муштва [*], Г. (у Бачк.) од туча чиме чизмари | муштулугџија [(муштулукчија)*], m. ber ben Boтуку бон. thenlohn anspricht, qui petit mercedem nuncii. cf. женидба. муштерија,* f. [1)] bie uns[ßaft, ber Runde, Ser Räufer, emtor: А. По што је то? Б. Ко је | муштулук[*], m. ber Bothenlohn, merces nuncii. муштерија? - Ако си муштерија, ласно | муштулукчија[*], m. vide муштулугџија. ћемо се погодити. cf. [vide 1] купац. 2) бег мушулин, мушулина, m. (у војводству по варошима) Mulinet, panni genus: И кецељу бела мушулина Berber, conquisitor: Којино је цури муштерија - Чему си муштерија? was möchteft bu? H 1. на, mit loc. и. асс. 1) н. п. носи на глави, јаше на коњу, стоји на брду, погинуо на Косову, auf, in. - 2) на небу, am Dimmel, 3) на главу, quf, in (cum acс.): метни на главу, узјаши на коња, поини се на брдо, отишао на Косово. 4) на војску, іn бен Arieg, in bellum. - 5) прије божића на недјељу дана, auf eine Bodje, ad. 6) на моју cpehy, zu meinem Glück, bona mea fortuna. 7) узети што на душу, bej mören, juro. 8) узети кога на вјеру да му ништа не ће бити; узети што на вјеру, т. ј. на вересију, auf Kredit. 9) промијенити што на боље, auf, in: жив је и здрав дерао и на бољу промијенио! 2.на, interj. a! en tibi; нате, ба баb ibr's, en vobis. cf. нај [1, 2 ма 1, мај]. наазар,* m. ein türtijher Beamter: Наазару цареву већилу набавити, вим, v. pf. perichaffen, comparo. [cf. добавити, прибавити, прикрмити 2, намаћи 3], набављање, п. баз Berjajfen, comparatio. набављати, љам, v. impf. verhaffen, comparo. набављач, набављача, m. ber Sieferer, praebitor. набадање, п. 1) баз Wnjtecfen, lufjteđen, fixio. 2) das Anstechen, compunctio. набадати, набадам, v. impf. 1) auffteđen, figo, н. п. трешње на иглу. 2) н. п. опанке, anjtedjen, compungo. Опанци пошто се остружу и покиселе, најприје се окруже, па се онда набоду, т. ј. врхом од ножа начине се свуд унаоколо јамице кроз које се провлачи онута кад се граде. набайвање, п. vide набахивање. набайвати, баујем, vide набахивати. набалати се, лам се, v. r. pf. (у Ц. г.) vide [најести се] натоварити се: Свега чеса по залогај, А зеља се набалај. набанути, нём, vide набахнути. набањати се, њам се, v. r. pf. (у Ц. г.) vide [најести се] набалати се. набахнути [набанути], нêм, v. pf. на кога, anfabren, invehor. набацати, цам, v. pf. in lenge anmerfen, conjicio abunde, porrigo. [cf. натурати 2]. набацивање, п. баз Xmmerfen (3. В. без Заит3), injectio. [cf. натурање]. набацивати, бацујем, v. impf. anwerfen, injicio. [с. натурати 1]. набацити, набацим, v. pf. н. п. замку коњу на врат који се не да ухватити, Sarauf werfen, injicio. [vide наметнути 1]. набелити, набелим, (ист.) vide набијелити. набелити се, набелим се, (ист.) vide набије лити се. набигузица, f. u. m. ber фmaroßer, bie Ефта rogerin, parasitus, parasita (proprie b. d. culi farctor). [cf. муктопрц, пустосват, пустосватица]. Сви сватови који немају службе у шали зову се набигузице или пустосватице. набијање, п. 1) baš olagen an etmas, fixio. 2) das Spießen, adactio stipitis per medium hominem. 3) das Stopfen, farctio. 4) то Stampfen, tunsio, tusio. 5) das Laden, Tò implere. 