Page images
PDF
EPUB

намежурати се, рам се, v. r. pf. fich runzeln,
corrugari: намежурала се хаљина, крушка
кад увене; прсти и рука, кад се по води
шњима дуго шта ради.
намекшати, шам, v. pf. weidh maфen, mollio:
Добро слуги леђа намекшаше
наменити, наменим, (ист.) vide намијенити.
намењивање, п. (ист.) vide намјењивање.
намењивати, мењујем, (ист.) vide намјењивати.
намер, f. (ист.) vide намјер.
намера, f. (ист.) vide намјера.

намеравање, п. (ист.) vide намјеравање.

намеравати, меравам, (ист.) vide намјеравати.
намерење, п. [ист.] vide намјерење.
намерити, рим, (ист.) vide намјерити.

[vide потпустити]: наметнуо хајдуке да га похарају. 5) воденицу, vom Canbe ins 2Bajjer, propello, projicio.

наметнути се, нём се, v. r. pf. [cf. наврћи се, натурити се] 1) за ким, fih aufmadhen, accingor. 2) sich aufdringen, obtrudi.

[ocr errors]

3) fi anjeßen (3. 3. ein lebel an Suße), adhaeresco: наметнуло му се нешто на ногу. 4) fid verlegen, auf etwas begeben, incumbo in aliquid: наметнуо се на књигу.

намецати, намецам, v. pf. н. п. јабуку, weich
flopfen, contundo, tundendo emollio.

намечити се, намечим се, v. г. pf. (у Хрв.)
vide навадити се. cf. мека.
намештај, m. (ист.) vide намјештај.

намерити се, рим се, (ист.) vide намјерити се. намештало, m. (ист.) vide намјештало.

намерна, f. (ист.) vide намјерна.

[ocr errors]

намесити, намесим, (ист.) vide намијесити.
намесник, m. (ист.) vide намјесник.
намесников, а, о, (ист.) vide намјесников.
наместити, тим, (ист.) vide намјестити.
намет, т. 1) біе Huflage, vectigal: Наметнуо
намет на вилајет 2) (у војв.) господско
жито које се разда воденичарима да га са-
мељу преко реда, 3mangarbeit, vis? - 3) као
намет да је на њему; намет је на кућу (у
Ц. г.) као чини или мађије. 4) што на-
мете снијег. vide смет [1].
наметак, тка, m. 1) bie Mufgabe, Daraufgabe, баз
Mufgels, collybus. cf. [vide] прид. - 2) што
се коме наметне, was aufgebrungen wirb, quod
obtruditur.

[ocr errors]

das

намештање [намешћање], п. (ист.) vide намје

штање.

намештати [намешћати], там, (ист.) vide на-
мјештати.

намешћање, n. vide намештање.
намешћати, һам, vide намештати.
намигивало, m. ber gerne zuwinft, qui innuit.
намигивање, т. баз Buwinfen, innutio.
намигивати, мигујем, v. impf. на кога, zuwin=
fen, innuo: Иди, орле, не намигуј на ме
Бегођ чује поручује, Бегођ види намигује
намигнути, нём, v. pf. на кога, zuwinfen, innuo.
[cf. намаћи (намагнути)].
намигуша, f. жена која радо намигује на кога,
die gerne zuwinkt, innutrix.
намијенити, намијеним, v. pf. (јуж.) anmeinen,

ubenten, destino [cf. нарећи]: Свако слово
у крв окаљено, На јуначко т'јело намје-

њено

намијеница, f. (у Грбљу) прасица што се на-
мијени да се за Божић закоље.
намијесити, намијесим, v. pf. (јуж.) genug (Brot)

[наметан, тна, тно, cf. мора.] наметање, п. 1) баз Mnwerfen, injectio. - 2) баз Mufbringen, obtrusio. - 3) Dingen, subornatio. 4) bie Wnleitung, doctio. - 5) vom Stappel | laffen, projectio (navis, molae) in aquam. наметати, намећем, v. impf. 1) werfen on —, injicio. - 2) aufbringen, obtrudo: Коју не ћу anmachen, fermentando paro. ону ми намећу 3) anleiten (unterrichten), | намилати се, намилам се, v. r. impf. жито се addoceo: намеће га на књигу. 4) bingen, намила, giebt viel auß, ift ergiebig.

suborno: намеће хајдуке на људе. 5) vom наминити, наманим, (зап.) vide намијенити. Štappel lajjen, projicio e terra in mare: Сију намињивање, п. (зап.) vide намјењивање. ли већ Турци лубенице, Намећу ли Шокци | намињивати, мињујем, (зап.) vide памјењивати. воденице 6) (v. pf.) voll auflegen, satis | намир, f. (зап.) vide намјер. imposuisse.

