Page images
PDF
EPUB

нплатак, тка, m. Sіе Raofelge, absis, curvatura на полак), ein Bejhift (23ertrag) зur paljte, opus rotae. [cf. гобела, гобеља).

dimidiatum. 2) бie albfrukt, жито у конаплатити, наплатим, v. pf. 1) eintreibet, exigo: јему има пола ражи, а пола шенице. [vide

дужан ми је нешто, па не могу никако да суражица]. cf. половница, суржица. наплатим.

2) pol ausgaben, exsolvo, cf. наполице, н. п. радити што наполице, т. ј. на платити : Ал' ти потков наплатити не ћу 10.ie, daß die Hälfte dem Eigenthümer und die наплітити ее, наплатим се, v. r. pf. 1) jih be Hälfte dem Arbeiter gehört, ad dimidium.

zahlen lassen, exigo. — 2) sich berechnen, invi- Hànonyâp, m. ein Kontrahent auf die Hälfte, qui

сеm ѕоlvеrе debita. cf. [vide 1] намирити се. dimidiam partem pactus est, partiarius (?). [cf. наплаћивање, п. 1) ба3 Gintreiben, exactio. половник 1]. 2) das Vollends-zahlen, exsolutio.

наполичење, n. Sas tiethе аuf Sіе фülfte CrtragЗ, наплаћивати, плаћујем, т. impf. 1) eintreibe, pactum dimidii. . exigo. — 2) bezahlen, exsolvo.

нполичити, чим, У. impf. 8их фäljte mietben, наплаћивати се, плаћујем се, у. r. impf. 1) pacisci dimidium lucri.

sich bezahlen lassen, exigo. 2) jih berechiten, напоменути, поменем, v. pf. erinnern, mоnео. exsolvere mutua debita.

напомињање, п. За Crіnnеrn, admоnіtіо. наплести, плетём, v. pf. 1) аnflechten, adpleсtо, напомињати, њем, . impf. erinnern, mоnео.

attexо: наплети мало на тај кошI. 2) poll напомдл (на помол), im 24ngejiktе, іn соnѕресtu anflekte. contexо: нашлео сам доста кошница. [cf. помол): кад бисмо наиомол Бечу.

3) на кога што, т. ј. измислити, потво- і напон, м. 1) Sie 23liite Seg 24ters, fos aetatis: рити. [vidе обиједити).

сад је у највећем накону (н. п. момак). námet, m. das Angeflechte, supertextum.

2) Sie njtrengung, intеntіо, н. п. жена кад наплетање, п. 1) баз диjlepten, adnexio, con рађа, крава кад се тели, човјек кад иде наtextura.

. 2) das Verleumden, calumniae. [cf. поље. бијеђење).

напопасти, паднём, y. pf. кога , anfallen, , наплетати, плећем, v. impf. 1) аnflесtеп, аttеxo. напопастити, попастям, піt аuzlajjen, aggre

2) gegen einen etwas erdichten , calumnior. dior, teneo. [vidе биједити). cf. налагати.

напора, f. (у ц. г.) vidе навора. напливати, вам, v. pf. anjфіттеп, nа- нàпоредо, пеbеn еіnаnsеr, una [cf. поредо, понапловити, напловим, tаrе соері.

реде(?), упоредо, барабар]: Паде мртва шњима напљувати, напљујем, v. pf. апjpeiet, consрио. напоредо hàuhuryma, f. die Kehlaufblaserin, intentrix gut- hanóce, für sich, abgesondert, separatim. [vide 110

turis (batrachomyomachisches Wort): Hannuzywo самце). cf. појединце. крекетушо! курвина магарицо (говорио рак напостити, напостим, v. pf. кад ко премрси,

жаби, кад су се псовали. cf. седмокрак). ваља други пут оно да напости (т. ј. на мрску närô (na no), auf halbem (Wege u. dgl.), dimidia да пости); ово особито чине Турци кад на (via): напо пута.

