Page images
PDF
EPUB

макљити, љим, v. impf. jhaben, rado.

макљица, f. dim. v. макља.

по камениту, Срето девојку, мале! из бање

иде

макнаирала іm Scherze; auf uns Savon, abiit, мален, малена, но, (маленӣ, на, но́) vide [1]мали: excessit. cf. издирала. Гледах мому из малена, Из малена до го

макнути, макнем, vide маћи.

лема

мако! (мако!) ein maratteriftijdes 3nterfalare, wenn | Мӑлен, m. vide Маљен.
ein Sigeuner rebens eingeführt wirs. [cf. шунте].
маков, а, о, Тођи, papavereus.
маковача, f. пита од мака као гибаница, eine 2lr1
Mohnkuchen, placenta quaedam papavere condita.
маковина, f. іn ber Hebenšart: танак без као
маковина, Тobnzeug, e papavere.

маковиште, п. 1) Drt, wo ehemals Moђи gejtan-
бен, locus ubi papaver .fuit. - 2) [Макови
den.
ште] планина (или брдо ?) [село у ужичком
округу] у Србији. cf. Дрмановина.
маковски, ка, ко, н. п. кец, баз Treffle W.
макокундрац, m. cf. кундрац.
Макра, f. һуp. v. Макрена.

[ocr errors]

маленица, f. (у Дубр.) vide [млин] млиница.
Малесија, f. Турска или Арнаутска Брда око
Скадра: Он покупи Малесију љуту -
Manera, m. Mannsname, nomen viri.
Малеш, Малёша, m. Manušname, nomen viri.
1. малӣ, ла, лб, (adv. мало, comp. мӑњи) (cf.
[малахан, 1] мален) 1) flein, parvus. 2)

из мала, pon Rinsheit an, a parvo: Два се
Драга из мала гледала

2. мали, малога, m. [adj.] (у Дубр.) мушко дијете, ber sleine, parvulus. [vide малиш]. Мали Божић, m. baš neue Sabr, calendae Januariae (ново љето ift in Serbien unbefannt).

Макрена, f. (у војв.) ein &ranenname, nomen | Мали Ђурђев дан, m. (у Лици) кад се наврши

feminae.

Макреница, f. dim. v. Макрена.

Макса, m. (ист.) vide Максо.
Максим, м. Harimus, Maximus.
Максимац, мца, m. dim. v. Максим.
Макеймчић, m. dim. v. Максимац.
Максо, м. (јужн.) һур. ѵ. Максим. [cf. Макса].
макул, * adv. макул учинити, vide договорити
се: И тако су макул учинили, Да не смију

њему ударити

макуп[*], m. vide [3јова] битанга 2.
мал,* мала, m. 1) баš Bermögen, facultas: Није |
речено да се вјерује малу, него Богу; Млада
мома мал до века 2) мал му је, з де |
schieht ihm recht, habeat sibi,

1.мала[*], f. vide махала.

2. мала, f. [adj.] 1) (у Дубр.) женско дијете, біе Meine, parva. cf. [vide] машута.

недјеља дана по Ђурђеву дне, ber ahte Zag nach dem Tage des heil. Georg, dies octavus a die S. Georgii.

малим, умало, bals, beinahe, paene. [vide мало 2]. малин, малина, m. име коњу у овоме комадићу од некаке пјесме: Хајде, Вуче, да ћерамо Турке; Ако да Бог, те их сустигнемо, Бирај, Вуче, коња, ког ти драго: Ил' вранчића Попрженовића, Ил' малина Гојена Алила ; Не да Тале своје кулашине Јал без ране, јал без мртве главе.

2.

1. малина, f. bie fleine Mnzahl, parva manus, paucitas: нас је малина (uujer find wenig). малина, f. (pl. gen. малина) 1) Begeborn, Chrift= born, [Mimbeere, rubus idaeus L.] paliurus. [cf. суница]. 2) [Малина] Frauenname, nomen feminae.

Малинка, f. Уrauenname, nomen feminae.