намети, (на мети?) bei бег Данб, ad manum: дај ми ону књигу (што си ми обрекао), ако ти је намети.

--

намира, f. (зап.) vide намјера.

намиравање, п. (зап.) vide намјеравање. намиравати, миравам, (зап.) vide намјеравати. намиривање, п. 1) баз Befriebigen, satisfactio. 2) Erfüllen, Vollmachen, expletio.

satis.

наметкиња, f. дјевојка или удовица, која се наметница, намеће коме да је узме, біе Muf= | намиривати, мирујем, v. impf. befriebigen, facio gebrungene; obtrusa: Коју не ћу они ми намећу, А ја јунак наметкиње не ћу оһу ону ми не даду, Коју не ћу ону ми намећу; А ја јунак наметнице не ћу, Да се не би никад оженио наметнути, нём, v. pf. [cf. наврћи, натурити] 1) werfen an -, injicio [cf. набацити]: н. п. уже волу на рогове, коњу на врат. 2) auf dringen, obtrudo. 3) anleiten, addoceo: наметнуо га на књигу. 4) dingen, suborno

Коју намиривати се, мирујем се, v. r. impf. 1) fid ausgleichen, pensare. 2) voll werden, expleri: намирује му се година.

1.

намирити, намирим, v. pf. [1] befriebigen, fa-
cio satis. [cf. скужати; поравнати, посулити.
2) vide 1 измирити].

2. намирити, рим, (зап.) vide намјерити.
1. намирити се, намирим се, v. r. pf. 1) fich an

gleichen, pensare. [cf. нагодити се, наплатити

се 2, насулити се]: ми смо се намирили; ја
сам се с њим намирио.

2. намирити се, рим се, (зап.) vide намјерити се.
намирна, f. (зап.) vide намјерна.
намисити, намисим, (зап.) vide намијесити.
намислити, лим, v. pf. bejhließen, decerno, sta-
tuo: куд си намислио? шта си намислио?
cf. [vide] наумити.

намисник, т. (зап.) vide намјесник.
намисников, а, о, (зап.) vide намјесников.
намистити, тим, (зап.) vide намјестити.
намицање, п. 1) baš fleinweije zufammenbringen,
comparatio lenta et minuta. - 2) baš pie-
Ben, infixio. 3) vide натезање [3].
намицати, мичём, v. impf. 1) fleinweije zujam.
menbringen, lente et minutim comparo. 2)
на колац кога, vide набијати [2]: Те на ко-
пље Турке намицаше 3) H. II. намиче
као мати с јединчетом, vide натезати [3].
намиштај, m. (зап.) vide намјештај.
намиштало, m. (зап.) vide намјештало.
намиштање [намишћање], п. (зап.) vide намје- |

штање.

[ocr errors]

намиштати, там, [намишћати] (зап.) vide намјештати.

намишћање, п. vide намиштање. намишћати, һам, vide намиштати.

најбоља (кад ко изненада дође коме на ручак или на вечеру).

намјесник, m. (јуж.) (у војв.) (in ben &löftern) der Vikar, Unterguardian, Oekonom, vicarius archimandritae, oeconomus monasterii. намјесников, а, о, (јуж.) без намјесник, оесо

nomi.

намјеста [намјеста], (јуж.) cf. [vide] гдјешто. намјестити, тим, v. pf. (јуж.) 1) unterbringen, colloco. 2) трпезу, vide поставити [4].

3) постељу, бaš Bett aujjchlagen, sternere lectum. (- 4) vide уредити 1].

намјестити се, им се, v. r. pf. [јуж.] 4) [jih
unterbringen, collocor]. - 2) (у Јадру) поми-
puru ce beз cyda, sich ausgleichen.
намјештај, т. (јуж.) баз Pansgeräth, supellex.
cf. [vide] покућство.

