мекуша, f. јабука промрзла, или гњила крушка, мењање, п. (ист.) vide мијењање. meißer Xpfel ober Birne, malum aut pirum mite | мењати, мењам, (ист.) vide мијењати. (molle). А и за мекану траву (и пошто се [мењати се, мењам се, (ист.) vide мијењати се; покоси и осуши) каже се мекуша. види s. v. меновати се.]

мењач, мењача, m. (ист.) vide мјењач.

мекушац, шца, m. рак кад се свуче у прољеће, ber Rreb3, ber fih gehäutet but, cancer | мèови, m. pl. (ист.) vide [мехови] мјехови. qui cutem posuit (ideoque tenerior est). Меоца, п. pl. сјенокоси Чевски у Ластви Озримекшање, п. баš Erweißen, mollitio. нићској: Док дођоше на Цуцка Меоца мекшати, шам, v. impf. ermeihen, mollio. мекшина, f. vide мекота.

1. мера, f. (ист.) vide мјера.

2. мера, f. 1) hyp. v. мерица.

2) [Мера]

һур. . Мерима: Моја Мера није тако лепа, Ал' је Мера срцу моме драга

мела [имела], f. bie Miftel, viscum [album, L.; cf. лепак]. На којој би се лијесци нашла мела, под оном лијеском има гуја с драгим | мераја[*], f. cin angenehmer fahler Drt, calvitium. каменом на глави, или још Бог зна каково | 1. мерање, п. baš Badh@ziehen, ductus cerae. друго благо поред ње (тако приповиједају: | 2. мерање, п. баз Ehlagen, contusio.

јер се мела ријетко налази на лијесци). Мелаш, мелаша, [имелаш] m. некака тица, која се мелом храни, біе Miftelbroßel, turdus viscivorus Linn. [cf. дрозак].

мелез, т. 1) ber Switter (Mulatte), hibrida, von Renjen und Zhieren. [cf. полутан, уметак 2].

2) платно у којега је основа пртена, а потка памучна. cf. сустримак. мелем,* т. баз flafter, emplastrum.

мелемашче, чета, n. vide љекарина: Плађајте

Ми слуги мелемашче

мелица, f. dim. v. мела.

1. мерати, рам, v. impf. кад хоће да се гради воштана свијећа, онда се мера восак, т. ј. комадић воска грије се према ватри, па се прстима растањује, те се начини као танак колачић, који се по том читав (или најприје једна пола па онда друга) обавије око свјештила, које једно затегнуто држи за обадва краја, пак се међу дланима обрће и разгони док се не начини свијећа, Bads zіеђен, duco ceram. [cf. примарити].

2. мерати, мерам, v. impf. млатити н. п. пратљачом хаљине кад се перу, jmlagen, contundo.

мелун[*], мелуна, m. (у Босни, Херц. и у Дубр.) мерач, мерача, m. (ист.) vide мјерач.

vide ђаво.

мељ, меља, т. vide хмељ.

мељава, n. maš gemahlen wirò, quod molitur [cf. мељиво]: нема мељаве (говоре у Сријему кад нема воденица шта да меље). мељавити, мељавим, v. impf. (ст.) cf. помеља

вити.

мељање, п. баз Žujammenbrüđen zwijen ben Singern oder in Händen, convolutio.

мељати, мељам, v. impf. zmijen ben Singern oder in Händen zusammendrücken, convolvo. мељевина, f. vide хмељевина.

мељиво, n. vide мељава.

Мељина, f. сеоце више Новога у Боци (у овоме | мерила, n. pl. (ист.) vide мјерила.

селу има много бијеле лозе, која се ондје | Мерима[*], f. vide Мерјема: Двоје су се замилили зове скробутина).

млади: Омер момче, Мерима девојка

мемла[*], f. (ст.) [vide влага]: Убила га мемла мерити, рим, (ист.) vide мјерити.

Од камена

мена, f. (ист.) vide мијена.

мерица, f. (ист.) vide мјерица.

"

меричица, f. dim. v. мерица.

менгеле, т. као процијеп у ком һурчије иглу | Мерјема* [Мејрема], f. ein türfifher Srauenname, оштре. cf. [vide] менђеле.