путу уз рамазан не могу да посте. напод ногу, аlmärts, deorsum. cf. наниз брдо. І направа, f. 1) Sie 23orridtung, apparatus. 2) напој, напоја, т. н. п. за свиње кад се хране, нијесам видио цијеви на ову направу, бie

или за скоро отељене краве, Sa3 flujjige futter. Form, forma. напојити, напојим, v. pf, tränten, do bibere po- направац, in geraбer Sinie, obyte Иnimeg, recta. tionen. [cf. нажикати].

направити, вим, 1) (у војв.) vide [саградити] напојити се, налојим се, у. r. pf, ji) mit Trant

2) (у ц. г.) вола, овна, vide Labet, pоtіоnе recreari, cf. [vide) напити се: yјаловити. Те се ладне воде найојили

направити ее, вам се, (у војв.) vidе начинапојиште, п. vide [појило] појиште. напојница, f. Sеr trunt, аз 3 rintgels, congia- направица, f. Заз 2ert, opus: Да угледані твоју rium, munusculum. ,

найравицу, коју си ми млада даровала напокојне, (у Србији) vidе напокоње. направљање, п. Жаз асфен, fасtiо. напокон, і зulest, зишт Testen 2) ale, postremo [cf. направљати, љам, v. impf. 1) тафе, facio: Ко напокоњ, 3 [напокоње (напокојне), покоњ]: На бачву наиравља меће чап ће ове; Ону по

покоњ ти оженила сина! и у з'о час сна сла а другу направља - 2) (у Ц. г.) н. п. шицу добила ! —

вола, овна, vidе јаловити [1], штројити. напокӧње [напокојне], vidе напокон: 310 ти напразно, 1) umjonjt, pergeblib, fruѕtrа [vide вино наиокоње било!

узалуд]: он је дошао, али нааразно; учини напола,

ми то и то, не ће ти бити наиразно; обенаполак, зие фаljte, dimidia раrtе.

ћава му мазно напразно.

2) сјутра ће бити наполе,

покојном сину моме напразно 20 година, т. наполица, f. 1) кад се коме да што да ради ј. да је жив било би му толико.

на пола, н. н. каку земљу или каку стоку напрасан, сна, сно, gib, praeceps, човјек, (да главно остаје ономе чије је, а добитак | напрасит, а, о, Усмрт.

начинити.

Нити се.

напрашити, напрашій м, v. pf. bejtube, pulvеrе напржица, f. и. т. ei Pistopf, homo fеrvіdio

conspergo: Ја сам, синко, млинарица, Бра ris animi cf. [vide] налетица. ном главу наирати.а

наприд, (зап.) vide напријед. напраішник, напрашника, m. (у Хрв.) vilе пот- напридак, притка, m. (зап.) vidе напредак. праПІЛај.

напридан, дна, дно, (зап.) vidе напредан. напрва , f. (у Далм.) вез у кошуље низ прси. напридовање, п. (залг.) vidе напредовање. напрво, (у Хрв.) vide напријед.

напридовати, дујем, (зап.) vidе напредовати. нашрдети, дим, (ист.) vidе напрдјети.

напријед, I (ју ж.) poralis, porai, prae [cf. нанандивање, п. баз Сclу wаѕен, nugae (narratae). наприједа, прво]: он иде наиријед; ко ће напрдиватн, прдујем, v. impf. Saberjdjapasen, fa наиријед? узети наиријед плату, in porat3 bulor: напрдује којешта.

tebnet, anticipare: Ни куд натраг, ни куд напрдити, дім, (зал.)

наирије да напрдјети, дим, (југоз.)

v. pf. аnfаrgен, polliar- напричац, (зап.) vidе напречац. напрђети, прайм, (јуж 5) зеп, сrеpitu impleo. I напркоњити се, њам се, v. г. pf. vide [ранапрегнути се, напрегнём се, vidе напрећи се. срдити се] напрчити се. напред, (ист.) vilе напријед.

