мекуша, f. јабука промрзла, или гњила крушка, мењање, п. (ист.) vide мијењање. meißer Xpfel ober Birne, malum aut pirum mite | мењати, мењам, (ист.) vide мијењати. (molle). А и за мекану траву (и пошто се [мењати се, мењам се, (ист.) vide мијењати се; покоси и осуши) каже се мекуша. види s. v. меновати се.] мењач, мењача, m. (ист.) vide мјењач. мекушац, шца, m. рак кад се свуче у прољеће, ber Rreb3, ber fih gehäutet but, cancer | мèови, m. pl. (ист.) vide [мехови] мјехови. qui cutem posuit (ideoque tenerior est). Меоца, п. pl. сјенокоси Чевски у Ластви Озримекшање, п. баš Erweißen, mollitio. нићској: Док дођоше на Цуцка Меоца мекшати, шам, v. impf. ermeihen, mollio. мекшина, f. vide мекота. 1. мера, f. (ист.) vide мјера. 2. мера, f. 1) hyp. v. мерица. 2) [Мера] һур. . Мерима: Моја Мера није тако лепа, Ал' је Мера срцу моме драга мела [имела], f. bie Miftel, viscum [album, L.; cf. лепак]. На којој би се лијесци нашла мела, под оном лијеском има гуја с драгим | мераја[*], f. cin angenehmer fahler Drt, calvitium. каменом на глави, или још Бог зна каково | 1. мерање, п. baš Badh@ziehen, ductus cerae. друго благо поред ње (тако приповиједају: | 2. мерање, п. баз Ehlagen, contusio. јер се мела ријетко налази на лијесци). Мелаш, мелаша, [имелаш] m. некака тица, која се мелом храни, біе Miftelbroßel, turdus viscivorus Linn. [cf. дрозак]. мелез, т. 1) ber Switter (Mulatte), hibrida, von Renjen und Zhieren. [cf. полутан, уметак 2]. 2) платно у којега је основа пртена, а потка памучна. cf. сустримак. мелем,* т. баз flafter, emplastrum. мелемашче, чета, n. vide љекарина: Плађајте Ми слуги мелемашче мелица, f. dim. v. мела. 1. мерати, рам, v. impf. кад хоће да се гради воштана свијећа, онда се мера восак, т. ј. комадић воска грије се према ватри, па се прстима растањује, те се начини као танак колачић, који се по том читав (или најприје једна пола па онда друга) обавије око свјештила, које једно затегнуто држи за обадва краја, пак се међу дланима обрће и разгони док се не начини свијећа, Bads zіеђен, duco ceram. [cf. примарити]. 2. мерати, мерам, v. impf. млатити н. п. пратљачом хаљине кад се перу, jmlagen, contundo. мелун[*], мелуна, m. (у Босни, Херц. и у Дубр.) мерач, мерача, m. (ист.) vide мјерач. vide ђаво. мељ, меља, т. vide хмељ. мељава, n. maš gemahlen wirò, quod molitur [cf. мељиво]: нема мељаве (говоре у Сријему кад нема воденица шта да меље). мељавити, мељавим, v. impf. (ст.) cf. помеља вити. мељање, п. баз Žujammenbrüđen zwijen ben Singern oder in Händen, convolutio. мељати, мељам, v. impf. zmijen ben Singern oder in Händen zusammendrücken, convolvo. мељевина, f. vide хмељевина. мељиво, n. vide мељава. Мељина, f. сеоце више Новога у Боци (у овоме | мерила, n. pl. (ист.) vide мјерила. селу има много бијеле лозе, која се ондје | Мерима[*], f. vide Мерјема: Двоје су се замилили зове скробутина). млади: Омер момче, Мерима девојка мемла[*], f. (ст.) [vide влага]: Убила га мемла мерити, рим, (ист.) vide мјерити. Од камена мена, f. (ист.) vide мијена. мерица, f. (ист.) vide мјерица. " меричица, f. dim. v. мерица. менгеле, т. као процијеп у ком һурчије иглу | Мерјема* [Мејрема], f. ein türfifher Srauenname, оштре. cf. [vide] менђеле. мендуо, мендула, m. (у