Page images
PDF
EPUB

на

богоносаң, сцa, m. (nam Sem grіеф, ғор ороқ) бодљика, f. 1) једна бодља, ein etaфel, spina.

н. п. Игњат богоносац, 3gnating theophorus 2) некака бодљива трава у винограду, (den 20. Dezemb. alten Styls).

Art Stachelgewächs, herba quaedam spinata. богоносни, на, но, (ғор броѕ) н. п. оци: По- бодљикав, а, о, jtaфelig, spinosus. [vide бодљив].

мозите триста и осамдесет богоносни отаца боднути, нём, vidе боцнути. (приповиједа се да је рекао некакав пијан бодрење, п. vіdе општрење. пошавши да узјаше на коња, а кад се пре- бодрити, рим , v. impf. (око Ријеке) јФleifen, вали преко коња на другу страну, онда рече:

асиеre, cf. [vide) оштрити. Одступите неколико, много вас је). бодуо, бодула, м. Као што у Далмацији грабогорадник, m. (у Боци) Dettler, mendicus [vide бани и варошани и острвљани зову сељака просјак).

са сухе земље морлаком, тако сељаци (морбогорадити, боrорадим, v. impf. искати Бога лаци или власи) острвљанина зову бодулом,

ради, bettein, mendicare [vidе просити 2]. а острвљанку бодулицом. cf. морлак. бoгoрaђење, п. Sag Bettelnt, mеndісаtіо.

бодулица, f. cf. бодуо. Богородица, f. (9єotixos) Bottegebärerin, dei Бођани, м. р. намастир у Бачкој. genitrix.

бођанскӣ, кa, кo, pоп Бођани. богородичин, а, о, Ser Bottesgebärerin, genitri- Божа, т. (ист.) vide Божо. cis dei.

Божана, f. Traнenname, nomen feminae. богородичина трава, f. (у Сријему) Sag $art. божанство, n. Sie Bottheit, divinitas: има ли у

bен, hypericum perforatum. cf. пљускавица. тој књизи штого) од божанства? богородичин лан, m. Reinfraut, linaria vulgaris. | божања, f. (у Дубр.) махуна од боба (а од cf. дивљи лан.

граха зове се мохуна), Sie Bohnenjote, siбогородичино кӧло, п. пред олтаром у гдјеко liqua fabacea.

јијем црквама извишено коло, а у гдјекоји- Божидар, т. Даnnname, nomen viri. јем од мермера различите боје начињено, бджити, жим, у. impf. (ст.) кога, т. б. називати гдје се чита јеванђелије, апостол и т. д. У му Бога или Божју помоћ, паф Ser Bolfsfitte једној пјесми (може бити само стиха ради) Ser Cerben mit помози Бог! обеr Божја помоћ ! зове се икою црквено: Спушта чедо grüpert, deum praefari: Божио је Јанковић коло црквено

Стојане: Божја помоћ, сиротице стара богородичино цвијеће, п. бie gilie, lilium. cf. | бджитњи, ња, њe, vidе божићни. [крин, лијер,) лиљан.

Божић, m. (dim. p. Бог) Beibnadyten, festum borocab, m. Mannsname, nomen viri.

nаtіvіtаtis Christi: Боље је Божић кужан богословац, вца, т. (у војв.) беr Ibeolog. the него јужан; Јужну Божићу и пријатељском оlоgus: Ил' трговца, или богословца

колачу не ваља се радовати. У очи Божића, Бог-помоћ, у пјесми мјесто: Божја помоћ:

бадњаци унесу у кућу и наКапу скида Бог-помоћ назива

ложе на ватру, узме домаћица сламе и кво604, m. ein Stich [punctus).

чући (а за њом дјеца пијучући) простре по бодаљ, бодља, m. (у ц. г.) некака трава бод соби, или по кући, ако нема собе. По том

љикава, 21rt #rant, herbae genus [carduus L.?, узму неколика oраха и баце по слами. Поcirsium L.?].

