amore curo: лебди око њега, као мати око Бетета. лебни, на, но, vide хлебни. лебница, f. vide хлебница. лебождер, m. vide хлебождер. лебрюй пенџер, (у Сријему) који није са сокака него из авлије. 1. левак, вка, m. (ист.) vide лијевак. 2. левак, левака, m. (ист.) vide љевак. левака, f. (ист.) vide љевака. Леванта, f. (у примор.) lewante: И шкатулу грожђа од Леванте левање, п. (ист.) vide лијевање. левати, лёвам, v. impf. (ист.) vide лијевати. Левач, вча, m. (ист.) ein Zheil ber Јагодинска нахија. сf. Лијевач. Левента, m. (ст.): Под њим сједи Левента, На крилу му Латинка левентовање, п. баз Dìüjiggeben, otiatio. левентовати, тујем, v. impf. müßiggeben, otior. [vide беспосличити]. левер,* m. (gen. pl. лёвера) војник који има царску плату, ein vom Canbe fürten bejolbeter Arieger, miles ab imperatore mercedem accipiens [cf. улева]: И четрест од града леВера Дај ми ти, о Боже! Свекрве кнегиње, Девере левере лёви, ва, во, (ист.) vide лијеви. лёвке, (ист.) vide лијевке. лево, (ист.) vide лијево. леворук, m. (ист.) vide љеворук. лёвун, m. (у Боци): Води ли му мајка коло? Зачињу ли сестре пјесме? Поје ли му левун у двор? И поје му левун у двор левча, f. (ист.) vide лијевча. Левчанин, m. (ист.) Çiner von Левач. Левчанка, f. (ист.) Cine von Левач. левчић, m. dim. v. [1] левак. што се носи на нози да се по леду не клиза, Art Eisschuh, soleae quaedam ferreae euntium per glaciem. ледењача, f. (у Херцег.) Шпањолски талијер, који се по другијем мјестима зове дирекач и диреклија, ein jpanijher Zhaler, thalerus hispanicus. ледина (ледина), f. земља која скоро није орана, ungeactertes Lans, solum incultum. [cf. живица, пријелог, цјелица]. лединак, нка, т. брежуљак на ледини, еіn Şü= gel, collis. ледињак, ледињака, m. некака трава која има жут цвијет и округао лист, а коријен као зрно кукурузно, Wrt Hanje, herba quaedam [ficaria ranunculoides Moench.]. ледити, дим, v. impf. ju iš maфen, glacio. ледити се, дим се, v. r. impf. zu is werben, gefrieren, glacior. Лёдогуз, m. главица у Церовцима, Rame eine Hügels, collis nomen. ледојка, f. (бебанеrnb mit Wnjpielung auf лед für) дјевојка. леђа, n. pl. ber Rüđen, dorsum [cf. грбача, грбина, кичма, арка]: За Божијим леђима, т. j. у буџаку или на страни, гдје ни Бог не види. Леђан, m. (ст.): У Леђану граду Латинскоме леђански, ка, ко, (ст.) von Леђан: Па он оде низ поље Леђанско леђашца, п. dim. v. леђа. леђен* [леген], m. fupjernes 2Bajbeđen, pelvis, cf. сахан 2: Не пије га чим се вино пије, Већ леђеном од дванаест ока леђенина, f. augm. v. леђен: Попи Марко леБенину вина леђине, лёђина, f. pl. augm. v. леђа: Привали му уз леђинс легало, п. (у Сријему) vide ложа [1], п. п. лежавкиња, f. bіe Saulengerin, mulier deses: Oj зечје. легање, п. (ист.) vide лијегање. легати, лежем, (ист.) vide лијегати. легбаба, f. риба, ber teinbeißer, cobitis taenia Linn. леген,* m. vide леђен. легло, п. bie Brut, fetus, progenies: пасје легло! лед, лёда, m. (1ос. лёду) 1) baš is, glacies: навести кога на танак лед. 2) ber Magel, grando, cf. [vide 2] град: побио лед вино граде. Данице, лења лежавкињо ! Ти прележа од вечер до света лёжај, п. (у Сријему) vide ложа [1]: на лежију убили зеца. лежак, лежака, m. 1) ber Saulenger, segnitiosus. 