Дубр.) vide бадем. мёнђеле [менгеле], f. pl. bie Brejje, prelum. cf. [vide] тијесак. мене, 1) асс. v. ja, mim, me. 2) gen. v. ja. - 3) (по народу) dat. v. ja, mir, mihi. менецал, менецала, m. (у Дубр.) vide сачма. менити се, меним се, (ист.) vide мијенити се. меновати се, менујем се, v. r. pf. у цјесми мје сто мењати се: Ја њој дадо струк румене руже, Она мене струк бела босиљка, Те се, бабо, меновасмо цвећем мёнтовати, тујем, v. impf. vide лишити. меркање, п. баз Hufmerfen, attentio. мермерли,* adj. indecl. од мермера, marmorn, Мертик, т. (по намастирима Фрушкогорским) баз Beinbeputat in ben Rlöftern, vinum de-|мèстав, а, о, (ист.) vide мјестав. mensum monacho: A. Побила туча вино- мёства[*], f. eine Irt lebernen Strumpfeš, tibialium граде. Б. Мој мертик није убила; а два e corio factorum genus: Hа ногама местве ми не даду, макар на сваком чокоту по аков и папуче родио. мертоноша, m. (ст.) vide мартолоз: Згубио сам тридест мертоноша Мерџан[*], мерџана, m. bie Rorallen, coralla. Мерџанац, мерџанца, т. (у Босни) грах [vide] вишњица [2]. меса, f. hyp. v. месо, хоће гуза месе, jagt man zum ertappten Fleischdiebe. 1. месан, а, о, von Sleijd, fleijdern, carneus [cf. месат]: Месан ражањ, гвоздено пециво (т. j. прстен на прету). 2. месан, m. (у Славон.) некако грожђе бијело и црно, 2rt 2Beinrebe, vitis genus. месар, месара, m. 1) ber Gleifher, carnarius, lanius, lanio. cf. [комардар,] касапин. - 2) der gerne Fleisch ißt, carnium amans. месарев, а, о, vide месаров. месарница, f. біе leijibant, macellum. cf. касапница, комарда. месаров [месарев], а, о, без leifhers, lanionis. leijer=, месарски, ка, ко, &leijder, lanionum. [cf. касапски]. мёсат, а, о, (у горњ. прим. у загонеци) vide месан: Месат ражањ, гвоздено пециво. месвијеђе, f. pl. (у Паштр.) vide месојеђе. месељ, m. (у Маџарској) vide сатљик. месец, m. (ист.) vide мјесец. месечарка, f. [ист.] vide мјесечарка. месечев, а, о, (ист.) vide мјесечев. месечина, f. (ист.) vide мјесечина. месечић, m. (ист.) у пјесми, Monbešjohn, filius lunae: Проси месец за свог месечића месечни, на, но, (ист.) vide мјесечни. месечњак, т. (ист.) vide мјесечњак. месина, f. augm. v. месо: наждерао се ме сине. месити, месим, (ист.) vide мијесити. Месић, м. намастир у Банату. месићки, ка, ко, рои Месић. меска, f. (у Бачкој) коријење од рогоза, које свиње једу, Hietgrašwurzel, radices typhae latifoliae. меслиђен, m. (у Имоск.) ситни босиљак, Ir Bajilitum, herbae genus. [vide босиљак]. месна, f. (у Рисну) vide гуз. месни, на, но, н. п. покладе, ber lete leitag vor der großen Fajte, dies praecedens jejunium magnum. cf. покладе [1]. месник, m. (ист.) vide мјесник. месњача, f. vide мешњача. мёствица, f. dim. v. мества. 1. мести, метем, (мèтох, мèтијах, мёо, мела) v. impf. 1) fehren, verro. [cf. свијетлити 2, снажити, чистити 2]. 2) мете снијег, мећава, ftart wehen, nives plurimae cadunt. 2. мести, метем, (метох, метијах и метах, мёо, мела) v. impf. 1) einrühren, immisceo: мете свињама. 2) (у Ц. г.) масло у стапу, bie Butter [eiben, facere butyrum. cf. препирати [2]. мести се, метем се, V. [r.] impf. 1) sich verwirren, conturbor: мету се ждралови. 