надмонтати, там, v. pf. (у Боци) übertreffen, | надодавати, додајем, v. impf. н. п. руку под supero: козонаше надмонташе. надмудривање, n. baš Ueberweifen, victoria sa сабљу, unterlegen, suppono, [vide 1] подметати[1], cf. подавати: А Луко му руке на додаје pientiae. надмудривати, мудрујем, v. impf. einen mit Beiß- | надодадба, f. (у Ц. г.) Біе Зugabe, additamenheit schlagen, supero sapientia. tum. cf. [vide] додатак. надмудривати се, мудрујем се, v. r. impf. mit | надојити, надојим, v. pf. jäugen, mammam dare: надомак, н. п. Беча, Биограда, naђe, ad, proре: И Троицу надомак Таслиџе надометање, п. baš Minjujeßen, additio. надометати, домећем, v. impf. binžujeßen, addo. cf. [vide] дометати [1]. надометнути, нём, v. pf. binzujeßen, addo. cf. [vide] дометнути [1]. наднијети, надпесем, (наднио, наднијела) ѵ. pf. (јуж.) barübertragen, super fero. наднијети се, наднесем се, v. r. pf. [јуж.] fidh barüberbeugen, inclinor desuper. cf. надвести | надоспати, пим, v. pf. у пјесми мјесто наспасе [1, наткучити се]. наднити, наднесём, (наднио, надпила) (зап.) vide наднијети. наднити се, наднесём се, (зап.) vide наднијети се. надница, f. баš Zaglobn, merces diurna. надничар, m. ber Eaglöhner, mercenarius. [cf. аргатар, аргатин]. надничарев, а, о, vide надничаров. надничарка, f. bie Zaglöhnerin, mercenaria. надничаров [надничарев], а, о, без Zaglöbners, mercenarii. надничарски, ка, ко, Zaglöbner, mercenarius. надничење, п. баš Zaglobnern, labor mercenarius, opera. вати се: Добро јутро, моје несуђење, Јеси ли ми санка надосиао? надоставити, вим, v. pf. (у Дубр.) vide наставити [1]. надостављање, n. vide настављање [1]. надостављати, љам, v. impf. (у Дубр.) vide настављати [1]. надостачити, чим, v. pf. (у Осијеку) genug ђer= beijchaffen, satis conquiro: не можеш му надостачити (кад ко много троши или једе). надраживање, n. vide подраживање. надраживати, дражујем, v. impf. vide подра живати. надражити, падражим, v. pf. anreißen, incito, stimulo. cf. [vide] подражити. надничити, чим, v. impf. taglöbnern, operam | надівати, вём, v. pf. кога, іm Ringen übertreffen, diurnam praesto. надно, unten, in ima parte: Боље се је наврх винограда договарати, него се надно њега карати; Један стани навр Малована, Други стани надно Малована luctatu vinco. надрепак, пка, m.) надрепина, f. у приповијеци мјесто крсти. надрети, надрем (надерем), (надро, надрла) (ист.) vide надријети. надносити, надносим, v. impf. barübertragen, надригӯз, m. eine Wrt Balfpiel, pilae quidam porto desuper. lusus. [надносити се, сим се, ѵ. г. impf. vide накла- надријети, надрем (надерем), (надријех, нањати се.] 2) надношење, n. баз Darübertragen, superlatio. надо, п. 1) рупа, гдје пољски мишеви сносе жито, баз жäufelod), caverna murium. (у Сријему) све оно чим се свиње саме хране, baš utter, pabulum : добра су овдје нада за свиње. 3) Stabl. chalybs. cf. [2] нада [(мнада), оцал (ацал), љуто гвожђе, мазија, челик]. надовезивање, n. vide павезивање. надовезивати, везујем, v. impf. vide [навезивати] надвезивати. надовољити, љйм, v. pf. н. п. срце своје, Бе-| friebigen, satis facio. [vide задовољити]. надовољити се, љим се, v. r. pf. fih befriebigen, satt haben, satis facere sibi. надодавање, п. баз Unterlegen, suppositio. дрије, надријесмо, надро, надрла) v. pf. (јуж.) 1) anreißen, scindo ex parte, perrumpo. 