милоду, ( m. frembe Diebftödel, ligusticum levi- |Милуш, m. Hannšname, nomen viri. милодух, sticum Linn., cf. селен: Милодуха, | Милуша, f. Srauenname, nomen feminae. да се милујемо Не могу ти пута наћи ни | милче, п. у пјесми, vide миље: Зора виче, двору доћи Од висине вите јеле, од задуа

милодуа

Милоје, т. Тannšname, nomen viri.
милојица, m. cf. [vide] златоје.
Милојка, f. 1) Srauenname, nomen feminae.

2) [милојка] баз Majolita-Sejmirr, vasis fictilis genus. [vide бокар]. cf. мајолика. Милојко, т. ìannšname, nomen viri. милокован, вна, вно, liebenšwürbig, sem man gut jein muß, amabilis: није лијепа, али је милокрвна.

Милорад, m. Manušname, nomen viri.
Милосав (Милосав), m. Mann name, nomen viri.
милосан, сна, сно, vide милостан.

милосник, лосника, m. (у војв.) ber Diebаbеr,
amasius. cf. [швалер;] љубовник.

Хајд на воду, милче

1. Mâь, m. Mannsname, nomen viri.

2. миљ, т. (у прим.) vide [2] миља: С једним
се колачем може сто миља проћи, а су сто
колача један миљ.

1. Миља, f. hyp. v. Миљана и. Милица.
2. миља, f. біе Meile, miliare. cf. [2] мй.
миљак[*], љка, m. баš Srunbjtüd, fundus. [cf. ми-
лаһ].

Миљана, f. Granenname, nomen feminae.
милар, миљара, m. (у Ц. г.) хиљада литара,
Zaujenb, mile: Баба ђеда продавала Кроз

назаре за миљаре

Миљацка, f. вода што тече кроз Сарајево: Сарајево, што си потавњело? Или те је куга поморила, Ил Миљацка вода поплавила милосница, f. (у војв.) bie Beliebte, amasia. [cf. | маље, п. (ст.) баз Éieb (waš einem lieb ift), amor, љубазница, љубовница, швалерка]. милосрђе, п. (у Дубр.) bie Barmherzigfcit, mi- | Миљен, m. Жann nаmе, nomen viri. sericordia: Госпа од милосрђа, stirche ber barmherzigen Frau.

нака

deliciae [cf. милче]: Ој ђевојко, миље моје! миљење [гмиљење], п. baš &rießen, reptatio. миљети, милим, [гмиљети] v. impf. (јуж.) frie= феn, repo.

Миљешёвка, f. (ст.) vide Милошева: Док начини цркву код Требиња Миљешевку на Хер

цеговини

милост, милости, f. (1ос. милости) 1) біе пабе, gratia, favor: На милости, царе господине 2) bie Wiebe, amor, cf. милошта [(милошћа) 1]: Нема лица без црвена винца, Ни радости без зелена венца, Ни милости без туђа ју- | Миљка, f. Grauenname, nomen feminae. 3) bie Libešgabe, munus: Браћа сеју | Миљко, т. Жаппзнатe, nomen viri. врло миловала, Сваку су јој милост доно- мимо, (mit acc.) vorbei, praeter: Ни убиј, Боже, сила, Најпослије ноже оковане мимо свијет, ни помози, Боже, мимо свијет; Минух моми мимо двор мимогред, im Borbeigehen, obiter, in transitu. [vide гредом].

милостан [милосан], сна, сно, vide мио [1]: Ал' ти жалиш милосна ђевера Докле нађе милоснога кума Све за славу Бога ми

лоснога

милостив, а, о,
gnäbig, barmherzig, cle-
милостиван, вна, вно, mens: Боже милостиви,

мимойлажење, п. баз Borbeigeben, zò praeterire. мимойлазити, зим, v. impf. vorbeigeben, praetereo.

ти помози (говоре гдјекоји Срби кадгод уз- мимойлазити се, зам се, ѵ. r. impf. bei einanдахну и зијевају).

милостиња, f. баз [mojen, eleemosyna. милота, f. vide милина.

Милош, т. Жannéname, nomen viri.

Милошева, f. намастир у Херцеговини (чини ми се да је сад пуст), cf. Миљешевка, Милешева: Колика је Милошева, да је пуна поскурица!