слије вечере пјевају и веселе се. Кад ујутру бодац, бдца, т. н. п. во, Офs, Ser im Stopen устану, најприје отиде једно те донесе воде, Sieger bleibt, bos victor.

али понесе жита те поспе воду (као полази бодач, бодача, m. 1) н. п. вo, ein ftipiger Od), је) кад к њој дође. Том водом умијесе чес

bos petulcus. — 2) (у ц. г.) мрежа у коју се ницу и налију ручак те приставе. Кад се

укљеве веће хватају, 22rt ijфnes, retis genus. поодјутри, пошто намире стоку, онда сједу бодачки вез, т. 2rt &tidеrе i [genus picturae за ручак. Али прије него сједу за ручак, ope acus].

избаце по неколике пушке (тако и ујутру бодва, f. (у Славонији) 5er Oreiзad (5er fijber), рано кад устану), па се онда скупе сви tridens. cf. [vide) остве.

око софре те се моле Богу (држећи свако бодеж, f. (у Сријему) баз Geitenjteфen, pleuri по једну воштану свијећу у рукама) и мирtis. cf. [vide) протисли.

божају се, т. ј. изљубе се сви редом гободење, п. Sag Ctement, punctio.

ворећи: „Мир Божји! Ристос се роди, ва бодимице, adv. н. п. ударити кога , stichweise, истину роди, поклањамо се Ристу и Ристову auf den Stich, punctim.

рожанству.“ По том домаћин покуни све бодитељ, m. у загонеци, cf. ходитељ.

оне свијеће у једну руковет и усади у жито, Gólba, f. der Stachel an Gewächsen , spina. [cf. које стоји на софри у каквој карлици, или 2 драча 2].

у чанку (свакојако жито помијешано заједно: бодљача, f. (у ц. г.) jtaфelige& Semäфа, herba у том житу стоје и колачи којекакви), те spinosa. cf. [2] драча [1].

ондје мало погоре, па их угасе оним житом. бод.љив, а, о, н. п. трава, jteфens, pangens: Боди Оно жито дају послије жене кокошима да ву корову није Бог дао рогове. [cf. бодљикав]. носе јаја. Кај почну ручати, неки најприје

Пошто се

[ocr errors]

окусе сира, неки печенице, а неки (као по кућу, Ристос се роди (мјесто добро јутро, Сријему и по Бачкој) прије свега срчу ва помоз Бог и добар вече), и одговара се: реник, али ракије многи не пију први дан ва истину роди; тако и кад се пије, мјезбог врућице. Око пола ручка устану у славу сто спасуј се и на здравље. [cf. бадњи дан]. иломе колач кaкoгoдио крсном имену, само Божићко, m. Rangtane, nomen viri. Ішто нема кољива. На Божић се обично руча божићни, на, но, [божитњи) н. п. ракањ, свис вреће (простре се празна врећа мјесто чар jeha, Weihnachts-, festi natalis Christi. шава, или по чаршаву), и софра се не диже божићовање, п. баз теiern Ser 223eihnajten, ce(нити се кућа чисти) за три дана. Први дан lebratio festi natalis Christi. Божића нико никоме не иде у кућу, осим божићовати, ћујем, v. impf. Sіе Beibnamts-feierполажајника. Божићу се објести и по tage zubringen, agere diem festum natalitiorum бљувати није никакове срамоте („ако сам Christi. . се опила, Божић ми је дошао“). Од сламе, Божица, f. Traнeнaтe, nomen feminae. с којом се на бадњи дан квоче и пијуче, божјак, т. 1) Ger Bettler, mendicus, [vide] проостави домаћица по нешто, па кад насађује сјак, cf. богац: Ето вама, божјаци и кокоши под сваку метне по мало. Оно уже беседе божјаци — Па га даде божјаку у којем у се слама донесе, не раздријеліп 2) (у Дубр.) Ser liebehopf, ирира. cf. [vide] се, него се само распусти, па се на Божић