мендуо, мендула, m. (у Дубр.) vide бадем. мёнђеле [менгеле], f. pl. bie Brejje, prelum. cf. [vide] тијесак.

мене, 1) асс. v. ja, mim, me. 2) gen. v. ja. - 3) (по народу) dat. v. ja, mir, mihi. менецал, менецала, m. (у Дубр.) vide сачма. менити се, меним се, (ист.) vide мијенити се. меновати се, менујем се, v. r. pf. у цјесми мје

сто мењати се: Ја њој дадо струк румене руже, Она мене струк бела босиљка, Те се, бабо, меновасмо цвећем мёнтовати, тујем, v. impf. vide лишити.

меркање, п. баз Hufmerfen, attentio.
мёркати, кам, v. impf. aufmerfen, attendo.
мермер[*], m. ber Marmor, marmor. cf. [vide]
мрамор.

мермерли,* adj. indecl. од мермера, marmorn,
marmoreus: Око куле мермерли авлију
меров, мерова, m. (у војв.) ein Setreibemaß, mo-
dii genus. Пожунски меров узима 40 ока, а
Пештански 60, а Банатски 80. cf. [пожу-
нац 2,] шиник.

Мертик, т. (по намастирима Фрушкогорским)

баз Beinbeputat in ben Rlöftern, vinum de-|мèстав, а, о, (ист.) vide мјестав. mensum monacho: A. Побила туча вино- мёства[*], f. eine Irt lebernen Strumpfeš, tibialium граде. Б. Мој мертик није убила; а два e corio factorum genus: Hа ногама местве ми не даду, макар на сваком чокоту по аков и папуче родио. мертоноша, m. (ст.) vide мартолоз: Згубио сам тридест мертоноша

месо, п. баз leijd, caro: спасти с меса, изгубити се у месу, т. ј. измршавити. метањ, тња, m. (у горњ. прим.) бег фиß, teмесојеђе, f. pl. ber Sajming, bie Rarnevalszeit, lum. [vide] хитац [2], cf. набој. bacchanalia (?), tempus ante jejunium quadra- метање, п. verbal, v. метати и. метати се. gesimale quo carnibus vesci licet christianis. | метати, меһем, v. impf. 1) thun, legen, ftelleп, [с. месвијеђе, месувеђе, покладе 2]. pono. cf. стављати [2]. - 2) говедима,

мене

цама, Sutter vorlegen, pabulum praebeo.
3) merfen, projicio, cf. [vide 1] бацати [1]:
Млад је Васо с града гледа, клобук јој
меће: Узми, Маре, жути клобук, пођи за
4) пушке, топове, стријеле, [фіеßen,
mitto [vide 1 бацати 2]: Делибаша, хајде
Мећи стреле
5) aufjtellen, pono, cf. поста-
вљати [1, устицати]: Кума мећу крститеља
Јована 6). anlegen, anziehen, induo [cf.
метнути 4]: На се меће токе Тадијине
7) купус, краставце, Rraut, Surfen einlegen,
8) н. п. купуса, пасуља ручку
или вечери, т. ј. пристављати да се куха,
ueen, admoveo. [vide пристављати 1]. 9)
кога на муке, auf біе volter bringen, in tor-
menta dare.

condio.

лама

-

метати се, мёћем се, ѵ. г. impf. 1) камена,
Šteine werfen (ein Spiel), jacio saxum. [cf. уме-
тати се 1]. Камена се међу момци двојако:
с рамена и омашке. 2) ногама, qusjdhla=
gen, herumschlagen mit den Füßen. jacto pedes
[cf. бацати се 2, батргати се]: Не мећи се
ногама, Није јорган поњава; Веће моја до-
3) fich ipreisen, se jactare: Ћор-Спа-
соју по Тршића дају, Ћор се меће, ни гле-
дати не ће, Већ он иште Гњилу Коренићку,
Да узимље Ђумрук од лонаца
метва, f. (у Дубр.) vide метвица [1].
мётвица, f. 1) [cf. метва; а) Mintze, Mentha |
L.; - 6) Bfeffer-Mintze, mentha piperita L.;
vide нана 2] die Münze (Pflanze), mentha.
(у Далм.) vide чашица [2] (у нози).
мёте, cf. метеј [vide метех]: Те силази у мете
Удбинске

2)

беп метиљ befommen, метиљ morbo corripi. [ef.
метиљити се].

