хартија. Лила има у себи смоле и може горети као луч.

лиле миле, hmeißeln инò treicheln, blanditiae:

све око њега лиле миле.

лиљак, љка, m. ein fleiner Menbaufen, foeni acervus. [cf. љиљак 2]. Од откоса се купи сијено |

у лиљке, а од лиљака се граде навиљци.

лиљан [љиљан], m. (у Сријему) біе Zagblume, hemerocallis fulva Linn.

Лиљана, f. ein Srauenname, nomen feminae. лиљанов, а, о, рон лиљан.

лињак, т. біе hleihe, cyprinus tinca IL.. [tinca vulgaris Cuv.; ef. ли?.

3) das

1. лињање, п. 1) баз Brügeln, verberatio.
2) das Schwinden, to tabescere.
Haaren, amissio pili.

2. лињање, п. [verbalev. 2 лињати].

1. лињати, њам, v. impf. 1) бити кога, дерати, prügeln, verbero. [vide тући]. - 2) (у Ц. г.) schwinden, tabesco.

2. лињати, лањам, v. impf. (у Ц. г.) i w i n беп. [cf. 1 лињати 2].

1.Лим, Лима, m. ријека која тече из Херце- |лињати се, њам се, v. r. impf. fih hären, pilos говине и утјече у Дрину (с десне стране) amitto.

код Вишеграда. cf. Перућица [2].

лињачнѣ, m. dim. v. лињак.

2. лим, m. 23lech, lamina: црква покривена лимом. | 1. лип, т. (зап.) vide [1] лијеп.

липа f. bie Winbe, tilia [L.]: Го као липа

,

лима, f. 1) (у Ц. г.) турпија за гвожђе, біе | 2. лип, липа, по, (липи, па, по, adv. липо, comp. Geile, lima: Ударила лима на ацал. 2) (y липши) (зап.) vide [2] лијеп. Лици) vide [карика] павта, лама. лиман, лимана, (cf. вилиман) m. ber Wirbel, vortex. cf. вир. У Новом саду тако се зове једна бара.

(ваља да кад јој огуле кору луба или лика ради).

липањ, пња, m. (у Дубр.) мјесец Јуниј, ber
Juni, mensis Junius.

Липар, Липара, m. брдо између Јагодине и
Багрдана.

липаһур, липаћура, m. bie Seßen )؟umpen), біе
vom leibe berunter Kangen, laciniae: висе ли-
паћури.

лимање, п. (зап.) vide лијемање. лимати, лимам, (зап.) vide лијемати. Лимо, m. овако се звао знатни наш харамбаша и јунак који се пјева у народнијем пјесмама, а у Боци се о њему и приповиједа. Ја мислим да је Лимо и Лимун једно име и један човјек. Који пјевају Лимо, они мисле на Лим, т. ј. да је од Лима (Лимљанин или Полимаи), и може бити да му је то право презиме, па Лимуном да су га прозвали послије у приморју. У Боци више Пе-|липик, липика, m. ber ginsenwals, silva tiliarum, раста (на јужној страни) и данас се припо- tilietum (?).

лицен, m. некака риба у Србији по јужним крајевима и у Херцеговини, eine Art Gif, piscis quidam [липан - Ифе, thymallus vulgaris Nilss.].

виједа за једну кућу на заливу да је била | Липиска, f. 1) біе tabt Leipzig, Lipsia. 2) кула Лима харамбаше: А не виде јаде ис- [Auuucka] eine Art Tuch, panni genus. пријека Зла јунака арамбашу Лима

липити, липим, (зап.) vide лијепити.

Лимов, а, о, без Лимо: Сто двадесет друга | липити се, липим се, (зап.) vide лијепити се. Лимовије

лимун, m. 1) sie Citrone, limone [citrus limonum Risso.], ital. il limo. [cf. лемун; четруна]. 2) [Лимун] име нашега знатнога јунака и харамбаше, cf. Лимо: На Лимуну |

састави нишане

лимунада, f. біе Zimonabe, aqua limonata.

липица, f. 1) dim. баз Winòßen, tiliola. 2)
(у Шумад.) bie Ramille, chamaemelum vul-
gare [abutilon avicenae L.], cf. прстенак:
Докле косих траву липицу

Липљан, m. поље [село] у Косову, eine bene :
У Липљану да се састанемо
липљење, п. (зап.) vide лијепљење.

Лимунов, а, о, бет Лимун gehörig: Па он сложи | Линник, т. манастир у Турској Хрватској у пушку Лимунову

лин, лина, но, (лини, на, но) (зап.) vide лијен. линив, а, о, (зап.) vide љенив.

