Маћедонски, ка, ко, тасебоніф, macedonicus. маћеха, f. (у Дубр.) біe tiefmutter, noverca: Макеха зла ућеха. cf. маһаха [маћа, маһаа], маћија. маћи [макнути], макнем, v. pf. 1) rüden, тоveo: Маче војску стари Југ Богдане 2) н. п. болестан сам, не могу никуд маћи, і rübren, bewegen, moveri. [cf. шенути 2]. маћија, f. (у Бачк.) vide маһеха. маћи се, макнем се, v. r. pf. fi rüßren, rüden, fortbewegen, moveor [cf. шенути се, веснути 3]: макни се отоле; макни се брже; Док се макне снијег из планине маук, т. баз Miau, vox felis. маўкава, (у Грбљу): У прољеће дође маукава и у цара. маукање, п. баз Miauen, mutitio felis. [cf. крмаукање, крњаукање]. маўкати, маучём, v. impf. miauen, mutio. [cf. | крмаукати, крњаукати]. [cf. колетати]: Махаћеш ти ватру у капи, (du wirst zu thun haben). 2. махати, мӑхам, v. impf. т. ј. кудјељу или лан, abflopfen, decutio. махач, махача, [маач, мавач] m. (у Боци) бег Gädjer, labellum. cf. лепезе], махалица [маалица]. махача, f. (у Барањи) vide махаљка 1. махијаст, а, о, (у Зети) vide [сулуд] һанут. махнит [манит], а, о, 1) vide [сулуд] будаласт: будало махнита! 2) н. п. коњ, vide бијесан [1]. махнитање [манитање], n. vide будалисање. махнитати, махнитам [манитати], v. impf. vide [блутити] будалисати: А Секула махнитати пође махнитац [манитац], ница, m. (у Дубр.) ber hor, stultus. [vide] лудак, cf. будала. махниташ махниташа, [маниташ] m. vide [луДак] махнитац: На кулашу коњу маниташу маўкнути, маукнём, v. pf. ein Miau тафен, махнитица [манитица], f. (у Дубр.) bie Zhörin, mutio. мауна, f. vide махуна. маунање, n. vide махунање. маўнати се, нам се, vide махунати се. мауница, f. vide махуница. мах (мах), маха, [ма] m. 1) ber ie, ictus [cf. замашај]: осјекао му главу на један мах (једним махом), т. ј. од једном, у један пут; Само једним од сабљице махом 2) ӧд маха, одмах, намах, махом, jogleich, illico: Ty с одмаха заметнула кавга 3) (у Боци) ber himmel, mucor, [vide] плијесан, cf. маховина, буђа: На коњма нам седла потрунуше, Чадори нам махом попадоше махала* [маала, мала], f. баз Biertel, baš Duar tier (in einer tabt ober einem Dorfe), regio urbis: Ја усадих вишњу на игришту, И загледах кону у махали махалица [маалица], f. (у Боци) vide махач. махаљка [маљка], f. 1) bаз Bret auf bem ber Hanf abgeklopft wird, frangibulum pro cannabi. Махаљка је на два дрвета као коца у висину према човјеку попријеко утврђена растова потанка и с обје стране оштра дашчица у ширину с добре шаке; ко маха он узме набијену ручицу конопље или лана, на стојећи удара њоме о махаљку, те испада поздер. cf. [1 машка 1,] махача. јуж. кр.) vide [2 друга] штиљега. 2) (110 stulta. cf. [vide] луда [1]. махнитуља [манитуља,] f. vide [луда 1] мах нитица. махнути, махнём, [манути] ѵ. pf. eine Bewegung mahen, jdhrwingen, vibro [cf. 1 врћи 2]: Махну сабљом, осјече му главу махнути [манути] се, махнем [манем] се, v. г. pf. 1) sich einer Sache begeben, desero rem : махни се ти тога посла. ef. [vide] оканити се. 2) sich aufmachen, itineri se dare: Пa ce ману преко поља, Као зв'језда преко неба махови [маови], m. pl. 3. 