мала водица, vide зламење 1; види s. v. во- | Малисор, m. човјек из Малесије: Дочека га дица 26.]

малаксавање, п. баз Érmüben, defatigatio.
малаксавати, малаксавам, v. impf. ermün, de-
fatigor.

малаксати, малакшём, v. pf. chwah werben, de-
bilitor. [vide ослабити 1]. cf. изнемоћи.
мала пушка, f. bie Bijtole, pistola (telum ma-
nuarium ignivomum).

тридест Малисора

малити, малим, v. impf. perringern, weniger ma=
chen, entziehen, minuo.

[Мали Тимок, m. vide Црна Река 1.]
малиш, малиша, m. (ѵос. мӑлишу) &leiner, par-
vulus [cf. 2 мали]: иди, малишу, донеси ми
(реку дјетету кад му не знаду имена).
Малиша, т. Mann name, nomen viri.

мала свадба, f. (у Биогр.) она част кад род | мал-кадуна[*], f. Мал-кадуна, вирна љубо Дјевојачки долази зету у походе; гдјекоји

моја

ово чине осми дан послије праве свадбе, а малко, dim. v. мало. [cf. малчице]. гдјекоји одмах други дан свадбе. малахан, хна, хно, (по југоз. кр., а особито у Дубр.) vide [1 мали] мален: Ни малахна

[blocks in formation]

мало, (comp. мање) [1)] weng, parum: мало прије, unlängit, vor einigen Dìinuten; мало кад, jeften, raro; мало по мало, allmälig, sensim. Није жао на мало него на заборављено. [cf. мрвице]. 2) мало не падох, мало ме не уби, мало није умро, мало у око не удари, balb, brevi. [cf. 2 лаком, малим, умало]. Малован, m. 1) планина у Босни изнад Шуице, ein Berg in Bošnien, mons Bosnae: У Шуице поВрх Малована 2) брдо у Хрватској близу Грачца, ein Berg in Rroatien, mons Croatiae.

-

маловечан, чна, чно, (ист.) vide маловјечан. маловијећник, m. (у Дубр.) који је за републике припадао у мало вијећe, Mitglies beã Kleinen Rathes (zur Zeit der Republik in Ragusa), socius senatus minoris (rei publicae Ragusanae).

маловичан, чна, чно, (зап.) vide маловјечан. маловјечан, чна, чно, [јуж.] von furzer Dauer, non diu durans.

малопрешњи, ња, ње, neu, frijd, recens. малопрешњица, f. н. п. вода, т. ј. она која је мало прије донесена, као скорашњица, ein frisches Wasser, recens aqua.

Малош, Малоша, m. (ст.): Из Малоша града бијелога

Малта, f. ) Malta (?), Meleba (?), Melita: Кад Малтија, f. дођоше под проклету Малту Господине од Малтије краљу

малчице, vide малко.

маљ, маља, m. 1) біе Натте, fistuca. Маљеви су сви од дрвета, али су различно начињени: једни имају на сриједи држак за који човјек узме те маљем удара гдје хоће н. п. кад се како коље удара у земљу; други су тако тешки да их један човјек не може подићи и ови немају дршка, него се унаоколо утврде савијена дрвета која око њега од прилике стоје као пера на буздовану, па за ова дрвета узме по неколико људи те га подижу и њиме ударају; има маљева дугачкијех који нити имају на сриједи дршка ни унаоколо овијех дрвета, него су насађени на дрво од прилике као што се окомак натиче на вретено, па се за оно на што су наса

1.мама, f. (voc. мамо) [1)] һур. v. мати. [vide мајка. 2) vide златоје].

2. мама, f. біе Buth, furia, furor: Ој ђевојко,

1 мамо и помамо

ђени узимају и њима се н. п. набија земља | од прилике онако као што се великијем тучком со или кава туче. 2) (у Ц. г.) велики чекић, Mammer, malleus. маљав, а, о, mit Ril haaren bewajjen, flaumig, lanuginosus.

3.мама, f. (у Ц. г.) vide мамац. мамак, мка, m. онај кончић надно казанске луле, низ који ракија тече у капалицу. cf. коњић.