напросити, напросим, v. pf. anbettelit, зиjanimenbet. напредак, напретка, m. (ист. и јуж.) 1) у на telii, emendico.

предак, іn Зufinijt, in posterum. — 2) Ser напротив, (у војв.) int (83egentbeil, contra. ifortgang. progressus : срећу и напредак! [cf. напрстак, ска, т. 1) беr ѕingerbut, munimenберићет 2].

tum digiti. cf. напршњак. 2) (у ц. г.) напредан, дна, дно, (ист. и јуж.) gute fortjchritte vide [назувак) назувица. machend, bene succedens (labor).

напртити, тим, v. pf. аијабет, impono humeнапредање, п. Ваз 21njpinten, nеtіо. [cf. упре

ris, cf. [vide) упртити. дање 2].

напртити се, тим се, v. [r.] pf, jit) wоmіt bеlадеп, напредати, напредам, v. impf. апjpinnet, nendo

onero humeros. paro. [cf. упредати 2].

напрѣити, напрһим, у. pf. т. і. усне, Sie gip. напредовање, п. (ист. и јуж.) Жаз боrtjreiten, pen aufwerfen, protendo os. progressus. .

напрѣити се, напрһим се, v. r. pf. Die Rippen напредовати, дујем, v. impf. (ист. и јуж.) [1)]

auswerfen, labiis protentis flere aut irasci. fortјфreiten, progrеdior. [— 2) geseiben, pro- нашрчити се, напрчим се, v. r. pf. (у Боци) ficio; cf. крещивати, крешити, придавати се,

vidе расрдити се. реушити).

напршњак, m. (у Лици) vidе напрстак [1]. hanpésâhe, m. das Anstrengen, intentio.

напршче, чета, р. (у Бачк.) беr Caugling (рот напрёзати се, напрежём се, . г. impf. fit an

Kinde), lactens. strengen, innitor.

нансовати се, напсујем се, v. r. pf. кога, ge: [напpeздан, аdv. vide пpeздан.]

nug ichimpfen, satis conviciatum esse: Haucyj напреламати, преламам, v. pf, anbrechen, in lenge

се царице иза главице. brechen, frangendo paro.

намтати, там, v. pf. aujjpüren, investigo. [vide] напремасе (на према се) gegeniiber for jidbiп, нануати, напуам (напушём), vide нaлухати.

нањупити, cf. осјетити, оптати. е rеgiоne prae se: погледај де напремасе: | нашујдати, дам, v. pf. (у Сријему) vide нa

не видиш ли ми ће оваца. напререайвати, резујем, . pf. in lenge serjeir | напукао, кла, кло, н. п. лонац, angeborjten, let,

дршкати. den, dissecando paro.

rimosus. напрести, напрёдем, v. pf. in 20 епиде апіріппет, напукнути, нём, vidе напући.

nendo paro [cf. упрести 2]: Наирела сам, напунити, ним, v. pf. 1) апjullet, impleo. напрела Седамдесет вретена

2) laden (die Flinte, Kanone), impleo. cf. naнапреһи [напрегнути) се, напрегнем се, (напрё бити [5].

гох се, напреже се, напрегао се, напрёгла напунити се, ням се, v. r. pf. poll metben, imce) v. r. pf. sich anstrengen, innitor: hamperao pleor. се од смијеха, jid auper 24tlyeni Tadben, risu напуњање, п. vіdе пуњење. solvi.

напуњати, напуњам, v. impf. vіdе пунити: напречац, (ист. и јуж.) [cf. пречац] 1) in ge Поин бардак на опет наиуња

rabеr fіnie, recta: ову да је напречац. 2) напўпио, пила, пило, н. п. ружа, Rojeninope,

auf der Stelle, confestim: умро наиречац. calyx rosae : Млад је војно ружа найуйила напрешит, а, о, (по југоз. кр.) eilig, velox : Ров- наші ўпити, нім,

1 v. pf. 8. 3. шума, чани су пушка наирешита

нашунчити, чим, (у Дубр.)) Ruopen bеfоттен, напрженица, m, vide [налетица] напржица. аuѕіblageit, gemmas protendo. [cf. набрстити ]. напржит, а, о, biѕіg, beftig, fеrvіdus.