Милошева Скакала, n. pl. тако се зове једно мјесто у Јадру код Гњиле гдје имају четири камена ударена у земљу: два одакле кажу

der vorbeigehen ohne sich zu sehen, praetereo praeter amicum quin eum videam aut ille me. мимойћи (мимойћи), мимойдём (мимоиђем), [мимоћи] v. pf. кога, vorbeigeben, praetereo. [vide проћи 1].

мимойћи (мимойћи) се, мимойдем (мимойђем) се, (cf. мимоћи ce) v. r. pf. c ким, bei еінander vorbeigehen ohne sich zu sehen, praetereo praeter amicum quin eum videam, aut ille me. cf. разминути се.

да је Милош (Обилић) скочно, а два гдје | мимоодац, оца, m. vide мимоходац. је скочио, али је ово камење тако раздалеко | мимфоци, мимòодака, m. pl. vide мимохоци. да се не може вјеровати, него се само при- | мимопросава, f. cf. шипер-пеана. повиједа као у Далмацији за Краљевића ска

кала.

милошта, f. 1) vide милост 2. 2) cf. [vide]
милошћа, у златоје.

Милука, f. Уrauenname, nomen feminae.
Милун, т. Жаnnšname, nomen viri.
Милунка, f. Уrauenname, nomen feminae.
Милутин, т. ìannšname, nomen viri.

мимоћи, мимођем, vide мимоићи.
[мимоћи се, vide мимоићи се.]

мимоходац, хоца, [мимоодац] m. (око Сиња)
ein Boriübergebenber, praeteriens.
мимохоци, мимоходака, [мимооци] m. pl. (у
Земуну) ein furzer epileptijcher Baroryêmuš, pа-
roxysmus epilepticus praeteriens.

мина, f. (зап.) vide мијена.

миндер,* m. bie Natraße, stragulum: На мин-
Деру и свилном душеку
миндрос, ш. (у војв.) узети кога на миндрос,
durchbeuteln, excutio.

минђуше,* минђуша, f. pl. Sіе Dbrgehänge, inau-
ris. [vide] обоци, cf. брњице.
минђушице, f. pl. dim. v. минђуше.

миру Ришћанскоме ! 7) чире мире, око
тебе девет браће било (у шали мјесто бајања
да би чира нестало).

1. Múpa, f. 1) Frauenname, nomen feminae.
2) [мира] (gen. com.) ко се чини миран, и
готово само у овој пословици: испод мире
девет (т. 6. ђавола) вире.

минеј, m. bаš Жenäon (Mqraior), ein Rirdhen= | 2. мира, f. [зап.] vide мјера.
buch, menaeum.

3. мира, f. hyp. v. мирица.

минејски, ка, ко, н. п. слова, cyrillijche Drud-| мираз, мираза, m. bie Érbjchaft, hereditas: lettern, zum Unterschied von der Handschrift. остало му од мираза. [vide женинство]. cf.

минити се, миним се, (зап.) vide мијенити се. прћија. минле* [миле], лета, n. Bolt, gens [cf. милет]: | |миран, рна, рно, friebfertig, rußig, mansuetus. пасје минле! Седамдесет и седам минлёта. мирач, мирача, m. (зап.) vide мјерач. минут, минута, m. (у војв.) біе Dìinute, minu-| мирачина, f. (зап.) vide мјерачина.

tum. cf. [vide] час.

мирашчија,* m. ber Erbe, heres.

ten, exosculatio die Christi natalitio. мирбожати се, жам се, v. r. impf. fih füßeн (und den Frieden Gottes wünschen) zu Weihnachten, invicem se exosculari die natali Domini. cf. Божић.

минути, минём, v. pf. 1) borbeigehen (bei einem | мирбожање, n. baš gegenjeitige Rüjjen zu BeinaDrte), praetereo (locum), cf. [vide] проћи [1]: Минух моми мимо двор Ко стар мине, нека Бога моли, Ко млад мине, нека ружу бере - 2) vergehen, vorbeijein, transeo, abeo: Љето сине па и мине; Није зиме док Божић не мине. cf. [vide] проћи [2]. - 3) vide отићи [1]: Отлен Бајо у Заљути мину 4) nicht treffen, praetervolo, cf. [vide] про

мирбожити се, жим се, v. r. pf. [u. impf.] fich küssen auf Weihnachten, exosculari se die natali Domini.

машити: Опремао се човјек (који се био скоро | Мирен, m. Mannšname, nomen viri.