2) мете ми се по устима, кад човјек не може да погоди, а чини му се да зна. местимице, (ист.) vide мјестимице. местичав, а, о, (у Сријему) fledig, maculosus метало, п. оно сијена што се у један пут зими положи говечету, бer Gormurf (be Suttertheils vor das Vieh), portio pabuli. метаље, п. (у Ц. г.) eine Wrt Mugenfranfheit, morbus quidam oculorum [vide метаљка 2]: навукло му се метаље на око. Метаље се баје метлом, пером, бијелијем луком, сољу и хљебом. метаљка, f. 1) мјесто гдје се момци мећу камена, біе 28urijtätte, jactus (?). 2) (y Caрајеву) на оку као чибуљица, 2r Mugentel, morbus quidam oculorum, cf. метаље, ноганица [2]. метанија, f. (usvávoia) bie tiefe Berneigung und Befreuzigung, prostratio, adoratio: ударити десет, или сто метанија. Метаније су мале и велике: мале: кад се човјек прегне и дохвати рукама до земље, а велике: кад клекне на кољена и на руке, па дохвати главом до земље. метанисање, п. баš Rieberfallen инò Befreuzigen in der Kirche, adorationis genus christianorum ecclesiae graecae. метанисати, нишем, v. impf. fich tief neigen (ober auch niederfallen aufs Angesicht) und befreuzen, adoro prostratus. месо, п. баз leijd, caro: спасти с меса, изгубити се у месу, т. ј. измршавити. метањ, тња, m. (у горњ. прим.) бег фиß, teмесојеђе, f. pl. ber Sajming, bie Rarnevalszeit, lum. [vide] хитац [2], cf. набој. bacchanalia (?), tempus ante jejunium quadra- метање, п. verbal, v. метати и. метати се. gesimale quo carnibus vesci licet christianis. | метати, меһем, v. impf. 1) thun, legen, ftelleп, [с. месвијеђе, месувеђе, покладе 2]. pono. cf. стављати [2]. - 2) говедима, ов мене цама, Sutter vorlegen, pabulum praebeo. condio. лама - метати се, мёћем се, ѵ. г. impf. 1) камена, 2) беп метиљ befommen, метиљ morbo corripi. [ef. метиљење, n. vide метиљање. метлаш, метлаша, m. (у Хрв.) vide сијерак. метловина, f. baš Bejentraut, scoparia Linn. [artemisia scoparia W. K.]. метница, f. [vide] пређа [2], Art ne, retis genus. ставити. метнути, мётнём, v. pf. 1) thun (legen, jtellen), се. метеж, m. ber umult, tumultus: метеж и врева. | метеј (cf. мете, метех), m. (у Србији) као за- | метопир, m. (у Славонији) vide лепир [1]. вичај, крај, Segens, regio. метерижњача, f. т. ј. пушка, біе фanflinte, teli majoris genus. метериз, т. 1) bie rójanje, aggeris genus. 2) (у Ц. г.) vide засједа [1], бусија: На метериз Шуња Пешикана метеризити, зйм, v. impf. verjmanzen, vallare: Када будеш Бечу на погледу, Метеризи твоју силну војску Метохија [Метоија], f. 1) ber jüböftliche Zheil praebetur pecori. Мећа се мете од брашна или од мекиња и даје се псима и свињама. мећава, f. бег Eneejturm, imber nivium procellosus [cf. вијавица, салауковина, һорава Анђелија]: Једе као мећава (сијено и сламу ?). мећавица, f. (у Ц. г.) као мало муљало, чим | мећаица, у се каша мете (у ње су рогови на метех (cf. метеј, мете), m. (у Ц. г.) као граница, біе Srenje, limes. [vide међа 1]. метил, метиља, m. ber Egelwurm [Reberegel], distoma [distomum Retz.]. Србљи кажу да од метиља нема лијека, и за то приповиједају да су Нијемци ухватили ђавола, па га питали шта је лијек од метиља, и он им казао: „Кад поЛипшу све овце до једне, онда ону пошљедњу треба обнијети око тора, на више ни једна мех, мёха, [1 ме, меј] m. (ист.) vide мијех. не ће липсати осим ње.