23. боли ме глава на махове, аuf Мugenbliđe, ftoßweije, punctim identidem. [cf. саганак]. маховина [маовина], f. [cf. машина] 1) ба muscus [L.]. 2) [vide плијесан; види s. v. мах 3. 3)] (у Огулину) vide омаја. маховит, а, о, у пјесми мјесто замашан: У Марка је маховита рука махом [маом], jogleich, illico: Вранац му се ма махрамица [марамица], f. dim. 1) баз ücheljen, 2) bei den Lämmern das Talg der Eingeweide, sebum intestinum bestiarum. 3) у говеда под вратом што виси, біе Wamme, palear. махана* (cf. мана), f. Gehler, Mustellung, error, махрамчина [марамчина], f. augm. v. махрама. vitium: Кад устала невјеста, Свему томе | махуна [мауна], f. (pl. gen. махӳна) біе фе, Махана маханица [мааница], f. vide [2 друга] ма Хаљка 2. 1. махање [маање], n. baš фwingen, agitatio. [cf. колетање]. 2. махање, п. baš 20bflopfen, decussio. siliqua folliculus. [cf. меуна, мохуна (моуна)]. махунање [маунање], п. баз Befommen ber фо ten, das Hülsen, siliquae apparitio. махунати [маунати] се, нам се, v. r. impf. н. 1. гpax, hüljen, Schoten bekommen, siliquor. махуница [мауница], f. dim. v. махуна. - 1. махати [1 маати], машём, v. impf. eine Bewe | мац (мӑц)! Caut um bie Raße zu rufen, sonus vogung machen (mit der Hand, dem Hute), agito candi felem: мац, мацо, мац! - 2) (у Ја дру) бијела бундева. [vide бундева 2]. мачвански (Мачвански), ка, ко, роп Мачва. маче, чета, п. ber junge Rater, catulus felinus. мачетина, f. augm. v. мачка. [cf. мачурина]. мачина, f. augm. v. мач. мачићи, m. pl. (coll.) bie маца, f. (ѵос. мацо) 1) һур. о. мачка, баз Нав била до 1804 године најбогатија кнежина у фен. [cf. 2 цица]. - 2) [Маца] (у војв.) Србији, него је по том до године 1816 поһур. ѵ. Марија. cf. [vide] Мара [1]. 3) гажена и оплијењена, али се је сад опет трава што се њом мажу кошнице кад се рој опоравила: Равна Мачва бијела погача стреса. vide матичњак 2. 4) кад се рој У богатој и поносној Мачви хвата, или саһерује у кошницу, онда се виче: | Мачванин, m. Siner aus Мачва. сјед', мацо! сјед', мадо! сјед', мацо, сједох и | Мачванка, f. 1) Çine qu$ Мачва. ja. 5) (die Flocke der Weidenblüte) das Käyфен, (floccus iulus). — 6) повјесма, што се извлаче из великога власа. cf. пармак. мацан, m. vide [hyp. ѵ.] мачак: Ал' беседи братац мацан Што је теби, братац мацан? мацаруо, рула, m. (у Боци) дијете које умре некрштено, па послије (као што се приповиједа) у гробу оживи и из гроба кашто из- мачиц, мачица, m. (у Ц. г.) vide перуника 1. лази и малу дјецу мучи и дави. Кажу да мачица, f. dim. baš Räßchen, felicula, felis parva. мацарули ноћу иду у друштву, и свакоме | мачјак, m. ber Rußenbred, Roth, stercus felinum. наврх главе гори мала свјећица, а они пље- мачји, чја, чје, Raßen, felinus. шту рукама и подвикују. [cf. мацируо]. мацаст, а, о, н. п. крава, таßenfarbig, coloris felini. мач, мача, т. баš dhwert, ensis. [cf. палош]. мачад, f. (coll.) vide мачићи. ungen ber Raße, ca tuli felini [cf. мачад]: гњави мачиће (кад ко у гадље ружно свира). мàчjî pêu, m. Kazenzahl, (Tannenwedel,] hippuris vulgaris [L.]