Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

наплатак, тка, т. біе Rabfelge, absis, curvatura
rotae. [cf. гобела, гобеља].
наплатити, наплатим, v. pf. 1) eintreiben, exigo:
дужан ми је нешто, па не могу никако да
наплатим. 2) ѵoll aušalen, exsolvo, cf.
платити : Ал' ти потков наплатити не ћу
наплатити се, наплатим се, v. r. pf. 1) fich be
zahlen lassen, exigo. 2) sich berechnen, invi-
cem solvere debita. cf. [vide 1] намирити се.
наплаћивање, п. 1) баз intreiben, exactio.

2) das Vollends-zahlen, exsolutio.

[ocr errors]

наплаћивати, плаћујем, v. impf. 1) eintreiben, exigo. 2) bezahlen, exsolvo.

наплаћивати се, плаћујем сe, v. r. impf. 1)

на полак), еіn Bejchäft (Bertrag) zur Dälfte, opus dimidiatum. 2) біе Dalbfruit, жито у којему има пола ражи, а пола шенице. [vide суражица]. сf. половница, суржица. наполице, н. п. радити што наполице, т. ј. на п0.1е, daß die Hälfte dem Eigenthümer und die Hälfte dem Arbeiter gehört, ad dimidium. нàполичâр, м. ein Kontrahent auf die Hälfte, qui dimidiam partem pactus est, partiarius (?). [cf. половник 1].

наполичење, n. baš Diethen auf bie Dälfte Ertrags, pactum dimidii.

наполичити, чим, v. impf. zur pälfte miethen, pacisci dimidium lucri.

sich bezahlen lassen, exigo. - 2) fich berechnen, | напоменути, поменем, v. pf. erinnern, moneo. exsolvere mutua debita.

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

напомињање, n. baš Érinnern, admonitio. напомињати, њём, v. impf. erinnern, moneo. напомол (на помол), im Xngeficite, in conspectu [cf. помол]: кад бисмо напомол Бечу. напон, m. 1) bie Blüte без Wlter, flos aetatis: сад је у највећем найону (н. п. момак). — 2) біе Inftrengung, intentio, н. п. жена кад рађа, крава кад се тели, човјек кад иде на1 v. pf. кога, anfallen,

поље.

напопасти, паднем,

наплетати, плећем, v. impf. 1) anfleten, attexo. | напопастити, попастим, nicht qušlafjen, aggre2) gegen einen etwas erdichten, calumnior. dior, teneo. [vide биједити]. cf. налагати.

напора, f. (у Ц. г.) vide навора.

напливати, вам, 1 v. pf. anjhwimmen, na-| напоредо, neben einanber, una [cf. поредо, понапловити, напловим, tare coepi. реде(?), упоредо, барабар]: Паде мртва шњима напоредо

напљувати, напљујем, v. pf. anfpeien, conspuo.

самце]. cf. појединце.

напнигуша, f. bie Rehlaufblajerin, intentrix gut-| напосе, für fich, abgejonsert, separatim. [vide поturis (batrachomyomachisches Wort): наuнuzywo крекетушо! курвина магарицо (говорио рак | напостити, напостим, v. pf. кад ко премрси, жаби, кад су се псовали. cf. седмокрак). напо (на по), auf balbem (Bege u. bgl.), dimidia (via): напо пута.

напод ногу, аbwärts, deorsum. cf. наниз брдо. | напој, напоја, т. н. п. за свиње кад се хране,

или за скоро отељене краве, баз flüjjige Sutter. напојити, напојим, v. pf. tränfen, do bibere po-| tionem. [cf. нажикати].

напојити се, напојим се, v. r. pf. fih mit Erant
laben, potione recreari, cf. [vide] напити се:
Те се ладне воде напојили
напојиште, п. vide [појило] појиште.
напојница, f. ber Zrunt, baš Zrinfgels, congia-|
rium, munusculum.

напокојне, (у Србији) vide напокоње.