линивац, лицивца, m. (зап.) vide љенивац.

линивица, f. (зап.) vide љенивица.

нахији Крупској.

Липница, f. 1) (Турска) мала варошица између Лознице и Љешнице. [сада је нема]. - 2) (Влашка) Српско село (близу Турске Липнице).

линити се, линим се, (зап.) vide лијенити се. | Липничанин, m. човјек из Липнице. линка, f. (зап.) vide лијенка.

линост, линости, f. (зап.) vide лијеност.
линути, линем, v. pf. (dim. v. лити) ein wenig
gießen, einen Guß thun, infundo.

линцура, f. некаква трава што се једе од тр-
6yxa, Enzian, gentiana [lutea L.].
линштина, f. (зап.) vide лијенштина,
лињ, m. (у Хрв.) некака риба (ваља да је
лињак), eine 2rt ij, piscis quidam. [vide
лињак].

липнички, ка, ко, роп Липница.

липов, а, о, Гinben, tiliagineus: Липов човјек, т. ј. млак, лијен.

Липован, Лийована, т. [тако се зову руски расколници који живе у Добруџи и на доњем Дунаву].

липовац, липовца, m. 1) беr Rinsenbonig, mel tiliaceum. 2) der Lindenstab, baculus tiliagineus.

липовача, f. 1) ber ginsentod, baculus e ligno ti

mendacia.

лисичина, f. 1) ber Judsbalg, pellis vulpina.
2) (у Паштр.) [echium italicum L.] vide бо-

liaceo. 2) [Липовача] у Јадру једно брдо | лисичење, п. baš uds[wängen, vulpini doli et и извор на том брду: А Ћускију међу на засједу На студену воду Липовачу липовина, f. baš Sinbenholz, lignum tiliae. Липовица, f. у нахији Ваљевској код села Љубинића поље, Rame eines Telbes in Serbien, campus quidam.

липоточина, f. (око Сиња).

липошета, f. (зап.) vide љеношета.

ражина.

лисичине, f. pl. augm. v. лисице: Ал на руку

тешке лисичине

лисичје око, п. каже се као у шали за дукат, scherzhaft für einen Dukaten.

1.липса, f. н. п. крава, која је готово лип- | лисичје ухо, п. (у Ц. г.) некака трава,

сала. [cf. липсаница].

2. липса, m. (ист.) vide липсо.

липсавање, п. vide липсивање.

липсавати, липсавам, vide липсивати.

flange, herba quaedam [echium L.?].

лисичји, чја, чје, Ñuýs, vulpinus.

Art

лисичји реп, m. (у војв.) біс Ratterwurz, echium vulgare [..].

липсаница, f. живинче које хоће да липше, | лисје, (по ист. кр. Србије) vide лишће: Све са

ein Thier, das dem Tode nahe, animal moribundum. [cf. 1 липса, липсо].

липсати, липшем, v. pf. verređen, morior [vide црћи 1]: Не лииши, магарче, док трава нарасте.

липсивање, п. baš Berređen, casus pecoris. [cf. липсавање].

липейвати, липсујем, v. impf. verređen, morior. исков, а, о, (зап.) vide љесков.

cf. липсавати.

лискова маст, f. (зап.) vide љескова маст.

липсо, m. (јуж.) п. п. во, који је готово лип- | лисковац, лисковца, m. (зап.) vide љесковац.

сао. [cf. 2 липса; липсаница].

липчић, m. vide хлипчић.

липшање, п. (зап.) vide љепшање.

липшати, шам, (зап.) vide љепшати.

[липше, adv. comp. v. 2 лип; vide лине.] лира, f. (у Боци) xeier, lyra, cf. лијера: Стоји цилик лира и тамбура

лирица, f. dim. v. лира.

лис, m. 1) ber Fuchs (баз Тännhen), vulpes mas.
cf. [1]лиј, [1] лисац. 2) (зап.) vide лијес.
лиса, f. 1) eine Bläße am Ropfe ber Zhiere, ma-
cula alba. 2) (зап.) vide љеса.
лисаст, а, 0, 3. В. Bfers, баз eine Bäße bat,
macula alba insignis.