6) baš fich fatt effen, To ventrem 7) das Schlagen (des Flachses, Hanfs), implere. tunsio. - 8) das Belästigen durch öftere Besuche, oder längeres Aufhalten. набијати, набијам, v. impf. 1) н. п. обруч на кацу, inauflagen, anjilagen, figo. - 2) кога на колац, іріеßen, adigere stipitem per medium hominem. [cf. намицати 2, натицати 1]. 3) ftopfen, farcio 3. . брашно, да више стане (у врећу или у чанак). 4) ftampfen, tundo. - 5) пушку, laben, impleo. cf. [vide] пунити [2]. — 6) набијати г. 6) набијати г....y, fich fatt ejen, ventrem impleo. - 7) кудјељу, іýlagen, tundo. 8) коме огњиште. cf. набити [8]. набијати се, набијам се, v. r. impf. і ро anejjen, ventrem impleo. набијач, набијача, m. који што набија. набасати, сам, v. pf. на што, unverjehenß mor= | набијача, f. (у Боци) дрво којим се туче ба auf ftoßen, offendo in aliquid. cf. [vide] нагазити [1]. набахивање [набаивање], п. баз Infahren, in vectio. набахивати, бахујем, [набаивати] v. impf. на кога, anfabren, invehor. калај. набијелити, набијелим, v. pf. [јуж.] Cinem Bеі auflegen, fuco. набијелити се, набијелим се, ѵ. г. pf. [јуж.] Weiß auflegen, fucare se. набилити, набилим, (зап.) vide набијелити. набилити се, набилим се, (зап.) vide набије лити се. набирање, п. 1) біе Érnte (Беhjung), messis. набирати се, набирам се, ѵ. r. pf. fich jatt flau- manden mit бpe! anfahren, invehor in aliquem, exclamans бре! [cf. набусивати]. [набрекивати се, ѵ. г. о. набрекивати; cf. набрецивати се.] набрекнути, нём, v. pf. einen mit бре! anfahren, excipere alliquem voce бре! набрендити, диам, v. pf. (у Сријему) anlaufen, intumesco, cf. [vide] отећи [1]: усне му набрендиле. набрецивање, n. vide набрекивање. набирачити, бирачим, v. pf. (у Хрв.) паф[ejen, | набрецивати се, брецујем се, v. r. impf. vide racemor. cf. напабирчити, напаљетковати. набрекивати се. набити, набијем, v. pf. 1) н. п. обруч на буре, набрецит, а, о, anfahrens, vehemens. Ben, adigere stipitem per medium hominem. | набризгати, гам, v. pf. na gewinnen, erjeßen, suf[cf. намаћи 4]. 3) ftopfen, farcio [cf. нагњести], н. п. брашно да више стане у врећу или у чанак. 4) кућу, [tampfen, tundere. | 5) пушку, laben, impleo. cf. [vide] напунити [2]. - 6) набити г....у, т.ј. најести 7) Kудjелу, schlagen, tundo. 8) набити коме огњиште, т. ј. досадити му честим долажењем или дугијем код њега бављењем или чашћењем. ficio: кад се крава ујутру помузе, па у вече нема млијека онда кажу: није набризгала. набројити, набројим, v. pf. baraufzählen, adnumero: На слугина плећа набројише Тридест и шест златни буздована набројити се, набројам се, v. r. pf. fich fatt zählen, satis numerasse. се. набрстити, тим, v. pf. н. п. набрстило воће, т. ј. нацупило, ausjcolagen, gemmas protrudo. набрусити, набрӳсам, v. pf. weßen, exacuo. cf. оштрити. набрусити се, набрӯсим се, v. r. pf. vide paсрдити се. набити се, набијем се, ѵ. г. pf. fich voll anejjen, satis comedisse. [vide најести се]. наблаговати се, наблагујем се, ѵ. r. pf. fih jatt efjen, satis comedisse. [vide најести се]. наблизу (на близу), naђe, propeе. [vide близу]. | набрчати, чим, v. pf. anftoßen auf etmas, offendo. набљувати, набљујем, v. pf. voll bremen, vomitu набрчити, набрчим, v. pf. т. ј. точак, т. ј. у impleo. набодица, f. (у Хрв.) који налијеће на другога, ber tänter, homo litigiosus. [vide] налетица, cf. набрчко. набој, т. 1) Sunbe an ber Goble, vom Bar gehen, solea vulnerata eundo. 