авет, аветиња, 1. баз efpenft, spectrum. [vide утвара]. авлатан[*], тна, тно, vide алватан. подеран (одрпан) солдат (etma sansculotte), Schimpfwort gegen einen schlecht gekleideten Soldaten, convicium in militem pannosum. адраповачки, ка, ко, топ адрановац, то адра авлија, f. 1) улица, ber of, aula. [vide 2 дво- авлијски, [vide] стоборни. авли-марама[*], f. vide хавли-махрама. повци. адумац, мца, m. vide хадумац. авра[*], f. (у Србији и у Босни) Јеврејска | àe! interj, um баз Hinovich auszutreiben, vox agenбогомоља, Dethaus beruben, synagoga: Уза врели као Чивути у аври. tis armenta. аждаа, 1. Аврам, Аврама, m. Abraham, Abrahamus (cf. аждава, (у Ц. г.) Быті XVII, 5). f. der Drache, der Lindwurm, draco (serpens fictus). cf. аждаја, 2. Аврам, m. Жanušname, nomen viri. аждаха [ождаха], [2] ала, змај. аврљ баврљ, тамо амо, овамо онамо, [cf. трла аждахин, а, о, без Drachen, draconis. врла;] н. п. кад ко казује како је тумарао | Азак, т. у пјесмама некакав град [Азов]: О којекуда, док је што нашао. cf. баврљати. мој бабо, од Азака краљу! — аврље, п. (у Сријему и у Барањи) abgefallenes | азачки, ка, ко, von Азак: У Азачкој тавници und zum Theil verfaultes wildes Gras, herbae inutilis segmenta putrescentia. авта, f. vide апта. автик, автика, m. vide аптик. автика, f. vide аптика. автов, а, о, vide аптов. автовина, f. vide аптовина. проклетој аздија, * f. (ст.) Wrt eines langen Dberfleibes, to gae genus: На њему је коласта аздија У скут свилен коласте аздије азна, * f. vide хазна. азнадар[*], азнадара, m. vide хазнадар. àra, m. (voc. äro, gen. pl. árá) ber ga (pert), азнадаров, а, о, vide хазнадаров. dominus. cf. [vide] господар. агазли, * adj. indecl. [vide црн]: И изведе ага зли гаврана агалук,* т. баз Ngathum, dignitas тоб ага [и: добро што припада аги]: Агалуке себи задобио агин, а, о, без Ида, той ага. агиница, f. біе уган без Ида, uxor той ага. агински, ка, ко, да, ту аrе. азнадарче, чета, n. vide хазнадарче. ànc [ajc] interj. Zuruf an den pflügenden Ochsen, daß er sich seitwärts wende, vox vertentis boves aratores. аискање [ајскање], п. баз аиc-jagen, usus vocis анс. áro, m. [1)] hyp. v. ага; - [2)] гдјекоје младе зову тако мужевљега брата. cf. златоје. агршак[*], шка, m. као мали колутић од кости, или од рога, што жене натичу на вретено (да је теже у руци), кад почињу прести, бег Spinn» | àискати [ајскати], кам, v. impf. т. ј. вола, аисmirbel, verticillus. Српкиње по селима од- fagen, dico aис. ломе комад окомка, па натакну на вретено | àиснути [ајснути], нём, v. pf. т. ј. вола 1) аисмјесто агршка. [vide пршљен]. cf. прешљен. 1. ада,* f. vide острво. 2. ада (а да)? ада како? ја боф, freilich, wie anbers? imo vero: ада нӧ? 1. Адам, Адама, m. Ибат, Adam, Adamus. 2. Адам, m. Жаnnšname, nomen viri. Адамов, а, о, Hbam, Adami. адамско кољено, п. (Hbamš Stamm) nenut man das Muster einer Ehefrau, plus quam Penelope. адвокат, адвоката, m. (у војв. по варошима) der Advokat, causarum actor: Адвокати и млади јурати аjа (ja)! ad nein, nicht sod), minime: аја богме! áјам, ајма, m. (у Лици) оно, као предњи крај адиар[*], адиђара, [одиђар] m. Sols- und Sil |ај бо! (у Дубр.) nein, non. [vide нe 1]. cf. aja. bergeräthe, auch hmud, aurum et argentum | ајван[*], ајвана, m. vide хајван. caelatum, gemmae pretiosae. [vide