1.лист, m. (lос. листу) 1) баз Blatt, folium
arboris, et libri. 2) лист јуфке, лист од
тијеста, ein Etiüd ausgewalgten Zeig, massa fa-
rinacea distenta.
4)
3) die Wade, sura.
одоше (сви) листом, alle ingejammt: Ajте
листом у Љешницу б'јелу 5) (у Дубр.)
некака морска риба, Wrt Seefijd, piscis genus
[листови - hollen, pleuronectidae].
2. лист, а, о, (у Ц. г.) јфnell, celer, cf. [vide]
брз: Лист као зец; Лист као рт.
листак, лиска, m. hур. баз Blättchen, folium.
листање, п. баз Blätter-befomnmen, renovatio fo-
liorum arboris.

листати, там, v. impf. Blätter befommen, fih be

lauben, redeunt arboribus comae, frondesco: Листај, горо, кукај, кукавицо, Нек се чини ора за хајдуке

листати се, там се, v. r. impf. н. п. листа се пита, гужвача, fich blättern, in lamellas dissolvi.

листве, f. pl. (зап.) vide љестве.

листина, f. augm. v. лист, н. п. од купуса: нема главица, него све сама листина. листић, m. dim. v. лист.

листо, ) (у Ц. г.) [nell, celeriter [vide брзо 1]:
листом, Листо пође тавници на врата Ли-
стом Никац у плужину дође
[листом, adv. vide 1 лист 4.]
листопад, m. 1) (у Рату ниже Дубр.) лишће
са дрвећа, које се (онђе) купи и оставља,
да се њиме гноје њиве и виногради, біе роп
Зантен abgefallenen Blätter, folia arboris de-
lapsa. 2) (по зап. кр.) Ser Dftober, mensis

October.

жем лиһимице, т. ј. ни оштријем ни телућем, него пљоштимице, mit бет fНафен Reffer, lamina (cultri percutere). лих [лиј], adv. (у Боци) vide лихо. лихање [лијање], п. баз Вaar ober Unpaar fpielen. лихати се, лихам се, [лијати ce] v. r. impf. Baar ober Unpaar jpielen. cf. лихо.

лихо [лијо], adv. ungerabe, impariter: тако или лихо, gerabe оber ungerabe? par impar? cf. лих [лиј].

листра, f.: А два мрка завијаше вука А на лихце (cf. ликце, лишце), п. (у горњ. примор.) Десну листру од истока dim. von лице: Врни лихце које ј' пријед било Велету сам на лихце раздрла

лит, m. (у Ц. г.) vide литица.

литање, п. 1) vide блијање. 2) (зан.) vide лице, п. 1) баз Befit, facies. [cf. фаца; 1 лик 1]. лијетање.

литар, m. 1) vide [уже 1] личина.

2) (y

Далм.) око два прста широк и с пулијама од коситера нашаран каиш, којијем се женс

2) die rechte Seite des Tuches u. s. w., facies adversa panni. ef. наличје. - 3) лицем на Божић, на Ђурђев дан и т. д., gerobe, plane.

опасују (што је који дужи, да се више пута | Личанин, m. човјек из Лике.

њиме опасати може, то је љепше).

1. литати, литам, v. impf. vide блијати. 2. литати, лићем, (зап.) vide лијетати.

личар, т. (у Ц. г.) на чему се ухваћена риба вуче за собом по води, cine huur moran бі Fische gereiht werden, resticulus.

литере, у овој загонеци: Литере, литере низ | личење, п. 1) baš Mušrufen, praeconium.

камење висјеле, нит се пекле ни вариле, сав

свијет одраниле.

2)

das Toilettemachen, comtio.
лијечење.

3) (зап.) vide

1. лити, лијем, v. impf. (part. pass, ливен, љè- личина, f. cin Baftftrid, funis e libro: вуче за вен, а и лит) gießen, fundo.

2. лити, (зап.) vide љети.

литија, f. (у војв.) біе rozefion, ber Bittgang, Umgang, pompa: данас носе литију; иду с литијом.

литина, f. (зап.) vide љетина.

собом личину. [vide уже 1]. cf. конопац. личинар, m. 1) ber Bajtjeiler, confector funium e libro arborum. 2) који је заслужно личину, ein lehter Menjd), nequam. [cf. личинаш].

личинаш, m. vide личинар 2.

литица, f. ein fteiler Gelfen, praccipitium. cf. лит. | личиница, f. dim. v. личина.

литиште, п. (зап.) vide љетиште.

литни, на, но, (зап.) vide љетни.

1. личити, чи, v. impf. коме што, vide долико

вати.

литнути, нём, v. pf. cinen weißen фіß thun, 2. личити, личим, v. impf. 1) кога, eines Zoilette

caco molle.