оженио) на војску, а жена увразила конац | 1. мирење, п. 1) баз Beruhigen, riebemachen, paу иглу да нешто зашије; али будући да није cificatio. 2) das (angenehme) Riechen, odor. добро видјела, за то није могла одмах да | 2. мирење, п. (зап.) vide мјерење.

уврзе, него промашала мимо ушице иглене | Миридит, m. eine Segens in bem Sebiete von Stu говорећи: "мини га сабља, мини га пушка!" tavi: И покупи Миридита равна, Покрај као да муж рече да она њему врача; али мора све Латине љуте

5)

мирија,* f. bіе babe, vectigal, [vide] пореза,

с. Дација, данак: Ни мирија царева да прође мирила, п. pl. (зап.) vide мјерила. мирис [мирлис], m. ber Boblgeruh, odor. [cf. мир 3, благовоње, задух]. мирисавка, f. 1) bie Musateller-Zraube, muštatTraube, uva muscata. [vide тамјаника]. cf. тамњаника. 2) (у Уж. н.) Wrt Birnen, piri genus [pirus communis L. var.]. мирисање, n. баз Hießen, odor et odoratio.

он опази шта је па рече: „минуло је мене | свако добро, кад сам ја тебе узео." entgeben, evado: И ти Турске не минуо руке мињање, п. (зап.) vide мијењање. мињати, мињам, (зап.) vide мијењати. мињати се, мињам се, (зап.) vide мијењати се. мињач, мињача, т. (зап.) vide мјењач. мио, мила, мило, 1) lieb, carus. [cf. драг 2, милани, милени, милостан (милосан)]. 2) (у Хрв.) мени га је мило, іф bebauere in (aber bоф: он ми је мио, ih habe iђn gern), cf. жао [16, жалити 2]. 3) н. п. нема воћке | мирисати, миришем, v. impf. riehen, oleo et

(на дрвету) ни од мила, gar nichts, nihil. Миобрат, m. Mannšname, nomen viri. Миодраг, m. Hannšname, nomen viri. мйољача, f. vide михољача. Миољ дан, m. vide Михољ дан. миољштак, m. vide михољштак. мйпавица, cf. пипавица.

odoror [cf. воњати, 2 мирити]: мирише ружа; ја миришем ружу; Чим миришу њедра твоја: Или смиљем ил' босиљем, Или душом ђевојачком?

1. мирити, мирим, v. impf. berubigen, paco.
2. мирити, рим, v. impf. vießen, oleo, cf. [vide]
мирисати: Врло мири цвијеће карафиље

мир, мира, m. 1) (instr. миром) ber ribe, рах. 3. мирити, рим, (зап.) vide мјерити. 2) (instr. миром) Griebe, Rube, pax [cf. мирити се, мирим се, v. r. impf. riebe madhen, зевак]: сједи с миром (док није било с чи- de pace ago. ром). - 3) (особито у пјесмама) vide ми- мирица, f. (зап.) vide мјерица. рис : Миром мирише 4) (у Хрв.) с миром, миричица, f. dim. v. мирица. vide свагда. - 5) (instr. миром) (у приморју) миришљив, а, о, mobIriechenb, bene olens. vide зид: Двори миром саграђени 6) (у Мирјана, f. Grauenname, nomen feminae. Паштровићима кад се наздравља) vide сви | Мирко, m. Mannšname, nomen viri.

јет [1]: Да ни Господини Бог поможе духов- | мирковача, f. (у Сријему) некако бијело (?) нике и од осталијех домова, који поју по грoжhe, Rothschwänzel, vitis genus.

мирлис, m. (у Далм.) vide мирис.
мирност, мирности, f. vide мирноћа.
мирноћа, f. bie Sriebjertigfeit, mansuetudo. [cf.
мирност, мирота].

мировање, п. baš Rubigjein, quies.

мировати, мирујем, v. impf. rubig jein, sum qui

etus.

Мисирлија, * m. 1) ber egyptier, Aegyptius. cf. [vide] Мисирац. - 2) [мисирлија] мисирски дукат: Веће дај ти жутих мисирлија мисирски, ка, ко, н. п. повјесмо, äguptij, аеgyptiacus: Уз преслицу Мисирско повје

смо

мисити, мисим, (зап.) vide мијесити.

мировна, f. (у Хрв.) etwa bie Husjöhnung, pla- | мискал,* m. ein Solbgewicht, pondus: За брата

catio.