“ Тада им је казао | Мехадија, f. мала варошица близу Ршаве, Те и од куге да је лијек: кука и мотика. траг обрнути), Xrt Stange ben Brei cingurühren, pertica pulti immiscendae. [vide бркљача 2]. меуна, f. (у Банату) vide махуна. меур, m. vide мехур. hadia. метиљав, а, о, беп метиљ Бабеnb, ovis morbo | мехадијски, ка, ко, von Мехадија. метиљ correpta. метиљање, т. баз Érfranfen ber hafe am метиљ, метил morbi irruptio. [cf. метиљење]. метиљати се, љам се, v. r. impf. н. п. овце, механа,* f. vide [гостионица] крчма 1, страња: Два дућана и нова механа механисање [меанисање], n. vide крчмљење 1. механисати [меанисати], нишем, vide крчмити 1. механџија* [меанџија], m. vide крчмар [1]. механџијин [меанџијин], а, о, vide крчмаров. механџијнски [меанџијнски], ка, ко, vide крчмеханџијски [меанџијски], ка, ко, марски. мехови [меови], m. pl. (ист.) ber Blajebalg, follis. cf. [vide] мијех [2]. мехур [меур], m. (ист.) vide мјехур. мецање, п. баз Beichicolagen, emollitio. мига, cf. шиго-миго: А ти патко, шиго-миго 2. мигавац, гавца, m. црна малена тица, Xrt 230- мецати, мецам, v. impf. н. п. јабуку, weich [a= мигли, m. у загонеци, cf. зовути бати. gen (flopfen), emollio. мечање, п. баз Blöđen ber lämmer, balatio ag norum. мечати, чим, v. impf. blöfen, balo. мече, чета, п. баš Junge vom Bären, pullus ursi: Бијело мече низ поље тече, за њим се меће јуначко плеће. мечење, n. vide гњечење. мечет, [*]m. біе Mojфее, templum turcicum, мечит, vide џамија: Оборио мечет и мунаре Широкијем друмом низ Грахово А до Умца и мечита старог мечити, мечам, v. impf. н. п. грожђе, vide гње чити. 1. мечка, f. біе Bärin, ursa. cf. медвједица. мешина, f. (ист.) vide мјешина. мешиница, f. dim. v. мешина. мешкољење, n. vide мигољење. мйгољење (мигољење), n. dim. v. мицање. [cf. мигољити (мигољити) се, љим се, v. r. impf. миден, а, о, (зап.) vide мједен. Мија, m. (ист.) vide Мијо. Мијајло, m. (ст.) vide Мијаило: А Мијајло књигом из њедара Mйjâ, m. Mannsname, nomen viri. Мијан, m. Жann name, nomen viri. Мијана, f. Grauenname, nomen feminae. мије, јa, m. vide мијех. мёшкољити се, љим се, v. r. impf. (у Сријему мијена, f. (јуж.) (ber Monbwedijel unb zwar) ber и у Бачк.) vide мигољити се. мешница, f. (ист.) vide мјешница. мешњача [месњача], f. кобасица с месом, die мёштар, тра, m. (у Хрв.) Reifter, magister. cf. меште, vide мјесто 3, н. п. меште мене. мешћема, * f. ber Richterftußl, tribunal. мешчић, m. dim, v. мех. 1. ми, mir, nos. 2. ми, 1) mir, mihif (mi). - 2) juntattij tatt мој: јеси ли ми виђео брата? украо ми коња. мива,* f. Dbit (in ber weitejten Bedeutung auh rò beeren, Nüsse), poma (sensu latissimo): Beh je доспјела свака мива. cf. [vide] воће. Жентоиб, novilunium. О мијени жене не ће да перу кошуља, јер кажу да ће се онда свако пртиште у води (кад се покваси) омијенити, т. ј. постати као трухло и одмах се распасти и подерати. За то се рече у шали: ,омијенио кошуље“ (кад је ко подеран). мијенити се, мијени се, v. r. pf. [u. impf.] н. п. мијени се мјесец, бес Хeumons fängt an, inchoatur luna. мијењање, п. (јуж.) баз Вemjeln, baš Zaujchen, mutatio, permutatio. мијењати, мијењам, v. impf. (јуж.) taufchen, commuto: Мијења као Циганин коње; Ајде, Анто, коње мијењајмо мијењати се, мијењам се, v. r. impf. (јуж.) untereinander taujchen, permuto: хајде да се мијењамо! мијење, п. баз Ropfwajchen, lavatio capitis. мијесити, мијесим, v. impf. т. j. хљеб, баš Brot bereiten, paro panem. cf. [кухати 2] кувати. мијех [мије], m. (pl. мјёхови) [јуж.] 1) ber Schlauch, uter. 2) ber Blasbalg, follis. [cf. мехови, духало (дувало)]. мијешање, п. (јуж.) 1) баз Dlifchen, Umrühren, mixtio. 