накит]. | ајвар[*], ајвара, m. vide хајвар. адица, f. dim. v. [1] àда. аднађ, m. (у војв.) ber Senbarme, lictor (?). ајгир,* ајгира, m. ber Mengit, admissarius. [vide] пастух, cf. ждријебац. адрановац, адрановца, m. (gen. pl, адраповаца) | агирача, f. vide ајгируша. ајгировит, а, о, т. ј. коњ, Dengft, unbernitten, integer, non castratus. cf. пастушаст. ajrùpyma, f. Freuenzimmer unbändigen Geschlechtstriebes, mulier furens libidine. [cf, ајгирача]. ајдамак[*], m. er rügel, fustis. [vide] батина [1], cf. супруга, тојага. акриђакон (акриђакон) [архиђакон], m. ber r- Ајдар, m. türfijer Rannšname, nomen turcicum | акримандритов [архимандритов], а, о, без г viri: Добро ти је Ајдару у хладу! Нит га chimandriten, archimandritae. кољу мухе ни обади, Само му је помучно акримандритски [архимандритски], ка, ко, аг ајкач, ајкача, m. vide хајкач. ајкача, f. vide хајкача. ајкнути, нем, vide хајкнути. ајлук,* m. плата, особито што се даје војни- ајлукчија, * m. војник који војује за плату, ein битанга. ајош, ајдша, m. vide хајош. ајошки, ка, ко, vide хајошки. äje! vide аис. ајскање, n. vide пискање. ајекати, кам, vide аискати. ајснути, нём, vide аиснути. chimandritisch, archimandritarum. акшам,* т. баз vierte Sebet ber Zürfen, nach Con= nenuntergang, oratio quarta Turcarum, post solis occasum. 11. ал[*], ала, m. vide биједа, напаст: ал те нашао! Но да видиш ала и белаја 2. ал,* adj. indecl. vide ружичаст. 1. ала[*], f. (у Србији и у Босни по варошима) ber 26tritt, secessus (latrina), [vide заход 3] cf. исход: Удовице у али поднице 3. ала, н. п. ала би лијепо било, а ! wie ön wäre es, bone deus; quam esset praeclarum ; ала да хоће доћи ! ала човјече, шта учини! алабанда, (у Црногорским пјесмама) на страни, са стране, jeitwärts, ex illa parte, cf. страна [1]: Алабанда заврже се кавга алав, а, о, [cf. 2 ала] н. п. човјек, gefräßig, gie= rig, vorax. [vide прождрљив]. ајташ, ајташа, т. (у Сријему) [витао у воде- алај, алајa, m. (gen. pl. алаја) ein rupp Sol 2.ак, т. 1) (у Боци) vide [2] хак: Пасји ак алај-барјак,* m. (ст.) bie Deerfane, signum, ve- алакает, а, о, н. п. дјевојка, unbеfоnnen, im- Акица, f. (у Ц. г.) женски надимак. акмана, * f. [аccipiter nisus L.?] тица као кобац, коју Турци особито бегови, ухвате младу и припитоме, па је носе на руци, као сокола, и у јесен лове с њоме препелице. Кад | алакача, f. cin unbefonnenes Grauenzimmer, muнастане зима, акмаџа се пусти, јер кажу да више од једне јесени (пошто буде старија) не ће да слуша. cf. крагуј[1], журица. ако, wenn, si. [cf. кад 4]. аков, акова, m. (gen. pl. áкова) ein Çimer, amphora. аковче, чета, n. ein imeräßфен, vas ampho rarium. акове, ништа за то, тешто, eš thut nichts, mein= etimegen, quid tum? per me licet. [cf. 2 терак, тешто, тотњему]. lier imprudens. cf. [арлакача,] алапача. алалем,* по свој прилици, allem Infeine nach, Алије дају спахије људима те раде и уживају како се погоде. алин драги камен, m. vide алем драги камен. алица, f. (у Мостару) прва трешња (ваља да је ал, црвена), Wrt Rirfфen, cerasi genus [prunus avium L. var.]. [Алан, т. село у Хрватској; cf. Краљичина | алка[*], f. vide халка. Врата.] алапача, f. vide алакача. алкуран,* алкурáна, m, ber Roran, Alcoranus [cf. коран, мусаф]: На ћитапу своме алкурану алас, аласа, m. (@lisóç, ber Gifer) vide рибар. 