мамаљуга, f. vide качамак.

мамац, мца, m. ber Röber, esca. cf. [3 мама, 2] мека.

мамени, на, но, vide помаман: На зеленку коњу

маменоме

мамнаспра, f. ствар која је на продају а човјеку није од потребе да је купи, Selolođer, pecuniam eliciens.

мамин, а, о, ber Жата, matris.
мамити, мамим, v. impf. 1) lođen, allicio.

2) у пјесми, мамити коња, т. ј. љутити га и тркати, іn suth bringen, in furorem ago: Неко пјева, неко коња мами, Неко пали бистра џевердана

мамица, f. dim. v. мама. мамичин, а, о, ber мамица, matris. мамлаз, т. (у војв.) vide [лудак] блесан. мамљење, п. баз Rođen, allectio. мамљив, а, о, 1) који што мами у кога, der entloft, qui elicit. 2) (у Боци) мамљива пара, т. ј. која није с трудом и с правдом стечена, него измамљена, entlodt, allectus. мамуза,* f. 1) Šporn, calcar. cf. оструга [2, острога]. 2) (у Барањи) vide [ковртач]

ДевермавиШ.

мамузање, п. баš pornen, incitatio. мамузати, зам, v. impf. fpornen, addo calcar. мамуран[*], рна, рно, vom Наијђе noh benebelt, qui crapulam nondum exhalavit.

мамурлук, m. die Nachwehen des Rausches, dolor capitis cet. a crapula: разбити мамурлук, die Nachwehen des Rausches (wieder durch Trinken) vertreiben, crapulam discutio bibendo.

маље, маља, f. pl. Slaum, baš Diilchhaar, lanugo. мана [махана], f. Sebler, Zabel, vitium: нема [Маљен (Мален), m. планина у ужичком округу у Србији.]

маљеница, f. u. m. ber leine, fleiner Statur, homo

parvus. [cf. маљо, мањо; стармали].

маљење, п. баз Berringern, deminutio.

маљић, m. dim. v. мал.

мане на њему никакве, er ift ohne Gehler. Манасија, f. манастир у Ресави, задужбина Високог Стефана, ein lofter, nomen monasterii.

манастир, m. vide намастир (mit allen beitungen).

маљиц, маљица, m. (у Ц. г.) мали чекић, cin | мангулац, лца, m. eine Wrt leicht mäftbarer hweine,

fleiner Dammer, malleolus.

маљица, f. ber (Sinber=) ©mlägel, tudicula. [cf. балантић].

[ocr errors]

маљка (cf. [vide] махаљка), f. baš Bret, dem der Hanf abgeklopft wird, frangibulum pro cannabi.

маљо, m. vide [маљеница] мањо. маљуга, f. (у Ц. г.) 1) vide пратљача.

genus suis altilis.

мангулица, f. baš Beibliche von мангулац. [cf. басуља].

мангулче, чета, п. прасе од мангулице, das Sunge von мангулица, porcellus Tс мангулица. мангура,* f. eine Wrt Münze, numi genus: нема ни мангуре.

2) Máндa, f. Frauenname, nomen feminae.

као дрвени самотвор маљ, eine Wrt Hamme, | мандал, * т. велика кључаница преко цијелијех

fistucae genus.

Mâ, mà! Laut, um die Kuh herbeizulocken, sonus alliciendi vaccam. [cf. 2 ма 2].

врата, бег Zobrriegel, vectis portae. cf. [vide]

засовница.

мандара, f. ein Sericht von Schmalz, Теђ ниб

Bajjer, cibi genus [cf. андара]: Тандара Мандара (кад се што не уради као што треба).

2) [мара] шарена бубица [соccinella, gen.] (öfterr. Srauentäfer uns Marientäfer, frain. божји волек). [cf. бабе].

frank (man sieht äußerlich keine Ursache jeines Uebel-
befindens), malo intestino laborat.

марама, * f. vide махрама.
марамица, f. vide махрамица.
марамчина, f. vide махрамчина.