лито, п. (зап ) vide љето.

литовање, п. (зап.) vide љетовање.
литовати, тујем, (зап.) vide љетовати.
литовиште, п. (зап.) vide љетовиште.
литоња, т. баз Rins, ober au ber Men, bеr
einen Durchfall bat, dysentericus.

литорест, f. (у Загвозду) марва од онога љета
(н. п. јагањци, јарићи), з Érzeugui ber Man
thiere von einem Jahre, partus animalium unius
anni.

литос, (зап.) vide љетос.
литоске, (зап.) vide љетоске.

литошњи, ња, ње, (зап.) vide љетошњи.
литра, f. (pl. gen. литара) једна четвртина од
oke, Gewicht und Maß, ponderis et mensurae
genus.

литрењача (литрењача), f. ein Sefäß баз cіnе
литра Бät, amphora литра-m capiens.
литрица, f. dim. v. литра.
литросити, сим, v. pf. кога, чега, (у Боци) be=

machen, como.
2) (у Дубр.) викати као
телал, н. п. кад ко што изгуби или нађе,
ausrufen, praedico, praeconium facio, evulgo.
Ондје је обичај кад ко што изгуби или нађе,
да да слијепцу коју крајцару те викне по
свијем улицама шта је изгубљено или нађено,
и ако је што нађено, каже се гдје је, него
онај чије је да дође и да донесе биљегу (т.
ј. докаже) и да узме; ако ли је изгубљено,
да донесе и да узме наљежбу. За времена
републике био је одређен човјек који је
овако лично, и звао се здур. 3) (y II.
г.) крв на кога, т. ј. казати да ју је он учи-
нио (т. ј. убио човјека), без Norbes bei=
gen, caedis arguo. 4) (зап.) vide лије-

личити се, личим се, v. г. impf. 1) feine Zoi
lette machen, comor. 2) (у Ц. г.) чеса, од
чеса, кога, од кога, т.ј. одрицати се (н.
п. кад ко учини крв, па га се родбина личи
да не ће зањ да зна, и тако остане на миру
од родбине убијенога), verleugnen, nego, de-
sero: Ликом и паликом личим ce.
cf. од-
лика.

freien, libero, [vide избавити] ef. опростити:
Сјеку Иву око нога гвожђе Те га једва
гвожђа литросище
лићимице, (у Рисну) н. п. ударити кога но-лички, ка, ко, роп Лика.

личњак, т. (у Рисну) баз Panotuh, mantile.
[vide] убрус, cf. пешкир.
лишавање, п. баз Berlieren, spoliatio.
лишавати се, лишавам се, v. r. impf. (у војв.)
verlieren, beraubt werben, entbehren, spolior: због
њега лишавам се здравља.

лишај, т. біе Bitterflechte (Dautfraufheit), lichen
(öfterr. ber Bittericht). [cf. звјеринац].
лишајева трава, f. bie Areb blume, heliotropium
europaeum Linn.

лишајив, а, о, mit ber Slechte bebaftet, lichene laborans.

лишајивити се, вим се, v. r. impf. Slechten be fommen, lichene laboro.

лишајнѣ, m. dim. v. лишај.

айшан, m. (у Подг.) vide нишан: бити лишан. лишанити, ним, v. impf. (у Подг.) vide ниша

нити.

лишањење, п. vide нишањење.

2. Ловница, f. 1) у Босни ријека која извире под Полом у планини Бишини и утјече у Дрињачу, ein Sluß in Bosnien, fluvii nomen: Кад су свати трудно починули На Ловници на води студеној 2) намастир код те воде (може бити да је сад и пуст).

3. ловница, f. vide навиљак.

ловорика, f. (у прим.) ber Yorbeer, laurus [nobilis L.].

лишити, лишм, v. pf. [cf. ментовати] 1) (у војв.) кога чега, berauben, spolio. 2) не ловориков, а, о, н. п. грана, Corbeer, laureus. лишила те сабља, т. ј. не мимоишла те, не ловорница, f. (по југоз. кр.) род од ловорике, остао од ње, foll bich treffen, assequi: Лиши die Lorbeere, baca lauri.