ваља други пут оно да напости (т. ј. на мрску да пости); ово особито чине Турци кад на путу уз рамазан не могу да посте. направа, f. 1) біе Borrichtung, apparatus. нијесам видио цијеви на ову направу, die Form, forma.

2)

направац, in geraber Dinie, ођие Umweg, recta. направити, вим, 1) (у војв.) vide [саградити] 2) (у Ц. г.) вола, овна, vide

начинити.

ујаловити.

направити се, вим се, (у војв.) vide начи

нити се.

направица, f. баз Bert, opus: Да угледаш твоју направицу, Коју си ми млада даровала направљање, п. баз Тафен, factio.

напокон, zuleßt, zum leßten Male, postremo [cf. | направљати, љам, v. impf. 1) madhen, facio: Ко

напокоњ, [напокоње (напокојне), покоњ]: На

поком ти оженила сина! И у з'о час снашицу добила!

бачву направља меће чап ђе оће; Ону посла а другу направля 2) (у Ц. г.) н. п. вола, овна, vide јаловити [1], штројити.

напокоње [напокојне], vide напокон: Зло ти напразно, 1) umjonft, vergeblih, frustra [vide

[blocks in formation]

на пола, н. и. каку земљу или каку стоку напрасан, сна, сно, дäb, praeceps, човјек, (да главно остаје ономе чије је, а добитак | напрасит, а, о,

смрт.

напрашити, напрашим, v. pf. be[täuben, pulvere | напржица, f. п. m. ein Digtopf, homo fervidioconspergo: Ja сам, синко, млинарица, Брашris animi cf. [vide] налетица. наприд, (зап.) vide напријед.

[ocr errors]

ном главу наарашила напрашник, напрашника, m. (у Хрв.) vide пот- напридак, притка, m. (зап.) vide напредак. прашљај. напридан, дна, дно, (зап.) vide напредан. напрва, f. (у Далм.) вез у кошуље низ прси. | напридовање, п. (зап.) vide напредовање.

напрво, (у Хрв.) vide напријед. напрдети, дим, (ист.) vide напрдјети.

напридовати, дујем, (зап.) vide напредовати. напријед, | (јуж.) voraus, poran, prae [cf. на

напрдивање, п. баš dhwaßen, nugae (narratae). | наприједа, прво]: он иде напријед; ко ће напрдивати, прдујем, v. impf. baherjdwagen, fa

bulor: напрдује којешта. напрдити, дим, (зап.)

напрајети, дим, (југоз.) v. pf. anfarzen, volljar» напрьети, прдим, (јужен, crepitu impleo.

напрегнути се, напрегнем се, vide напрећи се. напред, (ист.) vide напријед.

напредак, напретка, m. (ист. и јуж.) 1) у напредак, in Butunft, in posterum. - 2) бег Sortgang, progressus: срећу и напредак! [cf. берићет 2].

напредан, дна, дно, (ист. и јуж.) gute Gortjchritte machend, bene succedens (labor). напредање, п. баз Åпіріннен, netio. [cf. упредање 2].

напредати, напредам, v. impf. anfpinnen, nendo paro. [cf. упредати 2].

напредовање, п. (ист. и јуж.) баз Sort reiten, progressus.

напредовати, дујем, v. impf. (ист. и јуж.) [1)] forti reiten, progredior. [- 2) gebeiben, proficio; cf. крешивати, крешити, придавати се, реушити].

напрезање, m. баš Mnftrengen, intentio. напрезати се, напрежем се, v. r. impf. fi anftrengen, innitor.

[напрездан, adv. vide прездан.] напреламати, преламам, v. pf. anbrechen, in Menge brechen, frangendo paro.

напремасе (на према се) gegenüber vor fіф іп,

напријед? узети напријед плату, in voraus nehmen, anticipare: Ни куд натраг, ни куд наприједа

--

напричац, (зап.) vide напречац. напркоњити се, њим се, v. г. pf. vide [pa

срдити се] напрчити се.