мандра, f. Sennerci, locus et casa mulgendis | мараз,* m. 3. 3. мараз на срцу, er ift innerlidh aestate ovibus. [vide бачија]. cf. катун, стан. Мандуша, f. Srauenname, nomen feminae. мани,* indecl. коме бити, neibig, invidiosus: нијесам му мани; Ко ти је мани, био ти у најму; Мани бјеу ђаци намастирски манисање, п. baš Mušjeßen, reprehensio. манисати[*], нишем, v. impf. чему или коме, анзијевен finben, reperio quod reprehendam. | Марач, рча, m. (у прим.) vide Март: Од по

манит, а, о, vide махнит.

манитање, n. vide махнитање.

манитати, манûтам, vide махнитати. манитац, маница, m. vide махнитац. маниташ, манитáша, m. vide махниташ. манитица, f. vide махнитица. манитуља, f. [vide махнитуља].

[Марац, рца, m. vide Март; види s. v. бабини укови.]

Марча и пас у хлад бјежи; Кад Вељача не дажди, Марач добра не мисли. марва, f. (coll.) баз Зіе, pecudes, pecus. мӑрвен, а, о, н. п. земља, vide сточан 1. марвени, на, но, н. п. вашар, Bich-, pecuarius. Марвинче, чета, п. баз Bie, pecus (pecudis), bestia.

манић, m. Walraupe, Hutte, gadus lota [lota vul- | Маргета, m. (ст.) eigener Hame einer Ranone, nogaris Cuv.].

Манојло, m. Emanuel, Emanuel.

men proprium tormenti: Док ми гледа Крњо на Земуна, А Маргета на Врачар на поље

мантала, f. (у Боци) јело од брашненога цви- | маргетан, маргетана, m. (у војв.) бег Marfetenјета и од слатка вина (маста), као качамак, ber, lixa, nundinator castrensis. Art Gericht, cibi genus. маргетаница, f. bie Marfetenberin, nundinatrix мантија, f. | castrensis.

ber önd šmantel, pallium monachi. | маргетански, ка, ко, Wartetenber, lixae.

манторос, m.
манути, манём, vide махнути.

манути се, манём се, vide махнути се.
манџа, f. vide јело.

Маргита, f. Уrauenname, nomen feminae.
Маре, т. һур. ѵ. Марач: Кад Веље не вељује,
Маре опакује.

мàн, außer, ausgenommen, nisi, excepto quod, мáрêше, n. das Kümmern um etwas, sollicitudo. [vide] осим, cf. до, само: Ту ми седи младо | Марија, f. Marie, Maria.

момче Накићено, наређено, Мањ што није | Маријана, f. Grauenname, nomen feminae: Што ђевојка дивна Маријана

Ожењено

мања, f. (у Ц. г.) vide мањак: Муч', Алиле, Маријета, f. (у Сарајеву и даље к мору) Srauмања те изјела! enname, nomen feminae. мањак, њка, m. ber Wbgang, langel, defectus | Маријца, f. dim. v. Марија. [vide Марица 1]. [cf. мања]: месец иде на мањак, ift im 26 | Маринка, f. Grauenname, nomen feminae. пертеп; 0 Антуне, мањак те у мајке! мањење, п. біе Berminberung, minutio. мањити, мањим, v. impf. vermindern, minuo: Кад се што има, не говори се: гварди ме,

[blocks in formation]

Маринко, m. Mann name, nomen viri.
марити, марим, v. impf. за кога, за што, fі

fümmern um etwaš, curo [cf. xајати (ајати)]:
не мари за то.

Марица, f. 1) dim. v. Марија. cf. Маријца. - 2) вода (у Косову?) [у Румелији]: На Марицу бијелити платно —| Окреће се низ воду Марицу —

[ocr errors]

Марјан, m. Manušname, nomen viri.
мӑрјаш, m. 1) (у Србији кажу каурски) ber
Siebzehner, numus 17 cruciferorum (Mariae
imagine insignis). 2) eine Münze und Rech-
nungsgeld von 10 Para's, numi turcici genus,
н. п. три гроша й марјаш. У грош иду че-
тири овака марјаша.

