Page images
PDF
EPUB

(den 20. Dezemb. alten Styls).

богоносац, сца, m. (наф бет griech, офоQos) бодљика, f. 1) једна бодља, ein Stachel, spina. н. п. Игњат богоносац, Sgnatius theophorus 2) некака бодљива трава у винограду, Art Stachelgewächs, herba quaedam spinata. богоносни, на, но, (город) н. п. оци: По- бодљикав, а, о, [tahelig, spinosus. [vide бодљив]. мозите триста и осамдесет богоносни отаца | боднути, нём, vide боцнути. (приповиједа се да је рекао некакав пијан | бодрење, n. vide оштрење.

acuere. cf. [vide] оштрити.

пошавши да узјаше на коња, а кад се пре- | бодрити, рим, v. impf. (око Ријеке) fleifen, вали преко коња на другу страну, онда рече: Одступите неколико, много вас је). богорадник, m. (у Боци) Bettler, mendicus [vide просјак].

богорадити, богòрадим, v. impf. искати Бога ради, betteln, mendicare [vide просити 2]. богорађење, п. баз Betteln, mendicatio. Богородица, f. (Jsoróxos) Sottešgebärerin, dei genitrix.

бодуо, бодула, т. Као што у Далмацији гра-
ђани и варошани и острвљани зову сељака
са сухе земље морлаком, тако сељаци (мор-
лаци или власи) острвљанина зову бодулом,
а острвљанку бодулицом. cf. морлак.
бодулица, f. cf. водуо.

Бођани, m. pl. намастир у Бачкој.
бођански, ка, ко, von Бођани.

богородичин, а, о, ber Sottešgebärerin, genitri- | Божа, m. (ист.) vide Божо. cis dei.

Божана, f. Уranenname, nomen feminae.

богородичина трава, f. (у Сријему) баз Dart | божанство, п. біе Sottheit, divinitas: има ли у eu, hypericum perforatum. cf. пљускавица. тој књизи штогођ од божанства? богородичин лан, m. Seinfraut, linaria vulgaris. |божања, f. (у Дубр.) махуна од боба (а од 1. дивљи лан. граха зове се мохуна), біе Bohnen chote, siбогородичино коло, п. пред олтаром у гдјеко- liqua fabacea. јијем црквама извишено коло, а у гдјекоји- | Божидар, m. Mann name, nomen viri. јем од мермера различите боје начињено, божити, жим, v. impf. (ст.) кога, т. ј. називати гдје се чита јеванђелије, апостол и т. д. У му Бога или Божју помоћ, nadh ber Bolfsfitte једној пјесми (може бити само стиха ради) ber Serben mit помози Бог! oбer Божја помоћ! зове се и коло црквено: Спушта чедо на grüßen, deum praefari: Божио је Јанковић коло црквено Стојане: Божја помоћ, сиротице стара —

богородичино цвијеће, п. біе lilie, lilium. cf. | божитњи, ња, ње, vide божићни. [крин, лијер,] лиљан.

Богосав, т. Mannšname, nomen viri.
богословац, вца, m. (у војв.) бег Zheolog, the-
ologus: Ил' трговца, или богословца
Бог-помоћ, у пјесми мјесто: Божја помоћ:
Капу скида Бог-помоћ назива
66A, m. ein Stich [punctus].

бодаљ, бодља, m. (у Ц. г.) некака трава бод-
љикава, Hrt Rraut, herbae genus [carduus IL.?,
cirsium L.?].

бодац, боца, m. н. п. во, D3, ber im Stoßеn Sieger bleibt, bos victor.

Ochs,

бодач, бодача, m. 1) н. п. во, ein ftößiger D3, bos petulcus. — 2) (у Ц. г.) мрежа у коју се укљеве веће хватају, rt [ие, retis genus. бодачки вез, m. Wrt Stiđerei [genus picturae ope acus].

бодва, f. (у Славонији) ber Dreizad (ber ijer),
tridens. cf. [vide] остве.

бодеж, f. (у Сријему) баз Geitenfteßen, pleuri-
tis. cf. [vide] протисли.
бодење, п. баß techen, punctio.

бодимице, adv. н. п. ударити кога, ftichweife,
auf den Stich, punctim.

бодитељ, m. у загонеци, cf. ходитељ.
бодља, f. ber Štachel an Sewächen, spina. [cf.
2 драча 2].