напросити, напросим, v. pf. anbetteln, zujammenbettelu, emendico.

напротив, (у војв.) im Segentheil, contra. напрстак, ска, т. 1) ber Singerbut, munimentum digiti. cf. напршњак. 2) (y II. r.) vide [назувак] назувица. напртити, тим, v. pf. auflaben, impono humeris. cf. [vide] упртити.

напртити се, тим се, ѵ. [r.] pf. fich womit belaben, onero humeros.

напрѣити, напрѣйм, v. pf. т. і. усне, біе Сірpen aufwerfen, protendo os. напрћити се, напрѣйм се, ѵ. r. pf. bie Cippen aufwerfen, labiis protentis flere aut irasci. напрчити се, напрчим се, v. г. pf. (у Боци) vide расрдити се.

напршњак, m. (у Лици) vide напрстак [1]. напршче, чета, п. (у Бачк.) ber Gäugling (vom Rinbe), lactens.

напсовати се, напсујем се, v. r. pf. кога, де nug schimpfen, satis conviciatum esse: Haucyj

се царице иза главице.

наптати, там, v. pf. aufipüren, investigo. [vide] нањушити, cf. осјетити, оптати.

напуати, напуам (напушём), vide напухати. e regione prae se: погледај де напремасе: напујдати, дам, v. pf. (у Сријему) vide нане видиш ли ми ђе оваца.

Дршкати.

напререзивати, резујем, v. pf. in Menge zerfdnei= | напукао, кла, кло, н. п. лонац, angeborften, led,

den, dissecando paro.

rimosus.

напрести, напредём, v. pf. in Denge anfpinnen, | напукнути, нём, vide напући.

nendo paro [cf. упрести 2]: Hauрела сам, напрела Седамдесет вретена

напрећи [напрегнути] се, напрегнем се, (напрé

напунити, ним, v. pf. 1) anfüllen, impleo.
2) (абен (біe Glinte, Ranone), impleo. cf. на-
бити [5].

гох се, напреже се, напрегао се, напрегла напунити се, ним се, v. r. pf. voll werben, imce) v. r. pf. fid) anftrengen, innitor: напрегао

pleor.

се од смијеха, fidh außer Wthem laфen, risu | напуњање, n. vide пуњење.

solvi.

напречац, (ист. и јуж.) [cf. пречац] 1) in ge raber Winie, recta: овуда је напречац. 2) auf ber Stelle, confestim: умро напречац. напрешит, а, о, (по југоз. кр.) eifig, velox: Ровчани су пушка напрешита напрженица, m. vide [налетица] напржица. напржит, а, o, bișig, beftig, fervidus. напржити, жим, v. pf. in Renge röften (in chmals), frigendo paro.

напуњати, напуњам, v. impf. vide пунити: Попи бардак па опет напуња напупио, пила, пило, н. п. ружа, Rojentnošpe, calyx rosae: Млад је војно ружа напушила напупити, пним, 1 v. pf. 8. 3. шума, напупчити, чим, (у Дубр.) Rnošpen befommен, фан, gemmas protendo. [cf. набрстити]. напустити, напустим, v. pf. 1) geђen laffen, permitto: напустио говеда, те разбукала сијено. 2) nce, loslassen, worauf heßen, immitto.

напутити, напутим, v. pf. кога, anmeifen, viam | наранцица, f. dim. v. наранца: Бевојчице наmonstro. cf. [vide] упутити.

ранџице, Чија ли си ти?

[ocr errors]

нараслица, f. (у Дубр.) brüfigeš Sleifh (3. 8. unter dem Hals, oder am Gekröje), caro glandulosa. cf. [vide] гроник.

ermadhjen, succresco. [cf. нађикати, нађипати]. нарастити, нарастим, v. pf. begatten (vom Beflügel), coëo (de avibus).