2) аnd von Erde (die zwischen Vretern eingeschlossen werden, bis bie Erbe fejt trodnet), paries terreus. - 3) (у Хрв.) оно што се метне у пушку. vide хитац[2]. набојит, а, о, н. п. грожђе, пуно пуца, bicht, densus. набокати се, набокам се, v. r. pf. [vide] најести се (напунити бокове), i voll effen, ven-| trem impleo. набор, т. біе Balte (3. B. im Dembe), plica, sinus. набости, бодем, v. pf. 1) anfpießen, figo. - 2) н. п. опанке, anftedjen, compungo. cf. наба дати. набоцати, цам, v. pf. н. п. хљеб, anteen, compungo. главчину ударити спице, н. п. колар је то- набурити се, набурим се, v. r. pf. zornig jein вати. набусит, а, о, zornig, gäbzornig, iracundus. [vide осорљив]. набућити се, набућим се, v. r. pf. anbaufфen, intumesco. набухнути, нем, (набухао, хла) v. pf. (у Дубр.) anlaufen, anschwellen, intumesco [vide отеhи 1]: набухао човјек у лицу; набухле руке од набрајање, п. баз Wufzählen, adnumeratio. набрајати, набрајам, v. impf. außäblen, numero. набрати, берем, v. pf. 1) ernten, meto: набрао ове године пун кош кукуруза. 2) набушити се, шим се, v. r. pf. н. п. набушила antlauben, lego, colligo [cf. убрати 2]: набери се перина, аnbaufen, inflor. сам зиме. јабука да једемо. - 4) falten (baš ретò, íeib), навада, f. bie Индетöhnung, Sewohnheit, consueHemd, Kleid), | plico. tudo, assuetudo. набрекивање, п. баз Mufahren gegen einen, invec- навадан, дна, дно, н. п. во у кукурузе, ange= tio. [cf. набрецивање, набусивање]. wöhnt, assuetus. набрекивати, брекујем, v. impf. на кога, је|навадити, дим, v. pf. 1) angewöhnen, assuefacio. 2) genug навезивати, везујем, v. impf. baranbinben, ad- cf. навранити [2, наврањити]. herausnehmen, satis prompsisse. навадити се, дим се, v. r. pf. fih angemöhnen, assuesco. cf. научити се [2], навранити се [2, наврањити се, намамити се, намечити се]. навађање, п. баз Ángewöhnen, assuefactio. [cf. наврањање, наврањивање]. навађати, ђам, v. impf. angemöhnen, assuefacio. cf. наврањати, наврањивати. навађати се, ђам се, v. r. impf. fich ange öhnen, assuesco. навађеник, навађеника, m. који се на што навадио, der etwas gekostet und sich daran gewöhnt bat, qui assuevit: Навађеник је гори него крвник. навал, m. vide навала. 1. навести, ведём, (навео, навела) v. pf. 1) fü ren, anleiten, induco [cf. навратити 1, навући 3, наговорити, 1 падарити, натанчити, натентати, овести], н. п. просце на дјевојку (т.ј. навратити их да је просе); хајдуке на кога (т. 3. наговорити их да га похарају или убију). 2) verleiten, induco; навести кога на танак лед, т. ј. преварити га. 3) воду на воденицу, anleiten, derivo. 4) платно. cf. наводити. 2. навести, везём, (навезао, навезла) v. pf. ftiden, acu pinxisse. 3. навести, везём, (навезао, навезла) v. pf. н. 1. навести се, везём се, v. r. pf. abfahren, ave- zu Abend, satiari coena. навалити, навалим, v. pf. 1) baraufmäljen, advolvo, н. п. пањ на јаму. 2) навалио да иде, bringen, festino. [cf. запрешити]. 