјесмама име коњу (ваља да који је бијел као лаворење, п. Жаз janjte 911eben Seg 22kіnges, ven1абуд): Ти одјаши од коња лабуда Скочи tus lenis et mitis.

паса.

Лаворити, рим, у. impf. (у Барањи) janjt mеѕ ладноков, т. vіdе хладноков.

ben, de vento leni et mіtі: вјетар помало ладноћа, f. vіdе хладноћа. лавори.

ладњача, f. vіdе хладњача. лавра, f. тако се зову већи манастири, као н. ладњети, днім, vide хладњети. п. лавра Студеничка.

Ладо, само се у пјесмама припијева, н. п.: лавеки, кa, кo, Süpen, leoninus.

Гледа мому од малена .1адо! Да до! | Од малагаан, а, о, vidе лагахан.

лена до голема .Та до! Дадо! лагала, лäгала, п. pl. Sag Riigenvertseitg, bie &ії» ладовање, п. vіdе хладовање.

genmittel, instrumenta mendacii: Остала су ми ладовати, ладујєм, vide хладоватн. лагала у селу, него дај ми кола и волове ладовина, f. vіdе хладовина. да их донесем, па ћу ти онда лагати колико ладо ле, приннијева се у пјесмама: Бура, коси ти драго (приповиједају да је некакав лажа но побрђу, Ла до ле миле! Бурђу њеђца доодговорио цару, кад му је цар рекао: кад дијала, ој Ладо! oj! --се тако људи ту же да много лажеш, деде ладолеж, т. vіdе хладолеж. да видим можеш ли мени што слагати. И цар лађа, f. баз е фiji, navis. [cf. барка 1, бо.10зан, му дао, те тако и њега преварно).

брод 3, дријево 2, кораб, корабаљ, дереглија, лаган, а, о, leit, lеvіѕ. [vidе лагахан].

фемија). лагано, leije, leniter.

лађан, а, о, vide хлађан. nàrâže, n. das Lügen, tò mentiri, mendacia.

alap, nahápa, in. der Sdiffer, nauta. [cf. xajom Лагарије, f. pl. die Sugеt, mendacia.

(ајош)]. лагати, лäжем, v. impf. 1) lüge, meniior.

лађарев, 2) na kora, einen verleumden, mentior in quem. wahapob, a, o, des Schijfers, nautae. лагахан, хна, хно, (cf. [лагаан, лаган) (у Дубр. лађарски, кa, кo, edijers, nautarum.

и у Босни) leist, levis [vidе лак 1]: Ако сам | лаб, ёни, на, но, н. п. трошак, једек, 3н ефijfe мален, премален, Моме сам коњу лагахан

gehörig, navalis. Да тражимо лагахне ећиме

лађење, п. vіdе хлађење. лагачак, чка, чко, dim. p. лаган.

лађица (лаўйца), f. Das chifflein, navicula. лагити, гим, dim. р. магати.

лађурина, f. augm. p. лађа. лагље, (у Хрв.) comp. р. лако, fir лакше. лагум,* m. 1) бie Jine, cuniculus: поткопати

лаж, ліжи, f. (loc. лажи) 1) бie stige, menda

cium: утјерати кога у лаж, einen fügen jtraили подметнути лагум, еіnе lіnе anleget, cu

fen, arguo mendacii. niculum ago, cf. [vide) тавник (2]: Под Турке

2) (у Дубр.) отишао

улаж, кад ко уђе жени у кућу (постане је лагум поткопала, и на лагум Турке намамила, Кад лагуму живу ватру даде

уљ3), nubere uxori. 2) (у Сријему) у брду ископан подрум за

лажа, т. Sеr fügner, mendax. [cf. лажац, лажвино, 24rt Reller, cellae genus. [cf. гaт 2].

љивац). jarýmunja," m. der Minirer, cunicularius.

лажав, а, о, (у Ц. г.) ligenbajt, mendax [vide лагун, а, о, (у Херц.) vide [лак 1] лагахан. | лажак, лашка, m. (у Дубр.) bеr 9ärs, mensis

лажљив): Он је једна лажава бу дала лагушан, шна, шно, dim. p. лагун. лад, m. vіdе хлад.

Martius. cf. ожујак. [Лада, f. nom. propr., cf. Влада 2.]