2) надрије у поток, ansreißen, fugam petere. надрикњига, m. ber Malbgelehrte, semidoctus (eig. Buchanreißer). надрити, надрём (надерем), (надрих, надро, надрла) (зап.) vide надријети. надрљати, надрљам, v. pf. 1) auffrißeln, conscribillo. - 2) übel antonumen. cf. [vide] награбусити. надробити, надробим, v. pf. ein ober anbröđeln, intero. [cf. натрошити 1]. надробити се, надробим се, v. r. pf. н. п. вина, fich voll trinfen, satis bibisse. [vide нагулити се; cf. напити се]. надршкати, кам, v.pf. н. п. псето на свиње, anget= gen, incito. [cf. навркати, напујдати, натуткати]. надскакивање, п. 1) баз Uebertreffen im Sprin= | нађикати (нађúкати), нађикам (пайкам), v. 2) eine Springwette, gen, victoria saltus. contentio saltus. надскакивати, скакујем, v. impf. im Springen übertreffen, vinco saltu. надскакивати се, скакујем се, v. r. impf. eine надскочити, надскочим, v. pf. im Springen über gittis. надстрјељивати, стрјељујем, v. impf. (јуж.) im pf. (у Бачк.) oh aufwadjjen, altus excresco, нађубрити, рим, v. pf. vide нагнојити. нажан, жња, m. ове године слаб је нажаю нажарити, нажарим, vide нажирити 2. cf. ожа рити. наждерати се, наждерём сe, v. r. pf. fid volu 2) дрво, т. і. тако га пресјећи да се не ви́м се, v. r. pf. fih jatt leben, satis vixisse. [cf. наживети се, живём се, (мо зап. кр.) vide на живљети се. нажизање, п. (у Ц. г.) vide запаљивање. нажизати, жижêм, v. impf. (у Ц. г.) vide за паљивати. hießen mit Bfeilen übertreffen, sagittando vinco. надстрјељивати се, стрјељујем се, v. r. impf. eine Schießwette eingehen, contendo sagittis. надувати, надувам, vide надухати. надувати се, надувам се, vide надухати се. надути се, надмём се, (надух се, надуо се, нажикати, нажикам, v. pf. tränfen, imbuo [cf. part. надувен) v. r. impf. 1) надуо се вје- папојити]: цревље јуначке крви нажикане. ornatio тар, ift in3 Blafen bineingefomimen, coepit ve- нажикивање, n. baš Berzieren mit жик, hementer flare. 2) aufschwellen, inflor, H. ope auri tremuli. rell, п. мртав човјек. - 3) fih jtolz aublajen, in-| нажикивати, жикујем, v. impf. mit жик verzieflor. cf. [vide] надухати се. auro tremulo ornare: Кулу гради, о весељу ради, Нажикује што надухати, надӳхам, [надувати] v. pf. н. п. мје шину, anblajen, inflo. [cf. напирити, напухати (напуати) 1]. надухати се, надухам се, [надувати се] v. г. pf. fich ftolz aufbljen, inflor. cf. надути се [3, напухати се 1, напети се]. љеше може на нажирити, нажирим, v. pf. 1) н. п. свиње, mit Eicheln satt füttern, sagino. 2) дјетету гузицу, т. ј. избити га прутом, feßen. cf. нажарити. нажмирати, рам, v. pf. (у Дубр.) пушку, т.ј. надушити се, надӳшим се, v. r. pf. auflaßen, | нађељати, љам, (јуж.) vide надјељати. нађенути, нем, vide нађести. нажњети, нажњем (нажањем), vide нажети : Момак нажње двадест и три снопа, А девојка двадест и четири нађење, п. баš täßlen, inductio chalybis. ef. | нажуљати, нажуљам, v.pf. dwielen maßen, cal надити. навести [нађенути], ђенем, (јуж.) vide надјести. нађети, ђенем, vide нађести. ВУКОВ РЈЕЧНИК нажуљити, нажуљим, lum facere: Каде шета, Да је не нажуља нажут, а, о, vide жуһкаст. 