бодљача, f. (у Ц. г.) ftacheliges Bewäh3, herba
spinosa. cf. [2] драча [1].

бодљив, а, о, н. п. трава, [teens, pungens: Бодљиву корову није Бог дао рогове. [cf. бодљикав].

Божић, m. (dim. v. Бог) Seihnachten, festum
nativitatis Christi: Боље је Божић кужан
него јужан; Јужну Божићу и пријатељском
колачу не ваља се радовати. У очи Божића,
пошто се бадњаци унесу у кућу и на-
ложе на ватру, узме домаћица сламе и кво-
чући (а за њом дјеца пијучући) простре по
соби, или по кући, ако нема собе. По том
узму неколика ораха и баце по слами. По-
слије вечере пјевају и веселе се. Кад ујутру
устану, најприје отиде једно те донесе воде,
али понесе жита те поспе воду (као полази
је) кад к њој дође. Том водом умијесе чес-
ницу и налију ручак те приставе. Кад се
поодјутри, пошто намире стоку, онда сједу
за ручак. Али прије него сједу за ручак,
избаце по неколике пушке (тако и ујутру
рано кад устану), па се
се онда скупе сви
око софре те се моле Богу (држећи свако
по једну воштану свијећу у рукама) и мир-
божају се, т. ј. изљубе се сви редом го-
ворећи: "Мир Божји! Ристос се роди, ва
истину роди, поклањамо се Ристу и Ристову
рожанству.“ По том домаћин покупи све
оне свијеће у једну руковет и усади у жито,
које стоји на софри у каквој карлици, или
у чанку (свакојако жито помијешано заједно;
у том житу стоје и колачи којекакви), те
ондје мало погоре, па их угасе оним житом.
Оно жито дају послије жене кокошима да
носе јаја. Кад почну ручати, неки најприје

кућу, Ристос се роди (мјесто добро јутро, помоз Бог и добар вече), и одговара се: ва истину роди; тако и кад се пије, мјесто спасуј се и на здравље. [cf. бадњи дан].

И

окусе сира, неки печенице, а неки (као по
Сријему и по Бачкој) прије свега срчу ва-
реник, али ракије многи не пију први дан
због врућице. Око пола ручка устану у славу
и ломе колач какогод и о креном имену, само | Божићко, m. Жаnušname, nomen viri.
што нема кољива. На Божић се обично руча божићни, на, но, [божитњи] н. п. ражањ, сви-
с вреће (простре се празна врећа мјесто чар- jeha, Weihnachts-, festi natalis Christi.
шава, или по чаршаву), и софра се не диже | божићовање, п. баз Geiern ber 2Beihnachten, се-
(нити се кућа чисти) за три дана. Први дан lebratio festi natalis Christi.
Божића нико никоме не иде у кућу, осим божићовати, ћујем, v. impf. bie Beihnachts-Beier=
полажајника. О Божићу се објести и по- tage zubringen, agere diem festum natalitiorum
бљувати није никакове срамоте („ако сам Christi.
се опила, Божић ми је дошао“). Од сламе,
с којом се на бадњи дан квоче и пијуче,
остави домаћица по нешто, па кад насађује
кокоши под сваку метне по мало. Оно уже
у којему се слама донесе, не раздријеши
се, него се само распусти, па се на Божић
ујутру пред кућом баци по њему жита, те
кокоши зобљу, а домаћица рекне: „како ми
у скупу зобале, тако ми у скупу и носиле 14
На неким мјестима (као по Босни и по Хер-
цеговини) сјачу на Божић, т. ј. домаћин божје дрвце, п. Solaffräutl, bie Stabwurz, arte-
рано ујутру виче: сјај, Боже и Божићу, misia abrotanum Linn. [cf. божја плахтица].
нашему или нашој (по имену свијем кућа- божји, жја, жје, göttli, divinus. [cf. тожји].
нима редом). Приповиједају да је отишао | божји дан, m. први дан по Божићу (први је
некакав Србин свом бегу у Скочић (ниже
Зворника) да иште шенице за чесницу, а
бег му казао: „даћу ти шенице, али ако
ћеш један пут и мени сјакнути.“ Србин | Божо, т. (јуж.) жаннате, nomen viri. [cf.
казао да хоће, узео шеницу и сјакнуо му Божа].

Божица, f. Ўтаненname, nomen feminae.
божјак, т. 1) ber Bettler, mendicus, [vide] про-
сјак, cf. богац: Ето вама, божјаци
беседе божјаци - Па га даде божјаку
2) (y Ayбp.) der Wiedehopf, upupa. cf. [vide]
пупавац.