2) vide чучавац. лежање, п. 1) баз Siegen, cubatio. - 2) баз лёдан, дна, дно, vide леден: Па изиђе из ледне | лежење, п. баз Brüten, incubatio. тамнице леден, а, о, eisfalt, gelidus [cf. ледан]: ледено медено! ruft ber herbetverfäufer. Леденик, леденика, m. vide леденица 3. леденица, £ 1) ber Sištapfen, stria. - 2) біе Eisgrube, fovea glaciaria. 3) (у Ц. г.) мала пушка окована сребром, еіnе mit Silber bejch(а= gene Bijtole, argento ornatum telum. [cf. леДеник]. ледењак, ледењака, m. као гвоздена гужва, лежећив, а, о, (ст.) liegenò, cubans: На Штитарца Турци долећеше, Лежећива да га посијеку лежевке, adv. liegens, cubans. лёжница, f (у Боци) біе lagertätte, cubile. [vide] die ложница, cf. постеља. |лейњати, лейњам, vide чамуњати. леја, f. vide леха. лёк, лека, m. (ист.) vide лијек. лекар, лекара, m. (ист.) vide љекар. лекарев, а, о, [ист.] vide љекарев. лелејање, п. баз Bogen, Huctuatio. лелејати се, јам се, v. r. impf. (у Срб.) wogen, 1. лён, m. (ист.) vide лијен. 2. лён, лепа, лепо, (лепи, па, но, adv. лепо, comp. Лепа вина, f. намастир у Хрватској, Hame eineš лёпа ката, f. (у војв.) bie Sternblume, aster лепак, ика, т. біе iftel, viscum album Linn. [vide имела]. лёне! (у Србији и у Босни по варошима) Mutwort auf einen Ruf, besonders einem vornehmen Sperrn. лепезе, * зета, п. ber Gächer, Habellum. cf. [vide] махач. luctuare: лелеја се жито. cf. лелијати се. | Лепенац, Лепенца, m. вода која више Скопља 1. лелек, т. баз Begeent, ululatus (леле мене!). лелекање, п. баз Bebflagen, ululatio. лёља, само се у пјесмама принијева, cf. кра- ле леља ле лём, m. ber Ritt, maltha, ferrumen. утјече у Вардар, и од Скопља доље пошто се уњ улије Велика, зове се велики Вардар. лёпер, т. (у Ц. г.) vide лепир [1]. леперица, f. (у Ц. г.) vide лепирица [1]. лепетање, п. baš lattern (bes gefangenen iješ, Bogels), agitatio alarum (corporis) avis aut piscis capti. лепетати, лепећем, v. impf. у овој загонеци : Лепирица лепеће кроз бијело плијешће, не тиња је ћерају а петиња чекају. лепетати се, лепећем се, ѵv. r. impf. flattern, agitor. лепина, f. (y Bojв.) eine Art Brots, schmal und лепиња, у lang, panis genus: baher baš Rätbjel (што ми ти је за што): Док се отац роди, син лепљење, п. (ист.) vide лијепљење. лен, лена, лено, (лени, на, но) (ист.) vide ли- | Лепоречица, f. (ист.) vide љепорјечица. јен. сf. лењ. лепост, лепости, f. (ист.) vide лијепост. ленгер,* m. ber Mufer, ancora. [vide] сидро, лепота, f. (ист.) vide љепота. ленити се, леним се, (ист.) vide лијенити се. лепршати се, там се, ѵ. г. impf. fih im Sanbe лёнка, f. (ист.) vide лијенка. леност, лености, f. (ист.) vide лијеност. ленштина, f. (ист.) vide лијенштина. wälzen, flattern, volutari in arena (pulvere). [cf. прпушкати се]. лёптир, m. (у војв.) vide лепир. лептирица, f. vide лепирица. лен, лења, лењо, (у Сријему и у Бачк.) vide | лептирић [лепирић], m. dim. v. лептир. лен (mit allen bleitungen). лењир, лењира, m. баз Cineal (öfterr. enter), re- ленунути, лепӳнём, v. pf. (у Сријему) baђin лењирисање, n. baš Dinieren, ductus regulae. лёпчић, m. dim. v. лебац. лепшање, п. (ист.) vide љепшање. лёсандра, f. біе Bferbefilge [Bferbe-ppi$], Smyrnium olus atrum L. Лесандрија, f. (у Боци) Meranórien, Alexandria. лесандријски, ка, ко, роn leranbrien, Alexandrinus. лесандрина, f. (у Дубр.) giebjtödel, ligusticum levisticum I..