напустити, напустим, у. pf. 1) geben Tajjen, perнапржити, жим, v. pf. in lenge rijten (in с фnalj), mitto: напустио говеда, те разбукала снјено. frigendo paro.

2) uce, loslasjen, worauf heßen, immitto.

напўтити, напӯтӣм, v. pf. кога, апweijen, viam наранџица, f. dim. р. наранџа: Бевојчице наmоnѕtro. cf. [vide) упутити.

ранчице, чија ли си ти? напући (cf. напукнути), пукнём, (напукох, на- нараслица, f. (у Дубр.) brujigeg sleijk (з. 3. пуче, напукао, напукла) v. pf. Led persen, ri

unter dem Hals, oder am Gekröje), caro glandumas duco.

losa. cf. [vide] гроник. Hanyhábâbe, n. das Anweisen, Anleiten, inductio. nápact, f. die Begattung des Hahns, coitus galli. напућивати, пућујем, v. impf. anleitet, inducо, нарасти, растём, (нарастао, нарасла) v. pf. mоnѕtro viam. cf. [vide) упућивати.

ermadije, succresco. [cf. нађикати, нађипати]. напућити се, напӯhйм cc, v. r. pf. јфntolen, нарастнти, нарастӣм, v. pf. begatten (рот Ве» grollen, succenseo, iratus sileo.

flügel), coëo (de avibus). нашўхати, напӯшём (напухам), [напуати) v. pf. наратун, наратуна, т.: Отидоне возом нара1) н. п. мијex, aujblajen, info, cf. [vide] на

туном духати. — 2) (anfeijten) anfarҙеп. obne (Seriujb, нараштај, m. Die Generation; садашњи, баз (е. ventis impleo (cf. пухати). 3) (у ц. г.)

bende Zeitalter, qui nunc vivunt, aetas nostra. vidе наљутити.

нарёвати, вём, v. pf. (у Грахову) bеrаnjtröтеп, напухати се, напӯ тём (напухам) се, т. r. pf. bеrаnjtirjen, se profundere: Док нарева на 1) jih aufblajen, inflor, cf. [vide) надухати

Никољску цркву, у бијелу уревала цркву се: Напухао се као нискавица. 2) (у

и од цркве олтар однијела І. г.) vide Гр асрдити се) наљутити се.

наредан, дна, дно, (у ц. г.) н. п. пушка, bereit, напўчање, р. (у ц. г.) vide срђење.

gehörig beschaffen, paratus. cf. (vide) copeнапучати се, налучам се, y, r. impf. (у Ц. г.)

ман, готов. vide cрдити се.

Hápena, f. 1) die Anordnung, mandatum. 2) напучити се, чӣ м се, у. r. pf. (у ц. г.) vide

(у Дубр.) Sie Bejtellung. cf. [vide) наруџбина. расрдити се. напуштање (напушћање), п. bas foslajen, im-| нарёдити, нарёдим, v. pf. 1) апотъпеп, mando.

2) (у Дубр.) beftеllеп, vidе наручити. missio.

наредник, т. (у Сријему) који људе наређује напуштати, напуштам, (напушвати) v. impf.

на робију, Ser 23ejteller, constitutor. loslassen, immitto.

нарёђати, наређам, v. pf. in Reibe jtelen, reiben, напушћање, n. vіdе напуштање.

ex ordine pono. напушћати, напӯ шћам, vide напуштати. нарав, f. (у војв.) бie бетіthart, bas maturel. І наређивање, п. Заз 21noronet, mandatio. indoles. cf. [vide) hуд [1].