пупавац. ујутру пред кућом баци по њему жита, те божја плахтница, f. (у Хрв.) некака трава, кокоши зобљу, а домаћица рекне :

24rt flange, herbae genus [vidе божје дрвце). у скупу зобале, тако ми у скупу и носиле!“ | божје благо, п. (у зап. пр.) vilе мазга. cf. На неким мјестима (као по Босни и по Хер благо 2. цеговини) сјачу на Божић, т. б. домаћин бджје дрвце, п. Cblajtriniti, bie &tabirj, arteрано ујутру виче: сјај, Боже и Божићу, misia abrotanam Linn. [cf. божја плахтица]. нашему или нашој (по имену свијем кућа- | божји, жја, жје, göttlich, divinus. [cf. тожји). нима редом). Приповиједају да је отишао | божји дан, т. први дан по Божићу (први је некакав Србин свом бегу у Скочић (ниже дан Божић, други божји дан, а трећи СтјеЗворника) да иште пенице за чесницу, а nak gau), der Tag nach Weihnachten, dies priбег му казао: „даћу ти пшенице, али ако mus post nativitatem Christi. ћеш један пут имени сјакнути.Србин Божо, т. (јуж.) 90'anitäпате, поmеn viri. [cf. казао да хоће, узео пшеницу и сјакнуо му Божа). на Божић: сјај, Боже и Божићу, и нашему божігробац, гропца, m. калуђер из Јерусалима, бегу на Скочићу. У Рисну се у цркви по ein Mönch vom h. Grabe, monachus sancti seслије јутрење љубе на Божић ујутру сви је pulcri. [cf. Јерусалимац]. дан с другим, и тако се онда помире многи божоле ! (ст.) у додолској пјесми: Удри, удри који су дуго времена били у завади. Који се ситна киша, Ој додоле! Мој божоле ! у цркви не изљубе, они се љубе послије пред божур, божўра, т. 1) бie 23äonie, Bibtrоje, paeцрквом. Ко има коња ,

на Божић послије onia officinalis Linn. [cf. божурак, брозгва]. ручка ваља да га пројаше. у Бачкој мом 2) [Божур) планина у Херцеговини близу чад посједају на коње па по пољу вијају

Јелеча. Божић. Гдјекоји кажу да се на Божић не божура, f. (у Грбљу) прасица што се коље за могу вериге угријати. У Грбљу гледају на Божић. cf. [vide] печеница [1]. Божић с које ће им стране пињата наврети, божурак, рка, т. vіdе божур 1. па коме наври од истока, онај се наода срећи | божурица, f. (у Грбљу) прасица што се коље оне године. У Боци многи људи пред Бо за Божић. cf. [vide] печеница [1]. жић начине сламницу те с ње као с трпезе | бозболе, * adv. н. п. има, piel, iiberflupig, mulједу од бадњега дне до малога Божића. Од | бӧзболице, tum, abunde. [vide] изобила, cf. божитње сламе гдјекоји носе на њиве да болболнце, доста. би боље родиле. Гдјекоји ударају рогом од бој, боја, т. 1) vide битка: погинуо у боју; божитњега пецива воћку нероткину 10 жи на бој на Косово. 2) Schläge, verbera : лама говорећи: „ја тебе рогом, а ти мене умро од боја. [— 3) vide 2 под 1]. родом !“ Гдјекоји опет узму на Божић сје- 1. боја,* f. (pl. gen. боја) bie бarbe, color. [vide киру и замахну као да посијеку воѣку не 1 маст 3). роткињу, а други му ко рече: „не сијеци, | 2. Боја, f. 1) һур. р. Богдана. 2) һур. р. родиће,“ и кад се то учини трии ута засонце,

Бојана. кажу да ће воћка послије родити. Пепелом | 3. Боја, т. (ист.) vide Бојо. с чеснице посипају свилене бубе, да их буде бојаги [*], (као, рекао би), etpa, fortаѕѕе: он миДоста као и праніака у пепелу. Гдјекоји сли бојаги да ми то не знамо. [vide тoбoжe]. угљеном од бадњака мажу губаве смокве. | бојадисање, п. vide [ма шћење 2] бојење. До малог Божића говори се, кад се двојица бојадисати, ишем, v. impf. vіdе (мастити 2] срету на путу, или кад који ком дође у

бојити.