26 назад,) 1) zurüd, retro. cf. [vide] натраг. назада, 2) (по зап. кр.) два дана (томе) назад, vor zwei Zagen, ante duos dies. назадак, назатка, m. ber Hüdgang (jhlechter Ér= folg), successus adversus [cf. ексиклук 2]: бије га назадак. назадан, дна, дно, frebsgängig, male succedens: Многи човјек није назадан Богом, већ собом. назадачке, н. п. поћи, rüdwärts, retrorsum. cf. [vide] натрашке. назадевати, задевам, (ист.) назадивати, задивам, (зап.) назадијевати, задијевам, [јуж.] ex alio. v. pf. nach ein називати се, називам (љем) ce, v, r. impf. еі Ben, vocor. назидати, назидам (назиђем), v. pf. 1) in Dengen bauen, construere, н. п. назидао много кућа. 2) baraufmauern, addere murum. назиђивање, п. баз Daraufmauern, impositio muri. назиђивати, зиђујем, [v.] impf. baraufmauern, impono murum. назима, f. vide назеба. назимад, f. (coll.) einjährige Schweine, sues an- anber anftecten, | назимац, назимца, m. vide вепар. назадовање, n. ber Rüdgang, regressus. назадовати, дујем, v. impf. zurücdgeben, regredi. назалуд (на залуд), umjonft, vergebli frustra, cf. [vide] узалуд: Коме пушка назалуд не пуца назборити се, рим се, v. r. pf. genug jprehen, satis locutum esse, cf. [vide] наговорити се: Но када се понапише вина, И јуначка збора назборише назвати, назовём, v. pf. 1) пеппен, зисијен, voco: И Турскијем не назвала гласом 2) назвати коме Бога, т. ј. назвати добро јутро, иомоз Бог или добар вече, deum praefari: Када сједе, онда Бога назва: Добро јутро, беже Љубовићу назвати се, назовём се, v. r. pf. beißen, fid) nennen, appellor. наздравити, вим, v. pf. коме, zutrinfen, propino. Кад који хоће да пије, онда наздрави ономе што ће да пије послије њега (јер у Србији, у Босни и у Херцеговини пију једном чашом), т. j. рече му: „спасуј се, спас Бог“ (а онај одговори: „На спасеније Ристово“), или „Здрав буди.“ Здрав, Османе, ако ти остане. cf. напијати. наздравица, f. vide [1] здравица [1]: Кружић за те наздравицу пије наздрављање, n. baš Butrinten, propinatio. [cf. здрављење 2]. наздрављати, љам, v. impf. zutrinfen, propino. [vide напијати]. назеб, (у Ц г.)) f. bie Érfühlung. Érfältung, reназеба, frigeratio, pituita. cf. [киханазебао, бли, I вица (кијавица) 2, балабан 1, уњкавица,] нахлада, назима. назепсти, зебем, v. pf. fich erfälten, refrigeror. cf. нахладити се. називало, n. etma ber Mamen, nomen. cf. издирало. niculus. назначити, назначим, v. pf. bezeinen, anmerfen, noto. назобати се, назобљем се, ѵ. [r.] pf. fich ancffen, satis comedisse (von Haber, Kirschen, Trauben). [сf. најести се]. назобити, назобим, v. pf. кога, anfüttern (mit Haber), satis avenae praebeo. назови (род), fogenannt, vorgeblidi, simulatus, dic tus: назовибрат, назовисестра, и т. д. назор, буди назор, не ћеш ли га гдје видјети, gib Acht, u. s. w. attende. [vide мукает]. назорице, von weitem, боф јо, баß тап бен, беп man folgt, sieht, e longinquo, ita ut videas [cf. назорце]: отишао за њим назорице; Двије слуге иду назорице назорљив, а, о, н. п. коњ који зазире, фен, pavidus. назорце, vide назорице. назочан, чна, чно, anwejens, praesens. назрети, назрем, v. pf. unbeutlich anbliđen, obscure conspicor. назубак, назунка, т. 1) (у Ц. г.) vide назувак. 2) 2) (у Далм.) грло у чарапе, біе Höbre vom Strumpf, fistula canalis tibiae. cf. [vide] грлић. назубан, бна, бно, на кога, qufjäßig, infensus. називање, п. 1) баз Женнен, Weißen, appellatio. | назубити, назубим, v. pf. 1) н. п. женско брдо, -2) das Grüßgott! salutatio. називати, називам (називљем), v. impf. 1) nen= nen, appello. 