Миродар, m. Hannšname, nomen viri.
мирођија, f. vide копар: у свакој чорби ми-
рођија (ко се мијеша у свашта).
мироков, m. Уriebenšjtifter, pacificator: Мирокове
у кметове, оштра сабљо!
мироносница, f. која носи мир, біе беn ribен
bringt, quae pacem fert: Доведоше снае наше
мироноснице, Смири, снао, ови станак, сми-
рио те Бог

Миросав (Миросав), m. Mannšname, nomen viri.
Миросава, f. Grauenname, nomen feminae.
[миросање, п. Salbung, confirmatio; види s. v.
врбица 2.]

би дала мискал злата
мисли-гусле, у загонеци, cf. сендерика.
мислити, лим, v. impf. [cf. мишљети,

(млити), теминити: 1)] benten, cogito. [- 2) vide цијенити 3].

мислођин (мислођин), m. (по југоз. кр.) Wrt Blume, herba quaedam [vide босиљак]: Ибрик

носи, мислођин залива

мйсник, m. 1) (зап.) vide мјесник. - 2) код
кршћ.) ber 23rieter, sacerdos. [vide свештеник].
cf. редовник.

мистав, а, о, (зан.) vide мјестав.
мйстимице, (зап.) vide мјестимице.
мистичав, а, о, (зап.) vide мјестичав.
мисто, п. (зап.) vide мјесто.

мирота, f. vide мирноћа: Нема љета што Бурђева данка, Ни мироте што невјесте младе мистрија, f. біе Relle, Maurer-Relle, trulla. Мироч, Мироча, m. Berg (an ber Donau) zwijchen | мит, мита, m. bie Beftebung (baš Bels), largitio: Пореч ипд Брза паланка.

мируцање, n. dim. v. умирање.

суди по миту; узима мит. cf. мито [1]. Мита, m. (ист.) vide Мито 2.

мирўцати, мирӳцам, v. impf. dim. v. умирати. | Мйтар, тра, m. vide Димитрије. Приповиједа се да је неко запитао пона: мру | митарење, п. баз ebern, mutatio pennarum. ли људи, а он одговорио: „мируцају“ (премда митарити се, митарим се, v. r. impf. (у Дубр.) су многи мрли као од помора неког); а кад sich federn, pennas mutare.

му умре попадија, он на таково питање одговори: „помрије сав свијет. " Мирчета, m. Жанšname, nomen viri. мйса, f. 1) (in бет Жunbe ber röm. Gerben) bie Messe, missa. cf. [2] Mama [2]. 2) (in dem Munde der griechischen Serben) eine lateinische Kirche, templum Latinorum. У Зворнику има једна зидина, која се зове Маџарска миса. мисао, сли, f. (1ос. мисли, gen. pl. мисли, мислима) бет Зеbanfe, cogitatio. мисаон, а, о, беòäýtig, consideratus: Она j'

стидна и мисона

мисец, т. (зап.) vide мјесец.

мйсечарка, f. (зап.) vide мјесечарка.

мйсечина, f. (зап.) vide мјесечина.

мисечев, а, о, (зап.) vide мјесечев.

мисечић, m. (зап.) vide мјесечић.

мисечни, на, но, (зап.) vide мјесечни.

мисечњак, m. (зап.) vide мјесечњак.

мити, мијем, v. impf. ben äopf wajhen, lavare caput. cf. измити.

мити се, мијем се, v. r. impf. feinen Ropf wa schen (d. i. den ganzen), lavo caput meum. Múтити, мûтĤм, v. impf. bestechen, pecunia cor

rumpo.

митник, m. (у Ц. г.) који прима мит, ein be

ftechlicher Menjch, homo venalis: Каматника, секо, и митника

митњак, m. (у Сријему) коњ, или во, који се добро држи (као да се мити), ein fers обет Ochs so gut gepflegt wird.

мито, 1) n. vide мит: И у кмество сиједали
криво, и проклето узимали мито 2)
[Мито] m. (јуж.) һур. о. Митар. [cf. Мита].
1. мйтрa, f. die Bischofsmüße, mitra episcopi.
2. Митра, f. Усаменнате, nomen feminae. [c.
Дмитра].

Мисир,* Мисира, m. Hegupten, Aegyptus, terra | Митрић, Митрића, m. dim. v. Митар.

Mizraim.

Миейрац, рца, m. ein Hegyptier, Aegyptius. [cf.
Мисирлија 1].