[ocr errors]

али

бојажљив, а, о,

бокал, бокала, т. (ital. il boccale). 1) Зефеr, бојазан, зна, зно, furchtsam, timidus.

poculuni. [cf. вр.]. — 2) (у прим.) беr Diatбојаз.љив, а, о,

topf, matula. [vidе врчина] cf. нокшир. бојак, бојка, m. hyp. р. бој: Бојак бише и бокар, бокара, m. eine Raппе роп терапсе, vas помирите се

бокара, f. 3 fаvеntіnum. cf. милојка [2, Бојана, f. 1) ein fraнeтaтe, nomen feminae. мајолика (мајулика), бардак 2).

2) ријека што тече поред Скадра, ein бокарић, m. dim. р. бокар. tiuk, nomen fuvii: У бијелу Скадру на Бо- бокарица, f. dim. р. бокара. јани — 3) vidе укљева. — 4) у припјеву : боква, f. (у Дубр.) vidе боквица 1. шиком-бојана: Поетало је пет ћевојака, боквица, f. 1) bеr Begeri), plantago (L.): бокІШипер-пеана Шиком-бојана

вица мала [plant. minor L.), боквица подбојати се, јќи се, . г. impf, i) fürten, tіmео: Не водна [alisma plant. L. ?], боквица средња

боји се свака шуша Бога, него батине; Бо [plant. media I..] (у Дубр.). [cf. боква, тријиш ли се још кога до Бога? — 2) пафjtebet, путац]. 2) у сваке зелени срце, које се nihil cedere; Чудно Симо књигу изучио, Не види усред лишћа: у које расаде боквице боји се ђака ниједнога, Ни својега старца нема, или ако је килава боквица, од ње игумана 3) н. п. бојим се доћи ће, т. ј. главица бити не може.

чини ми се, it permutbe, opinor. [cf. бој се]. бокељица, f. (у Дубр.) ружа која цвaти и бојац, бојца, т. 1) Sex Römpjer, pugnator acer, бокељка, љети и зими, нема мириса,

ef. [бојник 1, бојација 2, убојица: Бојца Art Monatsrose, rosae menstruae genus (rosa Вука рођена нећака — 2) bie 2 ир, mit Ser indica L. var. semperflorens Ser.]. тап (int Spiele) mirft, nux quae mіttіtur (mis- | [бокељски, кa, кo, што припада Бокељима и silis). cf. [vide] ојнак.

Боци; види ѕ. у. вериге 2.] бојација,* m. 1) bеr tarber, tinctor. cf. [vide] бокиле, т. (у Грбљу) име јарцу, Bottѕиате, по

настилац. 2) der Streiter , pugnator. cf. men capro indi solitum. [vide] бојац [1].

бокин, бокйна, т. (у Боци) Ваз 21unbjtut, proбојење, n. Sas järben, tinctio. [vidе машћење 2]. stomis: A у руке чибук Цариградски, у Bojny, m. ein Mannsname, nomen viri.

чибуку бокин од Мисира бојити, jйм, у. impf. farbeit, tingo. cf. [vide]] бокоњ, m. (у Барањи) у лађе ребра изнутра, мастити [2].

die Schiffswand, costa navis. bojuja, m. Mannsname, nomen viri.

бокор, бӧкора, m. (loc. бокору) ба Düјфеl, Sie бојни, на, но, н. п. копље, седло, сфlabte, Staude, fasciculus caulium ejusdem herbae.