наређивати, ређујем , v. impf. 1) апoronen, нарадало, n. Sеr ixabelbans, fabulator. cf. [vide)

mando. — 2) (у Дубр.) vidе наручивати [1]. нарезати, режем , v. pf. 1) апјфneisen, scissu

ram facio: нарежи малко то дрво. нарадаљка, f. Sіе сфwaterin, fabulatrix.

anjhneiden, scindendo paro [cf. накрижати]: нарадање, п. За ставеn, fabulatio. нарадати, нарадам, v. impf. (у Сријему) гово

нарежи доста хљеба. рити којешта, као гатати, jopaten, fabeln, fa. I нарезивање, т. Sag 24njфneiben, ascissio. bulor.

нарезивати, резујем, у. impf. anjфneisen, asнарядити, парадӣ м, v. pf. in 92enge fertig тафсп. | нарезница, f. (у Црмн.) н. п. меса, bеr ефnit,

cindo. absolvo. нарађати, нарађам, v. pf. pol, angebären, gigno

segmentum, cf. [vide) режаю. ex alio: нарађала доста синова

наремёжити се, ремёжім се, v. r. pf. vіdе нацару војника.

костријешити се. нарамак, нарамка, т. еіn Bünbel, fasciculus, н. І наренути, нём, v. pf. (у Лици) vide нaгнати [1].

п. прућа, ein Duno Bilöte (jopiel man auf einmal нарёсити, нарёсим, v. pf. (у примор.) vide нaна раме аuflaket). [vidе дењак].

китити : Подај мене свјетлост твоју, Да нанарамйвање, n. vіdе нахрамивање.

ресим младост моју нарамивати, рамујем, vidе нахрамивати.

нарёсити се, нарёсйм се, т. г. pf. (у прим.) наранити, нараням, vidе нахранити.

vidе накитити се [1]: Сватови се наресише ніранка, f. vіdе нахранка.

нареекати, кам, dim. р. нарезати. наранкиња, f. vіdе нахранкиња.

нарећи, речём (нарекнём), v. pf. Juѕеntеn, аn= наранча[*], f. 1) (по југоз. кр.) vide нeранча:

mteinen, destino, cf. [vide) намијенити. Цв'јетак паде од наранче — и наранчу нарикача, f. (у Кастелима) жена којој се плати

2) (у Барањи) врло мала жута за мртвацем да нариче , RIagemeib, praefica. Oyhjebiga, Art fleinster Kürbiß [Bitter., Roloquina [cf. запеваља, покајнице, тушкиња; 1 тужити). ten-Gurfe), cucurbitae genus [cucumis colocyn Гдјекојим мртвацима и пријатељи пошаљу this L.). cf. боровић.

по нарикачу, и тако их се може над једнаранчица, f. dim. р. наранча.

нијем по више састати. Свака у почетку свонаранца[*], f. vіdе неранча: У авлиjи жутица јега нарицања каже ко ју је послао, па онда нарана

почне хвалу мртвоме, а најпослије заврши

27

гатало.

2)

unum

с листима

Вуков РЈЕЧНИК

чати.

пук 1).

поздравом свима мртвима из оне куће од | наручан, чна, чно, није ми наручно твоје онога ко је њу послао.

село, т. і. није ми пут онуда, aug Set Bege, нарикла, f. (у Дубр.) некака морска риба, cine devius. cf. [vide 1]рука [5]. Art Seefisc), piscis quidam marinus.

наручати се, нарӯчам се, v. r. pf, ji jatt mitнаринути, нём, v. pf. (у ц. г.) ударити, log tagmalen, coena saturari. jtiirsen, irruo: У то сила Турска наринула

наручбина, f. vіdе наруџбина. нарицање, п. 1) Sag Зusenten, destinatio. — 2) наручивање, m. Sag Beftеllеn, constitutio.