1. алов, алова, m. велика пређа што се рибе аласки, ка, ко, vide рибарски. аласов, а, о, vide [рибарев] рибаров. аласт, а, о, vide ружичаст. 1.алат,* алата, m. баз 2Serfzeug, instrumenta: Без алата нема заната. 2. алат,* m. црвен коњ, Ser Juch3 (Bfers), equus хватају, баз Bifhernet, rete. 2. алов, vide хајдац! алока, f. vide [провалија] јаруга. cf. алуга. àлосан, а, о, (у Сријему) полудио, узеле му але памет или здравље, verrüft, mente cарtus. [vide сулуд]. rufus [cf. алча]: На алату вас у чистом | алһергелет,* m. (може бити да у Турскоме је злату алатаст, а, о, н. п. коњ, fuhroth, rufus. алатљика, f. ein einzelnes Berfzeug, instrumentum. алатов, а, о, без Judhješ, rufi equi. алатуша, f. алатаста кобила, eine Guchßftute, equa rufa. алатушин, а, о, ber Gudsjtute, equae rufae. алаужа [лаужа], f. vide лапавица. зику значи што и овако, а може бити да је изврнуто) [ал-Корк-алет* - црвен фурак] cf. алет: У алету у алкергелету алуга, f. vide халуга. колане алча, m. vide [2]äлат: Те притеже на алче албашча,* f. у пјесми [cf. 2 ал]: Те отишла у аљетина [хаљетина], f. augm. v. аљина. алватан[*] (cf. авлатан), тна, тно, weit, bequem аљине, аљина, f. pl. vide хаљине. алвација* (алваџија), m. vide халваџија. Алекса, т. Iler, Alexius. Александро, m. Meranber, Alexander. - Алексинац, Алексинна, m. мала варошица из- алексиначки, ка, ко, von Алексинац. Алемпија,) ӑли, 1) aber, verum [cf. а 1, ама, ема, ма 1, нити је насељена нити припада какоме селу. аљиница [(хаљиница), f.] dim. v. аљина. аљка, f. vide хаљка. àкав, а, о, schlaff, schlampig, laxus [cf. aтьав]: алкаво се обуо. аљма, f. eine Wrt Swicbel, cepae genus [allium ascalonicum L. var.; cf. љутика, шкалоња]. âм, áма, m. 1) das Geschirr des Wagenpferdes, lora equi trahentis. 2) у махуна оно као кончић што се скида одрезавши ова краја у махуне. àма[*], aber allein, sed. [vide али 1]. Zürfen, precis genus apud Turcas: A у шанцу амајлија[*], f. vide хамајлија. амајлијца [хамајлијца], f. dim. v. амајлија. амал,* амала, m. (у Србији и у Босни по варо шима) ber Zräger, bajulus. cf. [vide] носилац. амам,* [амама,] m. vide хамам. амамџик,* m. vide хамамџик. 1. аман[*], т. ј. чини ми се: аман то ће бити. 2. аман!" Васбon! Snabe! noli me occidere, serva me [cf. хеман (еман)]: Аман мало, пашини вио код њега новце на аманет; изио ту, аманет; Аманет ти моја царевина И аманет мој нејак Урошу Амат, m. (у Боци): Анате мате врага и његова | брата Амата! [vide анатема]. анатемник, m. ber без Xnatemß würbig ijt, dignus anathemate [cf. анатемњак]: Анатемниче један! анатемница, f. біе без паthem würbig ift, digna anathemate. 1. амбар, бра, m. [vide амбер?]: Вас од амбра анатемњак, m. vide апатемник. и сувога злата анаћема, f. (у Ц. г.) vide анатема. 2. амбар, т. 1) баз Magazin, horreum. [cf. жит-| Англија, f. 1) Englans, Anglia, Britannia. [cf. Енпица; магацин]. 2) прва капа, што се глеска]. 2) englisches Tuch pannus anglicus. дигне кад се игра прстена. сf. прстен [3]. Англијски, ка, ко, englijdh, anglicus, britannicus. аxбàрâше, n. das Aufheben der ersten Müze im [сf. енглески, инглешки]. Ringipiel (inbem тап амбар бази ruft), levatio |андара мандара, Zabel gegen ein нийце етебе primi galeri in lusu annuli. cf. прстен [3]. ober Behäft, nugae. [cf. мандара]. амбарати, рам, v. impf. амбар jagen, dico ам- андио, анђела, m. (у Дубр.) vide анђео. бар. сf. прстен [3]. андиоски, ка, ко, (у Дубр.) vide анђелски. амбарнути, амбарнём, v. pf. 1) дићи прву капу, | 1. Андра, m. (ист.) vide Андро. кад се игра прстена, jagen амбар, dico ам 2. Андра, f. vide Андријана. бар. сf. прстен [3]. - 2) запросити дјевојку | андравољи, m. pl. vide [дроњак] прње: носи einen um којекаке андравоље. гдјегод, или друго што заискати, etwas anfprehen, appellare: ја сам амбарнуо андрак, m. in ber Rebenšart: не знам који му на једном мјесту. амбарски, ка, ко, н. п. око, врата, без Тада gins, horrei. је андрак (у Сријему и у Бачк.), ih weiß nicht was ihm eingefallen ift. [cf. хандрача]. андрамиље, п. као нешто љепше од андравоља. [vide дроњак]. Андрија, m. Иubreas, Andreas. амбер,* m. ber Wmber, ambra [cf. 1 амбар ?] : | А мој драги амбер-душом дише амберија, f. [vide] розолија (која мирише на амбер ?): Кад су мрку каву окинули, Иза | Андријана, f. Grauenname, nomen feminae. [cf. каве жуту амберију 2 Андра]. амбис, m. (у Ц. г.) ber grunb, abyssus. [vide | Андријаш, m. Wnbreaš, Andreas. бездана 1]. сf. пропаст, безданица, безадњица. Андријца, m. dim. v. Андрија. амбисати се, амбишём се, v. г. pf. (у Ц. г.) ber= | андрква, f. (у Дубр.) vide ротква. ften, dirumpi, [vide провалити се] cf. просјести | Андро, m. (јуж.) һур. ѵ. Андрија. [cf. 1 Андра]. се: Тако се не амбисао, као јама безадњица! Анђа, f. һур. о. Анђелија. амбуља, 1. дугачка врећа, ein langer Sad, sac- анђел (cf. анђео) [андио], m. ber Engel, angelus. cus longior. анђелак, лка, т. һур. о. анђео. амељ, m. (у Сријему) 1) ђубре у житу, Unrath | Анђелија, f. Wngelia, Angelia. in Getreide, sordes. 2) нечисто жито, ипreines Getreide, frumentum sordidum. аметимице [recte: аметице], adv. (у Сријему) gänglim, total, penitus; помријеше људи аметице (кад је какав помор у селу); марва цр кава аметице. амин, Итеп! amen! Амин да Бог да! амрел, амрела, m. ber Regenjhirm (öfterr. баз анатема (анатемате), [анаћема] f. баз 2nathem, Анђелијца, f. dim. v. Анђелија. Анђуша, f. augm. v. Анђелија. анёкмоли, vide акамоли: Имам блага колико ми драго, Градио би десет манастира, Анекмоли себе оженио 1. Анета, f. Мnnette, Annula. 2. Анета, анета, n. pl. (am tußen) bie Shrauben- ани, (у Ц. г.) vide ено: ани га! 1. анта, m. (у Сријему) беr Marfhanfen, cuти- 2. Анта, m. (ист.) vide Анто. anathema: анате га мате било! анатемате антање, п. баз eßen ber Marthaufen, cumuloБавола и његова имена! [cf. Амат]. rum terminalium exactio. аламан, m. 1) in ber Hebenšart: као аламани (н. н. навалише, поједоше), gierig, avide. - 2) [Аламан] у Шајкашкоме баталијуну сад Цигане зову Аламанима. аламанка, f. т. ј. сабља [њемачка?] (ст.): О појасу сабље аламанке [Алан, m. село у Хрватској; cf. Краљичина Врата.] алапача, f. vide алакача, Алије дају спахије људима те раде и уживају како се погоде. алин драги камен, m. vide алем драги камен. алица, f. (у Мостару) прва трешња (ваља да је ал, црвена), Wrt irfфen, cerasi genus [prunus avium L. var.]. алка [*], f. vide халка. алкуран,* алкурáна, m, ber Roran, Alcoranus [cf. коран, мусаф]: На ћитапу своме алкурану алас, аласа, т. (@lińs, ber iher) vide рибар. 1. алов, алова, m. велика пређа што се рибе аласки, ка, ко, vide рибарски. аласов, а, о, vide [рибарев] рибаров. àласт, а, о, vide ружичаст. 