Яriege, bellicus (понајвише у пјесмама): Из | бокорење, т. бie Dejtaидите, fruticatio. бојна га седла избацио

бокорити се, рим се, v. r. impf. н. п. шеница, бојник, бојний кa, m. (у Ц. г.) 1) Беr #rieger, pugna sich bestauden, fruticare.

tоr, cf. [vide] бојац [1]: и јунаку ваљатну бој- бокорић, m. dim. р. бокор. нику — Бего, бјеше ланца и бојника — 2) бокун, бокўна, т. (по приморју) vide комад. деr Raujer, Chläger, homo pugnax: затворили су | бокунић, m. dim. р. бокун. два бојника, т. б. двојицу што су се тукли. | бокчалук,* m. vide бошчалук: Три јаглука, бојница, f. н. п. пушка, лубарда, галија, ефlate, танка бокчалука skriegя», bellicus: Те припали бојницу лубарду бол, m. Sеr с фner, dolor.

Пуче пушка бојница јуначка Joni | бӧлан, бӧлана (и бона), бӧлано (и обно) 1) даћу ти бојницу галију

frait, aegrotus [vidе болестан]: Па бесједи бобојнички, кa, кo, (у ц. г.) Röpfers, pugna лани Дојчине О мој брате, болани Дојчиtorum: ибојничке пушке дохватите

Господару, болани Дојчине А стиже бојнокопљаник, m. Chlamtlagenträger, hastatus га болани Дојчине Ману сабљом болани acer: Седамдесет бојнокоиљаника

Дојчине Ана і моја од горице бона Бөjo, m. (јуж.) һур. р. Богић. [cf. 3 Боја). 2) шgliitlib, miѕеr, cf. [vide) јадан: шта ти бојсе, ваља да, може бити, pieleicht, Таи учини, болан, брате ! ПІтө је, болан, слуго бојекe, jein, opinor. cf. [можда, може да, бел Милутине ! | Зар издаде цара на Косову ? — ѣим,) бојати се 3.

болана, f. [vidе мјерила): Па измјери плочу Бојчета, m. DJiannaтe, nomen viri.

на болануу бок, бдка, т. (loc. боку) sie Ceite, latus: Не болболнце , adv. (у Барањи) vide [изобила)

гледај ме избијена ока, већ пуна бока (ка бозболнце. зао некакав, коме су за ручак око извадили, болёжљив, а, о, (у Лици) vilе болешіљив. што није имао чим платити); йз ока, йз бока, болезања, f. (ст.) vilе болест: А Бог пусти тешку wober nur immer (z. B. muß man zusammenbrin болезању, Болезању, страшну срдобољу — gen, undecunque (praestandum).

болесан, сна, сно, vidе болестан. [Бока, f. Земља око свега великога залива мор- болесник, болесника, т. беr #rante, aegrotus

екога код Котора зове се Бока и Бока Ко [cf. боник (болник), немоћник (немотњик)]: торска; види ѕ. V. браjo 2, Котор и др.) Бо, еснак мало једе, али много троши.

Не

болесница, f. Sie #rante, aegrota. [cf. немоћница | Фіна, но, cf. [vide] болан [1]. (немотњица).

бонӣк, m. vіdе болесник. болест, бӧлести, f. (loc. болести [pi. gen. бо- бонца, f. (у Бачк.) 1) vide [xрт) рт: као

лести]) бie #rantheit, morbus. [cf. болезања, бонца, каже се слабој жени. 2) мршава болијест].

kpaba, magere Kuh, vacca macra. болестан (болесан], сна, сно, franit, aegrotus. бор, бӧра, т. (рі. борови) 1) bie if ibre (Stiefer), [cf. болан 1, аста].

pinus silvestris Linn. [cf. 2 бора, борика 1). болети, болӣ, (ист.) vidе бољети.