Маркић, Маркића, m. dim. v. Марко.
Маркиша, m. Mann name, nomen viri.
Марко, m. Marr, Marcus (Турци Бошњаци го-
воре Марко).

Маркова Капија, f. врло тијесан кланац иза
Софије (к Цариграду).

Маркова кула, f. приповиједа се да се тако
зове некаква кула у Цариграду у Галати.

[ocr errors]

ћину побјегао кад је први пут видио пушку и пошавши да је огледа (да ли је истина да је онака као што се приновиједа) пробио из ње сам себи длан, па онда рекао: „ сад не помаже јунаштво, јер најгора рђа може убити најбољега јунака."

Март, m. ber März, mensis Martius [cf. Марац,
Марач]: Замислио се као јемин о Марту.
Марта, f. Grauenname, nomen feminae.

Доро, Мартина. - 2) [мартин] ber gewönliche Name des Tanzbären, Martinus (ita vocant ursum saltare edoctum: дед поиграј, мој Мартине!

Мартинићи, f. pl. племе у Брдима код Црне горе.

Марко Краљевић, m. Никакога Србина нема који не зна за име Марка Краљевића. Ја ћу овдје назначити о њему оно што се слабо у пјесмама налази, него се приповиједа. Приповиједа се да је Марко био много јачи од осталијех садашњијех а јамачно и ондашњијех људи. У 71 пјесми друге књиге (, Турци | марљив, а, о, fleißig, diligens. у Марка на слави“) пјева се да је у његовом буздовану, којијем је он једном руком махао и њиме се бацао, било шездесет и шест ока; ја сам у дјетињству гледао у Сри- | Мартин, m. 1) Жанизname, nomen viri: Љубиш, јему у крчми манастира Крушедола гдје је Марко намолован како једном руком маторога вола држи за рец преко рамена и носи на леђима идући управо; у пјесми 66 („Марко Краљевић и Муса Кесеџија“) пјева се како је узео у руку суху дреновину, са тавана од девет година, па кад ју је стиснуо руком, она прсла на двоје на троје и двије капље воде искочиле из ње. Он без вина није могао никуд, и према јачини својој много га је могао попити да се не опије. За ње- | гова Шарца једни приповиједају да му га је поклонила некака вила, а једни опет да га је купио у некакијех кириџија: прије Шарца | веле да је мијењао много коња, па га ниједан није могао носити; кад у некакијех кириџија види шарено губаво мушко ждријебе, учини му се да ће од њега добар коњ бити, и узме га за реп да омахне око себе као што је остале коње огледао, али се опо не Дадне ни с мјеста помаћи; онда га купи у кириџија, излијечи га од губе и научи вино пити. За смрт Марка Краљевића различно се приповиједа: једни веле да га је негдје у селу Ровинама убио некакав Каравлашки масан, сна, сно, vide мастан. војвода Мирчета златном стријелом у уста, | масат,* m. vide огњило [1].

мартолоз, m. [тако су се у прошлом вијеку
звали аустријски погранични стражари према
Турској; сf. мартоноша, мертоноша]: Мила
сеја мартолоз Николе
мартолоз-баша[*], m. baš Maupt von мартолози,
princeps Tor мартолози: И Николу баш
Мартолоз-башу

мартоноша, m. cf. [vide] мартолоз: Пију вино
тридест мартоноша

маруља, f. (у Дубр.) некака трава, која се меће на убоје, Mrt Pflanze, herba quaedam. маруша, f. (у Дубр.) vide крештелица. марчана свијећа, f. (у Боци) cf. чаратан. марчани, на, но, (у Дубр.) härz, mensis Martii: Боље да те змија упекне, него да те Марчано сунце огрије.

масак, маска, m. (у Ц. г.) ber Maulejel, mulus. [vide мазга; cf. мазгов].

кад су се Турци били с Каравласима; други масеница, f. (у Имоск.) leuciscus mulicellus казују да му се у таковоме боју заглибио Bonaparte.