миейрача, f. бијела бундева, cine Art pon ür

biß, cucurbitae genus. cf. [vide] бундева [2]. Мисирка, f. 1) біе Hegyptierin, Aegyptia [vide Мисиркиња]: Остави ми Мисирку ђевојку - 2) vide будија.

Мисиркиња, f. bie Hegyptierin, Aegyptia. [cf. Мисирка 1].

Митров дан, ва дне, т. бaš Seft be beil. De

metrius, festum S. Demetrii, die 26. Octob.
[cf. Дмитров дан]: Митров данак ајдучки
растанак

митровачки, ка, ко, von Mitromiß.
Митровица, f. [ef. Дмитровица] 1) варош у
Сријему. - 2) варош у Косову.
Митровкиња, f. bie Mitromißerin: Митровица крај
Саве столица, На њој седи млада Митров-

киња

митровски, ка, ко, у пјесми мјесто Митро-|миц по миц, кад се казује како се ко полако

вачки: У лијепу шеру Митровици, У некака

Митровска Диздара

помицао, н. п. пужући уз дрво, Caut, eine Langjame Bewegung zu bezeichnen, vox exprimendo motui gravi ac lento.

Миџан, m. (у Ц. г.) мушки надимак.

Митровчанин, m. (pl. Митровчани) ein Dlitro-
wizer.
митровштак, m. ber ben beil. Demeter zum Man | Миџор, т. (у Ц. г.) мушки надимак.

patron hat, Demetricola (?), cliens S. Demetrii. | миш, m. (pl. мӥши, мишеви, миша, мишева) біе митрополија, f. bie Metropolie (Refibenz без Те tropoliten), sedes metropolitae.

митрополит, m. ber Metropolit, metropolita.

Maus, mus [musculus L.].
Миша, m. (ист.) vide Мишо.
мишавина, f. (зап.) vide мјешавина.

митрополитов, а, о, без Metropoliten, metropolitae. | мишај, m. (зан.) vide мјешај. митрополитски, ка, ко, Metropoliten, metropo-| мишаја, m. (зап.) vide мјешаја.

litanus.

1. Мића, m. (ист.) vide Мићо.

2. Mìha, m. Mannsname, nomen viri.

мишајица, f. (зап.) vide мјешајица.
мишање, п. (зап.) vide мијешање.
мишаоница, f. (зап.) vide мјешаоница.

3.мића, f. (у Боци) біє &unte. [vide витиљ 1]. | Мишар, m. 1) bene an ber Sawe, eine Štunbe

cf. фитиљ.

Мићан, m. Жannšname, nomen viri.'
мићење, п. баз Bejtehen, corruptio, largitio.
мићиволдос, cf. толдос (само у оној загонеци).
Мићо, m. (јуж.) һур. о. Митар. [cf. 1 Мића].
миур, т. (јуж. и зап.) vide мехур.
мих [миј], m. (зап.) vide мијех.

[Михаило (Мијаило), m. Mannšname, nomen viri. | мишати се, мишам се, (зап.) vide мијешати се. cf. Мијајло.] мишевина, f. vide мишјак. [Михат (Мијат), m. Mannšname, nomen viri.] | мишење, п. (зап.) vide мијешење. михољача (мијољача, миољача], f. (у Ц. г.) мишетина, f. augm. v. [1] мишина. воћка која доспијева о Михољу дне, ein Dbft- | 1. мишина, f. (зап.) vide мјешина. baum, beffen Fruit gegen Michaelis (29. Gept.) 2. мйшина, f. (у Паштр.) некаква трава у које reift, pomus circa festum Arch. Michaelis ma- је бијел цвијет као прстенак, Wrt flanze, herba quaedam.

turans [pirus communis I. var.].

Михољ [Мијољ, Миољ] дан, ља дне, т. баз мишиница, f. dim. v. [1] мишина. Fest des Erzeng. Michael, festum Arch. Micha-мùшиh, m. das Wäuschen, die junge Maus, muselis, die 29. Sept.

михољштак [мијољштак, миољштак], m. ber Michael (den Erzengel) als Hauspatron verehrt, cliens Arch. Michaelis.

culus.

femina.

мишјак, m. ber Mäujefoth, muscerda, stercus murinum. [cf. мишевина].