. "1 мачка, f. 1) біе Raße, felis [L.]. Кад мачка зачести мачков брк, m. Sungfer [im Örünen, Braut] in Spaaren, nigella vulgaris [nig. damascenus L.]. мачково ухо, n. pinnenblumiges sinabentraut [pin nenblume,] ophrys arachnites [L.]. мачкодер, m. ber Raßenjinber, excoriator fe lium. мачуга, f. vide [батина 1] тојага: Са коња га удари мачугом мачурана, f. (у Боци) Xrt Blume, flos quidam мачурина, f. vide мачетина. мачак, чка, m. 1) ber Rater, catus, felis mas. [cf. врчак]. 2) (у Дубр.) некака морска рибa, Art Seefisch, piscis quidam marinus [maчка - scyllium Cuv.]. мачаре, у загонеци, cf. чаре. Ма́чва, f. једна кнежина Шабачке нахије (између планине Цера и вода Саве и Дрине). Мачва је сва равна као и Бачка, само што garus. cf. [Угар,] Угрин. 2) cf. Маџука. је зарасла у шуму. У Мачви могу бити домаџарац, рца, m. ein ungrijßer Zanz. бре свиње, говеда, коњи, а особито шеница маџарење, f. baš Ungrifiven, mutatio in Ungarum. (нигдје се у Србији не једе шеничан хљеб | 1. маџарија, f. ber Raijerbufaten, aureus ungariтако у себицу, као у Мачви); али нема те- cus. cf. [маџарлија,] крилашчић, крменција. кућијех вода, него људи пију све бунарску | 2. Маџарија, f. (coll.) (baš Semoger ?) bie Magya= воду (осим онијех села која су поред Саве и поред Дрине). Приповиједају да је кнез Лазар питао Милоша Обилића (кад је дошао да иду на Косово): Камо ти, Милошу, Мачвани ?" А он му одговорио: „Остали, че- маџарити се, маџарим се, ѵ. г. impf. fich per стити кнеже, да крче и да сију шеницу. ungern, abire in Ungarum. Онда Лазар рекао: „Еда Бог да, све крчили, Маџарица, f. bie Magyarin (Ungerin), Ungara. [cf. а све Мачва у трњу лежала; а штогод сте- Маџарка 1]. кли, све Турцима у биједу дали!" Мачва је | Маџарка, f. 1) vide Маџарица: Јашућ оде Маџаруша, f. 1) т. ј. шљива, bie gemeine blaue 3wetjhfe, prunum (ungaricum) [prunus dome-| stica L.]. cf. пожешкиња [2, маџарка 2]. дјеца се нагаре и објесе о себи звона и Машко, т. Тannšname, nomen viri. машља, у загонеци. машљика, f. evonymus europaeus Linn. [cf. куриковина, курковина ]. 2) грожђе бијело (тврдијех зрна), Wrt Bein- машљиковина, f. баз Dolz von evonymus euro traube, uvae genus. paeus Linn. Маџарче, чета, п. ber junge Unger, adolescens | Машо, m. (јуж.) һур. ѵ. Марко ин Машко. [cf. ungarus. Маџука, m. (понајвише се говори рі. Маџуке) 2) ein dergleichen Gericht, cibus (electuarius). маџурана, f. vide мачурана: Подно поља рану маџурану - У гори је дробна ружа, Дробна ружа маџурана 1. Маша, * f. vide ватраљ. 2. Маша, f. (pl. gen. маша,) 1) баз Geblen im 3. Маша, m. (ист.) vide Машо. машање, п. баß Sreifen in etmas, immissio manus. 