наратун, наратуна, т.: Отидоше возом нара

туном

напући (сf. напукнути), пукнём, (напукох, напуче, напукао, напукла) v. pf. led werben, rimas duco. напућивање, п. баš Mnweifen, Wnleiten, inductio. | нараст, f. біе Begattung без Dabus, coitus galli. напућивати, пућујем, v. impf. anleiten, induco, нарасти, растём, (нарастао, нарасла) ѵ. pf. monstro viam. cf. [vide] упућивати. напућити се, напуѣйм се, ѵ. г. pf. [фтоеп, grollen, succenseo, iratus sileo. напухати, напушем (напӳхам), [напуати] . pf. 1) н. п. мијех, aufblajen, inflo, cf. [vide] надухати. 2) (anfeiften) anfarzen, ohne Seräuf, ventis impleo (cf. пухати). 3) (y II. r.) vide наљутити. напухати се, напутём (напӳхам) се, ѵ. r. pf. 1) fich aufblajen, inflor, cf. [vide] надухати се: Напухао се као пискавица. 2) (у Ц. г.) vide [расрдити се] наљутити се. напучање, п. (у Ц. г.) vide срђење. напучати се, напӳчам се, v. r. impf. (у Ц. г.) vide срдити се.

нараштај, т. біе Generation; садашњи, баз е

bende Zeitalter, qui nunc vivunt, aetas nostra. наревати, вём, v. pf. (у Грахову) beranftrömen, beranjtürzen, se profundere: Док нарева на Никољску цркву, у бијелу уревала цркву И од цркве олтар однијела наредан, дна, дно, (у Ц. г.) н. п. пушка, bereit, gehörig beschaffen, paratus. cf. [vide] cnpe

ман, готов.

напучити се, чим се, v. г. pf. (у Ц. г.) vide наредба, f. 1) bic Mnorbuung, mandatum. — 2)

расрдити се.

напуштање [напушћање], п. baš Pošlajjen, immissio.

напуштати, напуштам, [напушћати] v. impf.
loslassen, immitto.

напушкање, n. vide напуштање.
напушвати, напушћам, vide напуштати.
нарав, f. (у војв.) біс Semütb3art, baš Raturell,
indoles. cf. [vide] һуд [1].

нарадало, п. ber Jabelhans, fabulator. cf. [vide]

гатало.

(у Дубр.) біе Beftellung. cf. [vide] наруџбина. наредити, наредим, v. pf. 1) anoronen, mando.

2) (у Дубр.) beftellen, vide наручити. наредник, т. (у Сријему) који људе наређује на робију, ber Befteller, constitutor. наређати, наређам, v. pf. in Reihe ftellen, reiben, ex ordine pono.

наређивање, п. баз Иноrónen, mandatio. наређивати, ређујем, v. impf. 1) anoronen, mando. - 2) (у Дубр.) vide наручивати [1]. нарезати, режем, v. pf. 1) and neiben, scissuram facio: нарежи малко то дрво. 2) anneiben, scindendo paro [cf. накрижати]: нарежи доста хљеба.

нарадаљка, f. bie hmäßerin, fabulatrix. нарадање, п. баз waßen, fabulatio. нарадати, нарадам, v. impf. (у Сријему) говорити којешта, као гатати, [owaßen, fabeln, fa- | нарезивање, п. баз n neiben, ascissio. нарезивати, резујем, v. impf. annin, ascindo.

bulor.

нарадити, парадим, v. pf. in Menge fertig maden, absolvo.

нарађати, нарађам, v. pf. voll, angebären, gigno ex alio: нарађала доста синова цару војника.

unum

нарезница, f. (у Црмн.) н. п. меса, ber nіß, segmentum. cf. [vide] режањ.

наремежити се, ремежим се, v. r. pf. vide накостријешити се.

нарамак, нӑрамка, m. ein Bünbel, fasciculus, н. | нӑренути, нём, v. pf. (у Лици) vide нагнати [1]. п. прућа, ein uns Bflöde (joviel man auf einmal | наресити, нарёсим, v. pf. (у примор.) vide на

на раме auflabet). [vide дењак].

нарамивање, n. vide нахрамивање.
нарамивати, рамујем, vide нахрамивати.
наранити, нараним, vide нахранити.
наранка, f. vide нахранка.
наранкиња, f. vide нахранкиња.
наранча [*], f. 1) (по југоз. кр.) vide неранча:
Цвјетак паде од наранче И наранчу |
с листима 2) (у Барањи) врло мала жута
бундевица, Xrt fleinfter Rürbiß [Bitter, Roloquін-
ten-Surfe], cucurbitae genus [cucumis colocyn-
this L.]. cf. боровић.

наранчица, f. dim. v. наранча.
Наранца[*], f. vide неранча: У авлији жутица
Наранца

ВУКОВ РЈЕЧНИК

китити: Подај мене свјетлост твоју, Да наресим младост моју

наресити се, нарёсим се, v. r. pf. (у прим.)

vide накитити се [1]: Сватови се наресише нарескати, кам, dim. v. нарезати. нарећи, речем (нарекнём), v. pf. zubenfen, anmeinen, destino. cf. [vide] намијенити.

нарикача, f. (у Кастелима) жена којој се плати за мртвацем да нариче, Rlagemeib, praefica. [cf. запеваља, покајнице, тушкиња; 1 тужити]. Гдјекојим мртвацима и пријатељи пошаљу по нарикачу, и тако их се може над једнијем по више састати. Свака у почетку својега нарицања каже ко ју је послао, па онда почне хвалу мртвоме, а најпослије заврши

27

поздравом свима мртвима из оне куће од наручан, чна, чно, није ми наручно твоје село, т. ј. није ми пут онуда, из бет 2Веде, devius. cf. [vide 1] рука [5].

онога ко је њу послао. нарикла, f. (у Дубр.) некака морска риба, cine Art Seefisch, piscis quidam marinus. наринути, нём, v. pf. (у Ц. г.) ударити, 103ftürzen, irruo: У то сила Турска наринула нарицање, п. 1) baš unen, destinatio. - 2) bas Beflagen cines Zobten, naenia. cf. нарицати. | нарицати, наричём, v. impf. 1) zubenfen, bejtim= men, destino. 2) einen Todten beklagen, queror de mortuo. cf. [1] тужити.

нарнути, нарнем, v. pf. н. п. нарнули пси,

наручати се, наручам се, v. r. pf. fih jatt mit
tagmalen, coena saturari.
наручбина, f. vide наруџбина.
наручивање, m. baš Beftellen, constitutio.
наручивати, ручујем, v. impf. 1) beftellen, com-
mitto. [cf. наређивати 2]. — 2) (особито у
пјесмама) етређlen, curae committo: нару-
чио сам му да каже томе и томе то и то;
Он на љуби чедо наручује

beftig bellen (wenn ber Seinb gang naße ift), latro | наручити, нарӳчим, v. pf. beftellen, committo.
vehementer.
[cf. наредити 2, смарлансати].

наробити, наробим, v. pf. in Renge gefangen | наручје, п. бес фоß, sinus, 3. 3. у наручју, nеhmеn, satis cepisse: Па се вале тридест капетана, Што је који робља наробио Доста, мајко, робља наробисмо

наробити се, наробим се, ѵ. г. pf. fih genug Sflaven machen, satis cepisse: Ту ћемо се глава накидати и живога робља наробити нарогозити, зим, v. pf. н. п. буре, verroßren, | canna obturo.

нарогушити, рогушим, v. pf. н. п. уши, die Ohren spißen, aures arrigo.

нарогушити се, рогушим се, v. r. pf. bie Dhren spißen, aures arrigo.

народ, т. баз Bolf, gens, populus, natio. [cf. пук 1].

народити се, народи се, ѵ. [r.] pf. in Renge gе

boren werden, anwachsen, nachwachsen, succresco. [cf. натрагати се].

auf den Armen, in brachiis. наручније, (comp. v. наручан) mehr an ber Mans, bequemer, commodius.