божја плахтица, f. (у Хрв.) некака трава,
20r flange, herbae genus [vide божје дрвце].
божје благо, п. (у зап. пр.) vide мазга. сf.

благо 2.

дан Божић, други божји дан, а трећи Стјепањ дан), бет Zag nach Beihnachten, dies primus post nativitatem Christi.

на Божић: сјај, Боже и Божићу, и нашему | божогробац, гронца, m. калуђер из Јерусалима, бегу на Скочићу. У Рисну се у цркви по- ein Mönch vom h. Grabe, monachus sancti seслије јутрење љубе на Божић ујутру сви је- pulcri. [cf. Јерусалимац]. дан с другим, и тако се онда помире многи | који су дуго времена били у завади. Који се у цркви не изљубе, они се љубе послије пред | црквом. Ко има коња, на Божић послије ручка ваља да га пројаше. У Бачкој момчад посједају на коње па по пољу вијају Божић. Гдјекоји кажу да се на Божић не | божура, f. (у Грбљу) прасица што се коље за могу вериге угријати. У Грбљу гледају на Божић. cf. [vide] печеница [1]. Божић с које ће им стране пињата наврети, божурак, рка, m. vide божур 1. па коме наври од истока, онај се нада срећи | божурица, f. (у Грбљу) прасица што се коље оне године. У Боци многи људи пред Бо- за Божић. cf. [vide] печеница [1].

божоле! (ст.) у додолској пјесми: Удри, удри ситна киша, Ој додоле! Мој божоле! божур, божура, m. 1) bіе ìäonie, Bitroje, paeonia officinalis Linn. [cf. божурак, брозгва]. 2) [Божур] планина у Херцеговини близу Јелеча.

жић начине сламницу те с ње као с трпезе | бозболе,* ( adv. н. п. има, viel, überfüßig, mulједу од бадњега дне до малога Божића. Од | бозболице, tum, abunde. [vide] изобила, cf. божитње сламе гдјекоји носе на њиве да болболице, доста.

на бој на Косово. 2) Echläge, verbera: умро од боја. [— 3) vide 2 под 1].

би боље родиле. Гдјекоји ударају рогом од бој, боја, m. 1) vide битка: погинуо у боју; божитњега пецива воћку нероткињу по жилама говорећи: „ја тебе рогом, а ти мене родом!" Гдјекоји опет узму на Божић сјекиру и замахну као да посијеку воћку нероткињу, а други му ко рече: „не сијеци, родиће,“ и кад се то учини трипута засопце, Бојана.

1. боја,* f. (pl. gen. боја) bie Barbe, color. [vide 1 маст 3].

2. Боја, f. 1) hyp. v. Богдана.

кажу да ће воћка послије родити. Пепелом | 3. Боја, m. (ист.) vide Бојо.

2) hyp. v.

с чеснице посипају свилене бубе, да их буде | бојаги [*], (као, рекао би), etva, fortasse: он мидоста као и прашака у пепелу. Гдјекоји сли бојаги да ми то не знамо. [vide тобоже]. угљеном од бадњака мажу губаве смокве. бојадисање, п. vide [машћење 2] бојење. До малог Божића говори се, кад се двојица | бојадисати, ишем, v. impf. vide [мастити 2] срету на путу, или кад који ком дође у бојити.

бојажљив, а, о,

furchtjam, timidus.

бојазан, зна, зно,
бојазљив, а, о,
бојак, бојка, m. hyp. v. бој: Бојак бише и

помирише се
Бојана, f. 1) ein Granenname, nomen feminae.
2) ријека што тече поред Скадра, ein |
lus, nomen fluvii: У бијелу Скадру на Бо-
јани - 3) vide укљева. - 4) у припјеву:
шиком-бојана: Пошетало је пет ђевојака,
Шипер-пеана Шиком-бојана

бојати се, јим сe, v. r. impf. 1) für ten, timeo: He боји се свака шуша Бога, него батине; Бојиш ли се још кога до Бога? 2) nachstehen,

nihil cedere; Чудно Симо књигу изучио, Не боји се ђака ниједнога, Ни својега старца игумана 3) н. п. бојим се доћи ће, т. ј. чини ми се, і vermuthe, opinor. [cf. бој се]. | бојац, бојца, m. 1) ber Rämpjer, pugnator acer, cf. [бојник 1, бојаџија 2,] убојица: Бојца Вука рођена нећака - 2) біе Жиß, mit ber die man (im Spiele) wirft, nux quae mittitur (missilis). cf. [vide] ознак.