Шарац у некакој бари код Дунава и да су |[маска, f. vide мазга.]

ондје обојица пропали; у Крајини Неготин- | маскара (мӑскара)[*], f. (у Босни) verlachenswere

па

ској приповиједа се да је то било у једној
бари ондје близу Неготина испод извора Ца-
ричине; ондје има и сад бара и зидине од
старе цркве, за коју говоре да је била на-
чињена на гробу Маркову. Трећи кажу да
је у такоме боју толико људи изгинуло да
су по крви попливали коњи и људи,
Марко онда пружио руке к небу и рекао:
„Боже, што ћу ја сад!“ на то се Бог сми-
ловао и некакијем чуднијем начином пренио
и њега и Шарца у некаку пећину, у којој
и сад обојица живе: он забодавши своју са-
бљу под греду или је ударивши у камен ле-
гао те заспао, па једнако спава, пред Шар-
цем стоји мало маховине од које помало једе,
а сабља све помало излази испод греде или |
из камена, па кад Шарац маховину поједе
и сабља испод греде или из камена испадне,
онда ће се и он пробудити и опет на сви-
јет изићи. Једни говоре да је он у ту пе-

Sadhe, ridicula res: Шала маскара путем праскала. Приповиједа се како је некакав Бошњак (Турскога закона) доказујући нешто Нијемцу рекао: Тако ја не обријао бркова и не постао маскара тако као ти.“ масла, масала, n. pl. баз geweibte Del, biе lеtе Delung: unctio extrema: светили (свјештали)

му масла.

маслачак, чка, m. ber Löwenzabn, leontodon taraxacum [1) taraxacum officinale; 2) taraxacum Juss.]. cf. попино гумно, [трава 3,]

од грознице трава. маслен, а, о, jchmalzig, fett, pinguis, pinguedine imbutus, н. п. руке. маслени, на, но, н. п. лонац, $mal, butyri. маслењак, маслењака, т. т. j. лонац или ћуп, der Schmalztopf, olla butyro servando. маслина, f. (pl. gen. маслина) бет Delbaum, olea [europaea L.], cf. уљика: Све порасле

смокве и маслине

маслинка, f. bie Dlive, olea, oliva. [cf. зеитинтане].

орасима, сухијем шљивама, јабукама, ракијом, лијепом вечером, и сјутрадан ручком. матерница, f. 1) vide материца. 2) као протисли у жена, bie Pujterie, hysteria. матерничав, а, о, н. п. жена, hufteri, hystericus.

маслић, m. (у Хрв.) четврт врча. масло, п. 1) baš Schmals, butyrum liquatum: Не би ни пси с маслом изјели. 2) vide цицвара. 3) све је то његово масло, Beranlafjung, ille autor est: и ту има његова масла; ни то није без његова масла. масница, f. 1) eine Strieme, blauer leđen, vibex. [cf. пожиљак 1]. 2) (у Лици) некака пита са свињском масти, Wrt Ruфен, placentae | Матија, m. Mathias uns Matthäus. genus. Матијаш, m. Mannšname (von Матија), nomen viri.

1. масногуз, m. ber Sourmanò, liguritor, homo
delicatus.

2. масногуз, а, o, leđerhaft, delicatus.
масоница, f. (у Паштр.) погача изломљена и

посута медом, што се даде сватовима кад
доведу дјевојку; по том пустосвати иду сваки
својој кући.

1. Mâет, f. (loc. мáсти) 1) das Schmalz, geschmol-
jenes vett, pinguedo liquata. [cf. пријетоп,
притоп]. - 2) Salbe, unguentum, adeps.
3) (особито по југоз. кр.) біе Jarbe, color,
cf. [1] боја: човјек црне масти т. ј. црно-

мањаст.

2. маст, m. ber of, mustum. [vide шира]. cf.

мастика.

мастан [масан], сна, сно, fett, pinguis. мастика, f. (у Боци) loft, mustum. [vide шира]. cf. маст.