лажан, жна, жно, faljb, falsus. [cf. пријеваран, ладавица, f. дјевојка која лада, cf. ладати 1.

химбен). ладак, латка, vide хладак: На пенџеру на де- 1 лажац, лашца, m. Sеr fiigner, mendax [vide белом латку

лажа]: Лажац и скупац ласно се погоде. ладан, дна, дно, vide хладан.

[лажица, f. vіdе жлица.] ладање, p. perbal. p. ладати.

лажичица, f. Sie Bruitbəble, cavum pеctоris. cf. ладати, ладам, v. impf. 1) (у Хрв. око Кар

лоЖичица, зличица. ловца) дјевојке кришћанске накиһене вијен- 1 лажљив, а, о, ligenbaft, mendax. [cf. лажав]. цима иду по селима уочи Турђева дне, а у

лажљивајц,

лажљивца, im. Sеr gügner, mendax. вароши на Бурев дан ујутру од куће до лажљивица, f. Sie fiigneri, mentax femina. [vide куће и пјевају. 2) (у ц. г.) vidе вла лажа). дати.

лаз, т. 1) као мала њива, особито између каладетина, f. (у Хрв.) Sie Culje, gelatum, coa мења: Боље је наврх лаза него на дво лаза;

gulum, [vidе дрхталище] cf. ладнетине. Криво рало Лазарево, Криве лазе разорало. ладити, ладім, vide хладити.

2) (у ц. г.) мјесто гдје је много шуме ладнети, нім, vide хладнети.

исјечено (н. п. крчења ради) и дрвета поладнетине, f. pl. Sie Culje, gelatum, coagulum. падала једно на другоме, eine Renge übereine [vidе дрхталице). cf. паче, питије, лучење.

anser gefällter 23üите, silva caesa. cf. [лазина 2,1 1. ладник, ладника, m, vide [1] хладняк.

царев лаз. 2. ладнӣк, т. vide [2] хладник.

Лаза, т. (ист.) vide Лазо. ладнити, ням, vide хладнити.

Лазар, m. Rajar, Lazarus.

2) die

неком свите лакат

ника

Лазарев дан, т. ?азаrѕtаg (ber Camjtag por | 2, лака, f. (у ц. г.) као продо, која није врло Лазарева субота, f.3 бет 4'ainijoritag), diеѕ fе

угнута; говори се и [2] влака: Томановић stus S. Lazaro. cf. Лазарице.

уз хајдучке лаке лазарет, m. Sie Tarantäne, cf. котрома нац. лакат, кта, m. (рі. gen. лаката) 1) Jer Gilber мазарин, т. 2rt lіntеnrоbr, fistula quaedam ja деп, cubitus: окренути коме лакат. culatoria.

Cile, ulna [cf. аршин, ендезе, риф): триста Лазари, m.: Ајде својском Лазарићу равну -— лаката (п. п. пропао у земљу); Неком дукат, Лазарица, f. тако зову слијеци ону велику

3) (у ц. г.) [vide пјесму од кнеза Лазара и од Косовског боја. 1 машка 2). cf. ћералица. Лазарица се почиње : Цар Мурате у Косово лакац, кца, т. (у ц. г.) Ser Reidtjp, homo veпаде, Како паде ситну књигу ниште, те је lox, cf. лакић: Т.его, бјенге лакца и бојшаље ка Крушевцу граду А све су остале

Косовске пјесме комади од Лазарице. Лакета, m. hyp. р. Лазар. [vide Лазо]. лазарице, f. р. До скора је било обичај у Ср- лаки, лакиha, m, vidе лакац: Све лакиће бији (а може бити да је гдјето и сад), да

момке нежењене, који могу стићи и утећи иду Лазарице (неколико дјевојака) уочи .Ла- лако, т. (јуж.) һур. р. Лазар. [vide Лазо]. зареве суботе од куће до куће, те играју и 1.лаком, а, о, 1) Labjidditig, ayarus [cf. лакопјевају пјесме од Лазара (онога што га је

ман, похлапан (поклапан, полапан), похлеХристос васкрсао). По Сријему и данас скупе

пан, попашан ; пожудан: Лаком ајдук бјеше се дјевојке уочи Лазареве суботе и стану у

на дукате 2) сврдао, т. ј. оштар којим се коло апруже руке од себе, па дигну мало

ласно врти, као да сам иде. дијете му шко те иде преко руку, а оне пје- 2. лаком, (у Боци) умало, beinabe, hand multurn вају: Лази, лази, Лазаре ! Те долази до мене,

abfuit. [vidе мало 2]. Приватај се за мене : За свилене рукаве,

[лакоман, мнa, мно, vide 1 лаком 1; види ѕ. За свилене мараме, За клечане кецеље. лазаркиња, f. drt Titanje. herbae genus [aspe- лакома, омца (лакбмац, мца), т. 1) Der Spab.