3) навестити, навестим, (ист.) vide навијестити. ftürmen, impetum facio [cf. нагнути 3, нагр- | [на вечер, vide уочи; види s. v. вече 2.] нути 2, наклопити, овлаисати, поревати]: на- навечерати се, рам се, v. r. pf. fich fatt effen валише људи на кућу, на њега. 4) навалио на њега вино и ракију, bat ibn voll ge | madht, obruo. 5) навалио ватру, großes Gener machen. 6) навалило ми н. п. на поље, де brungen werben zur Rothburft. [cf. натужити]. навалити се, навалим се, v. r. pf. fih anlђнеп, innitor. - навечје, n. ber Borabend eines Deftes (3. В. без Hauspatrons), vespera proxima ante diem festum: Добар вече, и честито ти навечје! (кад се долази уочи крснога имена на вечеру). вати. навешћивање, п. (ист.) vide навјешћивање. навалице, mit Gleiß, de industria. cf. [2] наво, | навешћивати, вешћујем, (ист.) vide навјешћинавлаш; [хотимице, хотимце]. наваљати, наваљам, v. pf. Біnanwäljen, advolvo. | навидети се, дим се, (ист.)) наваљивање, n. verbal. v. наваљивати. навидити се, дим се, (зап.)) vide навидјети се. наваљивати, ваљујем, v. impf. 1) binanwälzen, | навидјети се, навидим се, v. r. pf. (у Рисну) advolvo. 2) bringen, festino. obruo. 3) ftürmen, impetum facio. [cf. натркивати, натрчавати; нападати]. 4) вино на кога, роll maфen, 5) ватру, großes Geuer mahen. 6) наваљује ме сваки н. п. дан на поље, е | nöthiget mich zum tublgange, mihi voluntas desidendi est. cf. [натуживати;] навалити. наваљивати се, ваљујем се, v. r. impf. fih an= lehnen, innitor. наватати, там, vide нахватати. наватати се, там се, vide нахватати се. навезати се, навежем се, v. r. pf. 1) vide оба- као слагати се, живљети у љубави, fid ver tragen mit Jemand, cum quo concorditer vivere: Вук и лисица не могу се навиђети. навиђети се, видим се, (јуж.) vide навидјети се. навијало, п. (у Сињу) vide навијаљка. навијаљка, f. сохе, возаљка и оно мјесто гдје се навија пређа (пређа се метне на возаљку, а вратило на сохе, па се вратило окреће, те се возаљка примиче и навија се пређа). [cf. навијало]. навијање, п. 1) баз Mufwiđeln, Mufwinben, glomeratio. 2) das Beugen, flexio. 3) баз Lenfen, flexio. 5) 4) Aufziehen, intentio. das Schwanken, inflexio. навијати, навијам, v. impf. 1) aufwinben, glo2) beugen, flecto: Оде Туре навијати њиме, Завија му до долине главу 3) anlenten, flecto: Па навија танка џеверДана 4) на своју руку, т. ј. говори оно што је поњ добро, зи eigenет Живен себеп. 4) caxar, aufziehen, intendo. mero. навијати се, навијам се, v. [г.] impf. chwanfen, | навишћивати, вишћујем, (зап.) vide навјешћиvacillo, inflector. вати. навијек (на вијек), (јуж.) ewig, auf immer, in навјесити, сим, v. pf. (у Грбљу) н. п. котао perpetuum. на ватру, т. ј. објесити, [vide] наставити [2]. навјешћивање, п. баз Wufbieten (ber Brautleute), annunciatio. навијестити, навијестим, v. pf. 1) (особито по зап. кр.) aufbieten (Brautfeute), annuncio. - 2) (у горњ. прим.) [vide] упутити: навијести ме ђе ћу купити добру кућу, коња, и т. д. навијутак, тка, m. vide навитак. навик, (зап.) vide навијек. навика, f. біе Sewohnheit, consuetudo [cf. навичај]: Навика је једна мука, а одвика двије assuefacio. 