[2]. Лесендро, п. у језеру Скадарскоме мало острво са зидинама између Врањине и Црмнице. лесетина, f. augm. v. леса. лёсица, f. dim. v. леса. леска, f. (ист.) vide лијеска. Лесков, а, о, [ист.] vide љесков. Лескова маст, f. (ист.) vide љескова маст. И turgie (Dčejje), liturgia [cf. служба 2]: На јутрењи и на летурђији У Грбљу сељаци редом сваке недјеље и празника плаћају попу по нешто за летурђију, па кад који плати, онај се дан каже да је он попу летурђију предао и она се летурђија зове његова, онај дан поп с ђаком иде њему на ручак. 2) (у Ц. г.) vide [поскура] поскурица : Кумим ти плочу на коју печеш летурђију; Да не роди вино ни шеница, Ни за цркву часна летурђија 3) пара која се да у цркву, баз Rirchengejchenf, donarium. летушти, та, тê, in einer Gage: летуште животиње, т. ј. тице, fliegens, volatilis. лећа, f. (у Ц. г.) vide [сочиво 1] леће: Двије те воље, ка и кадију лећу зобат. леканв, а, о, (у Сријему) fommerfledig, lentigi nosus. Лесковац, лесковца, m. (ист.) vide љесковац. | лећак, һка, m. (у Ц. г.) крупније и округлије Лесковача, f. (ист.) vide љесковача. Лесо, m. (по југоз. кр.) hур. о. Александро. лёстве, f. pl. (ист.) vide љестве. лестедај, т. біе [üfjelblume, primula veris (vo од леће, eine Wrt Sinje, lentis genus [ervum lens L. var.]. |1. леће, п. (у Херц.) vide сочиво [1]. 2. леће, п. (у Сријему) бег Sommerfled, lenticula: има леће на образу. cf. леће. cabulum serbicum est significationis obscoe- | лећелица, f. у овој загонеци: Лећела је леће nae: decumbe et da). летање, п. (ист.) vide лијетање. летати, лећем, (ист.) vide лијетати. лётва, f. біе &atte, asser. cf. [vide] жиока. летети, тим, (ист.) vide летјети. лёти, (ист.) vide љети. летија, m. (у Бачк.) vide [вјетрењак] пролет. лётина, f. (ист.) vide љетипа. летинас, иса, m. ber Sinobeutel, homo ventosus. [vide вјетрењак]. летити, тим, (зап.) vide летјети. летиште, п. (ист.) vide љетиште. летјети, тим, v. impf. (југоз.) fliegen, volo: тица лети; лети човјек на коњу; куд летиш тамо; лети вода низа страну. лётка, f. на чекрку гвоздена шипка, што се на њу натакне цијев кад се суче. лётий, на, но, (једни говоре и летњи) (ист.) vide љетни. лица, свако јутро и вечер, петиња је ћерају, а петиња чекају (чунак и прсти). лечење, п. баš Sliegen, volatus. левети, летим, (јуж.) vide летјети. 2) 1. леки, лёжем (лёгнём), (легох, лёже, лёгаo, легла) v. pf. 1) fich legen, decumbo. леже крв, т. ј. паде крв, погибе неко. 2. леки, лежем, (легох, леже, легао, легла) . impf. brüten, incubo. Леутар, т. брдо у планини Гливи више Требиња, Каmе eines Berges, montis nomen. леха [леја], f. (ист.) vide лијеха. лецање, [п.] баз Иправјеін, біс Unpäßlic feit, in valitudo. лецати се, лецам се, v. impf. unраß jein, minus лечаник, лечаника, m. (у Сријему) vide че- лётнути, нём, v. pf. auffliegen, provolo: Соко | лечити, лечим, (ист.) vide лијечити. летну, а прапорац звекну лётњак, m. (у Хрв.) ber Majpel, rhombus. cf. [vide] чек [1]. [летњи, а, о, vide летни]. 1. aèro, n. die Oeffnung vorne am Bienenstocke, das Flugloch, ostium alvearis. 2. лёто, п. (ист.) vide љето. лётоске, (ист.) vide љетоске. лётошњи, ња, ње, (ист.) vide љетошњи. Летургија, f. vide летурђија. летурдија, лечице, f. pl. (у Барањи) vide сочивица. лёш,* леша, m. vide стрвина; каже се и за човјека мртва, особито кад лежи гдје на пољу, н. п. преко свега поља може се рећи с лета на леш (кад гдје изгине много људи). лёшење, n. vide чкрњање. лёшина, f. augm. v. лет: Од Турака хоће бит Лешина лешинар, m. т. j. орао, ber Hašgeier, vulturis genus [neophron percnopterus Sav.]