V. зи.) rula odorata I..]. Ова трава новајвише расте

jubtige, ayarus : у лакомца три тобоца: Hн У хладу, лозица јој је танка и мекана готово

у лакомца мјере ни у пса вјере. 2) (у као уброћа, а цвијет ситаи био као у змије

ваљаоници од дрвета као велики лијевак, у око. Говори се да је ова трава љековита за

који вода тече озго клијебом (као лакомирањава уста и десни.

цом у бада) а из њега доље укацу у којој лазила, п. pl. (у ц. г.) ске је по којима се иде

су ћебета која се ваљају, 24rt innе in Ser kad ce 31a, das Baugerüst, machina ae

alfmüble. canalis genus. cf. лакомица [2]. dificationis. [vide скела 3]. cf. козе.

лакомити лазина, f. 1) vide oi.лаза.

се, мім се, v. r. impf. на што, baba 2) vide 1a3 2 :

süchtig sein, avaritia ducor. Ту нанула лизина Тураках

2) лазити, зім, v. impf. (ст.) geher, eo, gradior: лакомица, f. 1) bie Sabjiktige, avara. Лази, лази, Лазаре, Те долази до мене

Kдлиjеб, што њим тече вода у бадаю (у Јалазнути, лізнём, v. pf. einmal letter, lambo.

дру), Sie i inne, canalis. [cf. лакомац 2]. Лазо, m. (ју як.) һур. р. Лазар. [cf. Лаза, 1Лака,

3) (у Црмн.) vidе лијевак. 4) врх у раЈакета, Лако].

оника. cf. [vide) нокат [2]. лijaв, а, о, беr еіnе boje 3ge bat, bіѕ gіngіg, лакомичина, п. augm. p. лакомица.

qui linguae acerbae et immodice liberae est, à Rom.bête, m. das Habjüchtigsein, die Habjucht, cf. језичан: Лајавој секи целиви ријетки.

avaritia. лајавац, лајавца, т. (у Боци) човјек зла је | лакомство, т. бie Sabjut, avаrіtіа. зика, 9)enjedt

) беr еіnе boje Зиндe bat, homo lin- лакомчина, f. augm. p. лакомац. guae acerbae et immodice liberae.

nakoha, f. 1) die Leichtigkeit, levitas. 2) haлајавица, f. Сенско 3.ла језика, railersininter нут човјек, Ser 21 ngеjcbojene, non sanissimae das eine böje Zunge hat, mulier linguae acer

mentis. [vidе лудак). bae et immodice liberae.

Jakpunja[*], f. die Tändelei, nugae: A ta hy ti лајање, п. 1) Ваз 23elle, lutratus. 2) schimp думит” лакрдију flich jür Reden, gannitus.

лакрдијаш, дијаша, m. Ser Cpaspogel, jocosis. лајати, јем, v. impf. 1) bellen, latro. 2)

[vidе шаљивац]. jcbіnіpіtіt für tебеп, gannire: све заје за њим лакрдисање, п. vіdе шаљење.

којешта; шта лајс ш; не лај (balt's 90aul). лакрдиеати[*], ишем, v. impf. vіdе шалити се. лајдица, f. (у Хрв. у кршћана) vide чунак [1]. лал,* adj. indeci. [vidе ружичаст] cf. ал : лак, кa, кo, (comp. ліки іі) 1) leicht (зи trаgет), Купићу ти дал папуче

levis [cf. лагахан (лагаан, лаган), лагун] : 1. лале,* n. Tulpe, tulipa (Tourn.; cf. тулинаш]. лак је иснод кане, т. і. с.лаба разума. 2. Лале, m. мушки надимак.