метиљење, n. vide метиљање.
метиљити се, метиљим се, vide метиљати се.
метла, f. (acс. мётлу, pl. мётле, метала), бег
Bejen, scopae.

метлаш, метлаша, m. (у Хрв.) vide сијерак.
метлица, f. dim. v. метла.

метловина, f. baš Bejentraut, scoparia Linn. [artemisia scoparia W. K.].

метница, f. [vide] пређа [2], Art ne, retis

genus.

ставити.

метнути, мётнём, v. pf. 1) thun (legen, jtellen),
ропо: метни које дрво на ватру; метни
капу на главу; метнути новце у кесу, што
у торбу, на земљу; cf. [класти 1, турити 2,]
2) говедима, овцама, yutter vor=
legen, pabulum praebeo: јеси ли метнуо го-
ведима? cf. [vide] положити [2]. 3) schie-
Ben, emitto: Метну Турчин прву белу стрелу
Стрелу метну, пак мере аршином 4)
anlegen, anzichen, induo. cf. метати [6]. 5)
купус, краставце, raut, Surfen einlegen, con-
dio. 6) ручак, вечеру, ручку купуса, граха,
меса, т. ј. приставити да се куха, зијевен,
admoveo. [vide приставити 1]. 7) кога
на муке, auf bie Golter bringen, in tormenta
dare, jo аиф на шибе. cf. [vide 1] врћи [1].
метнути се, метнем се, v. r. pf. 1) на кога,
nadjarten, similem alicui fieri. cf. [vide] врћи
2) чим, vide бацити се[1]: А Мара
га с пенџера гледаше, Метну му се дуњом
и јабуком, Дуња га је у пас ударила, А
јабука у њедра панула
Метоија, f. vide Метохија.

се.

метеж, m. ber umult, tumultus: метеж и врева. | метеј (cf. мете, метех), m. (у Србији) као за- | метопир, m. (у Славонији) vide лепир [1]. вичај, крај, Segens, regio.

метерижњача, f. т. ј. пушка, біе фanflinte, teli majoris genus.

метериз, т. 1) bie rójanje, aggeris genus.

2) (у Ц. г.) vide засједа [1], бусија: На метериз Шуња Пешикана метеризити, зйм, v. impf. verjmanzen, vallare: Када будеш Бечу на погледу, Метеризи твоју силну војску

Метохија [Метоија], f. 1) ber jüböftliche Zheil
Serbiens, Metochia. У Метохији је Призрен,
Пећ и Ђаковица и манастир Дечани. [cf.
Дукађин]. 2) у Гацку некако мјесто са
30-40 кућа: Бијеломе граду Метохији
Mêħa, f. das flüßige Futter des Viches, liquidum quod

praebetur pecori. Мећа се мете од брашна или од мекиња и даје се псима и свињама. мећава, f. бег Eneejturm, imber nivium procellosus [cf. вијавица, салауковина, һорава Анђелија]: Једе као мећава (сијено и сламу ?). мећавица, f. (у Ц. г.) као мало муљало, чим | мећаица, у се каша мете (у ње су рогови на

метех (cf. метеј, мете), m. (у Ц. г.) као граница, біе Srenje, limes. [vide међа 1]. метил, метиља, m. ber Egelwurm [Reberegel], distoma [distomum Retz.]. Србљи кажу да од метиља нема лијека, и за то приповиједају да су Нијемци ухватили ђавола, па га питали шта је лијек од метиља, и он им казао: „Кад поЛипшу све овце до једне, онда ону пошљедњу треба обнијети око тора, на више ни једна мех, мёха, [1 ме, меј] m. (ист.) vide мијех. не ће липсати осим ње.“ Тада им је казао | Мехадија, f. мала варошица близу Ршаве, Те и од куге да је лијек: кука и мотика.