мица, f. hyp. v. мицина. Кад се баје од мицине бајалица на кућноме прагу прекрштајући брадвом по мицини говори: „У мице девет мужева, свијех девет отишло на вој-| мишјакиња, f. ber Sübnerbarm, alsine media L.

ску, од девет дошло осам, од осам седам, од седам шест, од шест пет, од пет четири, од четири три, од три два, од два један, од једнога ниједан. Бјежи, мицо, посјећ ћу те! Не сијеци ме, побјећи ћу.“ Овако она изговори ово три пута и сваки пут на пошљетку удара брадвом у праг. мицаник, мицаника, m. (у Ц. г.) vide обарача. мйцање, п. баз Bewegen, motio.

мйцати, мичём, v. impf. 1) bewegen, moveo.

2) wiegen, pondero, [vide 1 тежити 2] cf. теглити: Она пуца што су под гроце, Она мичу

по по оке злата

[stellaria media L.].

мишји, шја, mje, Maus, murinus.
мишка, 1) ber Wrim, brachium, [vide] мишица [1
и 2], cf. рука: Ни којој се крајини рије-
чима не молили, благом откупљивали, ни са
снагом покорили, но свакој обранили, и осве-
тили: пријатељима језиком из уста, душма-
нима оружјем из рука, оштром сабљом, јаком
мишком, добром згодом, а све с помоћу
Божјом (кад се напија). - 2) [Мишка] m.
(ист.) vide Мишко.

мишкаки, adj. indecl. mäufebredfarben, coloris

stercoris murini.

мйцати се, мичём се, v. r. impf. 1) fich bewe= | Мишко, m. (јуж.) vide Мишо. [cf. Мишка 2]. gen, moveor. 2) fortgehen, abeo: нека се мишкулаш, т. коњ магареће длаке, mausfables мичу с моје земље.

яйцац! in ber Erzählung ftatt мичи, вуци.
мице, мица, f. pl. bie Dìüble (als Épiel), mola
lusoria. cf. лекови.

мицина (cf. ницина), f. bie Beule, tuber.

Pferd, equus coloris murini.

Мишљен, т. 1) Mann name, nomen viri. 2) (ст.) Кроз Мишљен гору на воду Мишљеновац, овца, m. зидине од старога града у Крбави под гором Височицом на сухој

међи, eine Huine in Aroatien, parietinae quaedam.

мишљење, п. баз Denten, cogitatio. [cf. теми-
њење].

мишљети, мислим, (по југоз. кр.) vide мислити:
Стаде мишљет Сарајлија Мујо: Ал' ће љу-
бит булу удовицу, Али ону под прстен ђе-
војку Стадох мишљот и размишљат
мишница, f. (зап.) vide мјешница.
мишнице, f. pl. (зан.) vide мијешнице.
мишња, f. (зап.) vide мијешња.

Мишо, т. (јуж.) һур. в. Михаило. [cf. Миша,
Мишко, Мишка].

да није добро да дијете гледа у мјесец, јер кажу да га мјесец пије.

мјесечарка, f. [јуж.] т. j. ротква, бег Monatretig,
raphani genus [raphanus sativus radicula L.;
cf. ротквица 2].

мјесечев, а, о, [јуж.] бem Monbe gehörig, lunae :
Мјесечеву првобратучеду -
мјесечина, f. (јуж.) 1) ber Monbjdjein, fulgor
lunae. 2) женско вријеме, баз Жоnatlidhe,
menstrum. [vide вријеме 3]. cf. прање.
мјесечић, м. (јуж.) Жонбеšjon, filius lunae. cf.
месечић.

---

мјесечни, на, но, (јуж.) monatlid, menstruus. мишовит (мишовит), а, о, (зап.) vide мјешовит. | мјесечник, m. (у Дубр.) eine Wrt flange, herba мишоловка, f. 1) bie mausfalle, decipula. [vide quaedam.

кљуса]. с. ступица. - 2) ber Räujefalf (öjterr. | мјесечњак, m. [јуж.] ber lonòjütige, lunaticus.
2Binomahel, frain, постовка), buteo. cf. [vide] [сf. ноћник (нотњик) 2].
мишар [3].

мишомор, т. баз Räujegift, Жänjepulver, vene-
num adversus mures, arsenicum. [cf. сичан].
миштании, т. (зап.) vide мјештанин.
миштанка, f. (зап.) vide мјештанка.
миштански, ка, ко, (зап.) vide мјештански.
миштанчица, f. dim. v. миштанка.
мишћетинка, f. (у Уж. н.) Wrt Birnen, piri ge-
nus [pirus communis L. var.].
мишчић, m. dim. v. мих.