2) leidit (su tlbum), facilis. [vide 1 ласан]. 3. лале, f. pl. Понајвише у пјесмама: лале и 1.Така, т. (нст.) vide Лако.

везири: Турци браћо, лале и везири Дале

osa.

љети

шћау битн Бугарина Буде њега лале и лаптање, п. vіdе хлантање. војводе

лаптати, лићем, vide хлантати. лама, f. (у Ц. г.) vide [карика) павта, н. п. ларма, f. (у војв.) беr fürm, tumultus. cf. буна.

на пушци : Пушко моја, вјера ти је тврда, лaрмaњe, n. Das görmen, tumultuatio. [cf. ар-
Немој мене огњем преварити, Како пођем лање).
Боци у Котору| Oћу тебе дивно оправити лармати, мам, v. impf. Kärmet, tumultuor. [cf.
А сребрне ламе ударити

арлати, 2 вардати, торокати, чалакати, јагоJáméhka, f. Frauenname, nomen feminae. рити, џакати). лін, m. Sеr fein, linum [..). cf. ћетен [кетен]. лaрмaцијa, m. bеr görnacher, tumultuarius. ланад, f. (coll.) Sіе Rebfälber, pulli capreae. ласа, f. 1) һур. р. Ласица: Ласо ласичнце, поланац, нца, m. (pl. ланци, лініці) (у војв.) Здравили те напии миши, да ти одгризу уши

1) Sie sRette, catena. [vidе верига]. cf. синџир, (кажу да ваља рећи ласици, кад је човјек вериге. 2) ланац земље, баз Коф, jugerum. види, па ће онда све мише поклати и рас[vide) дан [2), cf. јутро.

тјерати). 2) ласаста коза, niejelfarbige Siege, ландав, а, о, који ланда језиком, flatjobajt, gar capra mustelini coloris infra pectus. 3) rulus. .

(icherzhaft) der Säbel, ancinaces. [vide caóna 1). ландање, п. 1) баз СфLensert, obambulatio oti- 1.ласан, сна, сно, (comp. лінііі) leibt (зи thun),

2) баз #latibet, garritus. [cf. ланда facilis. cf. лак [2]. рање, шандање].

2. ласан, сна, сно, Sarauf alitiebens, geeignet, qui ландарање, п. 813 51atjcbett, garritus. [vide apparet posse, idoneus : Снахо наша, дилбер ландање 2].

Софијано! Јеси л ласна, хоћеш преболандарати, рам, v. impf. н. п. језиком, flatjcbet, garrio. [vidе ландати 2].

лісаст, а, о, н. п. коза, miejelfarbig, mustelini ландати, дам, v. impf. 1) uniperjcblenbern, obam coloris.

bulo. [vidе врљати 1]. — 2) језиком, flatjcbet, Ласи, т. pl. ftatt Власи (у Ц. г.) [vide Влах]: garrio. [cf. ландарати, шандати).

То су Ласи на Бога гледали ландиште, п. (у Ц. г.) vide пландиите: Уљегле лісица, f. баз (bie) 21Siejel, mustela (vulgaris). су овце улан дишта

cf. невјестица [2]. ландра, f. (у Сријему) она танка кожнца на ласичић, m. Sa3 jimge 2Biejel, catulus mustеlіnus.

салу, бie Chyntеrbаut, membrana adipis. Улан- 1 ласичица, f. dim. p. ласица. дри се сало суши.

ласичји, чја, чје, 24iejels, mustеlіnus. 1. лане, нета, п. баз Rehbfalb, vitulus capreae, ласкање, п. баз & commeibelit, adulatio. [cf. ластиhіnnuleus. [cf. срнче).

сање, лацкање). 2. лане, (ист.) vidе лани.

ласкати, кам, v. impf. јф meiteln, adulor. [cf. ланен, а, о, асфа», lineus. [cf. ћетенов]. ластисати, лацкати). лани (лани), (јуж. [и зап.]), роrіgез заbx, аnnо ласт, f. Sie 'eichtigteit, facilitas [cf. ластац]: Прва даних, (у ц. г.)

ласт потоња мука. и лани.

ласта, f. Die Getymalbe, hirundo. cf. [vide] лаAhüre, n. Oder auf dem einst Fladys gebaut war, ставица [1].