Sag Beflagen cines Tosten, naenia. cf. нарицати. наручивати, ручујем, v. impf. 1) bejtelen, comнарицати, наричём, v. impf. 1) juѕеntеnt, bejtim= mitto. [cf. наређивати 2]. 2) (особито у men, destino.

2) einen Todten beklagen, que пјесмама) empfeblet, curae committo: наруror de mortuo. cf. [1] тужити.

чио сам му да каже томе и томе то и то; нарнути, нарнём, v. pf. н. п. нарнули пси, Он на љуби чедо наручује

heftig bellen (wenn der Feind ganz nahe ist), latro napýụnti, hàpģuîm, v. pf. bestellen, committo. vehementer. .

[cf. наредити 2, смарлансати). наробити, наробійм, v. pf. in Denge gefangen наручје, п. See Gфoop, sinus, s. B. у наручју,

nehmen, satis cepisse: IIa ce вале тридест auf den Armen, in brachiis. капетана, Што је који робља наробио наручније, (comp. р. наручан) mehr an er Wan, Доста, мајко, робља наробисмо

bequemer, commodius. наробити се, наробим се, . г. pf, jid genug наруџбина [наручбина), f. Bejtellung, bejtellte 24r

Sllaven machen, satis cepisse: Ty hemo ce rnaba beit, res constituta de industria, non facta

накидати и живога робља наробити -. dubiae venditioni. cf. наредба [2, смарлама). нарогозити, зӣм, у. pf. н. п. буре, реrrоbrеп, нарушити, шим, у. pf. [1)j perlegen, turbo. [— canna obturo. .

2)] cf. [vide) натрунити [1]: Црепом покринарогўшити, рогу ним, v. pf. н. п. уши, bie вену, Праом нарушену ; | А моја би мајка Obren jpigen, aurеѕ аrrіgо.

Јутрошњицу пила, Јутрос донесену, штитом нарогўшити се, регушім се, у. r. pf. Sie Obren покривену, Цвећем нарушену spißen, aures arrigo.

нарчмати, мам, v. pf. (у ц. г.) vidе наврннарод, m. Sag 23olt, gens, populus, natio. [cf.

hácaj, m. 1) die Brüteier, die man der Henne unнародити се, народії се, v. [r.] pf. in 2ietge ge terlegt, ova supposita gallinae: 3a bypyROM

boren werden, anwachsen, nachwachsen, succresco. два наса да јаја — 2) cf. [vide] вршај, Sar[cf. натрагати се).

benschicht, strues. народни, на, но, (једни, особито сељаци, говоре насадити, насадим, v. pf. 1) кокош, Ser Senne

народњи, ња, ње) 23olf, populi, nationis. Eier unterlegen, impono gallinam ovis. [cf. нарізати се, нарозам се, v. r. pf. jid) rijeln, 1 налећи 1]. -- 2) Barben зит аuѕоrејфен, praecorrugari: нарозао се образ.

paro frumentum triturationi. 3) сјевиру, нарок, m. (у Ц. г.) vide срећа: Тако ме зли нарок auf den Stiel anstecken, insero manubrio. 4)

не ћерао! Да ни га је у нарок имати! nahy, scheitern, in arenam impingo navim. нарочито,

5) воћа, шљива, іn 2renge pflangen, sero. hàpouho," ausdrüdlich, plane, de industria.

насадити се, насадії се, у. r. pf. н. п. лађа, наругати се, наругам се, v. [r.] pf. коме, јpottent, jcbeitern, impingo. [vidе насјести 1). illudo.

наса, ивање, п. 1) Sas 24nfeken Sеr реппс, impoнаружити, наружим, . pf. bejdjimpjen, ignomi sitio. — 2) die Garbenschicht, paratio. -- 3) das nia adficio. [cf. нагрдити 2].

Anstecken der Hade, insertio.

. 4) das Schei: hápyka, f. die Bestellung, opus mandatum. [vide tern, naufragium. порука].