мене и моје душе! т. ј. далеко од мене било ! | ловра, f. (у Слав.) косачка ужина.
лишити се, лишим се, v. г. pf. чега, кога, be-
ranbt werben, verlieren, entbehren, privor, spolior.
лишица, f. (зап.) vide љешица.
лишма, bejonbers, imprimis. cf. [vide] особито [1].
айшник, т. (зап.) vide љешник.
лишников, а, о, (зап.) vide љешников.
лишие, (у Имоск.) für лише, comp. v. лиц.
лиштак, лиштáка. m. (зап.) vide љештак.
лиштарка, f. (зап.) vide љештарка.
лишће, п. 1) [лисје] (coll.) bas Yaub, folia. [cf.
перје 2; перо 3]. 2) (зап.) vide лијешће.
лишце [ликце, лихце], п. (у горњ. примор.) dim. v.
лице: Умива се гиздава дивојка, Сину лишце
кано жарко сунце

ловрање, п. [verb. v. ловрати].
поврати, ловрам, [v. impf.; vide ловра].
[Ловрећ, m. (-ће, п.?) село; cf. Мрњавчева
градина.]

ловџија, m. ein Liebhaber pon Jagó, amicus ve-
nationi.

| лог, лога, m. baš liegen, cubitus: лежи логом. логов, логова, m. (у војв.) 1) ber Beifpanner, equus additus solito uni, duobus: Терај, куме, логова Преко тога корова 2) на гату у воденице, баз Greigerinne.

логовски, ка, ко, бет логов gehörig: Отоболио

усну као логовски ам. [логом, adv. vide лог.]

лобода, f. біє [Sarten-] Melbe, atriplex hortense | логор, m. baš Rager, castra, cf. око.

Linn.

логорење, п. баз Pagern, castrametatio.

лов, лова, m. (Іос. лову) 1) біе Задò, venatio. | логорити, рим, v. impf. н. п. војску, lagern,

2) das Wild, venatio.

ловак, вка, m. dim. v. лов.

ловац, ловца, m. (gen. pl. ловаца) 1) ber 3ä

castra pono.

логорити се, рим се, v. r. impf. fich lagern, castra pono.

ger, venator. - 2) [Ловац] вода у Мојдежу | логошка, f. (у Бачкој, а у Барањи лугошка) у Боци. Приповиједају да је некакав ловац ондје сатјерао лисицу у пећину, и псето му отишло за њом унутра, а кад изишло натраг, било све мокро; по томе људи дознаду да је у пећини вода, и начине јој пут те изиђе на поље, и сад окреће петнаест млина и три ступе.

ловачки, ка, ко, jägerij, Зäger, venatorius.
ловити, вим, v. impf. 1) jagen, venor. 2)
рибу, fichen, pisco. cf. [vide 2] рибати.
ловица, f. н. п. мачка, пушка, біе Ýägerin, ve-
natrix (als Wppofition von ber Glinte, ber Raße).
cf. ловка [1, 1] ловница.

ловиште, п. (у Ц. г.) мјесто гдје се риба лови,
ber fang, piscina, cf. риболов.
ловка, f. (у Сријему) 1) мачка, біе Jägerin, vena-

vide чардаклија: Сваки чокот видру вина
дао, А логошка и четири дала
ложа, 1) f. баз lager (3. В. без Dajen), cubile
[cf. легало, лежај]: убио зеца на ложи.
2) [vide] пометина у животиње (а у жене
зове се постељица [2]).

ложење, п. баз Yegen, positio.
ложити, жим, v. impf. legen (3. B. Dolz auf
Sener), ропо: ватру или дрва на ватру.
ложица, f. vide [жлица] ожица.
ложичица, f. vide лажичица.
ложница, f. (ст.) біе Ýager[tätte, cubile [cf. леж-
ница, ђердек]: Ако лежи с љубом у лож-
ници, Еда Бог да не дигао главе Кад
ја пођем у ложницу спавати, Чини ми се

та ложница тавница

лоза, f. (асс. лӧзу) 1) винова, біе Seinebe, vitis vinifera Linn. 2) биjeлa, die Wald

Berges, montis nomen: Изиђоше на Лолу пла

Нину

rebe, clematis vitalba Linn. [vide павитина]. лолање, n. vide скитање.

3) ber Stamm, баз ehleht, stirps: од лозе лолати се, лолам се, vide скитати се. Неманића. Пасја лозо! cf. [vide] кољено [4]. лом, m. (у Барањи) vide павитњак: хајдемо 4) (у Боци) на тијесту она два дирека или

под лом у хлад.

стуба са стране који су на завој изрезани. | ломан, мна, мно, 1) gebroßen, mübe, fractus, lasЛозан, т. Жannšname, nomen viri.

лознички, ка, ко, von Лозница.