бојаџија, * m. 1) ber Gärber, tinctor. cf. [vide] мастилац. 2) ber Streiter, pugnator. cf. [vide] бојац [1].

-

бојење, п. баз yärben, tinctio. [vide машћење 2].
Бојин, m. ein Mannšname, nomen viri.
бојити, јим, v. impf. färben, tingo. cf. [vide]
мастити [2].

Бојица, m. Жannšname, nomen viri.
бојни, на, нӧ, н. п. копље, седло, Schlacht-,
Ärieges, bellicus (понајвише у пјесмама): Из
бојна га седла избацио

бојник, бојника, m. (у Ц. г.) 1) ber Krieger, pugna

[ocr errors]

бокал, бокала, m. (ital. il boccale). 1) Beher,
poculum. [cf. врч]. - 2) (у прим.) ber at
topf, matula. [vide врчина] cf. нокшир.
бокар, бокара, m.( eine Ranne von Šenance, vas
бокара, f.
faventinum. cf. милојка [2,
мајолика (мајулика), бардак 2].
бокарић, m. dim. v. бокар.
бокарица, f. dim. v. бокара.
боква, f. (у Дубр.) vide боквица 1.
боквица, f. 1) ber Begerid, plantago [L.]: бок-
вица мала [plant. minor L.], боквица под-
водна [alisma plant. L.?], боквица средња
[plant. media 1..] (у Дубр.). [cf. боква, три-
путац]. 2) у сваке зелени срце, које се
види усред лишћа: у које расаде боквице
нема,
или ако је килава боквица, од ње
главица бити не може.

И

бокељица,) f. (у Дубр.) ружа која цвати бокељка, / љети и зими, али нема мириса, Art Monatsrose, rosae menstruae genus [rosa indica L. var. semperflorens Ser.].

[бокељски, ка, ко, што припада Бокељима и Боци; види s. v. вериге 2.]

бокиле, m. (у Грбљу) име јарцу, Bošname, пomen capro indi solitum.

бокин, бокина, m. (у Боци) баз Munojtüd, prostomis: A у руке чибук Цариградски, У чибуку бокин од Мисира

бокоњ, m. (у Барањи) у лађе ребра изнутра, die Schiffswand, costa navis.

бокор, бокора, m. (Іос. бокору) баз Büjchel, бі

Staude, fasciculus caulium ejusdem herbae. бокорење, п. біе Bejtaubung, fruticatio. бокорити се, рим се, v. r. impf. н. п. шеница, sich bestauden, fruticare.

tor, cf. [vide] бојац [1]: И јунаку ваљатну бој- | бокорић, m. dim. v. бокор.

нику - Бегођ бјеше лакца и бојника - 2) бокун, бокуна, m. (по приморју) vide комад. ber Haufer, Ehläger, homo pugnax: затворили су | бокунић, m. dim. v. бокун.

[ocr errors]

два бојника, т. ј. двојицу што су се тукли. бокчалук,* m. vide бошчалук: Три јаглука, бојница, f. н. п. пушка, лубарда, галија, hlaht=, танка бокчалука

Rriegs, bellicus: Те припали бојницу лубарду бол, m. ber фmers, dolor.

[blocks in formation]

даћу ти бојницу галију
бојнички, ка, ко, (у Ц. г.) Rämpfer, pugna-
torum: И бојничке пушке дохватише
бојнокопљаник, m. olamtlanzenträger, hastatus
acer: Седамдесет бојнокоиљаника
Бојо, т. (јуж.) һур. ѵ. Богић. [cf. 3 Боја].
бојсе, ( ваља да, може бити, vielleicht, faun
бојске, jein, opinor. cf. [можда, може да, бел-
һим,] бојати се 3.

Бојчета, m. Mannšname, nomen viri.
бок, бока, m. (1ос. боку) біе Seite, latus: Не
гледај ме избијена ока, већ пуна бока (ка-
зао некакав, коме су за ручак око извадили, |
што није имао чим платити); йз ока, йз бока,
woher nur immer (z. B. muß man zusammenbrin-
gen, undecunque (praestandum).
[Бока, 1. Земља око свега великога залива мор-
скога код Котора зове се Бока и Бока Ко-
торска; види s. v. брајо 2, Котор и др.]