мастилац, иоца, m. (у Дубр.) ber ärber, tinctor. cf. бојаџија [1].

мастило, п. (у војв.) біе Zinte, atramentum. [cf. мурећен 1].

мастити, мастим, v. impf. 1) mit Sett bemußen, pinguedine imbuo. 2) (у Дубр.) färben, tingo. cf. бојити [бојадисати].

масуљ, масуља, m. (у Сријему) vide [кљук1] Тркуљ.

Мата, m. (ист.) vide Мато.

мàтapa[*], f. Art Tschutura (Weingefäß), vasis vi

narii genus: Додаје му чашу и матару матерење, п. біе Begrüßung als utter, salutatio pro matre.

матерешина, f. augm. v. мати. материн, а, о, ber lutter, matris.

мати, тере, f. vide мајка: жива ти је мати, (i. e. du bist glücklich) begrüßt man den, der eben noch recht kommt um allenfalls, wenn er will, mitzuspeisen.

Матијца, m. dim. v. Матија.

[ocr errors]

матица, f. 1) bie Bienenfönigin, apium dux, regina. 2) ber Zhalweg, medius alveus fluminis: Узела га вода на матицу 3) (у Паштр.) н. п. од маслина, т. ј. гдје их највише има, ber unbort, domicilium. cf. [vide] мајдан [2]. 4) (у Дубр.) [vide] саборна црква, Domfirche, aedes cathedralis. 5) (у Ц. г.) vide материца: Матица је невиђена болест, ма је тешка, јад је убио!

матичњак, m. 1) bie Belle ber Bienenfönigin, cellula reginae. 2) melissa officinalis Linn. (fonjt auch маца [3] genannt). [cf. љубица 3, челина љубица, чељена љубица].

Мато, m. (јуж.) һур. v. Матија. [cf. Мата]. Матокит, m. планина у Херцеговини близу мора и Љубушкога, ein Berg in ber Derzego wina, mons Hercegovinae.

матор, а, о, alt, senex (befonberš von ben Thieren), cf. [vide 1] стар [1].

маторац, рца, m. ber alte (von Zhieren), senex; auch vom Weinberge würde man es gebrauchen. маторење, п. баз Wltern, senescentia (?). маторина, f. (öfterr. Sie Welte) баз 2lter, senectus. cf. [vide] старина [1].

маторити, рим, v. impf. alt werben, altern, se

nesco.

мàтôрка, f. die Alte, z. B. beim Geflügel, senex. cf. маторац.

маторњак, m. стара вода, од које се одведе jaз, Hauptfluß von welchem Wasser abgeleitet wird. матузица, f. (у Ц. г.) узица којом је привезан шибак (цијеп) за стојало (стојак).

материнство, n. mütterliche Bermögen, opes ma- маһа,

ternae.

мађаа,

f. vide [маћаха] маћеха.

материти, рим, v. impf. zu einer fagen: lutter! | маһа, f. 1) (у Сријему) біе Dìafel, macula.

saluto matrem.

материца, f. біе lutter, Bärmutter,

utterleib,

matrix. cf. матица [5], матерница [1]. материце, f. pl. празник који свагда пада у другу недјељу пред Божић (а у прву пред оце). Материце су као женско крсно име: за то је обичај уочи материца (или на материце у јутру) везати све жене, које су се мајке назвале: неке вежу за ноге без шале, а пред неке само донесу уже, или (по варошима) пантљику или гајтан, па већ оне знаду шта је то, и морају се откупљивати:

2) (у Дубр.) као пламењача или тоња што падне у малом дажду, ftarfe Sonnenhige, sol nimius.

мађав, а, о, fleđig, maculosus. cf. [vide] мје

стичав.

маһаха [маћа, маһаа], f. vide маћеха: Нека
буде сестри иночица, А макаха младим
сестрићима

Маћедонац, нца, m. бег себоніт, Macedo.
Маћедонија, f. Жасебопіеn, Macedonia.
Маћедонка, f. біе Жасебоn'erin, Macedonia mu-

lier.

« PreviousContinue »