3 Маша]. маштаније, п. (у Ц. г.) vide сијери: ђавоља маштанија! маштрап[*], m. vide маштрафа: У руке му један маштраи златни маштрафа[*], f. ein Slas mit Manshabe, poculum ansatum. [cf. маштрап]. машћење, п. 1) баз Веjmieren mit Jett, unctio. - 2) баз ärben, tinctio. cf. [бојадисање,] бојење. машута, f. у Црној гори и онуда по приморју машче, чета, (cf. мажџе) п. (по југоз. кр.) мала f. augm. v. маст. greifen, immitto manum, attingo: Он с не машчурина, мàmе, мámâ, f. pl. die Feuerzange, forceps. машење, п. (у кршћ.) баз Mejfe-lejen, missae, | меàнисање, n. vide механисање. celebratio. машина, f. (у Барањи) 1) vide маховина. 2) (по варошима) vide кунадра. me. меанисати, нишем, vide механисати. машити, шим, 1) v. pf. (у Црмн.) werfen, pro- | меанџијнски, ка, ко, vide механџијнски. jicio. cf. [vide] бацити [1]. 2) impf. (у меанџијски, ка, ко, vide механџијски. Хрв.) служити машу, eine Meje lejen, missam | мегдан, мегдана, m. vide мејдан. celebro. машити се, шим се, v. r. pf. greifen, manum immitto, attingo. cf. [vide] дохватити [се 1]. машице, f. pl. dim. v. маше. 1. машка, f. 1) vide махаљка [1]. 2) (у Шу- 2. машка, f. кад се игра лопте па се не по- мегданција, m. vide мејданџија. 1. мед, мёда, m. (loc. меду) ber Donig, mel. медар, медара, т. бет Фоonighänoler, mellarius. медведак, ветка, m. (доље преко Мораве) vide | медница, f. [1)] (у Ц. г.) Úrt Birnen, piri ge [гњурац 2] ронац 2. медведина, f. (ист.) vide медвједина. медведица, f. (ист.) vide медведица. Медведник, m. (ист.) vide Међедник. медведов, а, о, [ист.] vide медвједов. медвеђи, ђа, ђе, (ист.) vide медвјеђи. медвид, m. (зап.) vide медвјед. медвидина, f. (зап.) vide медвједина. медвидица, f. (зап.) vide медвједица. медвидов, а, о, (зап.) vide медвједов. медвиђи, ђа, ђе, (зап.) vide медвјеђи. медвјед, m. (југоз.) ber Bär, ursus [L.]. nus [pirus communis L. var. 2) фучија за мед. Маргиналија I. издања]. Медњаци, њака, m. pl. поток и брдо у Јадру, између села Тршића и Клубаца: Од Медњака те до Копривњака медо, m. hyp. о. медвјед. медовина, f. ber Meth, mulsum [cf. медица, шербет]: слатко као медовина; С вечера ме вином умивала, У по ноћи слатком медо вином медоња, m. Кame für einen Djjen, nomen bovis (ап беп медвјед benfens ?). медвједина, f. (југоз.) 1) біе Bärenbaut, pellis | медуља, f. 1) Ruhname, nomen vaccae. 2) (у ursina. 2) augm. v. медвјед. медвједица, f. (југоз.) vide [1] мечка. медвједов, а, о, (југоз.) Bären, ursi. медијеђа лијеска, f. Wrt aum, arboris genus [corylus colurna L.]. медвјеђа ступа, f. (у Дубр.) [emte] Bärenflau. acanthus mollis Linn. медвјеђи, ђа, ђе, (југоз.) Bären, ursinus. медекање, п. баз Diebet-Rufen, exclamatio medet. медекати, медечем, v. impf. mebet-rufen, exclamo medet. медекнути, медекнем, v. pf. тебet-rufen, exclamo medet. меден, а, о, 1) Donig, mellitus [cf. медан]: Медена уста гвоздена врата отворају. - 2) (ист.) vide мједен. Сињу) біе Жебaille, numus in honorem cujus cusus. cf. [vide] колајна. медун, медуна, m. 1) шипак још слађи од сладуна, eine Wrt Granatäpfel, mali granati genus [punica granatum L. var.]