2. навикнути, навикнем, v. pf. у пјесми мјесто назвати: Божу му је помоћ навикнуо навикнути се, нём се, [навићи се] v. г. pf.h gewöhnen, assuesco. навиљак, навиљка, m. мали пластић, бег Бец-| baufen, foeni acervus. Сијено се најприје по њиви покупи у навиљке па се навиљци по слије снесу на оно мјесто гдје ће се сијено садјести. Навиљци се сносе на сијенскоме кољу: два дугачка коца подвуку се одоздо под навиљак, па два човјека, један остраг а један напријед станувши међу коље и узевши сваком руком по за један колац носе навиљак међу собом. cf. [багаљ, багљић, 3 ловница ;] пласт [2]. навиљчење, п. баз Deubaufen-mamen, foeni in metas exstructio. навиљчити, чим, v. impf. Meuhaufen machen, foenum in metas exstruere. навирање, п. 1) баз Muffwellen bu ieben, bullitus. 2) das Durchwollen mit Gewalt, impetus. auffwel= навјешћивати, навјешћујем, v. impf. (јуж.) auf= bieten (Brautleute), annuncio. навлака (навлака), f. 1) ber leberzug (eines Riffen3), superindumentum. 2) das Fell auf dem Auge, cataracta. навласт, (у Лици) bejonbers, praecipue. [cf. навластито (навлаштито), навластице]. навластито (нӑвластито), [навлаштито] (у Имоск.) vide навласт, навластице. навластице, vide [навласт] навластито. навлачак, чка, m. vide [назувак] назувица. навлачење, п. 1) baš nzin, induus. - 2) обрва, баз Ефminfen ber ugenbraunen, fucatio palpebrarum. 3) das Verleiten, inductio. навлачити, навлачим, v. impf. 1) хаљине, чак2) обрве, біе Хиденbraunen schminken, fuco. 3) verleiten, induco. навлачити се, навлачи се, v. r. [im]pf. fih bar= überzien, inducor, 3. 23. облак, бијело на око, навлачи му се нешто на око. шире, апзіееn, induo. навлачкана, f. (у Сријему, понајвише се говори gen. pl. навлачкала) ein Rinberjpiel, ludi puerilis genus. Посврате дјеца капе једну на другу, на се онда око њих ухвате за руке и навлаче се, које ће их оборити; па које навуку, те их обори, оно се мора натрћити, а друго четворо узму најмање дијете за ноге и за руке па његовом задњицом бију у задњицу онога натрћенога (тако би се готово могло рећи да је теже ономе којим бију, него ономе кога бију). навлаш, vide навалице. навирати, рем, v. impf. 1) биф ieben qufimmel» навлӑштито, (у Црмн.) vide навластито. len, intumesco coquendo. - 2) mit Gewaft навлум, m. (у Србији) vide [1] наво. burowollen, impetu velle perrumpere aliquo. 1. наво[*], навла, m. кирија кад се што поси навистити, навистим, (зап.) vide навијестити. на лађи (у Србији навлум), бer hiilon, naulum. навитак, тка, т. пређа навијена на вратило, der Aufzug (bei den Webern), stamеn. [cf. навијутак]. 2. наво, vide навалице. наводити, наводим, v. impf. 1) binführen, an= leiten, induco. 2) verleiten, induco. 3) воду на воденицу, anfeiten, derivo. 4) (y Сријему) платно, т. ј. иглом увлачити пређу гдје се у ткању од основе жица прекинула на остало као ријетко. cf. навести. навити, навијем, v. pf. 1) н. п. пређу, аnfie hen, anscheren, stamen intendere. 2) bengen, flecto. 3) anlenten, flecto: Комнен нави танка џевердана, Нави њега с десна на лијево 4) caxar, aufziehen, intendere. 