болан, болана (и бона), болано (и боно) 1)
frant, aegrotus [vide болестан]: Па бесједи бо-
лани Дојчине О мој брате, болани Дојчи-
не - Господару, болани Дојчине А стиже
га болани Дојчине Ману сабљом болани
Дојчине Ана ј моја од горице бона
2) unglüdlich, miser, cf. [vide] јадан: шта ти
учини, болан, брате! Што је, болан, слуго
Милутине! Зар издаде цара на Косову? -
боланца, f. [vide мјерила]: На измјери плочу
на болануу

болболице, adv. (у Барањи) vide [изобила]
бозболице.

[blocks in formation]

болесница, f. біе Arante, aegrota. [cf. немоћница | бона, но, cf. [vide] болан [1].
(немотњица)].
боник, m. vide болесник.

болест, болести, f. (Іос. болести [pl. gen. бо- бонца, f. (у Бачк.) 1) vide [хрт] рт: као
лести]) bie &ranfheit, morbus. [cf. болезања,
болијест].

болестан [болесан], сна, сно, franf, aegrotus. [cf. болан 1, аста].

бонца, каже се слабој жени. 2) мршава крава, magere Rub, vacca macra.

бор, бӧра, m. (pl. борови) 1) bіe öhre (tiefer), pinus silvestris Linn. [cf. 2 бора, борика 1].

2) у заклињању говори се мјесто Бог: бора ми! Не умри, синко, за бора! - Теби бору, дите Николица О бора ти, драги

господару

[ocr errors]

болети, болӣ, (ист.) vide бољети. болећи, һа, һе, mitleibig, gefübtvoll, theilnehmenb, qui movetur alterius malo. Das Sprichwort nema 60лeheza hat folgende Erzählung zum Grunde: Разбољела се жена усред зиме, па јој пало | 1.бора, f. 1) біe Salte, plica. 2) die Runzel, на ум на букову мезгру; муж јој каже: ruga. [cf. мрежотина, мрска]. „Бог с тобом жено! откуда сад букова мез- | 2. бора, f. у пјесми мјесто бор [1]: Паде момче гра? Сад букве пуцају од мраза. " А она му одговори: „Е! мој човјече! нема болеКега, а он би наложио ватру око букве, па би се буква откравила и било би мезгре." болећица, f. (у Рисну) vide бољетица. болешљив, а, о, fränflidh, valetudinarius. [cf. болежљив, љохав, налош, рђав 2, слаб]. болештина,

болешчина, f. augm. v. болест.
болијест, f. (у Ц. г.) vide болест.
болинак, нка, m. (као болест?) ber Edhmerz.
dolor: И Воина за болинак пита
болити, боли, (зап.) vide бољети.
болник, m. vide боник: Дадоше ми тог бол-

[blocks in formation]

боловање, п. баš Rranfjein, aegrotatio. [cf. бортање].

за бору зелену

боравити, вим, v. impf. 1) leben, ago, dego: како боравиш? [vide живљети 1. - 2) vide пребивати:] ђе боравиш сад? - 3) (ст.) санак боравити, фен, dormio: И под јелом санак боравио Леже јунак санак боравити борављење, п. 1) baš leben, fich Befinben, vita. 2) das Schlafen, somnus.

-

[ocr errors]

боражђе, п. ) (у прим.) (ital. borago) rühlings.
боражина, f. gemüfe, olus vernum [borrago offi-
cinalis L.]. cf. паколеч.

боражиница, f. dim. v. боражина.
Борак, рка, т. планина близу Омиша. cf. Висућ.
боранија[*], f. bіе noh grünen Sijolen, phaseoli

virides, immaturi. [cf. грах рогачић, рогачић]. Борања, f. планина у Рађевини, Жаmе eine Berges in Serbien, nomen montis.

боловати, болујем, v. impf. frant fein, aegro- | Борач, Борча, m. зидине од старога града у

tare. [cf. бољети 2, бортати].

болозан, m. vide лађа: Иду л' Савом болозани

нахији Крагујевачкој у Гружи. водом | борба, f. ber Streit, pugna, certamen: Многе доби у борби мегдане

болта, f. велики дућан, баз Sewölbe, ber laben, taberna.

болтаџија, * m. ber ein Sewölbe hält, Raufmann,

mercator.