намјештало, m. [јуж.] који намјешта кад го-
вори, der die Worte zusammenstellt.
намјештање [намјешћање], п. (јуж.) баз Unter-
bringen, collocatio.

намјештати, там, [намјешћати] v. impf. (јуж.)
1) unterbringen, colloco. 2) у говору чисто
намјешта, т. ј. слаже ријечи, zujammenftellen,
ordino. 3) трпезу, vide постављати [2].
4) постељу, баз Bett aufjdilagen, sternere
lectum.

намјењивање, п. (јуж.) баз Зubenten, destinatio. | намјешћање, n. vide намјештање. намјењивати, мјењујем, v. impf. (јуж.) žubenten, | намјешћати, һам, vide намјештати.

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

намјеравати, мјеравам, v. impf. (јуж.) vorhaben, | намљети, мељем, v. pf. anmablen, molendo paro.

molior, cogito.

намљечак, чка, m. (у Србији) во од двије године, ein zweijähriger Dds, bos bimus. [cf. преходни].

множи!

mehren, cresco.

[намјерење, п. vide намјера 3; види s. v. нијет.] намјерити, рим, v. pf. (јуж.) 1) be[d ließen, vor= | намножити, намножим, [намложити] v. pf. ver= Gaben, decerno [vide наумити]: куд си на- mehren, augeo: Да вам Бог наспори и намјерио? намјерио сам да отидем тамо. 2) кога на што, einen mohin bringen (3. 3. ins | намножити се, намножим се, v. r. pf. fich ver= Unglüd), induco: Намјера га намјерила била На зелено у гори језеро 3) treffen, finben, offendo [vide десити]: намјерио сам га дома. намјерити се, рим се, v. r. pf. [јуж.] 1) fallen, fommen, incido: Намјерио се на злу жену. 2) fi treifen, adesse, cf. [vide] десити се: Којино се дома намјерише

намјеран, рна, рно, н. п. ја нијесам био намјеран, illens fein, in animo habere. cf. [уман, науман,] накан.

намолити, намолим, v. pf. кога, einen erbitten,

bewegen, rogando flecto: једва сам га намолио. намолити се, намолим се, ѵ. г. pf. 1) fich fatt betten, satis superque precatus sum : да се пуста Бога намолимо (у приповијеци, cf. пуст инб јагњиво). - 2) fih bervorzeigen, hervorfommen, - sich prodeo, promineo, [vide] помолити се[1], cf. измолити се: Намоли се на пенџер од куле Ал' се други буљук намолио

намјерна, f. [adj. (јуж.)] was fid trifft, quod | намоловати, лујем, v. pf. malen, pingo. offenditur: што је Бог дао и намјерна, т. | намотавање, п. baš Inhajpeln, inductio in rhomj. што се десило, намјерило. Намјерна је bum.

намотавати, мотавам, v. impf. anhafpeln, paro telum. [cf.

штати].

нажмирати, нанијети 3, поти

ducendo in rhombum. намотати, там, v. pf. 1) апђаfpeln, duco fila in наново (на ново), neuerbings, auf neue, denuo. rhombum: намотај ту пређу на ово клупко. [cf. истекар, текар].

2) voll anhajpeln, paro ducendo fila in | нанос, m. што нанесе вода, alluvio. [cf. муљ 2, rhombum: намотала сам данас десет клу- наплава, наплавак, насап 2, снос 1]. бака. наносити, наносим, v. impf. 1) antragen (auf ben намотрити, намотрим, v. pf. erbliđen, video. Haufen), comporto. 2) ähneln, simile est: [vide угледати]. cf. опазити, смотрити.

наноси мало.

gen, gestando satior, н. п. лијепијех хаљина; не ћеш се своје главе наносити (т. ј. изгубићеш живот).

намрвити, вим, v. pf. biel bröfeln, frio: намрви | наносити се, наносим сe, v. r. pf. fih fatt tra= пилићима хљеба; шта си толико намрвио. намргодити се, дим се, v. r. pf. bie tirne um= wölfen, frontem obnubilo [vide намрштити се]: Намргодио се као да ће му киша из чела ударити. cf. накањити се.

