Page images
PDF
[ocr errors]

бодљика, f. 1) једна бодља, ein Stadel, spina.
— 2) некака бодљива трава у винограду,
*(rt Stadelgemäd}3, herba quaedam spinata.
бодљикав, а, о, јtadelig, spinosus. (vide бодљив).
боднути, нем, vide боцнути.
бодрење, n. vide oШтрење.
бодрити, рим, v. impf. (око Ријеке) idleifen,
acuere. сf. (vide) оштрити.
бодуо, бодула, m. Као што у Далмацији гра-
ђани и варошани и острвљани зову сељака
са сухе земље морлаком, тако сељаци (мор-
лаци или власи) острвљанина зову бодулом,
а острвљанку бодулицом. сf. морлак.
бодулица, f. сf. бодуо.
Бођани, m. pl. намастир у Бачкој.
бођански, ка, ко, роп Бођани.
Божа, m. (ист.) vide Божо.
Божана, f. &rantenname, nomen feminae.
божанство, n. biе (Šottђеit, divinitas: има ли у
тој књизи штогођ од божанства?
божања, f. (у Дубр.) махуна од боба (а од
граха зове се можуна), bie &ођmenjdote, si-
liqua fabacea.
Божидар, m. Slamněname, nomen viri.
божити, жим, v. impf. (ст.) кога, т. ј. називати
му Бога или Божју помоћ, nad, ber Šolföfitte
ber Serbert mit помози Бог! ober Ђожја помоћ!
grijem, deum praefari: Божио је Јанковић
Стојане: Божја помоћ, сиротице стара —
божитњи, ња, њe, vide божићни.
Божић, m. (dim. p. Бог) ISeibnadten, festum
nativitatis Christi: Боље је Божић кужан
него јужан; Јужну Божићу и пријатељском
колачу не ваља се радовати. У очи Божића,
пошто се бадњац и унесу у кућу и на-
ложе на ватру, узме домаћица сламе и кво-
чући (а за њом дјеца пијучући) простре по
соби, или по кући, ако нема собе. По том
узму неколика ораха и баце по слами. По-
слије вечере пјевају и веселе се. Кад ујутру
устану, најприје отиде једно те донесе воде,
али понесе жита те поспе воду (као полази
је) кад к њој дође. Том водом умијеce чес-
ницу и налију ручак те приставе. Кад се
поодјутри, пошто намире стоку, бнда сједу
за ручак. Али прије него сједу за ручак,
избаце по неколике пушке (тако и ујутру
рано кад устану), па се онда скупе сви
око софре те се моле Богу (држећи свако
по једну воштану свијећу у рукама) и мир-
божају се, т. ј. изљубе се сви редом го-
ворећи: „Мир Божји! Ристос се роди, ва
истину роди, поклањамо се Ристу и Ристову
рожанству.“ По том домаћин покупи све
оне свијеће у једну руковет и усади у жито,
које стоји на софри у каквој карлици, или
у чанку (свакојако жито помијешано заједно:
у том житу стоје и колачи којекакви), те
ондје мало погоре, па их угасе оним житом.
Оно жито дају послије жене кокошима да
носе јаја. Кад почну ручати, неки најприје

окусе сира, неки печенице, а неки (као по Сријему и по Бачкој) прије свега срчу вареник, али ракије многи не пију први дан због врућице. Око пола ручка устану у славу и ломе колач какогод и о крсном имену, само што нема кољива. На Божић се обично руча с вреће (простре се празна врећа мјесто чаршава, или по чаршаву), и софра се не диже (нити се кућа чисти) за три дана. Први дан Божића нико никоме не иде у кућу, осим полажајника. О Божићу се објести и побљувати није никакове срамоте („ако сам се опила, Божић ми је дошао“). Од сламе, с којом се на бадњи дан квоче и пијуче, остави домаћица по нешто, па кад насађује кокоши под сваку метне по мало. Оно уже у којему се слама донесе, не раздријепи се, него се само распусти, па се на Божић ујутру пред кућом баци по њему жита, те кокоши зобљу, а домаћица рекне: „како ми у скупу зобале, тако ми у скупу и носиле!“ На неким мјестима (као по Босни и по Херцеговини) сјачу на Божић, т. ј. домаћин рано ујутру виче: сјај, Боже и Божићу, нашему или нашој (по имену свијем кућанима редом). Приповиједају да је отишао некакав Србин свом бегу у Скочић (ниже Зворника) да иште шенице за чесницу, а бег му казао: „даћу ти шенице, али ако ћеш један пут и мени сјакнути.“ Србин казао да хоће, узео шеницу и сјакнуо му на Божић : сјај, Боже и Божићу, и нашему бегу на Скочићу. У Рисну се у цркви послије јутрење љубе на Божић ујутру сви један с другим, и тако се онда помире многи који су дуго времена били у завади. Који се у цркви не изљубе, они се љубе послије пред црквом. Ко има коња, на Божић послије ручка ваља да га пројаше. У Бачкој момчад посједају на коње па по пољу вијају Божић. Гдјекojи кажу да се на Божић не могу вериге утријати. У Грбљу гледају на Божић с које ће им стране пињата наврети, па коме наври од истока, онај се нада срећи оне године. У Боци многи људи пред Божић начине сламницу те с ње као с трпезе једу од бадњега дне до малога Божића. Од божитње сламе гдјекojи носе на њиве да би боље родиле. Гдјекojи ударају рогом од божитњега пецива воћку нероткињу по жилама говорећи: „ја тебе рогом, а ти мене родом!“ Гдјекojи опет узму на Божић сјекиру и замахну као да посијеку воћку нероткињу, а други му ко рече: „не сијеци, родиће,“ и кад се то учини трипута засопце, кажу да ће воћка послије родити. Пепелом с чеснице посипају свилене бубе, да их буде доста као и прашака у пепелу. Гдјекojи угљеном од бадњака мажу губаве смокве. До малог Божића говори се, кад се двојица срету на путу, или кад који ком дође у

[ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][merged small]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][subsumed]
« PreviousContinue »