2) Бога, (ст.) jаgen помоз | Бог! Deum praefari: Војводама када оно Дође, Оно њима Бога не назива, Већ овако њима проговара mit Zähnen versehen, instruo dentibus. н. п. срп, тестеру, зänen, dentire. назувак, назувка, m. [ef.] назувача, назувица, навлачак, назубак [1, завијач 2, напрстак 2, натикача], бет wollene leberzug über ben Strumpf. bis an den Rist herauf, calceamenti genus. назување, п. баз Ænzieђen ber назувати, назӳвам, v. impf. bie induco calceum. назувача, f. vide назувак. назувица, ( назути, нӑзујем, v. pf. н. п. чарапу, anziehen (Schuhe), induo. 2) ber huђе, calceatio. | најам, јма, m. 1) bie Niethe (zwifchen Berjonen), найграти, наиграм, v. pf. burm Zanzen ermerben, saltu acquiro: Играј, играј, међеде, што наиграш то тебе. найграти се, наиграм се, v. r. pf. 1) fich fatt fpielen, satis lusisse. 2) sich satt tanzen, satis saltasse. найзмаку, cf. измак. наизменце, (ист.) abwechselnd, vicissim, н. п. наизминце, (зап.) чувају стражу наизмјенце, наизмјенце, (јуж.)) т. ј. један па други. наизред, ber Reihe na, ex ordine. cf. [понайзредице, редом,] редом. найзуст, quwenbig, memoriter. [cf. напамет]. наија, f. vide нахија. наиједање, п. (јуж.) баз Инbeißen, admorsio. наиједати, наиједам, v. impf. (јуж.) anbeißen, admordeo. наиједити, наиједим, v. pf. (јуж.) erzürnen, irrito. наијест, [јуж.] f. bie Sättigung, saturitas: у томе није наијести. найјски, ка, ко, vide нахијски. [наилазити, зим, v. impf. vide наступати 2]. наимати се, мам (мљем) се, v. r. impf. fi auf- наиме (на име), namentlich, nominatim. нàjамити, мâм, ν. рf. aufbringen (in hinreichender најамница [најамлица], f. baš Riethweib, femina најамниче, чета, n. ein junger Wietyfnet, servus младо најати, најашем, vide најахати. најати се, јашем се, vide најахати се. најаукати се, јаучём се, v. r. pf. fich fatt fla= gen, lamentis fatigari. најахати [најати], јашем, v. pf. кога или на кога, anfallen, invehor. најахати [најаати, најати] се, јашем се, v. r. pf. fich satt reiten, satior equitando. најахивање [најаивање], п. баз Ænfallen, in vectio. најахивати, јахујем, [најаивати] v. impf, кога, на кога, anfallen, invehor. наискап, пити, bi auf bіe Defen, ad ultimam | највише, superl. v. више. [cf. нагорице]. найсти, наидём, (найдох, найшао) vide наићи. најаати се, јашем се, vide најахати се. најавити, најавим, v. pf. (у Ц. г.) овце, zufii)= најайвање, п. vide најахивање. [највољети, лим, v. impf. vide вољети.] наједрати, рам, v. pf. voll werben, impleri: на- најежити се, најежим се, v. [r.] pf. н. п. од зиме, баз Daar [träuben, erigo crines (wie ber Igel, jez), schaudern, horreo. најемник, m. vide најамник: Јер ти добро најемника плаћаш најест, f. (ист.) vide наијест. најести, наједем (јуж. и: наијем, ист. најем), v. pf. 1) anbeißen, admordeo [cf. наклати 2]: најело га псето. 