Page images
PDF
[ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

Марко Краљевић, m. Никакога Србина нема који не зна за име Марка Краљевића. Ја ћу овдје назначити о њему оно што се слабо у пјесмама налази, него се приповиједа. Приповиједа се да је Марко био много јачи од осталијех садашњијех а јамaчнo и ондашњијех људи. У 71 пјесми друге књиге („Турци у Марка на слави“) пјева се да је у његовом буздовану, којијем је он једном руком махао и њиме се бацао , било шездесет и шест ока; ја сам у дјетињству гледао у Сријему у крчми манастира Крушедола гдје је Марко намолован како једном руком маторога вола држи за реш преко рамена и носи на леђима идући управо, у пјесми 66 („Марко Краљевић и Муса Кeceџија“) пјева се како је узео у руку суху дреновину „са тавана од девет година,“ па кад ју је стиснуо руком, она прсла на двоје на троје и двије кашље воде искочиле из ње. Он без вина није могао никуд, и према јачини својој много га је могао попити да се не опије. За његова Парца једни приповиједају да му га је поклонила некака вила, а једни опет да га је купио у некакијех кириџија: прије Шарца веле да је мијењао много коња, па га ниједан није могао носити; кад у некакијех киpиџија види парено губаво мушко ждријебе, учини му се да ће од њега добар коњ бити, и узме га за реш да омахне око себе као што је остале коње огледао, али се оно не дадне ни с мјеста помаћи; онда га купи у кириџија, излијечи га од губе и научи вино шити. За смрт Марка Краљевића различно се приповиједа: једни веле да га је негдје у селу Ровинама убио некакав Каравлашки војвода Мирчета златном стријелом у уста, кад су се Турци били с Каравласима; други казују да му се у таковоме боју заглибио IПарац у некакој бари код Дунава и да су ондје обојица пропали; у Крајини Неготинској приповиједа се да је то било у једној бари ондје близу Неготина испод извора Царичине; ондје има и сад бара и зидине од старе цркве, за коју говоре да је била начињена на гробу Маркову. Трећи кажу да је у такоме боју толико људи изгинуло да

су по крви по пливал и коњи и људи, па

Марко онда пружио руке к небу и рекао: „Боже, што ћу ја сад!“ на то се Бог смиловао и некакијем чуднијем начином пренио и њега и Парца у некаку пећину, у којој и сад обојица живе: он забодавши своју сабљу под греду или је ударивши у камен легао те заспао, па једнако спава, пред Парцем стоји мало маховине од које помало једе, а сабља све помало излази испод греде или

из камена, па кад IIIарац маховину поједе и сабља испод греде или из камена испадне, онда ће се и он пробудити и опет на свијет изићи. Једни говоре да је он у ту пе

[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »