што жене носе на главИ или о врату. [cf. | накомити, накомим, v. pf. н. п. кукуруза, граха, адиђар]. накитити, тим, v. pf. fßmücđen, como. [cf. закитити, нагиздати, наресити, окитити, утиришити]. накитити се, тим се, ѵ. г. pf. 1) fid chmüden, comere se [cf. нагиздати се, накинђурити се, накрасити се, наресити се]; baђer quh: 2) (ст.) накитити се вина: А када се вина на китише накишати, шам, v. pf. (у Дубр.) н. п. боб, vide наквасити, покиселити. накјуче, трећи дан натраг (т. ј. уочи прекјуче), као наксјутра у напредак. наклањати се, њам се, v. r. [im]pf. на што, jih barüber beugen, inclinor. cf. наткучивати се,] надносити се. anhülsen, genug anschälen, satis paro. накомице, vide окомице. након, (у Дубр.) vide наком, н. п. након тога. наконче (накоњче), чета, п. мушко дијете што се по обичају да дјевојци на коња, кад је сватови доведу пред младожењину кућу. По онијем мјестима гдје сватови сад не иду по Дјевојку на коњма, већ на колима (као по Сријему, по Бачкој и по Банату), таково се дијете дода дјевојци на кола, али не вјерујем да се зове наколче, него опет наконче (као н. п. у Рисну што сватови у напијању говоре: „коња уздај, и више се у пиће не уздај,“ а коња нема ни један, него иду сви пјешице). накопавање, n. verbal. v. накопавати. наклапало, m. ber Blauberer, loquax, fabulator. накопавати, накопавам, v. impf. [v.] vide нанаклапање, п. baš Daherplaubern, confabulatio. копати. наклапати, наклӑпам, v. impf. baђerplaubern, fa-| накопаник, накопаника, m. пут накопан. [cf. наклати, кољём, v. pf. 1) eine Menge abftedjen, наклопити се, наклопам се, v. r. pf. 1) за ким, verfolgen, nachjeßen, persequor. 2) п. п. на јело, на какав посао, fid barauf legen, incumbo. накља, f. vide окука. накљувати, накљујем, v. pf. anpiđen, admordeo (ut gallina). накљукати, кам, v. pf. н. п. гуску, vollftopfen, накнада, f. ber Erjak, compensatio. навити 5, надокнадити, накрмити, накрпити]. накнађавање, п. баз Érjeßen, compensatio. накнађавати, кнàђавам, v. impf. erjeßen, com-| penso. накопати 2]. накопати, пам, v. pf. 1) genug ausgraben, effo- накосити, накосим, v. pf. anmähen, foenum paro. накострешити се, кострешим се, (ист.) vide накостријешити се, костријешим се, v. r. pf. накот, т. (у Ц. г.) оно што се накоти: од -- на зрајкућа, т. ber baš äußerfte Paus hat (im Dorfe), накрасити се, накрасим се, v. r. pf. vide на- congero. -- нако, (нако, но ако) (у Ц. г.) vide [већ3] накренути, накренём, v. pf. bengen, neigen, inclino. осим, већ ако: Не са жива, нако са мрт-накресати, накрешем, v. pf. н. п. купуснога 2) Уйден лишћа, anpflüđen, carpendo paro decerpo. накресати се, накрешём се, v. r. pf. fid) voll füttern, impleo ventrem. [vide најести се]. накретање, п. баз Reigen auf eine Seite, incli natio. наковати, накујем, v. pf. 1) voll anj mіебен, satis cudisse: новаца, prägen. schmieden, fabricor mendacia. накојеђа, f. (у Дубр.) bie Ragelmurzel, paronychia. cf. [vide] заноктице. накокотити се, кӧкӧтим се, v. r. pf. fih in біе Brust (wie ein Hahn) werfen, superbio ut gallus. наком (cf. након), (mit gen.) hinter, post, [vide] послије [1], cf. иза: Наком боја копљем у | накривљивање, n. baš Rrümmen, incurvatio. трње; Наком себе спомен оставити накривљивати, кривљујем, v. impf. frümmen накретати, крећем, v. impf, neigen, inclino. накрив, а, о, etmas [hief, subobliquus. накривити, накривим, v. pf. antrümmen, fchief anftecten, chief baften, obliquo: И да криве капе накривимо