мёд, f. [јуж.] 1) baš Rupfer, cuprum. cf. ба-
кар [1]. 2) (жута) Mejjing, orichaleum. cf. |
пиринач [2, тумбак].

мјёден, а, о, [јуж.] 1) fupfern, cupreus.

2)

mejfingen, ex orichalco factus. мједеница, f. (јуж.) мало звонце од мједи, ein Glöckchen von Bronze, campanula aenea. cf. бронза [2, мједењача 1, цингара].

мједењак, мједењака, m. [јуж.] т. ј. прстен, ein Ring von Bronze, anulus aeneus.

дењак.

мједењача, f. 1) (јуж.) vide мједеница.

мјесник, т. (у Скадру) човјек из каквога мјеcra, Bewohner eines gewissen Ortes. [vide mjeштанин 1].

мјестав, а, о, (јуж.) (у Далм.) на једном мје

сту овако а на другом онако, н. п. ова је година мјестава, т. ј. није свуда једнако родила. cf. [vide] мјестичав. мјестимице, (јуж.) an Drt uns Stelle, in loco

ipso, in locum ipsum: знам мјестимице (н. п. гдје је то); показао му мјестимице; одвео га мјестимице.

мјестичав, а, о, [јуж.] flefig, maculosus. [cf. маћав, мјестав].

мјесто, п. (pl. gen. мјеста) (јуж.) 1) ber Drt,

а, locus: скочити с мјеста, т. ј. не из затрке, из бет Stans. 2) (у Херц.) vide варош (аиф [1]град [1]). — 3) мјесто мене, (auch Statt, Stelle, locus. [cf. меште]. 4) убити кога на мјесто, maujetost.

cf. ме-| Мјёт, m. vide Мљет.

мјехир, мјехира, [мјеир], m. (у Боци) vide 2) мјехур.

(у Хрв.) eine fupferne Dünge, numus cupreus. | мјёхур [мијур, миур], m. (јуж.) bie Blaje, vesica. мјейр, мјейра, m. (у Боци) vide мјехир.

cf. [мјехир (мјеир),] бешика [2].

мјењач, мјењача, m. ber Bedosler, numularius. | |мјехчић, m. (у Боци) dim. v. мијех, cf. [vide]

мјешчић: Игра баба и мјехчић, И ђевојка и ђетић: Боље баба и мјехчић| Но ђевојка и ђетић.

мјерач, мјерача, m. (у Хрв.) ber anómejjer, geo-| мјешавина, f. (јуж.) 1) Semengjel, mixtura. 2) н. п. он нема у том никаке мјешавине, Antheil, pars.

metres.

мјерачина, f. (у Хрв.) біе Meßfunjt, ars metiendi.
мјерење, п. (јуж.) 1) баз Терен, mensio. - 2)
Meßen,
das Wägen, pensio.

мјёрила, п. pl. (у Дубр.) біе halmage, libra.
cf. [боланџа, теразије 1,] терезије.
мјерити, рим, v. impf. (јуж.) 1) mejjen, metior.
2) wägen, pendo. [cf. теглити 3, поте- |
зати 3].
мјерица, f. (јуж.) 1) cin efäß (Rorb) von Bajt,
corbis genus.
2) (у Хрв.) Wet Maß (3. 8.

für Getreide), modii genus. мјеричица, f. dim. v. мјерица.

мјешај, ш. (јуж.) vide мијешња [1]. .
мjeшája, m. (jyx.) der Mundbäcker, pistor dome-

sticus.

мјешајица, f. [јуж.] жена која мијеси хљеб, eine
Frau welche das Brot bereitet, quae parat panem.
мјешанија, f. (у Дубр.) vide [варица 1] вӑра.
мјешаоница, f. (јуж.) баз Зimmer (ber Drt), wo
Brot bereitet wird, Bäckerwerkstatt, pistrina.
мјешетина, f. augm. v. мјешина.
мјешина, f. (јуж.) [cf. тулум] 1) ber [au,
uter. 2) ber Balg, pellis.

мјесец, т. (јуж.) (Пос. мјесецу) 1) ber Donб, мјешиница, f. dim. v. мјешина.

luna. - 2) ber Monat, mensis. У Рисну кажу | мјешница, f. (на Корчули и у Дубр.) као гадље