2) das Wenden, iteratio. [vide upeоравање]. cf. двојачење. Милева, f. Ўсаuenname, nomen feminae. мијешати, мијешам, v. impf. (јуж.) 1) mifфen, | Милен, m. Жannšname, nomen viri. мијешати се, мијешам се, v. r. impf. (јуж.) лену љубовцу fidh abgeben mit einem, miscere se [cf. пачати | Миленко (Миленко), т. ìannšname, nomen viri. се]: Не мијешај се више шњим. [сf. Милинко]. мијешење, п. (јуж.) баз Bereiten без Brotes, то милет,* m. (у Рисну) много дјеце, eine Menge Rinber, suboles. cf. миле, минле. panem parare. мијешни сир, т. (у Далм.) сир који се држи | Милета, m. Жаnnšname, nomen viri. у мијеху. мијешнице, f. pl. (јуж.) vide мјешнице. мијешња, f. (јуж.) 1) bie Bortion Reh um einmal Brot daraus zu backen, portio farinae. [cf. мјешај]. 2) на мијешње н. п. Никоља дне, т. ј. други дан до Никоља дне (кад се мијеси хљеб за славе ?). Мијо, m. (јуж.) һур. ѵ. Мијат. [cf. Мија]. милети, лим, (ист.) vide миљети. Maeш, m. Mannsname, nomen viri. мијољ, m. мајсторски тезјај, или код чизмара | Милијаш, m. Жannšname, nomen viri. пањ, біе 23erfbant, mensa. мијољача, f. vide михољача. Мијољ дан, m. vide Михољдан. мијољштак, m. vide михољштак. мијур, m. vide мјехур. Мијушко, m. Mannšname, nomen viri: До лудога nomen. (cara). 2) montis Миладин, m. Mann name, nomen viri. Милак, т. Mannéname, nomen viri. милани, на, но, vide [мио 1] мили: О ти бего, Миланко, м. Жаппзнате, nomen viri. милање, п. біе Ceremonie von милати се. Милат, m. Maun name, nomen viri. милати се, - 2) Милин, т. DMannšname, nomen viri. Милисав, m. Mannšname, nomen viri. милитарија, f. vide милиција. милитарски, ка, ко, Militär, militaris. милам се, v. r. impf. Приповије- | Миличица, f. dim. v. Милица. дају да се у Херцеговини милају на Божић | 1. мило, n. bie Sauge zum Kopfwajфen, lixivium ad lavandum caput. cf. [vide] цијеђ. с чесницом, т. ј. узму двојица чесницу, па је окрећу међу собом и пита један другога: | 2. Мило, т. (јуж.) Жаnnšname, nomen viri. [cf. „Милам ли се“ (т. ј. помила ли се иза че А онај први онда рече: Сад мало, а до милобруковић, m. (у Боци) vide шаљивац. године ни мало“ (т. ј. да роди жито добро, | Милован, m. Mannšname, nomen viri. и да тако велика буде чесница да се ни мало | миловање, п. 1) baš liebfojen, blanditiae. не помила иза ње). милаћ, лһа, m. vide миљак. Милаш, т. Mannšname, nomen viri. Милашин, т. Капинате, nomen viri. 1. миле[*], лета, п. (у Ц. г.) vide минле. 2) das Lieben, amatio. 3) das Geliebte, res cara: Не бој ми се, моје миловање миловати, лујем, v. impf. 1) liebfojen, blandior. [ef. блазнити]. - 2) lieben, amo [vide љубити 3]: Ја сам Марка врло миловао 2. миле! додаје се гдјешто у пјесмама на крај | [миловати се, милујем се, v. r. impf. vide jaврсте, н. п.: Ђурађ коси по побрђу, Ладо ВУКОВ РЈЕЧНИК ранити се.] 24 |