лозовина, f. (ст.) vide вино: Па сједоше пити лозовину

лôj, лöja, m. der Talg, das Injelt (Unschlitt), sebum. лојан, а, о, von Zalg, sebaceus.

лојар, лојара, m. (у Боци) који лој туче и топи, ber ben Zalg zubereitet, qui parat sebum. лојарица, f. (у Боци) зграда гдје се лој туче и топи, біс tätte, wo ber Zalg bereitet wirs, locus parando sebo.

лојење, п. баз Ueberzichen mit Zalg, sebatio. лојити, јим, v. impf. mit Zalg überziehen, in Zalg tauchen, sebo.

локање, п. баš Soliürfen (wie ber Muns triuft), sorbitio.

локати, лочем, v. impf. [[ürfen (wie ber Финб), sorbeo.

локва, f. 1) eine fleine Zeiche, lacus, palus.

sus: нешто сам ломан. 2) fteinig, fteil, saxosus, praeruptus, cf. [кршак,] кршан [1, 2 ловни]: Докле с' прими ломна Влаха стаpor - За араче од ломније Брда ломача, f. 1) (у Славонији) винова лоза, која је пуштена уз дрво какво или уза зграду (у Србији чардаклија, а у приморју одрина).

2) бреме трња или грања, ein Bünbel Hei= jer, fascis sarmentorum. [cf. оломача, полувача]. - 3) (у Сријему) суха грана која се носи из шуме кући на ватру. ломигора, m. Siegenname, nomen caprae indi solitum: Свекра зове: Козјобраде!" А свекрву: Чичоглава!" А ђевере: ломигоре ломилица, f. (у Дубр.) она рачваста кост у кокоши под гушом која се ломи за опкладу. [vide кобилица 2].

,7

ломина, f. (у Боци) драча и коров (н. п. по
њиви), баз unfraut, herbae inutiles.
ломиница, f. (у Боци) vide честа:
Пале су

патке у слано море А препелице у равно
поље А јаребице у рудинице Мале тичице
У ломинице

ломити, мим, v. impf. 1) brechen, frango [cf.
кршити, трошити 3], н. п. дрво, хљеб; ломи
ме грозница; На несретном се кола доме;
Од игре које играху, Сребрна седла лом-
љаху, Злаћене узде кидаху А бритке сабље
ломљаху 2) (у горњ. прим.) јаја на
ускрс, vide [тући се2] туцати се. 3)
(у Црмн.) први пут орати (а други пут
каже се мијешати), brachen, vervago.
ломити панцу. cf. погача.

2) (ст.) дај, ашчија, једну локву меса, ein | ломкање, n. dim. v. ломљење.
Stüd, frustum (?). [vide локма].

ломкати, кам, dim. v. ломити.

локвањ, локвања, m. bic eeblume, nymphea, ломљава, f. баз Sebreche, fragor. ниб zwar a) бијели [Geeroje, nymphaea] alba | ломљење, п. баз Brehen, fractio. [L.]; b) жути, [Zeidroje, nuphar luteum |лона, f. hyp. v. лонац.

4)

olla, cf. [грне] грнац: Чувај лонца ка и оца (кад је пун).

Sm.] lutea. Два локвања око пања (у заго- лонац, лонца, m. (pl. лонци, лонаца), бег Zopf, неци, т. ј. уши око главе). локветина, f. augm. v. локва. локвица, f. dim. v. локва: Киша пада капљицама, Пак напада локвицама.

локма[*], f. (у Сријему) ein Stüd gefohtes Sleijdh, frustum carnis coctae. cf. локва 2.

лонција, f. (у војв.) vide [скитач] скитница. лонцопера, f. слушкиња која пере лонце, біс Magd, welche die Töpfe auswäscht, ancilla quae ollas abluit. [vide судопера 2 и 3].

локнути, нем, v. pf. cinen olur thun (vom лончар, лончара, m. ber Zöpfer, figulus. Hunde), sorbeo semel.

локот, m. vide катанац 1.

локума,* f. eine Wrt barter Srapfen, cibi genus. локумић, m. dim. v. локума.

лончарев, а, о, vide лончаров.
Лончарица, f. 1) н. п. лађа, баš Zopfihiji, na-
vis onusta ollis. 2) (у Ц. г.) некака мала
тица, eine rt Bogel, avis quaedam.

1. лола, m. himpfname für einen fangen, bagern | лончарница, f. bie е[фісrhanblung, taberna fiMenschen, longinus.

gularia.

2. Лола, f. планина у Херцеговини, Rame eines |лончаров [лончарев], а, о, без Zöpfers, figuli.