1. алат, алата, m. ba3 28erfjeug, instrumenta: Без алата нема заната. 2. алат,* m. црвен коњ, ber Guch3 (Bfers), equus rufus [cf. алча]: На алату вас у чистом злату алатаст, а, о, н. п. коњ, fudišroth, rufus. алатљика, f. ein einzelneš Serfzeug, instrumentum. алатов, а, о, без Juješ, rufi equi. алатуша, f. алатаста кобила, eine Guchstute, equa rufa. алатушин, а, о, ber usjtute, equae rufae. алаужа [лаужа], f. vide лапавица. Xвaтajy, das Fischernet, rete. 2. алов, vide хајдац! алока, f. vide [провалија] јаруга. cf. алуга. алосан, а, о, (у Сријему) полудио, узеле му але памет или здравље, verrüft, mente captus. [vide сулуд]. алѣергелет,* m. (може бити да у Турскоме језику значи што и овако, а може бити да је изврпуто) [ал-Кӧрк-алет* - црвен фурак] cf. алет: У алету у алћергелету алуга, f. vide халуга. алча, m. vide [2]ӑлат: Те притеже на алче Па увати алчу његовога аљак, аљка, m..vide хаљак. колане аљетак, тка, m. vide хаљетак. албашча,* f. у пјесми [cf. 2 ал]: Те отишла у | аљетина [хаљетина], f. augm. v. аљина. нову албашчу алва, * f. vide халва. алвалук,* m. vide халвалук. аљина, f. vide хаљина. аљинак, пка, m. vide хаљинак. аљинац, нца, m. vide хаљинац. алватан[*] (cf. авлатан), тна, тно, weit, bеquет аљине, аљина, f. pl. vide хаљине. (von Kleidern), amplus. алвација* (алвација), m. vide халваџија. алдумашче, * чета, n. vide [x]алвалук. Але, т. һур. рон Алил (и Алија): До подне Јуре, од подне Але (кажу Срби закона Турскога у Босни за Ђурђев дан, јер га и они светкују); А што брата не ожени Ала [алеким, * cf. селам.] Алекса, m. ler, Alexius. Александро, m. Meranber, Alexander. Алексинац, Алексина, m. мала варошица између Ниша и Параћина [у срезу алексиначком округа нишкога]: А кад били испод Алексинца алексиначки, ка, ко, von Алексинац. алем драги камен, (ст.) [алем* - знак, зламење, чудесно зламење; cf. алин драги камен]: Ме камзама алем драги камен Алемпија,) Алемпије, m. (der heilige) Alypius, Alypius. алет,* m. eine Irt Sleis, vestis genus: Ен' оно је Алил челебија У алету у алһергелету, Што се титра златним буздованом ӑли, 1) aber, verum [cf. а 1, ама, ема, ма 1, 2 по 1]. - 2) vide или [1]: Је ли свила међу свиларима? Али злато међу златарима? Ал ћу рећи: здраво, моја драга! Ал' ћу рећи: здраво, невјернице! алија,* f. (у Србији) спахијнска земља која нити је насељена нити припада какоме селу. аљиница [(хаљиница), f.] dim. v. аљина. аљка, f. vide хаљка. à.ькав, а, о, schlaff, schlampig, laxus [cf. aтав]: алкаво се обуо. аљма, f. eine Wrt Swichel, cepae genus [allium ascalonicum L. var.; cf. љутика, шкалоња]. âм, áма, m. 1) das Geschirr des Wagenpferdes, lora equi trahentis. - 2) у махуна оно као кончић што се скида одрезавши оба краја у махуне. àма[*], aber allein, sed. [vide али 1]. амаз, амаза, [намаз] m. (ст.) Wrt Bebet ber Zürfen, precis genus apud Turcas: A у шанцу амаз проучите амајлија[*], f. vide хамајлија. амајлијца [хамајлијца], f. dim. v. амајлија. амал,* амала, m. (у Србији и у Босни по варо шима) ber Zräger, bajulus. cf. [vide] носилац. амам,* [амама,] m. vide хамам. амамџик,* m. vide хамамџик. 1. аман[*], т. ј. чини ми се: аман то ће бити. 2. аман!* Barbon! Snabe! noli me occidere, serva me [cf. хеман (еман)]: Аман мало, пашини |