боља, f. 1) һур. о. бол. - 2) велика боља, біе
fallenbe Sucht, epilepsia. [vide падавица] cf. гора.
болар, бољара, m. ber Bojar (Große), magnas,
optimas, in ben ungarijchen Chronifen bojerones. |
[vide властелин].

боларка, f. bie Bojarin, uxor той бољар.
бољаркиња, [vide владика 2].
бољарски, ка, ко, bojarij, optimatum.

борење, п. баз Rämpfen, certatio.

борије[*], борија, f. pl. (ст.) іn mufit. Snftrument: Ударише зиле и борије

борик, борика, m. Riefermals, pinetum. [cf. борје]. борика, f. 1) vide [cf.] бор [1, abies pectinata

De Cand.]: Из Омере зелена борика - 2) [Борика] rauenname, nomen feminae. борити се, рим се, v. r. impf. fämpfen, certare, audh: бори се с душом, er liegt im Zobeštampfe, agonizat: То говори, а с душом се бори борје, п. (coll.) Rieferwals, pinetum. [cf. борик]. Борковићу, (ѵoc. v. Борковић) cf. Пиргитанче.

боље, adv. gej wins, lauf! propera: Боље, се- борме, vide богме: Хоћу, борме, Ешко Мехо! стро, ако Бога знадеш

Бољевићи, [т. pl.] илеме у Црмници.

бољети, боли, ѵ. impf. (јуж.) 1) fdmerzen, doleo.

[merged small][ocr errors]

2) (у Далм.) боли ме, т. ј. болестан сам, бољело | боров, а, о, öbren, pineus, e pino silvestri : ме и т. д., frant jein, aegroto. [vide боловати]. Ој на брду на борову бор се зелени бољетица, f. рана каква на тијелу која сама од боровина, f. Rieferholz, lignum pini silvestris. себе изиђе, біе Bunbe, vulnus. [cf. болећица]. | боровић, m. (у Славонији) некаке врло ситне бољи, ља, ље, bejjer, melior. adv. боље. бундевице, Xrt fleiner Rürbiße, cucurbitae geбољинак, нка, т. біе Befferung, melior rerum nus [cucurbita pepo L. var. moschata. vide conditio. бундева 2].

болма, beffer, melius.

боровица, 1 f. Bad bolber, juniperus communis

боме, vide богме: Не ћу, боме, моја мила боровница, Linn. [vaccinium myrthyllus L.]. мајко

Боровник, Боровника, m. врх насред Лукавице.

Борогово, п. планина у Босни: И Папраћу 2. боца, f. eine [teфебе Bflanje, plantae pun

близу Борогова

[ocr errors]

Бороје, т. Mannšname, nomen viri.
бортање, n. vide боловање.

бортати, там, v. impf. (у Бачкој) vide боловати.
Борча, f. 1) Дунавска отока, која се одваја
према Биограду и утјече у Тамиш. 2)
село на десној страни те отоке.
бос, боса, со, barfuß, nudipes: Бос као пас.
Босанац, нца, n. vide Бошњак: Јер Босанци
Турци млидијаху -

Босанка, f. 1) bie Bošnierin, femina Bosnensis
[cf. Бошњакиња, Бошњакуша]. - 2) [бо-
санка] т. д. [vide] чутура, rt чутура, vasis
vinarii genus. Босанка чутура није плосна
као плоска, него је округла и дугуљаста.
- 3) брдо више Дубровника.

gentis genus [xanthium spinosum L.]. боцање, n. dim. v. бодење.

боцати, цам, dim. v. бости. [cf. 1 бацати].
боцкање, n. dim. v. боцање.
боцкати, кам, dim. v. боцати. [cf. бацкати].
бòшман, m. das Nachbrot, Kleienbrot, panis fur-
fureus. У Лозници јекмекчије имале су от-
прије (а сад не знам како је) прво обичне
сомуне, или симите, по том натренике (који
су понајвише били као два сомуна састав-
љена један на другоме), па онда боцмане.
боцнути, нём, v. pf. einen Stich geben, pungo.
[cf. боднути, бацнути].

боцун, боцуна, m. (у Ц. г.) vide [1] боца.
бочење, п. баз treiten (mit Borten), rixatio.
бочина, f. augm. v. бок: ударио га у бочину.

Босанлија, * m. vide Бошњак: Да не удре бочити се, чим ce, v. r. impf. ftreiten (mit 2Bor= Турци Босанлије

босански, ка, ко, bošnijd, bosnicus.