2) у заклињању говори се мјесто Бог: Gònêhî, hâ, hê, mitleidig, gefühlvoll, theilnehmend, бора ми! Не умри, синко, за бора ! Теби

qui movetur alterius malo. Das Sprichwort hema бору, дите Николица -- обора ти, драги 6o.refera bat folgende Erzählung zum Grunde : господару Разбољела се жена усред зиме, па јој пало |1.бора, f. 1) sie alte, plica. 2) die Runzel, на ум на букову мезгру; муж јој каже: ruga. [cf. мрежотина, мрска]. „Бог с тобом жено ! откуда сад букова мез- | 2. бора, f. у пјесми мјесто бор [1]: Паде момче гра ? Сад букве пуцају од мраза.“ А она за бору зелену му одговори: „Е! мој човјече! нема боле- боравити, вим, v. impf. 1) Leben, ago, dego: како fега, а он би наложио ватру око букве, па боравиш? [vidе живљети 1. — 2) vide преби

би се буква откравила и било би мезгре.“ вати:] bе боравиш сад? 3) (ст.) санак боболећица, f. (у Рисну) vidе бољетица.

равити, јФlajеп, dormio: и под јелом санак болёшљив, а, о, Träntlid, valetudinarius. [cf. боравио Леже јунак санак боравити

болежљив, љохав, налош, рђав 2, слаб]. борављење, п. 1) Sa3 Reben, jic Befinden, vita. болештина,

2) das Schlafen, somnus. болешчина, f. augm. p. болест.

боражђе, п. 1 (у прим.) (ital. borago) rubling, болијест, f. (у ц. г.) vidе болест.

боражина, f.3 gemйje, olus vernum [bоrrago offiболйнак, нка, т. (као болест ?) беr cdyner 3, cinalis L.). cf. паколеч. dolor: и Воина за болинак пита

боражиница, f. dim. р. боражина. болити, болӣ, (зап.) vidе бољети.

Борак, рка, m. планина близу Омиша. cf. Висуі. болник, т. vide бoник: Дадоше мн тог бол- і боранија[*], f. Die пoch grinen vijolen, phaseoli ника да лечим

virides, immaturi. [cf. грах рогачић, рогачић). боловање, п. Заз Яrantjein, aegrotatio. [cf. бор- Борања , f. планина у Рађевини, 21ате eines тање).

Berges in Serbien, nomen montis. болдвати, болујем, v. impf. trant jein, aegro- Борач, Борча, m. зидине од старога града у tare. [cf. бољети 2, бортати).

нахији Крагујевачкој у Гружи. болозан, т. vіdе лађа: Иду л' Савом водом борба, f. Ser Ctreit, pugna, certamen : Многе болозани

доби у борби мегдане болта, f. велики дуhан, Sag Bemilbe, Ser Rasen, борење, п. Заѕ fаnipfen, certatio. taberna. .

борије[*], бӧрија, f. р. (ст.) ein mujit. S3 пjtrument: болтација,* m. Ser ein Beрӧlbe bält, Raufmanat, Удариште зиле и борије mercator.

борик, борика, m. Riejermals, pinetum. [cf. борје). боља, f. 1) һур. р. бол. — 2) велика боља, бie | борика, f. 1) vide [ef.] бор [1, abies pectinata

fallende Sucht, epilepsia. [vide nagabua] cf. ropa. De Cand.]: Из Омере зелена борика - 2) бољар, бољара, m. Ser Bojar (Brope), magnas, [Борика) ratenanie, hоmеn feminae.

optimas, in den ungarischen Chroniken bojerones. Gòputu ce, pûm ce, v. r. impf. kämpfen, certare, [vidе властелин].

али): бори се с душом, еr liegt im Bosegfampfe, бољарка , 1 f. die pjаrin, uxor той болар. agonizat: Tо говори, ас душом се бори бољаркиња , [vidе владика 2].