наруџбина [наручбина], f. Deftellung, bejtellte r beit, res constituta de industria, non facta dubiae venditioni. cf. наредба [2, смарлама]. нарушити, шим, v. pf. [1)] verlcßen, turbo. [2)] cf. [vide] натрунити [1]: Црепом покривену, Праом нарушену; А моја би мајка Јутрошњицу пила, Јутрос донесену, Штитом покривену, Цвећем нарушену

нарчмати, мам, v. pf. (у Ц. г.) vide наврн

чати.

насад, т. 1) біе Brüteier, bіе man ber Denne un terlegt, ova supposita gallinae: За вуруном два насада јаja - 2) cf. [vide] вршај, Sar benschicht, strues.

народий, на, но, (једни, особито сељаци, говоре | насадити, насадим, v. pf. 1) кокош, ber Дение народњи, ња, ње) 2Bolfs, populi, nationis. нарозати се, нарозам се, v. r. pf. fih runzeln, corrugari: нарозао се образ.

[blocks in formation]

Sier unterlegen, impono gallinam ovis. [cf. 1 налећи 1]. -- 2) Barben zum außbrejmen, praeparo frumentum triturationi. 3) сјекиру, auf den Stiel anstecken, insero manubrio. - 4) aahy, scheitern, in arenam impingo navim. 5) воћа, шљива, in Menge pflanzen, sero. насадити се, насади се, ѵ. r. pf. н. п. лађа, jcheitern, impingo. [vide насјести 1].

[ocr errors]

насађивање, п.1) баз Mnfeßen ber Denne, imроsitio. 2) die Garbenschicht, paratio. 3) das Anstecken der Hace, insertio. 4) баз фі tern, naufragium.

насађивати, сàђујем, v. impf. 1) bie Беппе an seben, impono. 2) die Garbenschicht, praeparo. - 3) anfteđen, insero. 4) scheitern, frango, impingo navim.

насађивати се, сађује се, v. r. impf. н. п. лађа, scheitern, impingo.

наруменити, ним, v. pf. roth jominten, fuco. наруменити се, ним се, ѵ. г. pf. fih roth jdmin= | насамо (на само) feitwärts обие Seugen, sine arfen, fucare se.

bitris.

насап, спа, m. [cf. насип] 1) ber Damm, agger [cf. Долма 2, пријебој 3]. 2) што нанесе

наруч, f. баз Reihen (zum Sebrauch, gegen Rüd. stellung des nämlichen Gegenstandes), commodatio: узео у наруч; не може човјек ни наручи (или насис) вода, біе nhütt. [vide нанос]. наћи (н. п. у рђаву комшилуку). cf. посуда. | насапунити, сапуним, v. pf. anfeifen, einfeifen, наручај, м. оно што се у један пут на рукама saponem illino.

донесе, fo viel man auf einmal auf beibe Wrme | насати се, нӑсем се, vide насисати се. auflabet, quantum in brachiis ferri potest: до- насатице, н. п. ударио га лопатом насатице, несе два наручаја дрва у кућу. т. ј. није пљоштимице, него онако као што

се удара ножем кад се сијече, cf. тилутице: | насједање, п. (јуж.) 1) baš Sißenbleiben (be И бјеше га момак погодио Насатице међу

[blocks in formation]

-

насеље, п. 1) Bohnungsort, habitatio: Бог му дао у рају насеље! 2) част што даје домаћин (по обичају), кад се пресели у нову кућу.

насеон, а, о, bevölfert, frequens.

насеоски, ка, ко, н. п. човјек, који живи на селу, Dorf, paganus.

насести, седем (седнем), [наседнути] (ист.) vide насјести.