наношење, п. баз Mutragen, comportatio. нануле,* f. pl. vide налуне: Носи л2 Сока од седефа нануле - По нанулам пурли гађе

пануле

,

намрштити се, тим се, v. r. pf. (cf. [накањити се, натмурити се, натмушити се,] намргодити ce) 1) die Stirne runzeln, rugo frontem. 2) нањ, т. ј. на њ на њега. fidh umwölfen, obnubilor: Намрштило се ври-| нањга, т. ј. на њега. cf. нањ. јеме. нањеговати, гујем, [јуж.] v. pf. mit flege befric= digen, curare: Окупа га и нањегова га

намуљити, намуљйм, v. pf. намуљила вода (земљу), т. ј. нанијела, and wemmen, aggero. cf. | нањијати се, нањијам се, | v. r. pf. кога, чега, нањихати се, нањйхам се, genug wiegen, satis

муљ. намусти, намӳзём, v. pf. anmelfen, mulgendo раго: намузао пуну крављачу млијека. намучити, чим, v. pf. quälen, ffrapazieren, fatigo. [cf. накињити, напатити 1].

намучить се, чим се, v. r. pf. fih abquälen, se frangere laborando: ја сам се око тога много | намучио.

нана, f. 1) Mama, mater. [vide мајка].

2)

agitasse (cunas): Чеда ћу се нањихати нањушити (нањушити), нањушим (нањушим), v. pf. aufjpüren, aufftöbern, investigo. [cf. оњушити, обњушити; наптати, оптати, осјетити, оһутјети 3].

наоблучити се, облучим се, v. r. pf. (око Сиња) кад дјевојка метне капу с облуком на главу,

кажу: наоблучила се, беп облук aufjeßen. наобручати, чам, 1 v. pf. bereifen, dolium наобручити, обручим, cingere circulis. наоврљке,) (у Сријему) н. п. иде, фі, obliнаоврљце, que. [vide накриво]. наод, m. vide наход.

[*]eine Wrt Araut, um bie Suppe zu würzen, con-| dimenti genus [feffer-Minge, mentha piperita L.; cf. метва, метвица 16]. нанеговати, гујем, (ист.) vide нањеговати. нанети, нанесём, (ист.) vide напијети. наниговати, гујем, (зап.) vide нањеговати. наниз, m. нанизани новци или бисер, што се носи око врата или око главе, eine hnur Berlen u. f. m., linea margaritarum. [vide 1 низ]. | наодити, наодим, vide находити. нанизати, нанижем, v. pf. н. п. бисер, новце, наодити се, наодим се, vide находити се. Ђинђухе, aufreiben, infilo? наодник, m. vide находник.

набдати се, наодам се, vide находати [с]. наодаће, (б. і. на одаће) feil, venalis: ово није на одаће.

наниз брдо, (т. ј. на низбрдо) bergab, deorsum. | наођење, n. vide нахођење. [cf. напод ногу].

наоколо, гun

коло].

berum, circum circa. [cf. унао

наоклис, н. п. моја њива оде наоклис, аm ube нанијети, нанесем (нанијех и нанесох, нанесе, schmäler. нанијесмо и нанесосмо, нанијесте и нанесосте, нанијеше и нанесоше, нанио, нанијела, ло) v. pf. (јуж.) 1) bringen, adfero: сам га ђаво нанесе на мене, или: те дође к мени. - 2) voll antragen, satis adportasse.

3) (im Zielen, Schießen) um soviel seitwärts zielen, als die Flinte etwa abträgt, antragen, corrigo telum. [vide нанишанити]. - 4) није ни нанијело, et fommt nicht von weitem gleich, пес appropinquat.

[нанин, а, о, ber Mama, той нана. cf. ненин.] нанити, нанесём, (зап.) vide нанијети. нанитити, тим, v. pf. т. ј. нити, т. ј. начинити их повезавши оне вунене конце за штанце као што треба.

[ocr errors]

наопак, а, о, perfehrt, perversus: наопак је то човјек.

наопако, [cf. наопачке] 1) паф binten gefert, retrorsum: свезали му руке наопако. 2) н. п. изврнуо капу наопако, заметнуо пушку наопако, umfebren, revertere: Не нос', синко, копља наопако, Већ окрени копље у напредак 3) verfchrt, perverse: зло и наопако! наопако и у зао час!