траг обрнути), Xrt Stange ben Brei cingurühren, pertica pulti immiscendae. [vide бркљача 2]. меуна, f. (у Банату) vide махуна. меур, m. vide мехур.

hadia.

метиљав, а, о, беп метиљ Бабеnb, ovis morbo | мехадијски, ка, ко, von Мехадија.

метиљ correpta. метиљање, т. баз Érfranfen ber hafe am метиљ,

метил morbi irruptio. [cf. метиљење]. метиљати се, љам се, v. r. impf. н. п. овце,

механа,* f. vide [гостионица] крчма 1,

страња: Два дућана и нова механа механисање [меанисање], n. vide крчмљење 1. механисати [меанисати], нишем, vide крчмити 1.

механџија* [меанџија], m. vide крчмар [1]. механџијин [меанџијин], а, о, vide крчмаров. механџијнски [меанџијнски], ка, ко, vide крчмеханџијски [меанџијски], ка, ко, марски. мехови [меови], m. pl. (ист.) ber Blajebalg, follis. cf. [vide] мијех [2].

мехур [меур], m. (ист.) vide мјехур. мецање, п. баз Beichicolagen, emollitio.

мига, cf. шиго-миго: А ти патко, шиго-миго
1. мигавац, гавца, m. (у Смедер.) округла
шљива, која се у нахији Рудничкој зове
[1] пискор, а у Јадру џанарика [џана, џена-
рика], Wrt Blaume, pruni genus [prunus in-
sititia L. var.]. cf. муцавац.

2. мигавац, гавца, m. црна малена тица, Xrt 230-
gel, avis genus.

мецати, мецам, v. impf. н. п. јабуку, weich [a= мигли, m. у загонеци, cf. зовути бати.

gen (flopfen), emollio.

мечање, п. баз Blöđen ber lämmer, balatio ag

norum.

мечати, чим, v. impf. blöfen, balo.

мече, чета, п. баš Junge vom Bären, pullus ursi: Бијело мече низ поље тече, за њим се меће јуначко плеће.

мечење, n. vide гњечење.

мечет, [*]m. біе Mojфее, templum turcicum, мечит, vide џамија: Оборио мечет и мунаре Широкијем друмом низ Грахово А до Умца и мечита старог

мечити, мечам, v. impf. н. п. грожђе, vide гње

чити.

1. мечка, f. біе Bärin, ursa. cf. медвједица.
2. мечка, f. (у Боци) vide муљало.
мешавина, f. (ист.) vide мјешавина.
мешај, m. (ист.) vide мјешај.
мешаја, m. (ист.) vide мјешаја.
мешајица, f. (ист.) vide мјешајица.
мешање, п. (ист.) vide мијешање.
мешаоница, f. (ист.) vide мјешаоница.
мешати, мешам, (ист.) vide мијешати.
мешење, п. (ист.) vide мијешење.
мешетина, f. augm. v. мешина.

мешина, f. (ист.) vide мјешина.

мешиница, f. dim. v. мешина.

мешкољење, n. vide мигољење.

мйгољење (мигољење), n. dim. v. мицање. [cf.
мешкољење].

мигољити (мигољити) се, љим се, v. r. impf.
dim. v. мицати се. [cf. мешкољити се].
мйд, f. (зап.) vide мјед.

миден, а, о, (зап.) vide мједен.
миденица, f. (зап.) vide мједеница.
мидењача, f. (зап.) vide мједењача.
мижање, п. (у Ц. г.) vide пишање.
мижати, жам, v. impf. (у Ц. г.) vide пишати.
мйза, f. (у Ц. г.) женски надимак.
миздрак, * m. vide копље [1].
миздраклија,* m. vide копљаник.
миздрачић, m. dim. v. миздрак.
мизинац, зинца, m. (зап.) vide мљезинац.
мизиница, f. (зап.) vide мљезиница.
мликар, мликара, m. (зап.) vide мљекар.
миј, m. vide мих.

Мија, m. (ист.) vide Мијо.
Мијаило, m. vide Михаило.

Мијајло, m. (ст.) vide Мијаило: А Мијајло

књигом из њедара

Mйjâ, m. Mannsname, nomen viri.