5) (у Грбљу) као накнадити, erjeßen, compenso. | наводити се, наводим се, v. r. impf. f wanten, навити се, навијем се, v. г. pf. fich beugen, schwanken, inflector. навитњак, т. (у Боци) vide [витао 1] витњак. навићи, викнем, vide [1] навикнути. навићи се, викнем се, vide навикнути се. навичај, m. bie Sewohnheit, Citte, consuetudo, mos, cf. [vide] навика: Колико је села толико је навичаја (у Боци). навишѣивање, п. (зап.) vide навјешћивање. vacillo: наводи се да падне. наводљив, а, о, т. ј. точак којега су се паоци дршкати]. навожење, п. баз lbfahren (vom Ufer), avectio, навријети, наврем, (навро, нӑврла) v. pf. (јуж.) discessus. mit Gewalt durchwollen, vi perrumpere velle. навозити, навозим, v. impf. лађу, abfahren (bom | наврити, наврем, (нӑвро, нӑврла) (зап.) vide Ufer), solvo navem a litore. навријети. навозити се, навозим се, ѵ. r. impf. abfaßren, навркати, кам, v. pf. апеßen, incito. [vide наdiscedo, avehor a litore. навора [напора], f. bie naphora ber griedmijchen | наврљати, наврљам, v. pf. н. п. наврљала много Rirche, anaphora, antidoron, cf. васкрсеније: дјеце, т. ј. изродила, in Dlenge gebären, proМогао бих навору узети (кад ко хоће да gigno. рече да онај дан још ништа није јео); Сунце зађе за гору, Дај ми, попе, навору. навоштити, навоштим, v. pf. mit as überziehen, сего: навоштити конац. навр, vide наврх. си мене намамила навранити, навраним, v. pf. 1) jchwarz machen, öбиен, assuefacio. cf. [vide] навађати. Врањати. наврањивати се, врањујем сe, vide [навађати се] наврањати се. наврањити, наврањим, v. pf. аngеwöhnen, assuefacio. [vide] навадити [1], cf. навранити. наврањити се, наврањим се, v. r. pf. fid an gewöhnen, assuesco. [vide] навадити се, сf. навранити се. навратити, навратим, v. pf. 1) bereben, verleiten, | induco. [vide 1 навести 1]. — 2) baš 2Bajjer leiten, duco aquam. - 3) наврље, adv. [hief, oblique, cf. [vide] накриво : Она мучи, ништа не говори, Наврље га млада погледива наврндати, дâм, v. pf. (von den Spinnenden) in lenge fertig madhen, conficio. Кад се рече наврндала, може се мислити да није све онако лијепо као што би требало. cf. напрести. наврнути, наврнем, v. pf. 1) anjhrauben, befe[tigen, insero, figo. 2) пециво на ражањ, quipießen. [vide натаћи 1]. 3) воћку, сіпcf. прициpfropfen, surculum arbori insere. јепити, накаламити [1, приврнути, преписати3, пресадити 2 и 3]. 4) воду, leiten, duco: A наврнух жубер воду На гроб Мехов цркву оградио, На срце му ружу усадио, А на ноге воду наврнуо наврнути се, наврнем се, vide увратити се. навричати, чам, v. pf. т. ј. опанак, anriemen (die Riemen anmachen), lora adnecto. cf. [наврчмати, нарчмати ;] вричаница. наврети се, наврзем се, (наврзао се, наврзла наврт, т. баз Bfropfreis, surculus. cf. [навр- навратити се, навратим сe, vide увратити се. duco. навртјети, (југоз.) n тим, v. pf. 1) anboyren, terebrare: нијесам провртио, него сам само мало навртио. 2) н. п. буре, пробушити га гдје ће се ударити чеп, anbobren, terebra dolum aperio. 3) (у Ц. г.) пециво на ражањ, апріеßen, figo. [vide] натаћи [1], cf. наврнути. наврћи (сf. навргнути), нӑвргнём, vide намет нути. 1. наврети, наврем, (навро, наврла) (ист.) vide | наврћи [навргнути] се, навргнём се, vide нанавријети. метнути се. 2. наврети, врӣ, v. pf. burd) ieben aufjchwellen, | наврх [навр], zu obevjt, oben, in summo cacuintumesco coquendo: Наврела вара од Дун- mine: наврх брда, наврх куће, наврх села дулова дола. cf. вара. и т. д. |