борје, п. (coll.) Stiejermals, pinetum. [cf. борик]. бољарски, кі, кo, bojarij, optimatum. Борковићу, (уос. р. Борковић) cf. Пиргитанче. боље, adv. gejmmins, Kauf ! propera: Боље, се- борме, vide бoгме: Хоhу, борме, Епіко Мехо! стро, ако Бога знадені

борна сукња, f. (ст.) faltenreid, plicarum plenus, Біљевићи, [m. pl.] илеме у Црмници.

cf. (разборит 2,] саборит: Ко ти реза борну бољети, болӣ, v. impf. (јуж.) 1) јуnеrgеn, doleo. —

2) (у Далм.) боли ме, т. б. болестан сам, бољело боров, а, о, бibret-, pineus, epino silvestri:

ме и т. д., frant jein, aegroto. [vide боловати). Ој на брду на борову бор се зелени бољетица, f. рана каква на тијелу која сама од боровина, f. Stieferbolj, lіgnum pіnі silvestris.

себе изи, е, bie 22Bimbe, vulnus. [cf. болећица]. | боровић, т. (у Славонији) некаке врло ситне бӧљи, ља, ље, bejjer, melior, adv. больё.

бундевице, 21rt fleiner Riirbije, cucurbitae geбољйнак, нка, m. Sіе 23ejjerung, melior rerum nus (cucurbita pepo L. var. moschata. vide conditio.

бундева 2]. бѓљма, bejjer, melius.

боровица, f. JabbolSer, juniperus communis боме, уide бoгме: Не ћу, боме, моја мила боровница, Linn. [vaccinium myrthyllus L.). мајко

Боровник, Боровника, п. врх насред Лукавице.

сукњу ?

Борогово , п. планина у Босни: и Папраћу 2. боца, f. eine jte ene 2jiange, plаntас рипблизу Борогова

gentis genus [xanthium spinosum L..]. Bòpoje, m. Mannšiame, nomen viri.

боцање, т. dim. б. бодење. бортање, п. vide боловање.

боцати, цам, dim. р. бости. [cf. 1 бацати). бортати, там, v. impf. (у Бачкој) vide боловати. боцкање, п. dim. р. боцање. Борча, f. 1) Дунавска отока, која се одваја боцкати, кам, din. р. боцати. [cf. бацкати].

према Биограду и утјече у Тамиші. — 2) боцман, т. ба 2 abrot, leienbrot, panis furсело на десној страни те отоке.

fureus. У Лозници јекмекчије имале су отбое, боса, co, barjup, nudipes: Бос као пас. прије (а сад не знам како је) прво обичне Босанац, нца, п. vіdе Бошњак: Јер Босанци сомне, или сймите, по том натренике (који Турци млидијаху —

су понајвише били као два сом уна саставbocâura, f. 1) die Bosnierin, femina Bosnensis љена један на другоме), па онда боцмане.

[cf. Бошњакиња, Бошњакупіа]. 2) [бо- боцнути, нём, v. pf. einen Ctich geben, pungo. санка) т. і. [vide] чутура, 24rt чутура, vasis [cf. боднути, баднути]. vinarii genus. Босанка чутура није плосна боцун, боцўна, т. (у ц. г.) vide [1] боца. као плоска , него је округла и дугуљаста. бочење, п. баз Ctreiten (mit Bortеп), rixаtiо. — 3) брдо више Дубровника.

бочина, f. augm. р. бок: ударио га у Сочину. Боеанлија,* m. vіdе Бошњак: Да не уд?ре бічити се, чим се, у. r. impf. jtreiten (mit 22pti Турци Босанлије

ten), rixo: он се бочи с њиме, и они се босански, кa, кo, bosnijd, bosnicus.

боче (mit mə obне међу собом и. између боси.љак, иљка, m. (једни говоре и босиок) себе). босӣ.ље, n.

Bajilienfraut, ocimum basi- бочка (игла), f. (у Ц. г.) бie Ctectnasel, acus gelicum Linn.: То је смиље и босиље. [cf. ва nus. cf. батушка, чиода [шиода, бумбача). слеђен, вeлcагею, веслиген (фeслиген), ме- бӧчњак, т. (у Ц. г.) баз ХІajcbjenjuttеr, thеса Слнђен, мислођин, ситни босиљак).