наопаран, рна, рно, (у Боци) што није зачињено, н. п. као обарено зеље: Боље је пригута наопарна него земља смочана. cf. [vide]

сухопаран.

нанишанити, ним, v. pf. zielen, collineo, dirigo наопачке, vide наопако.

-

наопослен, (у Хрв.) (cf. наопослом) 1) у напре-
дак, als Gegentheil von наопако, eine glüdliche
Wendung, glücklich von Etatten gehen, prospere
succedere. 2) окренути што наопослен, т.
ј. по сунцу, од истока к западу, као што
сунце иде, паф бет Šonnenlaufe, ut sol currit. |
наопослом, vide наопослен.
надпутити, тим, v. pf. 1) опанак, опутом га
околоматити (онда још само да се наврича,
па ће бити готов), umfafjen, circumdo. - 2)
он је по се на зло наопутно, er hat [c let
gethan, male egit.

набрати, наорêм, v. pf. fertig ađern, peraro: на-
орали смо доста ове године.
[наоружати, наоружам, v. pf. bewajjnen, armo;
cf. опусатити.]

наочали, f. pl. bie Brillen, vitra ocularia. cf.
наочари, очали, наочник, очари.

[ocr errors]

2) напарити

rauchen, infumo vapore calido. очи, біе Хидеn weiben, pasco oculos. напáсâже, n. das Weiden, pastus. напасати, напасам, v. impf. weiben, pasco: отишао је у поље да напаса коње. напасник, m. (у Грбљу) који кога напаствује, vide налетица: злотвор и напасник. напаст, f. [1)] Unglüd, Unfall, malum, casus adversus. [vide биједа]. - 2) (у Новоме завјету, као и у Славенском језику) біе еrfu-= chung, tentatio.

напаствовање, п. баз Infallen uns Infahren, invectio.

напаствовати, ствујем, v. impf. u. pf. кога, einen anfabren, invehor.

1. напасти, паднем, v. pf. anfallen uns anfahren, invehor: шта си напао човјека? шта си напао ту викати?

наочи, (у Грбљу) vide уочи: наочи бадњега | 2. напасти, напасем, v. pf. weiben, pasco. дневи.

наочиглед, augenjcheintich, fichtbar, evidenter, наочиглеце, manifesto. cf. наочице.

наочит, а, о, [фön zu jeђen, aspectu pulcer, bonus. [vide лијеп].

наочице, vide наочиглеце: Наше љубе наочице љубе

наочник, т. (уз Ибар) највише се говори pl. наочници, біе Brillen, vitra ocularia. vide на

очари.

[ocr errors]

напасти се, напасем се, v. r. pf. fich fatt weiben,
pascendo satior: напасли су се коњи.
напатити, тим, v. pf. 1) кога, quälen, vexo. cf.
[vide] намучити. 2) н. п. оваца, свиња,
viel aufbringen, verschaffen, conquiro: И наua-
тим сиви голубова
напатити се, тим се, v. г. pf. fich abquälen, se
frangere.

[ocr errors]

напашњак, m. vide [налетица] напасник. напаштање, n. verbal. v. напаштати.

наочњаци, наочњака, m. pl. (на оглаву) Хи= | напаштати, напаштам, v. impf. [v.] vide напоgenblende, Augenleder, Scheuleder.

стити.

[ocr errors]
[ocr errors]

2)

наоштрити, наоштрим, v. pf. 1) [фärfen, acuo. напевати се, вам се, (ист.) vlde напјевати се. [cf. намасатити]. 2) fig. anfpornen, acuo. | напер, m. (у Лијевчу) vide брана 1. наоштрити се, наоштрим се, v. r. pf. fich bereit | наперак, перка, m. 1) онај танки конац који zu etwas (z. B. Streit, Zank) machen, se acuere. се настави на дебљи. cf. наперити [4]. [напабирчити, напабирчим, v. pf. vide набира- сваки наставак, Wnjak, adjunctum. чити.] наперити, наперӣм, v. pf. 1) (у Лијевчу) vide најазити. 2) richten (3. B. Sewehr gegen je= mand), obverto. 3) aufrichten, erigo: Ila падоше око друма пута, Па пред прси плоче наперише, А на плоче пушке наслонише 4) (у Барањи) конац, т. ј. на дебљи конац наставити тањи, који се уврзе у иглу, и тако се дебелијем везе, anjeßen, adjungo. напети, напнем, v. pf. in bie Döhe richten, aufrid= ten, erigo: напео главу; напела коза реп и т. д. напети се, напнем се, ѵ. г. pf. vide [надухати се] надути се.