. лёшити, шим, vide черњати. лешица, f. dim. v. леха. лёшкање, п. dim. v. лежање 1. лешкарење, п. dim. v. лешкање. летурђија [летургија, летурдија], f. 1) біе iлёшкати, кам, dim. v. лежати 1. либ, m. vide хлиб. либан, бна, бно, vide хлибан. либање, п. 1) баз Bogen, fluctuatio. Schwanken, to labare. либар, m. vide хлибар. либарев, а, о, vide хлибарев. либаров, а, о, vide хлибаров. 2.лиј, adv. vide лих. 2) баз лија, f. 1) byp. v. лисица. либати, бам, v. impf. (у Ц. г.) 1) либа вода, т. ј. љуља се, wogen, fluctuare. 2) (јуж.) vide лијавица, г. (у Кастелима), бет Дurjall. [vide блијање]. лијање, п. 1) baš dhleichen wie ein Yudh3, circumreptatio vulpina. 2) vide лихање. 2) либа лијати, лијам, v. impf. umberjchleichen wie ein Fuchs, vulpino more circumrepto. кад човјек стоји на земљи или на тавану па му се под ногама као љуља или угиба, wanten, | лијати се, лијам се, v. r. impf. vide лихати се. finten, labo. лијев, m. vide лијевак. либац, линца, m. vide хлибац. либити се, либим се, V. r. impf. vide стидјети се. либљење, п. vide стиђење. либни, на, по, vide хлибни. либница, f. vide хлибница. либождер, m. vide хлибождер. либра, f. (у Далм.) некакав новац, eine Wet ünge, numus quidam. либрает, а, о, н. п. свињче, т. ј. танко, које | се не може ласно угојити, jdjwer zu mäften, saginatu difficilis. либрењак, т. (у Котару) постав, којега се лакат продаје по либру, cine Wrt einwans, lintei genus. ливада, f. біе 2sieje, pratum, cf. [1 бара 2, кошеница,] сјенокос [1], сјенокоша: Два се Драга на ливади љубе ливадар, m. ber 2Bicfenbauer, qui pratum colit: Ој Лазаре, ливадаре! Ко ти даде ту ливаду ливадица, f. dim. v. ливада. 1. ливак, вка, m. (зап.) vide лијевак. ливница, f. bie Bießerei, officina operum fuso лијевак, вка, m. (pl. љёвкови) (јуж.) ber richter, infundibulum. [cf. лијев, лакомица 3, пирија, шпијерлица (шпирлица)]. [лијевање, n. verb. v. лијевати; види s. v. левање.] [лијевати, вам, v. impf. (јуж.) vide љевати.] Лијева Ријека, f. као мало племе или село уврх Васојевића између Мораче и Куча. Ље- Лијевач, вча, m. (јуж.) vide Левач, mit allen лијеви, ва, во, (јуж.) lint, laevus. Не ваља пити вино или ракију кад ко пружа лијевом руком. У шали за пијана човјека реку: биће пио из лијеве руке. по ногама лијевке, adv. (јуж.) Irt Spiel, ludi genus. Играчи rum: У нас нема ни ливнице ни ковнице. Ливно, п. vide Лијевно: Сеју смо ти у Ливну |лијево, (јуж.) lints, laeva (parte). лијевча, f. (јуж.) bie Stemmfeijte, fulcrum laterale vehiculi. cf. упора. лијегање, п. (јуж.) 1) baš Siegen, decubatio. 2) баз legen, locatio. лијегати, лијежем, v. impf. 1) liegen, cubo. 2) кога, legen, loco: лијегао бих га свако вече код себе. Лијевина, f. njel Zejjina im Dalmatien. лйjек, лиjèка, m. (jyæ.) die Arzenei, das Arzenei цеговац кад је видио у пољу лијес па га неко запитао шта је то). mittel, medicamentum, remedium. Прије био | лијеска, f. (јуж.) біе Dajelftaube [afelnußtrau], Лијек него ти запитао (одговоре жене, кад corylus [avellana L.; cf. љешник 2]. носе (или траже) какову траву или друго што | лијетање, п. (јуж.) баз Sliegen, volitatio. лијека ради, па ко запита: шта је то? или | лијетати, лијећем, v. impf. (јуж.) Бін ипб Беr= што ће ти то?). Нема ни од лијека (или: fliegen, volito. лијеха (cf. лија), f. (у Ц. г.) баз Beet, lira. [cf. слог 2, софа]. лијечак, чка, m. hyp. v. лијек, и значи врло мало, као лијека ради, н. п. спавао сам лијечак. лијечење, п. (јуж.) баз Deilen, medela, sanatio. [cf. видање]. лијечити, лијечим, v. impf. (јуж.) heilen, medeor. [cf. видати]. 