насађивати, сађујем, v. impf. 1) Sie $enne anнаруквица, f. 1) баз 21rnmbаnѕ, armilla. [cf. грив jeben, impono. -- 2) die Garbenschicht, prae

на 2, алала, белензуке). 2) das Armband paro. 3) anstecken, insero. 4) Tcheitern, des Priesters, armilla serica sacerdotis litovo frango, impingo navim.

. γούντος.

наса, ивати се, сађује се, y, r. impf. н. п. лађа, наруменити, нійм, v. pf. roth jdmіntеnt, fuco. scheitern, impingo. napymėnutu ce, HÎn ce, v. r. pf. fich roth schmin- hàcâmo (na camo) seitwärts ohne Zeugen, sine arken, fucare se.

bitris. наруч, f. Das Reiten (зит Bebrаиф, gegen Rit. насап, спа, m. [cf. насип) 1) Jer Фатт, аgger

stellung des nämlichen Gegenstandes), commodatio: [cf. долма 2, пријебој 3]. 2) што нанесе узео у наруч; не може човјек ни наручи (или нaсae) вода, бie 21njbutt. [vidе нанос).

наћи (н. п. урђаву комшилуку). cf. посуда. насапунити, санӯ нім, v. pf. anjeifen, einjeifen, наручај, т. оно што се у један пут на рукама

saponem illino. донесе, јp piel man auf einmal auf beine 21rme нaсaти се, насём се, vide нaсисати се. ajlabet, quantum in brachiis ferri potest: до- нaсaтице, н. п. ударио га лопатом нaсaтице, несе два наручаја дрва у кућу.

т. б. није пљоштимице, него онако као што

се удара ножем кад се сијече, cf. тилутице: | неједање, п. (јуж.) 1) Sag Sigenbleiben (be8 и бјеше га момак погодио Насатице међу Schiffs) auf einer Sandbant, adhaesio davis in печенице

syrte. - 2) das Anlaufen, Anschwellen (eines насветовати, (ист.)

gepreßten Muskels), circumpletio (?), inflatio. наевитовати, (зап.)

тујем, v. pf. кога, Rath | насједати, да, v. impf. 1) н. п. лађа, figen bеі. наевјетовати, (јуж.) geben, consilium dаrе.

ben (vom Schiffe), insidere arenae.

2) rund насе (на се), (по југоз. кр.) vidе натраг, н. п. berum anlaufen, inflor circumcirca. дошао насе.

наејеница, f. (у ц. г.) греда крајем, на којој наседање, п. (ист.) vidе насједање.

крајеви другијех греда стоје, Ser Geitenbalfen, наседатн, дам, (ист.) vidе насједати.

tignum laterarium.

. наседнути, нём, vide нaсeсти.

насјести, сједе (сједнё), v. pf. (јуж.) 1) jigen насејати, jём, (ист.) vidе насијати.

bleiben (vom Schiffe). insidere arenae. [cf. aaнаселити, населём, у. pf, anjieseln, cоllоco.

садити се, насукати се). 2) anlaufen, inнаселити се, населям се, v. г. pf, jid, аnjieveIn, flor, н. п. да отече коме чело, казало би се commigro.

насјео оток на очи; тако и да го обује тиhácê.be, n. 1) Wohnungsort, habitatio: bor my јесну цревљу, па да му до ње одозго нога

дао у рају насеље ! 2) част нито даје до отече, казало би се: насјео оток и т. д. маћин (по обичају), кад се пресели у нову 3) насјела крв, unterlaufen, sanguine suffundi. кућу.

насјећи, насијечём, v. pf. (јуж.) 1) anђанеті, насеон, а, о, beрӧlfert, frequens.

accido. — 2) anbauen in Menge, caedendo paro. насеоски, кa, кo, н. п. човјек, који живи на [cf. накрижати]. ceny, Dorfs, paganus.

насјећи се, насијечём се, у. r. pf. (јуж.) fib насести, седем (седнем), [наседнути] (ист.) vide satt hauen, sich anbauen, satiatus sum caedende: насјести.