. - 2) [Медун] у пјесмама некакав град [сад у Црној Гори]: Књигу пише ага од Медуна међа, f. (dat. међи, асс. међу, pl. међе) 1) бі Srenje, terminus, limes. [cf. граница 2, крајина 1, кунфин 1, мејаш, метех (метеј, мете), плотина 2, покрајина, серат, синор, сумеђа]. 2) das Gebüsch, fruticetum [vide честа]: Ето, мајко, из међе међеда - 3) (по југоз. кр.) ограда од камена, као зид, али без креча и земље: Тешко међи на туђој земљи; Каква јеђа, таква међа. меденица, f. 1) каца за мед, eine Banne зи о= | међаш, међаша, т. који с ким међи (до њега nig, cadus contendo melli. 2) (ист.) vide стоји), ber ingrenzenbe, confinis. мједеница. међашење, [п. verbal. v. међашити]. медењак, медењака, m. 1) (ист.) т. ј. прстен, међашити, међашам, v. impf. [vide међити]. ein gelber Ring von Bronze, anulus aeneus. cf. | међед, m. (јуж.) vide медвјед. [vide] мједењак. 2) медењаци, Фonigtuchen, међедина, f. (јуж.) vide медвједина. placentae mellitae. међедица, f. (јуж.) vide медвједица. медењача, f. (у Ц. г.) 1) Wrt Birnen, piri ge- Међедник, m. Berg in Serbien (између Ваљевске gus [pirus communis L. var.]. 2) Wrt и Ужичке нахије). Mepfel, pomi genus [pirus malus L. var.]. 3) (ист.) vide мједењача. медёт! Musruf eines fterbenben Zürfen, exclamatio turcae morientis, cf. шербеташче: А бре медет на кулашу Тале медиг, m. (по југоз. кр.) ber 2lrst, medicus, [vide] љекар, сf. лијечник: Хајд', ујаче, медиге да тражиш међедов, а, о, (јуж.) vide медвједов. међеђа лијеска, f. (јуж.) vide медвјеђа ли- Међеђе, n. adj. сјенокоси Острошки: Уљегоше уз Међеђе равно Међеђи, ђа, ђе, (јуж.) vide медвјеђи. Медија, f. Жеbinа (?), Medina: Кад устане кука | међење, п. 1) bas Ingrenzen, confinium. [cf. граи мотика, Биће Турком по Медији мука медити, дим, v. impf. mit Donig berjujjen, condio melle, mellio. cf. медљати. медићи, m. pl. junge Bären, pulli ursini: Hаврани се медо с медићима медица, f. (у Сријему и Славонији) vide ме довина. ничење]. - 2) das Begrenzen, limitatio. [cf. граничење]. 3) vide медљање. међер[*], adv. folglich, aljo, igitur, ergo: Meђeр обила мајка родила обила јунака. (cf. обил). међити, ђйм, v. impf. [cf. међашити, граничити] 1) angrenzen, conterminus sum. 2) begren= gen, limitem pono. [cf. синорити]. медљање, п. баš Berjüfjen mit ponig, mellitio. | међица, f. dim. v. међа. медљати, љам, vide медити. међу, (mit acc. u. instr.) zmijden, inter. [cf. 2 мед]. међудневица (међудневица), f. оне три недјеље дана између Госпође мале и велике (од 15 Августа до 8 Септемврија), bie Seit zmijen rator. [cf. мезилџија]. мент,* m. vide [мртац] мртвац: Не копај ме, ben beiben Grauentagen, temporis inter utrum- мезулџија[*], m. ber Bojthalter, cursus publici cuque festum B. M. V. intervallum. међудневички (међудневички), ка, ко, н. п. јаја, јагоде (то жене остављају лијека ради). межденик, жденика, m. vide гмежденик. мезга, f. 1) (у Ц. г.) vide мезгра. 