насећи, насечем, (ист.) vide насјећи. насецање, п. (ист.) vide насијецање. 1. насецати, насецам, (ист.) vide насијецати. 2. насецати, цам, (ист.) vide насјецати. насидање, п. (зап.) vide насједање. насидати, дам, (зап.) vide насједати. насиднути, нём, vide насисти. насијати, јем, v. pf. (зап. и јуж.) 1) н. п. насијао сам ове године доста жита, genug fäen, satis serere. 2) што чим, н. п. насијао сам њиву шеницом, vide засијати. насијецање, п. (јуж.) баз Инђauen, accisio. насијецати, насијецам, v. impf. (јуж.) anauen,

[blocks in formation]

насипање, п. баз Mnjchütten, affusio. насипати, пам (пљем), v. impf. an[mütten, affundo. насирање, п. баз Bolfeißen, concacatio. насирати, насирам, v. impf. volljcheißen, conсасо: Ејвала ти мени: ову ти скидам, ту ти насирам, jagt ber Sejpiele, ber i ön unterwirft (indem er die Kappe abnimmt). насисати се, сисам (сишем) се, v. r. pf. fih voll fangen, sugendo satior. [cf. насати се]. насисти, сидём (сиднём), [насиднути] (зап.) vide насјести.

наситити, тим. v. pf. jättigen, saturo: Нијесам те крвце напојио, Ни јуначка меса наситио

насићи, насичём, (зап.) vide насјећи.

Schiffs) auf einer Sandbank, adhaesio navis in syrte. 2) das Anlaufen, Anschwellen (eines gepreßten Muskels), circumpletio (?), inflatio. насједати, да, v. impf. 1) н. п. лађа, fişen blei= ben (vom Schiffe), insidere arenae. 2) rund herum anlaufen, inflor circumcirca. насјеница, f. (у Ц. г.) греда крајем, на којој крајеви другијех греда стоје, ber Seitenbalfen. tignum laterarium.

насјести, сједе (сједне), v. pf. (јуж.) 1) fisen bleiben (vom Schiffe), insidere arenae. [cf. Hасадити се, насукати се]. 2) anlaufen, inflor, н. п. да отече коме чело, казало би се насјео оток на очи; тако и да ко обује тијесну цревљу, па да му до ње одозго нога отече, казало би се: насјео оток и т. д. 3) насјела крв, unterlaufen, sanguine suffundi. насјећи, насијечём, v. pf. (јуж.) 1) аnђанен, accido. 2) anbauen in Menge, caedendo paro. [cf. накрижати].

насјећи се, насијечем се, v. r. pf. (јуж.) fich fatt bauen, fich anhauen, satiatus sum caedende: Турски сам се глава насјекао

насјецати, цам, v. pf. (јуж.) аnbauen (voll), secando paro.

наскакивање, п. баš nfallen, invectio. наскакивати, скакујем, v. impf. на кога, an= fallen, invehor.

наскварити, рим, v. pf. (по југоз. кр.) наскварила косу, т. ј. намазала скваром mit сквара bejdomieren, unguento сквара dicto ungere. наскоро, (т. ј. на скоро) bals, eheftens, brevi, propediem.

наслагати, наслажем, v. pf. anhichten, sterno. наслагати се, наслажем се, v. r. pf. fich voll

anschichten (anessen), ventrem implere. [vide нaјести се]. cf. оклизотине.

нӑслада, f. bie Érgöşli feit, deliciae (voluptas). насладити, насладим, v. pf. ergößen, oblecto:

насладио сам руку на њему (т. ј. избио га по својој жељи).

насладити се, насладим сe, v. r. pf. fich ergö= Ben, oblector: Да се на њих насладе душ

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

насићи се, насичêм се, (зап.) vide насјећи се. | наследовање, п. (ист.) vide нашљедовање. насицање, п. (зап.) vide насијецање.

наследовати, дујем, (ист.) vide нашљедовати.

1. насищати, насйцам, (зап.) vide насијецати. | наследство, п. (ист.) vide нашљедство.

2. насипати, цам, (зап.) vide насјецати.

наслидити, наслидим, (зап.) vide наслиједити.

« PreviousContinue »