босиљак, йљка, m.) (једни говоре и босиок)
босиље, п.
Bafilienfraut, ocimum basi-
licum Linn.: То је смиље и босиље. [cf. ва-
слеђен, велсагењ, веслиген (феслиген), ме-
слиђен, мислођин, ситни босиљак].
Босиљка, f. ein Grauenname, nomen feminae.
босиљков, а, о, н. п. кита, Bafilifum, basilici.
боснов, m. vide босиљак.
Босна, 1) ber lup Bošna.

ten), rixo: он се бочи с њиме, и они се боче (mit инб ођие међу собом и. између себе).

бочка (игла), f. (у Ц. г.) біе tecnabel, acus genus. cf. батушка, чиода [шпиода, бумбача]. бочњак, m. (у Ц. г.) баš Slajdßenfutter, theca ampularum. [cf. канаве].

бош, * празно, leer, vacuus (im Ringipiel). cf. прстен [3].

бошарија, * f. vide исјечак.

2) баз and 30$ | бошкање, п.

nien: Те је шаље на Босну поносну — И бошкати, кам, v. impf. cf. прстен [3]. честиту Босну полазити Од честите Бо- | бошки, adv. (у Бачк.) људски, лијепо, као што сне камените 3) (у Ц. г.) надимак женски. Бог милује, Sott gefällig, ut deo placet. босоног, а, о, у једну ногу обувен а у другу | Бошко, m. Mannšname, nomen viri. бос, nur auf einem Suße befleibet, altero pede | бошнути, нём, v. pf., cf. прстен [3].

nudus.

Бошњак, Бошњака, m. ber Bošnier, Bosnus homo. босотиња, f. Barfüßigteit, pedum nuditas. cf. [Бошњанин,] Босанац, Босанлија. бостан,* m. [cf. 1 трап 2] 1) Relonengarten, hor-| Бошњакиња, f. vide Босанка 1. tus peponum. 2) Dielonen felbjt, pepones | Бошњакуша,

et anguriae, fig.: како ради обраће зелен | Бошњанин, m. ber Bošnier, Bosnius [vide Бошбостан, т. ј. пропашће. [cf. врежа 2]. 3) њак]: Јанко гледа Рељу Бошњанина бошњачки, ка, ко, ber Bosnier, bosnorum.

(у Црмн.) vide врт.

бостаниште, п. Drt, wo ein Melonengarten gewe= | Бошњо, m. hyp. v. Бошњак.

fen, locus ubi olim pepones sati erant.
бостанов, а, о, н. п. сјеме, Relonen, peponum.
бостанчић, m. dim. v. бостан 3.
бостанција, * m. ber Melonengärtner, hortulanus:
Бостанџији краставце продавати.
бостањ, m. (у примор.) vide [врт] бостан 3:
Бевојке су бостањ посадиле - У бостању
да поспе цвијеће

бости, бодем, v. impf. ftechen, pungo.
бости се, бодем се, v. r. impf. 1) н. п. боде
се крава, fie ift ftößig, cornu petit.
боду се волови, ftößt einer ben anbern, corni-
bus se invicem petunt.

--

2)

Босут, m. 1) вода у Сријему (утјече у Саву |
ниже Раче). 2) село на утоку те воде
у Саву.
ботуља, f. (у прим.)
1. боца, f. (pl. gen. боца)
гостара, боцун.

бошча, * 1) 2Biđeltuch, involucrum.

2) Schürze der Frauen (Fürtuch), praecinctorium [vide upeгача]; опрежина је од саме вунене пређе различнијех боја, а бошча је од платна, па у ткању ишарана вуненом или памучном пређом. 3) ber feinjte türfijche Zabaf, nicotianae genus optimum [nicotiana macrophylla Spr. var. cardata].

бошчалук* [бокчалук], m. ein Sejdjent pon Фето, Dojen, Strumpfen, donum amictus: А ђевојка седам бошчалука, Нит' су ткани нити су предени, Ни у ситно брдо увођени, већ

од чиста злата саљевани

брабоњак, оњка, m. ein Rügelchen Siegenfoth, globulus stercoris caprini: Стара баба у брабоњке гата: Жив ми синци, све су гола

г...а

I eine Flasche, Bouteille,
lagena. cf. [срче, брабоњање, п. баš Driften ber Siege, caprae ca-

catio.

« PreviousContinue »