аgеr оlim lino соnѕitus. [cf. hетениште). ластавица, f. 1) (cf. ластовица [1]) Sіе с фраlbe, 1. ланутя, лінём, v. pf. einmal bellen, adlatro. hirando [L.]. cf. ласті. 2) у пјесмама име 2. ланути, лане, v. pf. Leiditer meroen, lenius est: коњу (ваља да што је брз и лак као ласта

сад ми је лануло мало. cf. од.лахнути. вица): Сед.чај, слуго, два коња витеза: Мене ланчић, m. dim. p. ланац.

Вилу, тебе Диставиту 3) на главчини лањски, кa, кo, porjibrig, anni superioris: Про она јама у коју се углави спица. шао као лањски снијег.

ластавичење, п. perbal. p. ластавичити. лап, т. гипка земља у риту, májjeriger Jose, ласта вичити, чим, v. impf. градити заставице terra humida.

на г.10ВЧИНИ. лёнавица, f. Regen іmѕ сhnee Surt einancer, plu- ластавичић, m. Sie junge eфoalbe, pullus hirunviae nivibus mixtae. cf. алаужа (лаука, к.1а

dinis. павица, 1 слота, суењежица).

ластавичица, f. dim. p. ластавица. ланатке, f. pl. (у Дубр.) vidе бург.

ластавичји, чја, чје, есimalbels, hirundininus. лапатљив, а, о, (у Сријему) vilе говорљив.

ластавичњак, т. евр дао којијем се врти кад лапацке, f. р. у воденице прекпје оне даске се граде ластавице на главЧИНІІ.

на колу што ударају у воду. Лапацке су при- ластан, лісна, сно, (лісні, на, но) (у Дубр.) бијене за моторуге.

vide бeспocлeн. cf. ласт. лапимуха, f. vіdе хлапи муха.

ластање, п. perbal. ppi ластати. 1. лапити, нім, vide хлапити.

ластар, ластіpa, m. Suѕ junge 2)teblab, pampinus. 2. лапити, пійм, у. impf, peromjten, evanesco. ластати, там, v. impf, jirt) belauben (от 2eintján.boko, n. das Verdunsten, evanescere. berge), frоndesco. cf. ластар. ланути, нём, vide хлапнути.

ластац, сца, т. (у Бачк.) vidе ласт.

[ocr errors]
[ocr errors]

2) Sex

Ластва, f. овако се зову многа мјеста у Црној лhати се, лhам се, v. r. impf. übernehmen,

гори понуда по сусједству, н. п. Паства ergreifen, aggredior. Озринибка, планина од Никшића до Kчеві, лаһи, (у ІПаштр.) vidе узалуд. Цуца и Пјешиваца; Кастел Ластва, лаза- лайман, т. беr fieutenant, subcenturio. рег и неколико кућа у IIаштровићима код лаһманов, а, о, Sieutenants, subcenturionis. мора.

лаһмановица, f. Sie fieutenantsjrаи, uxor subластин, а, о, с clroalbeits, hirundinis.

centurionis. ластнсање, п. vilе ласкање.

лаһмански, кa, кo, fieutenants, subcenturionis. ластисати, тинём, vidе ласкати.

лаһух, лаһ ўха, т. (у Рисну) одсјечена лоза са ластовање, п. дав 2 ujjiggеlјеn, otiositas.

неколика грозда на њој, ein 21einreis mit Traile ластовати, ластујем, v. impf. (у Дубр.) бити ben, sarmentum cum uvis.

беспocлeн, ийjjig geheit, otiоr. cf. [vide] бес- Лауд, m. (ст. акад што приповиједају о њему, послЙЧИТИ.

онда кажу Даудан) Ser (Beneral Soubot (lies ластовица, f. 1) (по југоз. кр.) vidе ластавица Каидоп): Међу њима Дауд Џенерале

mit allen bleitungen. — 2) (у Дубр.) некака Лаудан, Лау дана, m. cf. Лауд. морска риба, 2irt e eejijit), piscis quidam ma- Лауданов, а, о, н. п. шанац (на Врачару), без rinus. [vide кокот 3]. 3) (у ц. г.) састав Generals laudon. љени рогови у куће, на којима ніљеме стоји, ліужа, f. vide [ланавица] aлaужа. за то се каже: кућа начињена на ластовицу, лаўра, у загонеци: Пендо виси пендо жја, у које са стране њезине ду живе нема рогова ІІeнo пeндо лаура. него стоји осјечена, налик на ластавицу нід ліф,* т. vіdе разговор [1]: Вино пише алар рашири крила: Бијелу му зінијела кулу, проводине Да се мало лафа преметОднијела десну ластовину Jäcroso, n. 3njel Lagosta unweit von Faguja. лацкање, п. vіdе ласкање. лат, in. (у Хрв.) vidе влат.

лацкати, кам, vidе ласкати. Літа, f. hyp. р. Латинка: Тебе , 1ата омра- 1 ліцман, т. (у ц. г.) etwas perimtlide Вепешна зити смајком.

eines Deutschen und Italieners (von Landsmann?), Латинија, f. (coll.) Sie Rateiner, Latini: Нек се

quasi contemptum nomen Germani et Itali. чуди мудра Латинија

лацманка, f. (у ц. г.) etibаѕ perdotlide Beпeнтипа Латинин, т. 1) bеr fаteiner, Latinus.

einer Deutschen und Italienerint, quasi contemtaliener, Italus. — 3) у Црној гори и онуда ptum nomen Germanae et Italae. по околини зове се Латинин сваки човјек за- лацмански, кa, кo, eineт лацман gehörig. кона Римскога: Покрај мора све Патине љуте | лацманчад, f. coll. p. лацманче: Десетеро црно

4) као што у Далмацији приморци и Бо ламанчади дули зову све људе са сухе земље изнутра ліцманче, п. ein jштger лацман, juvenis лацман. Власима [cf. Влах 3], тако и Власи сва- ліча, f. vіdе хлача. кога који је обучен у Талијанско одије.10, 1 лічан, чна, чно, vidе гладан [1] (највише се зову Латинино.м, макар био кога рода и за каже псетету).

лаче, лача, f. pl. vіdе хлаче. Латинка, f. 1) sie Rateinerin, Latina. 2) бie Лаш ва , f. ријека која тече кроз Травник и

Stalienerin, Itala. -- 3) Frauenzimmer römischer yrjene y Dochy, ein Fluß in Bosnien, fluvius

teligioit. 4) Frauenname, nomen feminae. Bosnae. латински, кa, кo, lаtеіnijb, latinus.

1.ле, 1) додаје се у пјесмама код гдјекојијех JatuhyâA, (coll.) die jungen Lateiner, juventus ријечи на крају н. п.: Паун пета војно ле latina.

на венчање, с собом води војно ле пауницу Латинче, чета, п. Жаз fateiner bei, latinellus: A

Пораниле девојке, Јело ле, Јело, добра повика са града Латинче

девојко Ој! и два свата и два упролатити, тим, v. pf, joitell ergreijeit, arriрio: Лати,

сника, Де леља ле! Куд ви одите, што ви није свако мати.

тражите? Де леља ме ! Наша дода Бога латити се, тим се, v. r. pf. н. п. посла, коња, моли ој додо, ој додо ле ! Бура, коси ergreifen, adgredior.

пo пoбphy: ладо е

Невен вене латнца, f. к. Тинчић у кошуље под пазухом, беr ле, за горицом ле, Леља ме

Armzwickel, cuneus tunicae. [vide kuu 4]. 2. лё, vide ље. літов, латова, т. беr leberreiter (24ujjeber bei ѕеr | леб, т. vіdе хлеб.

Diantly inѕ bei bеr lеbеrfutbr), роrtіtоris genus. лёбан, бна, био, vide хлебан. латов..ев, а, о, без цеberreiters, portіtоriѕ. лебар, m, vide хлебар. латов.љевица, f. Sie ueberreitersjrali, uxor porti- лебара, f. vіdе хлебара. toris.

лебарев, 1 латовски, кa, кo, leberreiters, portіtоrum. лебаров, а, о, vide [хлебарев хлебаров. ähalbe, n. das Ergreifen, arreptio.

лебац, лёца, m. vіdе хлебац. aäkatu, hâm, v. impf. ergreifen, arripio. лебдити, дім, v. impf, järtli pilegen, foveo, cum

Кова.

Миле

« PreviousContinue »