нападање, п. баз Mnfallen, Mnfahren, invectio. нападати, дам, 1) v. pf. barauf fallen, desuper incido, н. п. нападало доста крушака, јабука. 2) v. impf. на кога, кога, anfallen, anfahren, invehi in quem. [cf. наваљивати 3]. нападач, нападача, т. [који напада (2), Ипgreifer].

напајање, п. баš Zränfen, potio.
напајати, напајам, v. impf. tränfen, do bibere:
А напајат водом од Ситнице
напалити, напалим, v. pf. 1) лепира (кад мисле
да је вјештица), anbrennen, aduro. - 2) н. п.
расадник, апzünben, incendo. cf. мученици.
3) н. п. буре, ausbrennen, ustulare.
[напаљетковати, напаљеткујем, v. pf. (јуж.) vide
набирачити.]

напећи, печём, v. pf. 1) voll anbađen, satis pinsuisse: напекли смо доста хљеба. 2) де nug braten, assare multa. 3) genug brennen

(Branutwein), uro: напекли смо доста ракије. напецати, цам, v. pf. т. ј. рибе, in binlänglidher Menge angeln, hamo capio.

напаљивати, паљујем, v. impf. 1) anjengen, aduro. 2) anzünen, incendo. cf. мученици. | напивати се, вам се, (зап.) vide напјевати се. напивка, f. (у Сињу) $rinfjpru. cf. [vide 1] здравица [1].

3) бурад, ausbrennen, aduro, ustulo. [напамет (на памет), auswenbig, memoriter. — Из I. издања. (vide наизуст).] напањкати, кам, v. pf. на кога, vide [обиједити] налагати.

напарити, рим, v. pf. 1) mit warmem Dunjt ein

напијање, п. 1) баз Butrinfen, propinatio.
2) das Sich-volltrinken, vò enebriari saepe.
напијати, напијам, v. impf. zutrinfen, propino.
[ef. здравити 2, наздрављати; наздравити).

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Срби напијају кадгод пију ракију или вино; а особито кад су у друштву, као н. п. на крсном имену, на свадби, на кршћењу и т. д. У горње чело не смије (од срамоте) сјести који не зна напијати. Они напијају различно (како који зна); неки овако почињу: „Прва за помози Боже: Боже, помози, Боже, дај добар час и добру срећу; ко о чем, ми о добру, о лијепу разговору; дао нам се Бог радовати и веселити: пити а добро бити, зла никад не имати, и т. д. Ако ли је ујутру рано: Срећан уранак, миран данак, од Бога живот и здравље.“ Кад је на каквом раду: „За сретна рада: који рад радили, радом се валили, као сретна и честита браћа.“ Кад се састану пријатељи или познаници: „Сретно виђеније, сретан састанак, дугу љубав, од Бога живот и здравље.“ Уз другу чашу: Чашом другом, љубави дугом, да Бог подужи живот и здравље, срећу и напредак и свако добро“ и т. д. Уз трећу: Чашом трећом добром срећом (или: трећом а срет ном) у име Бога и свете Тројице живоначелне Богородице, која може да нам поможе, сваком брату на свом занату, а и нас грешне | напитак, тка, m. ber Trunf, potus: нема наДа не заборави; гдје ми њу заборавили она нама најбоља помотњица била“ и т. д. Уз вино: , Винце кисело, срце весело; веселио Бог и овај дом, и у дому домадара кутњег господара,“ и т. д. Кад пију коме у здра- | 1. вље, н. п. домаћину: „Домаћине! за твоје главе, твоје домаћице, твојијех старијех родитеља (ако их има), синова, кћери, браће, братучеда, кумова, и пријатеља и свега рода и порода: што ти Бог дао Бог ти и удржао (гдје који јоште наставе: За кутњега шљемена и конопљана сјемена, виторогијех волова и дугоренијех крава, трмака и крмака, тора и обора)“ и т. д. Кад онај што напија, нагне чашу да пије, онда (кашто) други који метне прст у ухо, па запјева из гласа: У чије се здравље вино пије, Све му здраво и весело било, Домаћине! све у твоје здра-| напитати се, там се, v. r. pf. fich fatt effen, satis вље, Бог ти дао, и срећу и здравље! Кад comedisse [vide најести се]: Нијеси ли штополазе на пут: „Ко ће на пут, срећан му гођ задобио, Да се гладни меса напитамо нут, ко остаје у дому, остао у велику добру | напити, напијем, v. pf. коме, zutrinfen, propino. ако Бог да“ (често се додаје: Ако Бог да). cf. напијати. Кад хоће да устају: „Часно сјели, поштено | напити се, напијем се, ѵ. г. pf. н. п. вина, устали." Кад у вече хоће већ да спавају или ракије, воде, fih voll trinfen, inebrior. [cf. нада се растају: „За лаке ноћи, од Бога по- појити се; нагулити се, надробити се, намоћи“ и т. д. Кад онај што држи чашу у квасити се 2]. руци, напија, остали кашто реку полако: | напишавање, п. баз Инђarnen.