2. лијен, м. мјесто лијеност (да би се сложило са дријем и дријен) у овијем рије- | [лијечник, m. vide љекар; види s. v. медиг.] чима: „Ја кад виђех зелен дријен, предадох Лијешница, f. ријека која у Босанској посавини утјече у Босну с лијеве стране, му вас мој дријем и лијен,“ које угледавши у прољеће први дријен с цвијетом рекне (у Fluß in Bosnien, fluvius Bosnae. Боци) онај који је рад да му се не дријемље лијешће, п. (coll.) (јуж.) ber Dajelbujd, cory 1.лùje¤, m. (jyæ.) der Anwurf (z. B. des Lehms auf das Flechtwerf), illitus. 2. лијеп, лијепа, по, (лијепи, па, по, adv. лйјепо, comp. љёший, а говори се и љёвий, а кашто и [вљеши,] љёшва и љёши на не letum. лијо, vide лихо. ein лијопер, а, о, н. п. даска, врата, т. ј. извр- 2. лик, лика, m. (зап.) vide лијек. 3. лик, m. ber Bajt, liber. Лик је у нас терди и меки: тврди се лик љушти с коре одмах како се кора скине с (липова) дрвета, а ко хоће да има мекога лика, он кору метне најприје у воду те се кисели неколико дана, па онда с ње скида лик. cf. лико. 2) die Gegend Lika, Lica ким мјестима, као н. п. у Далмацији) (јуж.) | Лика, f. 1) ein Sluß in &roatien: Да је млика [фön, pulcher. [cf. виђен 2, главан 2, главит, Ђузел, красан, крашан, наочит, обичан 2, 1 прикладан 1, пристао, пристануо, убав, угледан, узорит]. лијепити, лијепим, v. impf. (јуж.) н. п. кућу, кошницу, anmerfen, illino. колика је Лика. кудјеља (кад није добро набијена или кад се гдјекоји струкови нијесу могли добро набити), bajtig, corticosus. 2) н. п. ротква, fajerig, fafig, fibratus. лијепити се, лијепим се, v. r. impf. (јуж.) fle= | ликар, ликара, m. (зап.) vide љекар. ben, adlinor, haereo. лијепљење, п. (јуж.) баз Huwerfen, illitus. лијено, adv. jön, pulchre. ликарев, а, о, (зап.) vide љекарев. лијепост, лијепости, f. (јуж.) (у Далм.) біe | ликарица, f. (зап.) vide љекарица. Sönheit, pulchritudo. cf. [vide 1]љепота. ликаров, а, о, (зап.) vide љекаров. лијер, m. (у Рисну) bie &ilie, lilium [L., vide]| ликарски, ка, ко, (зап.) vide љекарски. богородичино цвијеће, cf. љиљан : Оти- | лйко, n. vide [3]лйк: Веже лико на узицу, рала лијером цвијећем лијера, f. (у Дубр.) vide лира. лијерица, f. dim. v. лијера. lebt fnapp; опасати кога у лико, arm maфен. ликовит, а, о, (зап.) vide љековит. ликсија, f. (у Дубр.) vide цијеђ: Нег узаврела казан ликсије Па зове свекра да га измије ликце, п. (у Дубр.) vide лихце: Врни ликце, које пријед било лијес, m. (јуж.) 1) (у Херц.) бer 2Bals, silva. cf. [vide] шума [1]. — 2) (у Брдима) на кући шљеме, кључеви (рогови) и паузнице (жиоке). - 3) (у Јадру) баз ganze dergeräthe (jammt бет 3oe), aratrum et jugum: Нешто ликшан, m. (у Далм.) vide нишан. нешта изјело, па од нешта кости остале (при- лила, f. (брезова или трешњова) оно што се повиједа се у шали да је казао некакав Хер- огули с брезове или с трешњове коре као |