Мијан, m. Жann name, nomen viri.

Мијана, f. Grauenname, nomen feminae.
Мијат, f. vide Михат.

мије, јa, m. vide мијех.

мёшкољити се, љим се, v. r. impf. (у Сријему мијена, f. (јуж.) (ber Monbwedijel unb zwar) ber

и у Бачк.) vide мигољити се.

мешница, f. (ист.) vide мјешница.
мешнице, f. pl. (ист.) vide мијешнице.
мешња, f. (ист.) vide мијешња.

мешњача [месњача], f. кобасица с месом, die
Fleischwurst, Bratwurst, farcinem comminutis
carnibus inculcatum. cf. џигерњача.
мешовит, а, о, (ист.) vide мјешовит.
мештанин, m. (ист.) vide мјештанин.
мештанка, f. (ист.) vide мјештанка.
мештански, ка, ко, (ист.) vide мјештански.
мештанчица, f. dim. v. мештанка.

мёштар, тра, m. (у Хрв.) Reifter, magister. cf.
[vide] мајстор [1].

меште, vide мјесто 3, н. п. меште мене. мешћема, * f. ber Richterftußl, tribunal. мешчић, m. dim, v. мех.

1. ми, mir, nos.

2. ми, 1) mir, mihif (mi). - 2) juntattij tatt мој: јеси ли ми виђео брата? украо ми коња. мива,* f. Dbit (in ber weitejten Bedeutung auh rò beeren, Nüsse), poma (sensu latissimo): Beh je доспјела свака мива. cf. [vide] воће.

Жентоиб, novilunium. О мијени жене не ће да перу кошуља, јер кажу да ће се онда свако пртиште у води (кад се покваси) омијенити, т. ј. постати као трухло и одмах се распасти и подерати. За то се рече у шали: ,омијенио кошуље“ (кад је ко подеран). мијенити се, мијени се, v. r. pf. [u. impf.] н. п. мијени се мјесец, бес Хeumons fängt an, inchoatur luna.

мијењање, п. (јуж.) баз Вemjeln, baš Zaujchen, mutatio, permutatio.

мијењати, мијењам, v. impf. (јуж.) taufchen, commuto: Мијења као Циганин коње; Ајде, Анто, коње мијењајмо

мијењати се, мијењам се, v. r. impf. (јуж.) untereinander taujchen, permuto: хајде да се мијењамо!

мијење, п. баз Ropfwajchen, lavatio capitis. мијесити, мијесим, v. impf. т. j. хљеб, баš Brot bereiten, paro panem. cf. [кухати 2] кувати. мијех [мије], m. (pl. мјёхови) [јуж.] 1) ber Schlauch, uter. 2) ber Blasbalg, follis. [cf. мехови, духало (дувало)].

мијешање, п. (јуж.) 1) баз Dlifchen, Umrühren, mixtio. 2) das Wenden, iteratio. [vide upeоравање]. cf. двојачење.

Милева, f. Ўсаuenname, nomen feminae. мијешати, мијешам, v. impf. (јуж.) 1) mifфen, | Милен, m. Жannšname, nomen viri.

мијешати се, мијешам се, v. r. impf. (јуж.) лену љубовцу

fidh abgeben mit einem, miscere se [cf. пачати | Миленко (Миленко), т. ìannšname, nomen viri. се]: Не мијешај се више шњим. [сf. Милинко].

мијешење, п. (јуж.) баз Bereiten без Brotes, то милет,* m. (у Рисну) много дјеце, eine Menge Rinber, suboles. cf. миле, минле.

panem parare.

мијешни сир, т. (у Далм.) сир који се држи | Милета, m. Жаnnšname, nomen viri.

у мијеху.

мијешнице, f. pl. (јуж.) vide мјешнице. мијешња, f. (јуж.) 1) bie Bortion Reh um einmal Brot daraus zu backen, portio farinae. [cf. мјешај]. 2) на мијешње н. п. Никоља дне, т. ј. други дан до Никоља дне (кад се мијеси хљеб за славе ?).

Мијо, m. (јуж.) һур. ѵ. Мијат. [cf. Мија].