Пак накриве вучи-капе (hief in Beficht brüden, 3. B. bіе ü), in curvo. накриво (на криво), fhief, oblique [cf. наврље, наоврљке, наоврљце, нахеро (наеро), нахерце (наерце)]: Ако је димњак накриво, управо Дим излази. накрижати, накрижам, v. pf. н. п. јабука, хљеба, духана, in Menge j neiben, concidere, cf. насјећи [2], нарезати [2]. накричивање, n. baš Bollanjareien ber Dhren (bei einer Beftellung), moleste repetita mandatio. [cf. глављење 2, прикричивање]. накричивати, кричујем, v. impf. einem біе Dh | ren vollschreien, bei einem Auftrage, mandatis obtundere aures. [cf. главити 2, клинити, прикричивати]. накричити, чим, v. pf. біе Dhren bei einem Muf | trage vollschreien, aures obtundo mandatis. [cf. прикричити]. накрмити, накрмим, v. pf. vide накнадити: накрмиће Бог с друге стране. налагати се, налажем се, ѵ. [г.] pf. fih voll lügen, mendaciis satior. налажење, п. 1) baš Sinben, inventio. [cf. на- - налазити се, зим се, v. [r.] impf. 1) код куће, sich auffinden, adesse. 2) н. п. још се мало новаца налази, vorђanben jein, praesto esse. налбанта,* | m. ковач што поткива коње, ferНалбантин,* bebejd lager, qui equos calceat. У Турској обично само Турчин може бити налбанта (т. ј. по варошима, а по селима тог заната и нема, него сваки сељак свог коња поткива): Куј ми коња, Осман-налбантине накројити, накројим, v. pf. voll and neiben, scin- налевак, вка, (ист.) vide наљевак. dendo paro. налевање, п. (ист.) vide наљевање. накропити, накропім, v. pf. vide покропити: налевати, вам, (ист.) vide наљевати. Из облака силна роса нађе, Па се црном | налеђашке, auf bem Rüden, supinus, н. п. пликрвљу прометнула, Те свакога свата накро пила накрпити, цим, vide [накнадити] накрмити: ја ћу то теби накрпити. вати. [cf. налећке]. належати се, жим се, ѵ. г. pf. fich fatt liegen, satis cubuisse: До зоре се мртва належала налепити, налепим, (ист.) vide налијепити. накрунити, накрӳним, v. pf. austörnen, grana | налести, лезем, (ист.) vide наљести. eximere. cf. комити. накрцати, цам, v. pf. (у примор.) н. п. лађу, vide натоварити. наксјутра, наксутра, послије прексјутра. [cf. ондан]. накувати, вам, vide накухати. налет[*], ein Bumpfam! offendiculum (?), homo qui налетање, п. (ист.) vide налијетање. тати се. на куле на виле, Husflüchte, Bormänbe bei einer abjálägigen Hutwort: разби на куле на виле | налетети, тим, (ист.) vide налетјети. (кад који што одрече, или поквари с рије- | налетети се, тим се, (ист.) vide налетјети се. чима). накупати се, накупам се, ѵ. [r.] pf. fid) fatt baбен, satis lotum esse. накупити, пим, v. pf. 1) н. п. јабука, крушака, шљива, камења, дрва, auflejen, zujammenlejen, colligo. 2) свиња, волова, звјериња, друштва, зираттеnbringen, conflo, conficio. накупити се, пимо се, v. r. pf. zujammenlaufen, concurro: накупили се људи као на чудо. накуповати, купујем, v. pf. voll antaufen, соёто. налетити, тим, (зап.) vide налетјети. налетјети, летим, v. pf. (југоз.) 1) н. п. тица накусати се, накусам се, ѵ. [r.] pf. fih boll frejjen | налетјети се, летим се, v. r. pf. [југоз.] на кога, (mit vollem göffel), sat vorasse [vide најести anlaufen, anfallen, invado. cf. налетјети [2]. се]: Ако се не накусасмо, не нагребосмо се. | налећети, летим, (јуж.) vide налетјети. накухати, хам, [накувати] v. pf. 1) genug an | налећети се, летим се, (јуж.) vide налетјети се. fohen, coquendo paro. - 2) genug bereiten | 1. налећи, лежем, (налегох, належе, налегосмо, (Brot), panem paro, compinso. налагање, п. бaš Unterlegen, Süttern, munitio, subsutio. 