2) (у Боци) све оно што остане испод тијеска, и више не ваља ни за што, bіе $reber, recrementum. [vide комина 1]. cf. троп. мезгање, п. [vide] мезграње. мезгати, гам, v. impf. vide мезграти. пити мејаш, мејаша, m. (у Сињу) [vide] међа [1], die Grenze, finis, terminus. мејдан,* мејдана, [мегдан] m. мјесто, ber la forum; мејдан дијелити, buelliren, pugnam ineo: Изиди ми на мејдан јуначки мејданџија* [мегданџија], m. ber Rämpfer, pug nator. Méjpa, f. türkischer Frauenname, nomen feminae : мек, а, о, (мèки, ка, ко, compf. мёкшӣ) vide мекан. 1. мèɛа, f. das Blöcken der Lämmer, balatio agnorum: Стоји мека јањац, за овцама мезграње [мезгање], n. verbal. v. мезграти. мезграти, рам, [мезгати] v. impf. кад се мезгра у дрвета покаже, бен Šaft befommen (pon den Bäumen im Frühjahre), succum nanciscor. мезе,* зета, п. што људи залажу кад пију ракију не једући управо, ber Зûбів, баз Зибе jen, quod comeditur posteaquam biberis. Од Турске господе који су били почели ракију они су пред ручак и пред вечеру свагда иили, т. ј. сједну па по читав сахат | 2. мека, f. (у Хрв.) vide мамац. или и више по мало пију, а мезета за сва- мекан, а, о, [cf. мек] 1) weich, mollis, н. п. ком чашом ја који узме мало ја не узме: хљеб, труд, крушка: меко као памук. 2) тако њих три четири могу попити неколике н. п. човјек, зи gefällig, nimie facilis [cf. мекооке ракије н. п. уз једну јабуку. Па кад се образан]: С мека образа девето копиле. овако добро напију или управо рећи опију, 3) н. п. ракија, фaф, vilis. онда почињу јести. Ја сам ово гледао до године 1804. Истина да се мезе узима највише уз ракију, али се у пашијем народни- | менињара, f. ([vide] киселица [2]). јем пјесмама мезети и вино, и то још грож- | мекиње, мекиња, f. pl. bie leien, furfur: Купио ђем, н. п.: Скиде Марко мјешину са Шарца, би га за мекиње. cf. трице [1, посије, исиПак сједоше пити рујно вино, Мезете га јевци 2], осјевине, паље. грозним виноградом Пије јунак црвенику | мекиш град, у загонеци, cf. девендука краљ. вино, Служи му га из горице вила Десном мекна, f. дебело женско, ein bides Grauenzimmer, руком и чашом од злата, А лијевом мезе му додаје 1. мекнути, нём, v. impf. weich werben, mollesco. Мезево, п.: Па не иди бијелу Будиму, Већ ти | 2. мекнути, мекнем, v. pf. cinmal blöđen, edo ајде на Мезево равно, На Трутину на воду balatum. студену - Када дођеш у поље Мезево, Живо пређи у Голеш планину мезетити, тим, v. impf. ßen, simul comedo, ст. мезе : Пак сједоше пити рујно вино, Ме зете га грозним виноградом мезећење, п. баз Зubeißen, To simul comedere. | мезил,* m. bie reitenbe Bojt, tabellarius publicus equester. [cf. мезул]. мезилана[*], f. baš Bojthaus, domus cursus publici. [cf. мезулана]. мезилски, ка, ко, Wojt, cursus publici. [cf. мезулски]. мезилџија,* m. vide мезулџија. мезимац, зимца, m. (у војв.) vide мљезинац. мезулана[*], f. vide мезилана. мезулски, ка, ко, vide мезилски. мекача, f. (у Уж. н.) Wrt Wepfel, pomi genus [pirus malus L. var.]. mulier crassa. мекообразан, зна, зно, зи gefällig, facilis: Meкообразној ђевојци трбух до зуба. cf. мекан [2]. меко жито, п. (у Лици) vide [1 ситан3] ситно |