Турски сам се глава насјекао насећи, насчём, (ист.) vidе насјећи.

насјецати, цам, v. pf. (јуж.) аnbauen (pol), seнасéцање, п. (ист.) vidе насијецање.

cando paro. 1. насецати, насецам, (нет.) vidе насијецати. | наскакивање, т. баз 21nfallen, inveсtiо. 2. насецати, цам, (ист.) vidе насјецати. наскакивати, скакујем, v. impf. на кога, ап. насидање, т. (зап.) vidе насједање.

fallen, invehor. насидати, дам, (зап.) vidе насједати.

наскварити, рим, у. pf. (по југоз. кр.) наскванасиднути, нём, vidе насисти.

рила косу, т. ј. намазала скваром mit cквара насијати, jём, v. pf. (зап. и јуж.) 1) н. п. на beschmieren, unguento ckBapa dicto ungere.

сијао сам ове године доста жита, geniig jäеп, наскоро, (т. ј. на скоро) bals, ebеftеnѕ, brevi, satis serere. . 2) што чим, н. п. насијао propediem. сам њиву пшеницом, vidе засијати.

наслагати, наслажем, v. pf. anjфіфten, sterno. насијецање, т. (јуж.) баз працеп, ассiѕiо.

наслігати се, наслажём се, v. r. pf. jih poll насијецати, насијецам, v. impf. (јуж.) аnbацеп, anschichten (anesjen), ventrem implere. [vide naaccido.

јести се). cf. оклизотине. насилити, лим, у. pf, на кога, аnоringen, peto: наслада, f. die Crgüklipteit, deliciae (voluptas). На ме јесу Власи насилили

насладити, насладим , v. pf. ergögen, oblеcto: насилица, f. (у Ц. г.) Semalttbat, vis. [cf. зу насладио сам руку на њему (т. ј. избио га насиље, п. Jлум, неправда).

по својој жељи). насип, m. vіdе насан.

насладити се, насладим се, у. r. pf. jih ergӧнасипање, п. Ваз 21njbuttеnt, affusio.

gen, oblector: Да се на њих насладе душнасипати, пам (пљём), v. impf, anjфütten, affundo. Hacápase, n. das Vollscheißen, concacatio. Hacaahâbe, n. das Anlehnen, acclinatio. [cf. Haнасирати, насирам, v. impf. poljbeigen, con слоњање].

caco : Eјвала ти мени: ову ти скидам, ту ти наслањати, њам, v. impf. anlebnen, acclino. [cf. Hacupam, sagt der Gespiele, der sich höhnisch uns наслоњати). terwirft (indem er die Kappe abnimmt).

наслати, нашљём (нашаљем), v. pf. 1) кога (на насисати се, сисам (сишём) се, v. r. pf. fit) IIITO), juiciden, mitto ad --: нашњи ми

voll jaugen, sugendo satior. [cf. Hacatu ce]. каква муштерију да продам свиње. 2) насисти, сидём (сиднём), [наси днути] (зап.) genug schicken, mitto satis. vidе насјести.

наследити, наследям, (ист.) vidе наслиједити. наситити, тим. v. pf, jättigen, ѕаturo : Нијесам те наследити се, наследім се, (ист.) vidе насли

врвце напојио, Ни јуначка меса наситио једити се. насићи, насичём, (зап.) vidе насјећи.

наследник, m. (ист.) vidе нашљедник. насићи се, насичём се, (зап.) vidе насјећи се наследовање, п. (ист.) vidе нашљедовање. насицање, п. (зап.) vidе насијецање.

наследовати, дујем, (ист.) vidе нашљедовати. 1. насйцати, насицам, (зан.) vidе насијецати. наследство, п. (ист.) vidе нашљедство. 2. насипати, цам, (зап.) vidе насјецати. наслйдити, наслӣ дйм, (зап.) vidе наслиједити.

мани

« PreviousContinue »