аmрulаrum. [cf. канаве). Босиљка, f. ein praennaтe, nomen feminae. бош,* празно, leer, vacuus (im tingjpiel). cf. босиљков, а, о, н. п. кита, Bajilitum, basilici. прстен [3]. бденов, т. vіdе босиљак.

бошарија,* f. vіdе исјечак. Боена, 1) Sex luр Зрпа. 2) Sag Sans Bog | бошвање, п. пient : Те је шаље на Босну поносну - и бошкати, кам, v. impf.j

cf. прстен [3]. честит у Босну полазити од честите Бо- бошки, adv. (у Бачк.) људски, лијепо, као што

сне камените 3) (у Ц. г.) надимак женски. Бог милује, Gott gejällig, ut deo placet. босоног, а, о, у једну ногу обувен ау другу Бошко, m. 9 аппӧпате, nomen viri.

бос, пие аuf einem бирe befleibet, аltero pede бoшнути, нём, v. pf., cf. прстен [3].
nudus.
.

Бошњак, Бошњака, m. Ser Bosnier, Bosnus homo. боефтиња, f. Barjupigteit, pedum nuditas. cf. [Бошњанин, Босанац, Босанлија. бостан,* m. [cf. 1 трап 2] 1) 2Rеlоnеngartet, hor- Бошњакиња,

f, vide Босанка 1. tus peponum. 2) 9teionen jelbjt, pepones Бошњакуша, et anguriae, fig. : како ради обраће зелен Бошњанин, m. Der Bosnier, Bosnius [vide Бошбостан, т.ј. прошаниће. [cf. врежа 2]. 3) њак]: Јанко гледа Рељу Бошњанина (у Црмн.) vidе врт.

бошњачки, кa, кo, Ser Doğuier, bosnorum. бостаниште, п. Ort, mo ein DRеlоtеngаrtеn gеmе. Бошњо, m. hyp. р. Бошњак.

sen, locus ubi olim pepones sati erant. bom4a,* 1) Wicfeltuch, involucrum. 2) Schürze бостанов, а, о, н. п. сјеме, 2Relonell*, peponum. der Frauen (Fürtuch), praecinctorium [vide peбостанчић, m. dim. р. бостан 3.

гача); опрежина је од саме вунене пређе бостанција, m. ber 2Јtеlоnеngärtner, hоrtulanus: различнијех боја, а бошча је од платна, па Бостанцији краставце продавати.

у ткању ишарана вуненом или памучном пребостаю, т. (у примор.) vide [врт] бостан 3: hom.

. 3) der feinste türkische Tabak, nicotiaБевојке су бостав посадиле — у бостању nae genus optimum (nicotiana macrophylla да посве цвијеће

Spr. var. cardata). бости, бодём, у. impf. jteben, pango.

бошчалук* [бок чалук), m. ein (Sejchent ролі фето, бости ее, бодём се, v. r. impf. 1) н. п. боде Hojen, Strümpfen, donum amictus: A hevojka

се крава, jie ijt jtipig, cornu petit. 2) седам ботина лука, Нит” су ткани нити су боду се волови, jtipt einer Sen alloern, corni предени, Ни у ситно брдо увођени, већ bus se invicem petunt.

Од чиста злата саљевани Боеут, т. 1) вода у Сријему (утјече у Саву брабоњак, онька, т. еіn ѕtügeltten Siegentoth, glo

ниже Раче). 2) село на утоку те воде bulus stercoris caprini: Стара баба у брау Саву.

боюке тата: Жив” ми синци, све су гола ботуља, f. (у прим.) eine Flasche, Bouteille, г...а 1. боца, f. (рі. gen. боца)j lagena. cf. Герче ,

јбрабоњање, п. За 9 ijten bеr Siege, caprae caгостара, боцун.

catio.

« PreviousContinue »