1. налагати, налажем, v. impf. füttern, munio, 3. 3. самар, хаљину памуком. 2. налагати, налажем, v. pf. на кога, anòiten, insimulo. [vide обиједити]. налегосте, налегоше, налегао, налегла) v. pf. 1) H. II. KOKOш, ansehen (die Henne, d. i. ihr Eier unterlegen, damit sie brüte), nidum facio gallinae incubiturae. cf. [vide] насадити [1]. - 2) in Menge brüten, pullos excludo plures: ова је кокош налегла сила пилића. 2. налећи, належем (налегнем), (налёгох, на легао, налёгла) v. pf. 1) i jammeln, anbäu | налокати, налочем, v. pf. anlüren, sorbendo fen, concurro, congregor: налегоше људи, на delibo: налокала мачка млијеко. Кад псето што налоче, оно људи у нас већ не једу, него ваља просути. налокати се, налочем се, v. r. [pf.] impf. fid) fatt [düfen, sorbendo satior: Налокао се као нас. наломити, наломим, v. pf. 1) н. п. грања, хљеба, voll anbrechen, frangendo paro. 2) anbrechen, infringo, modice frango. налош, а, е, н. п. нешто сам налош, nicht ganz gut (von Sejunòßeit). cf. слаб, рђав. [vide болешљив]. наливак, ливка, m. (зап.) vide наљевак. наливање, п. (зап.) vide наљевање. наливати, вам, (зап.) vide наљевати. нализати се, налижем се, v. r. pf. fid) jattle= den, lambendo satior: Ако се кусом не накуса, језиком се не нализа. налијевање, n. vide наљевање. налијевати, налијевам, vide наљевати: Дава | налудити се, налӳдим се, ( v. r. [pf.] impf.. њима пива и јестива, Налијева вино и ра- | налудовати се, лудујем се,у депид Dummheiten кију, Присипље им шербет медовину treiben, sat desipuisse. [cf. измахнитати]. налијегање, п. [јуж.] баз Behören, zo pertinere. | нӑлуне [(нануле)*], f. pl. (у Србији и у Босни налијегати, налијежем, v. impf. (у Ц. г.) де hören, pertineo. налијен, m. (у Дубр.) некака отровна трава, eine по варошима) Wrt telz[juße, calcei grallati: На ногама од седефа налуне, По налунам сандал-гаће пануле 20rt Giftpflange, herba quaedam venenata [на-налупати, нӑлупам, v. pf. voll and lagen (3. 23. лијей - aconitum napellus L.]. налијетати се, налијећем се, v. r. impf. на тати се. налити, налијем, v. pf. 1) angießen, volließen, impleo. 2) налила крава (у сисе), скоро ће се отелити, bie Ruh eutert on. налићи, налигнём, (зап.) vide наљећи. наличје, п. біе äbihte Seite, pars aversa. [cf. лице 2]. налог, m. (у војв.) ber Muftrag, mandatnm: Налог мајка извршује ћерке, Све изврши што је наложила Eier), tundendo paro. налупати се, налупам се, ѵ. r. pf. 1) fich fatt наљевање, п. (јуж.) баз Mngießen, fusio. [наљеше, adv. superl. v. лијепо (мј, најљепше); налога, f. баз Šebränge (3. 3. bei ber leijdbant), concursus, turba. [vide навала 1]. наложити, наложим, v. pf. 1) дрво на ватру, или ватру, brauf legen, superpono, impono. [cf. сложити 4]. 2) самар, хаљину, füttern, munio, subsuo. 3) И на Турке оган наложище. cf. уложити [4]. 4) (у војв.) auf= tragen, mando: Налог најка извршује ћерке,| | [наљутити, тим, v. pf. erzürnen, irasco; cf. наСве изврши што је наложила пухати (напуати) 3, ужљутити (узљутити).] наљубити се, наљубим се, v. r. pf. fich fatt fijjen, sat osculatum esse, sat amasse: Вјерне сам се љубе наљубио наљутити се, наљутим се, v. r. pf. erzirnen, irascor. [vide pасрдити се]. cf. ражљутити се. намагарчити, чим, v. pf. Cinen jel пеппен, арpello asinum. намагнути [намаћи], намагнём, v. pf. на кога, einem winten, innuo. cf. [vide] намигнути. намаз, * намаза, [амаз] m. ein