2) кога чега, jättigen, satio: Ко би га наио, душу би стекао; Наједе га пива и јестива најести се, наједем се, ѵ. г. pf. fih jatt effensatior. [cf. напитати се; набалати се, наба, њати се, набити се, набокати се, набубати се, надекати се, наждерати се, назобати се, накресати се, накусати се, налупати се 2, | накаљати, накаљам, v. pf. auf ein Uebel ftojen, наслагати се, натући се 1]: Пси ти се меса најели! најзад, vide најпослије: Најзад зове паша Вучитрнски најидање, п. (зап.) vide наиједање. најидати, најидам, (зап.) vide наиједати. најисти, најидем, (зап.) vide најести. најменик, т. (у Далм.) vide најамник. најмити се, најмим се, ѵ. г. pf. fih anfsingen Kajjen, conducor: Ако сам се најмио, нијесам се помамио; Најмио се зао у горега, Жље га рани, а горе му ради најпосле, (ист.) најпосли, (зап.) , postremo. [cf. најпонајпослије, (јуж.) тље, најпошље, најзад]. најпотље, vide најпослије: И најпотље злаћеном марамом Најпотље се с Мујом уфатио најпошље, vide најпослије: Па најпошље ајку [најпрви, а, е, allererite; види s. v. крњ.] најти, најдем, vide наћи: Шта је, сестро; да Нак, m. vide Наци: Покупи ми по Наку крваву нака, f. cf. [vide] златоје. накадити, накадим, v. pf. anräuhern, infumo. накађивање, п. баš uräußern, fumigatio. накађивати, кађујем, v. impf. anräucheru, fumigo. наказ, m. Rißbegurt (als himpfwort), monstrum: | наказа, f. иди, наказо једна! наказан, зна, зно, von Sott gezeichnet, geftraft, a deo signatus. наказити, наказим, v. pf. наказио га Бог, де zeichnet (zur trafe), signavit eum deus. [cf. покарати 2]. наказити се, наказим се, ѵ. г. pf.: А. Казаћу - Б. Наказићеш се, für ba3 agen von Bott gestraft werden. накајати, јем, v. pf. vide [осветити 2] покајати: Ево нам је шаке запануло Да ми јаде наше накајемо На крвника Ченгија Смаил-агу накаламак, ламка, m. vide наставак. накаламити, мим, v. pf. 1) pfropjen, insero (surculum). [vide] наврнути [3], ef. прицијенити, приврнути, пресадити. 2) H. II. осовину, т. ј. наставити [1]. накалити, накалим, v. pf. н. п. гвожђе, fühlen, impingere. [vide награбусити], ef. ограисати. накан, а, о, био сам накан да ти дођем, ent= schloßen, schlüßig, statueram. [vide намjеран]. наканити се, наканим се, v. r. pf. fich entj lie= Ben, constituo, decerno [cf. заканити се, сканити се, уканити се]: Кад се лијен накани, сав свијет попали. накањивање, п. баз Воспевтен, consilii captio. накараде, f. pl. baš Rüften, bie Borrichtung, dis- накастити, тім, v. pf. vide наумити. сf. ка стиле. наквасити, сим, v. pf. wäfjern, einweißen, macero. [vide покиселити]. наквасити се, сим се, ѵ. г. pf. 1) fich wäfjern, einweichen, macerari: накваси се, да те обријем. 2) наквасио се вина, fid einen Haujф trinfen, crapulam potare. [cf. напити се]. навидати, дам, v. pf. in lenge pflüđen, reißен, carpo. накидати се, дам се, v. r. pf. (у Ц. г.) fid) накињити, накињим, v. pf. quälen, firapazieren, [накињити се, им ce, v. r. pf. jih ftrapazieven, fatigor. Из І. издања.] накиселити, лим, v. pf. 1) іn Menge einweißеn, macerare. 2) in Menge säuern (z. B. Kraut), acidum facere. накисео, села, село, fäuerlih, acidulus. накисивање, п. баз öftere Regnen, pluviae frequentes. накисивати, кисујем, v. impf. н. п. ове године често накисује, т. ј. често дажди, regnen, pluere frequenter. накиснути, не, ѵ. pf. 1) bineinregnen, impluo, н. п. накисло у кацу. 2) anregnen, pluvia impleor: добро је накисло, могу се копати кукурузи. refrigero (ferrum), cf. окалити: Јесу стреле | накит, п. бег Фиß, ornatus; женски накит, т. ј. пусте отроване, На змијину једу накаљење новци, сребро, злато, бисер и драго камење |