одујми чашу од уста, онда остали повичу : „На здравље!“ А он одговори : Бог вам здравље дао (или: од Бога вам здравље)!" cf. слава, крсно име.

напијати се, напијам се, v. r. impf. fich voll trinfen, inebrior saepe: И често се вина напијао

напијач, нанијача, т. који навија, ber Butrin-
fer, qui propinat.
2)

напињање, п. 1) баз Mufrißten, erectio.
das Anstrengen, intentio.
напињати, њем, v. impf. 1) aufriten, erigo.
2) anspannen, intendo.
напињати се, њём се, v. r. impf. fidh anftrengen,
contendo.

напипати, пам, v. pf. burh Хappen finben, inve-
nio circumferendo manus.
напирити, напирим, v. pf. aufblajen, inflo. cf.
[vide] надухати.

написати, напишем, v. pf. zujammenfreiben, con-
scribo.

написати се, напишем се, v. r. pf. fih jatt freiben, satis scripsisse: баш сам се написао овијех дана.

[ocr errors]
[ocr errors]

питка, e$ ift nicht zu trinfen ба; нека је нама наиитак, a њима какав им драго житак (кажу да говоре или мисле сватови за младијенце).

напитати

[ocr errors]

напитати, там, v. pf. 1) baš Rinò jatt füttern, saturare infantem. 2) vide нахранити : Црне ћу те крвце напојити, А јуначка меса Сад сам сабљи Божју ријеч дао: Когагође сретем у сусрећи, Црне ћу је крвце напојити, | А јуначка меса напиНијеси ми коња напојила, Наиитала бјелицом шеницом Ти изиђи мени на биљегу, на широко на поље Зечево, Да јуначки живот дијелимо, Црне вране месом напитамо, И долину крви натопимо 2. напитати, напитам, v. pf. erfragen, exquiro, exploro.

тати

[ocr errors]

„Амин, да Бог да (или: амин, Бог те чуо)!“ | напишавати, пишавам, v. impf.) anbarnen, meКад већ хоће да пије, онда рече ономе, коме | напишати, шам, v. pf. É jendo impleo. наздрави (који ће да пије послије њега): напјевати се, вам се, v. r. pf. fich jatt fingen, „Здрав буди," или: „Спасуј се“ или: „Спаси satis cecinisse: И у колу пјесам наијевају Бог!" а онај му одговори: „На спасеније | наплава, f. оно што вода гдје нанесе Ристово!" Кад већ нагне чашу и пије онда | наплавак, авка, m. те како мјесто наплави, остали подигну капе (ако не сједе гологлави), на полако говоре: „Ристе Боже наш! помилуј нас, амин." Кад већ престане пити и

alluvio. cf. [vide] нанос.

наплата (наплата), f. bie Betreibung, exactio: Стари дуг, нова наплата.

« PreviousContinue »