Sebet ber Zürfen, preces, cf. [vide] молитва [1]: Те клањају Турскога намаза намазати, мажем, v. pf. anjomieren, bejmieren, illino. намайвање, n. vide намахивање. намайвати, маујем, vide намахивати. намајсторити, рим, v. pf. (у војв.) кога, meifferhaft erwiebern, reddo egregie (e. g. convicium acute dictum). намакнути, намакнем, vide [1] намаћи. намама (намама), f. bie Rođipeije, esca намамити, намамим, v. pf. berbeilođen, inesco : Што си косу навранила, То си мене намамила Намамићу кога хоћу намамити се, намамим се, v. r. pf. fich anto= đen laffen, uffisen, inescor. cf. [vide] нава дити се. намамљивање, n. baš gođen, inescatio. намамљивати, мамљујем, v. pf. lođen, inesco. наманути, наманём, vide намахнути. наманути се, намане се, vide намахнути се. намарица, f. (у Ц. г.) vide сјекира: У њу Дерва намарицу нађе Остави ми моју намарицу Да уберем на огањ палицу намасатити, тим, v. pf. н. п. нож, т. ј. навући [4], [treißen, ехасио. [cf. наоштрити 1]. намастир (cf. манастир), m. baš Rlofter, monasterium. [vide богомоља]. У стара времена било је много више намастира у народу нашему, пак су послије под владом Турском опустјели и сад им још само зидине стоје. Будући да у Србији ни у десетом селу нема цркве, за то људи иду уз часне посте (сваке недјеље), а особито о Мученицима, о Благовијестима, о Цвијетима, и о Васкрсенију и о осталијем великијем годовима (н. п. о Тројичину дне, о Петрову дне, о Преображењу, о Госпођи великој и о малој, о Ваведенију, о Богојављенију и о Задушницама) намастирима, те се исповиједају и причешћују. Уз часне се посте обично причешћују, а о другијем годовима иду као на сајам. Код гдјекојијех намастира скупи се (кад је лијепо вријеме) о Благовијести, о Цвијетима, о Преображењу и о Госпођама, по неколике хиљаде сабора. Ту продају трговци различну рубу; крчмари крчме вино, ракију, и јабуковачу; месари пеку јагањце, овце, козе и свиње, те продају месо; ту гледају момци дјевојака (обично иду дјевојке највише о Цвијетима, а младе о Васкрсенију); ту се састају кумови, пријатељи и познаници, и договарају се о свачему. Тако иду Бачвани о Тројичину дне по Сремски јем намастирима, али се они слабо баве код кога намастира, него само путују из намастира у намастир те цјелују, и гледају трпезарије (као н. п. у Раваници, гдје је измолована Косовска битка, и у Јаску смрт Цара Уроша), али у Србији дођу црквари из даљнијех села на конак (уочи празника), а из оближњијех дођу у јутру, на ту буду до послије подне. Кад људи иду намастиру, онда сви (и женско и мушко) обуку стајаће хаљине (штогод које љепше има). Гдјекојим намастирима иду људи, који су побогати, по десет дана хода далеко (као н. п. у Студеницу иду чини ми се о Тројичину дне из цијеле Србије, из Босне и из Херцеговине, и носе прилог. Тако би исто долазили и у Сремске намастире да нема лазарета и Другијех сметњи). За владања Турскога у Србији владике се ништа нијесу мијешале у управљање намастирско: њима су намастири плаћали што је било одређено на годину и држали су их по неколико дана кад би ондје дошли, и више ништа. Кад је у намастиру коме умро старјешина, игуман или архимандрит, новога је избирао околни народ, а владика му је само очитао оно што треба по закону. Околни се народ старао и за поправљање намастира, н. п. кад је требало намастир понављати или код њега што гра дити, једни су људи грађу сјекли, једни вукли, једни давали што за храну мајсторима, а сви заједно