милети, лим, (ист.) vide миљети.
Милетин, летина, m. извор у Далмацији код
Сиња.

Maeш, m. Mannsname, nomen viri.
Милешева (Милешева), f. vide Милошева.
Миливоје, m. Жаниšname, nomen viri.
Милија, 1) m. Mannšname, nomen viri.
f. Frauenname, nomen feminae.

мијољ, m. мајсторски тезјај, или код чизмара | Милијаш, m. Жannšname, nomen viri.

пањ, біе 23erfbant, mensa.

мијољача, f. vide михољача.

Мијољ дан, m. vide Михољдан. мијољштак, m. vide михољштак. мијур, m. vide мјехур.

Мијушко, m. Mannšname, nomen viri: До лудога
Нешка и Мијушка
1.Мила, f. Frauenname, nomen feminae
2. Мила, m. 1) (ист.) vide [2] Мило.
брдо у Велебиту, Rame eines Berges,

nomen.

(cara).

2)

montis

Миладин, m. Mann name, nomen viri.
Милај, m. у шаљивој пјесми име некаквој пла-
нини које може бити да и нема, сf. прца [2].

Милак, т. Mannéname, nomen viri.
Милан, т. Mannšname, nomen viri.
Милана, f. vide Милена.

милани, на, но, vide [мио 1] мили: О ти бего,
мој милани синко

Миланко, м. Жаппзнате, nomen viri. милање, п. біе Ceremonie von милати се. Милат, m. Maun name, nomen viri.

милати се,

-

2)

Милин, т. DMannšname, nomen viri.
милина, f. баš Siebjein, gratia: не може од ми-
лине (н. п. да се нагледа кога). [cf. арај-
ство, годет, годименат, милота, радост].
милинак, нка, m. ber Siebe, carus: Све милинке
од мајке јединке

Милисав, m. Mannšname, nomen viri.
Милинко (Милинко), m. vide Миленко.
Милисава, f. Уrauenname, nomen feminae.
милитар, милитара, m. (у војв.) ber aus ber
милитарац, рца, J Militär-Grenze ist, homo e
regione militari.

милитарија, f. vide милиција.

милитарски, ка, ко, Militär, militaris.
милити се, ли ce, v. r. impf. н. п. ништа ми
се не мили, nidt freuet mid). arrideo.
милити, лим, (зап.) vide миљети.
Милић, т. Mannšname, nomen viri.
Милица, f. Уrauenname, nomen feminae.
милиција (милиција), f. bie ìiiz (Begens), terra
militum. [cf. милитарија].

милам се, v. r. impf. Приповије- | Миличица, f. dim. v. Милица.

дају да се у Херцеговини милају на Божић | 1. мило, n. bie Sauge zum Kopfwajфen, lixivium ad lavandum caput. cf. [vide] цијеђ.

с чесницом, т. ј. узму двојица чесницу, па

је окрећу међу собом и пита један другога: | 2. Мило, т. (јуж.) Жаnnšname, nomen viri. [cf. „Милам ли се“ (т. ј. помила ли се иза че

А онај први онда рече: Сад мало, а до милобруковић, m. (у Боци) vide шаљивац.

године ни мало“ (т. ј. да роди жито добро, | Милован, m. Mannšname, nomen viri.

и да тако велика буде чесница да се ни мало | миловање, п. 1) baš liebfojen, blanditiae. не помила иза ње).

милаћ, лһа, m. vide миљак.

Милаш, т. Mannšname, nomen viri.

Милашин, т. Капинате, nomen viri.

1. миле[*], лета, п. (у Ц. г.) vide минле.

2)

das Lieben, amatio. 3) das Geliebte, res cara: Не бој ми се, моје миловање

миловати, лујем, v. impf. 1) liebfojen, blandior. [ef. блазнити]. - 2) lieben, amo [vide љубити 3]: Ја сам Марка врло миловао

2. миле! додаје се гдјешто у пјесмама на крај | [миловати се, милујем се, v. r. impf. vide jaврсте, н. п.: Ђурађ коси по побрђу, Ладо

ВУКОВ РЈЕЧНИК

ранити се.]

24