старали се да саставе новце што ће се мајсторима платити. У Аустријскијем пак државама, особито у Сријему и у Бачкој и Банату владике су прави господари од намастира: они им старјешине постављају, премјештају и збацују, њима намастири сваке године дају рачуне шта су ода шта добили и на што потрошили; о новоме љету шаљу по намастирима по неколика своја дворанина у промјену, те мијењају намјеснике, прегледају ризнице и остале намастирске ствари: овима сваки намастир ваља по нешто да плати, а често им се што и поклања. Који је старјешина у милости код Владике, он чини од намастирскога имања шта му је драго а особито кад архимандрит постане владика на одлази из намастира; тако у овијем намастирима само старјешине живе госпоски, а калуђери осим јела управо сиромашки: кад се који закалуђери, намастир му начини хаљине, а кад постане свештеник онда му још поклони манторос, на у напредак у име хаљина и свега осталога трошка даје му се на годину од 25 до 40 форинти у сребру (како је у коме намастиру одређено). Осим тога још дијеле између себе (гдјешто и са старјешинама заједно) што се скупи од нуријаша и од читања молитава, и то су им сви доходи. Ручак и вечеру имају у трпезарији сви заједно са ста рјешином, и сваки по сатљик вина на подне забрањивати, и приповиједали су онда како издања.] намастири су праве спахије од прњавора као | намастириѣ, m. dim. v. намастир. Из I. 2) капу на очи, admoveo: Самур-калпак на очи намаче Те састави самур и обрве anwerfen (z. B. dem Pferde den Zaum), injicio. и друге спахије од осталијех села. Намастир | намастириште, п. Drt mo cinft ein Alofter geweГргетег у Сријему осим прњавора има и једно jen, locus ubi olim fuit monasterium. своје село Нерадин, а Бездин у Банату | намастирски, ка, ко, flöjterlich, monasticum. нема прњавора, него само село Мунару. | 1. намаћи (cf. намакнути), намакнем, v. pf. 1) Осим земље, винограда и шљивика, које им раде прњаворци, намастири у Србији имају и по неколико села своје нурије, која често позивају као на мобу, али поред свега тога 3) fleinweije zujammenbringen, minutim comнамастири су од прије највише живљели од раго: намаћи коња, т. ј. [vide] набавити, писаније и од прилога: гдјекоји су калуђери Једно смакао, а друго не намакао; Да је долазили намастиру готово као гости, него моје стадо оћерано, Ја би стадо лако насу све ишли по народу (по свој Турској до- макнуо 4) кога на колац, vide набити [2]. кле се Српски језик говори), те писали | 2. намаћи, намагнём, v. pf. (намагох, намаже). (новце, стоку, жито, пиће, платно и т. д.), [vide намагнути]. на што нијесу могли намастиру носити или | намахивање [намаивање], п. baš Sinten mit ber гонити оно су на мјесту продавали и чинили Hand, to nutare manu. у новце, а многи су људи и сами о празни- | намахивати, махујем, [намаивати] v. impf. mit цима доносили намастирима милостињу. Гдје- der Hand winken, manu nutare: Ha Hу Bypo који већи намастири слали су калуђере ради намахује руком милостиње и у Каравлашку и Карабогданску | намахнути, намахнем, [наманути] v. pf. einmаl и у саму Русију, и онамо су им владаоци mit der Hand winken, nutare manu. г. pf. (у Грбљу) н. п. кудијер га бијеш? кашто одређивали милостињу на годину, која | намахнути се, намахне се, [наманути се] v. се и до данас даје ако намастири нијесу опустјели. Али је сад писанија и у Србији забрањена; први је Карађорђије то почео Бе ми се намахне, erreichen, assequi, cf. дохватити [1]. |